Alea: Elfride Jelinek , Ljubavnice 1 ( predgovor, početak)

predgovor:

znate li ovu LEPU zemlju sa njenim brdima i dolinama? u daljini je omeđuju lepe planine. ima horizont kakav nema mnogo zemalja. znate li livade, oranice i polja ove zemlje? znate li njene ljubazne kuće i ljubazne ljude u njima?

usred ove lepe zemlje ljudi su sazidali fabriku. njen povijen krov od talasastog lima pravi lep kontrast u odnosu na listopadne i zimzelene šume koje je okružuju, fabrika se povija u pejzaž. iako nema razloga da se povija.

mogla bi da stoji uspravno.

dobro je što stoji ovde, gde je lepo, a ne negde drugde, gde je nelepo.

fabrika izgleda kao da je deo ovog lepog pejzaža.

izgleda kao da je ovde izrasla, ali ne! kada je bolje pogledate videćete: podigli su je dobri ljudi. konačno, ništa ne pada s neba.

a dobri ljudi ulaze u nju i izlaze iz nje. nakon toga, preplavljuju pejzaž, baš kao da je on njihovo vlasništvo.

fabrika i parcela ispod nje pripadaju vlasniku, to je koncern.

uprkos tome, fabrika se raduje kada se u nju ulivaju veseli ljudi, zato što takvi postižu bolje rezultate od neveselih.

žene koje ovde rade ne pripadaju vlasniku fabrike.

žene koje ovde rade u potpunosti pripadaju svojim porodicama.

koncernu pripada samo zgrada. tako su svi zadovoljni.

mnogobrojni prozori svetlucaju i trepću, baš kao i mnogobrojni bicikli i automobili napolju. prozore su oprale žene, a automobile uglavnom muškarci.

svi ljudi koji su došli na ovo mesto su žene.

šiju. šiju midere, grudnjake, a ponekad i korsete i gaćice.

ove žene se često udaju, ili propadaju na neki drugi način. ali dok šiju, šiju. često im pogled odluta napolje, na neku pticu, pčelu ili vlat trave.

prirodu koja ih okružuje one ponekad mogu bolje da razumeju nego muškarci, i da uživaju više u njoj.

mašina uvek pravi šav. nikad joj ne dosadi. ispunjava svoju dužnost, gde god da je stavite.

svaku mašinu opslužuje priučena švalja. ni švalji nije dosadno. i ona ispunjava svoju dužnost.

dok to radi, ona može da sedi. snosi veliku odgovornost, ali nema pregled situacije i ne sagledava perspektive. ali zato najčešće vodi brigu o domaćinstvu.

ponekad bicikli voze svoje vlasnice kućama.

dom. njihovi domovi leže u tom istom lepom pejzažu.

ovde uspeva zadovoljstvo, to se odmah vidi.

kada pejzaž ne može da zadovolji, onda potpuno zadovoljavaju muževi i deca.

ali ova naša priča počinje na jednom sasvim drugom mestu: u velegradu.

tamo se nalazi ogranak fabrike, ili bolje rečeno tamo je centrala fabrike, a ovo mesto na obroncima alpa je ogranak.

I tamo šiju žene, što im i leži.

one ne šiju ono što im leži, nego šivenje kao takvo leži ženama, ono im je u krvi.

tako da moraju još samo da puste tu krv.

reč je o mirnom ženskom poslu.

mnoge žene šiju s pola srca, drugu polovinu zauzima njihova porodica.

pojedine žene šiju od sveg srca. one što tako rade nisu baš najbolje.

na gradskom ostrvu mira počinje i naša priča, koja će se uskoro završiti.

ako neko nekada i doživi sudbinu, to se sigurno ne događa ovde. ako neko ima sudbinu, onda je to sigurno muškarac. ako nekoga snađe sudbina, onda je to žena.

život ovde, nažalost, protiče mimo čoveka. samo rad ostaje. ponekad neka od žena pokuša da se pridruži životu koji prolazi i da malo proćaska.

život se onda, nažalost, odveze dalje automobilom, prebrzo za bicikl. do viđenja! ---------

početak:

jednog dana brigita je odlučila da hoće još samo da bude žena, samo žena, i to tipa po imenu hajnc.

veruje da će od sada njene slabosti biti vredne ljubavi, dok će njene snage ostati skrivene.

hajnc na brigiti ne vidi, međutim, ničeg vrednog ljubavi, a i njene slabosti smatra samo odvratnim.

brigita se sad neguje zbog hajnca, jer kada je osoba žena, onda je to put bez povratka, onda osoba mora i da se neguje. brigita bi htela da joj se budućnost jednog dana zahvali mladalačkijim izgledom. ali brigita možda i nema budućnost. budućnost u potpunosti zavisi od hajnca.

kada je čovek mlad, uvek izgleda mlado, kada je čovek stariji, tada je ionako prekasno. ako čovek tada ne izgleda mlađe, to podrazumeva nemilosrdnu osudu okoline: nije u mladosti preduzeo neophodne kozmetičke korake!

zato je brigita uradila nešto što će u budućnosti biti važno.

kada čovek nema sadašnjosti, mora da se postara za budućnost.

brigita šije grudnjake. kada čovek pravi male šavove, treba da ih napravi mnogo. norma u svakom slučaju propisuje minimum četrdeset. ako čovek pravi komplikovaniji veći šav, ne mora da ih napravi toliko mnogo. to je humano i pravedno.

brigita bi mogla da ima mnoge radnike, ali ona hoće jedino hajnca, koji će postati poslovan čovek.

materijal je najlonska čipka sa podlogom od tanke penaste gume. njena fabrika ima veliki udeo na tržištima koja su u inostranstvu, a ima i mnoge švalje koje dolaze iz inostranstva. mnoge švalje prestaju s radom zbog braka, trudnoće ili smrti.

brigita se nada da će jednom prestati zbog braka i trudnoće. brigita se nada da će je hajnc izvući odavde.

sve bi drugo bilo smrt, čak i da ostane u životu.

za sada b. još nema ništa osim svog prezimena, a u daljem toku priče brigita će dobiti hajncovo prezime, to je važnije od novca i imetka, to može da pribavi i novac i imetak.

pravi život, život koji sme da progovori kada ga pitaju, pravi život je život nakon rada. za brigitu su život i posao kao dan i noć. ovde će, dakle, biti više reči o slobodnom vremenu.

hajnc u ovom posebnom slučaju znači život. pravi život ne samo da se zove hajnc, nego to i jeste.

osim hajnca nema ničega. nešto bolje od hajnca za brigitu je apsolutno nedostižno, nešto gore od hajnca brigita ne želi. brigita se očajnički i rukama i nogama brani od pada. a pad, to je gubitak hajnca.

brigita, međutim, takođe zna da za nju nema ni napretka, tu je samo hajnc ili nešto gore od hajnca ili šivenje grudnjaka do kraja života. šivenje grudnjaka bez hajnca značilo bi već sada kraj života.

potpuno je prepušteno slučaju da li će brigita živeti sa hajncom ili će uteći životu i propasti.

u tom pogledu nema zakonomernosti. sudbina odlučuje o brigitinoj sudbini. nije važno šta ona radi ili jeste, već je važan hajnc i ono što on radi i jeste. brigita i hajnc nemaju svoju priču.

brigita i hajnc imaju samo posao.

hajnc treba da postane brigitina priča, on treba da joj napravi život, pa onda da joj napravi dete, čiju će budućnost opet obeležiti hajnc i njegov posao.

priča o b. i h. nije nešto što se postepeno razvija, ona je nešto što se odjednom tu stvorilo i što se zove ljubav.

ljubav dolazi s brigitine strane. ona mora da ubedi hajnca da ljubav dolazi i sa njegove strane. on mora da nauči da sagleda da ni za njega nema budućnosti bez brigite. za hajnca, naravno, ima budućnosti. on ima budućnost kao električar, i bez brigite. električne instalacije bi mogle da se postavljaju i da b. uopšte nije kraj njega. moguć je čak i život! može se čak ići i na bowling ili kuglanje bez brigite.

brigita, međutim, ima mnogo zadataka.

hajncu stalno mora da objašnjava da bez nje za njega nema budućnosti, a to je veliki napor. osim toga, mora energično sprečavati da hajnc dođe na ideju da bi svoju budućnost mogao da vidi i s nekim drugim. o tome kasnije.

to je naporna situacija, ali s dobrim izgledima na uspeh.

hajnc želi da bude samostalan mali preduzetnik sa sopstvenim malim preduzećem, i to postaje, odnosno, to će postati. hajnc će zapovedati, brigita će dobijati zapovesti. brigita će radije dobijati zapovesti od sopstvenog muža u njegovom sopstvenom preduzeću, koje je pomalo i njeno preduzeće. samo da hajnc jednog dana ne upozna neku visokoškolaricu, kao na primer suzi! samo da hajnc, za ime boga, jednog dana ne poveruje da je neko možda bolji nego što će brigita ikada biti, da je takav neko bolji i za njega.

ako hajnc misli da je to bolje, treba da digne ruke od toga. najbolje bi bilo, međutim, da to i ne upozna, tako je i sigurnije.

dok brigita sedi za svojom šivaćom mašinom i šije streč i oseća pod prstima penastu gumu, krutu čipku i novi brus „veštičica” u bojama sezone, muče je noćne more zbog nekoga ko još uvek i ne postoji, ali ko bi ipak mogao da naleti na hajnca u liku nečeg boljeg.

brigita nema mira ni na poslu.

čak i na poslu mora da radi.

na poslu ne bi trebalo da misli, ali nešto u njoj neprekidno misli.

brigita ne može da napravi ništa bolje od svog života.

bolje od života treba da dođe od hajnca. hajnc može da oslobodi brigitu od njene šivaće mašine, brigita to ne može sama.

ali za to nema garancija, zato što je sreća slučaj, a ne zakon, ili logična posledica vlastitog delanja.

brigita hoće da joj neko obezbedi budućnost. ona ne može sama da je proizvede.

priča o tome kako su se njih dvoje upoznali nije važna. i sami njih dvoje su nevažni. oni su bukvalno najbolji predstavnici svega što je nevažno.

često se susreću i studenti i studentkinje, što je gotovo jedno te isto, izuzev pola. o takvim susretima obično mogu da se pričaju uzbudljive priče.

takvi ljudi ponekad imaju čak i dug uvod u priču.

iako je brigitin uvod u priču izuzetno nepovoljan za buduću akumulaciju kapitala, ipak je upoznala hajnca, u čijim će se rukama jednoga dana akumulirati kapital. brigita je vanbračna kći majke koja šije isto što i brigita, odnosno grudnjake i steznike.

hajnc je zakoniti sin kamiondžije i njegove žene, koja je mogla da ostane domaćica.

uprkos tim nepremostivim razlikama b. i h. su se upoznali, u ovom specifičnom slučaju upoznavanje znači želju za bekstvom, odnosno nedopuštanje bega i čvrst stisak.

hajnc je naučio nešto što će mu jednog dana otvoriti čitav svet, odnosno električarski zanat.

brigita nikada nije naučila ništa.

hajnc je nešto, brigita je ništa, što bi i drugi mogli da budu, isto tako i bez ikakvog napora. hajnc je jedinstven i hajnc je ljudima često potreban, npr. kod oštećenja električnih instalacija, ili kada im je potrebno malo ljubavi. brigita je zamenjiva i nepotrebna. hajnc ima budućnost, brigita nema čak ni sadašnjost.

hajnc je za brigitu sve, posao za brigitu nije ništa do dosadna muka. čovek koji voli brigitu je za nju sve. čovek koji voli brigitu, a uz to je i neko, optimum je koji brigita može da postigne. posao nije ništa zato što ga brigita već ima, ljubav je više, zato što tek mora da je traži.

brigita je već našla: hajnca.

hajnc se često pita šta to brigita ima da ponudi.

hajnc često pomišlja da nađe nekog drugog, nekog ko bi imao šta da ponudi, kao npr. gotovinu ili poslovni prostor za odgovarajući lokal.

brigita ima da ponudi telo.

pored brigitinog tela na tržište se istovremeno izbacuju i mnoga druga tela. brigiti na ovom putu pomaže jedino kozmetička industrija. i tekstilna industrija. brigita ima grudi, butine, noge, kukove i pičku.

to imaju i druge, često čak i boljeg kvaliteta.

brigita ima mladost, koju mora da deli s drugima, na primer sa fabrikom i bukom u njoj i sa prepunim autobusom. oni izjedaju brigitinu mladost. brigita je sve starija i starija, i sve manje i manje žena, a konkurentkinje su sve mlađe i mlađe i sve više i više žene.

brigita kaže hajncu: potreban mi je čovek koji će ostati kraj mene, koji će se brinuti o meni, a ja ću za uzvrat ostati kraj njega i brinuću se o njemu. hajnc kaže da sere na to.

šteta je što brigita hajnca toliko mrzi.

danas, na primer, brigita kleči pred klozetskom šoljom u brvnari na malom placu koji pripada hajncu i njegovim roditeljima, na hladnom podu. ovaj pod je hladniji

od ljubavi, koja je vrela i koja se zove hajnc.

otac-kamiondžija je odsutan i brigita pomaže u kući, što je jedini način da se umili, što znači da veselo riba klozetsku šolju četkom za sranje. pre pet minuta je rekla da će uraditi to sa zadovoljstvom. sada to već više ne radi sa zadovoljstvom. muka joj je od svih tih govana koja su se tokom nedelje nakupila u tročlanom domaćinstvu.

hajnc će ipak dobiti za ženu, ako ne sekretaricu, visokoškolaricu, sekretaricu, sekretaricu ili sekretaricu, ženu koja je prava žena, što znači da može primerno da izađe na kraj sa četkom i njenim odvratnim propratnim okolnostima.

kod svoje kuće brigita uopšte ne pomaže, to bi značilo da ulaže kapital i radnu snagu u malo preduzeće koje je unapred osuđeno na propast i koje radi s gubitkom. beznadežno. bezizgledno. brigita investira bolje, tamo gde nešto može i da se dobije. potpuno novi život.

pošto brigita nema mnogo mozga, ishod je neizvestan.

menadžerima konačno pomaže njihov mozak kada nešto planiraju. brigita je dobila obrazovanje samo za svoje prste. i ništa više od toga. ali koji sa rukama koje vise na njima mogu da potegnu za troje, kada moraju. a moraju. za hajnca.

brigita se uvlači u dupe hajncovoj mami. tamo nalazi samo ista govna kao i u šolji koju riba. ali jednog dana će to sve biti iza mene, a budućnost preda mnom. ne,

kada govna budu iza mene, već ću biti u budućnosti. prvo moram da steknem status koji će mi omogućiti da uopšte SMEM da imam budućnost. budućnost je luksuz. nema je baš mnogo.

ova mala epizoda treba samo da pokaže da brigita može da radi, kada mora.

a mora.