preliminarni izveštaj:
tračak nade, što u brigitinom slučaju podrazumeva preobražaj u suprugu i majku, ni danas još uvek nije prisutan.
danas se događa šetnja parkom u demonstracione svrhe (novi kaput!), tokom te šetnje dolazi do slučajnog susreta sa suzi, koja izgleda kao da je napravljena od suvog zlata, i koja u kolicima vodi malog sina svoje sestre, a na povocu ogromnog rasnog ovčarskog psa sa porodičnim stablom.
u pitanju je prizor koji je proistekao iz planova najvišeg mogućeg stepena rafiniranosti, priroda je ovde našla optimalni pojavni oblik, prefinjena rasna životinja i suzi, koja je i sama takođe rasna životinja, ali druge vrste, suzi izgleda kao inkarnacija svih majki koje su ikada bile majke, gledajući taj prizor, brigita misli da suzi zapravo nikada ne bi mogla biti majka zato što je egoistična i zato što svoje interese nikada ne bi mogla da podredi nekom tamo malom detetu.
brigitina greška je u tome što bi suzi svoje interese i te kako mogla da podredi nekom tamo malom detetu, samo pod uslovom da to dete proistekne iz odgovarajućeg kurca.
hajncov kurac bio bi u tom smislu pogrešan kurac, taj kurac ne može da pobudi nikakva osećanja, čak ni u nezgrapnoj brigiti.
kako bi onda tek uspeo kod prefinjene suzi!
za razliku od brigite, suzi nema novi kaput, ali zato njen nonšalantni sportski komplet za šetnju od skupog materijala ostavlja neuporedivo impresivniji utisak od brigitinog novog prolećnog kaputića. suzi izgleda ovako: majka i dete u šetnji.
lepi pas kompletira sliku, u kombinaciji sa dečjim kolicima i sa suzi stiče se utisak da je njegova snaga na neki čudan način pripitomljena, čak i nežna.
dopusti mi da budem divlji muškarac koga ćeš ti pripitomiti i staviti u lance, suzi, požudno razmišlja hajnc, s elementima prljavštine u mislima.
odmah je očigledno, i to svima, koliko suzi voli malo dete. slika bez reči. lepo i čisto, baš kako se pristoji.
brigita sama sebi deluje prostački i površno u svome novom kaputiću, mešavina vune i sintetike. a u radnji joj se taj kaputić toliko dopadao, o, brigita, ala si prevrtljiva.
hajnc odmah kaže suzi da joj bepče lepo stoji.
uprkos tome što je suzin šarm izrazito majčinske prirode, hajncov bi kurac najviše voleo odmah da zauzme startnu poziciju.
pomalo ishitreno, hajnc se oseća kao vozač formule 1 neposredno pred početak trke.
brigita opet dobija napad mržnje, dozvola za obavljanje samostalne zanatske delatnosti, buduća firma, svekrova i svekrvina ušteđevina, čini joj se da sve to nestaje u magli, dok se hajnc potpuno koncentriše na suzi s tim pogledom skijaša na startnoj poziciji u očima, koji mu brigita nikad nije izmamila.
suzi već i to glumljeno materinstvo tako dobro stoji, kako li će joj onda tek stajati ono pravo.
suzi potiče iz sasvim drugačijih krugova, a hajnc je stvoren za to da tu klasnu razliku ignoriše.
ako je iko uopšte i podesan za taj složeni zadatak, onda je to hajnc.
i suzi je danas mnogo manje raspoložena za borbu nego inače.
ne pominje ansambl folklornih igara protiv čijeg rasformiravanja treba
preduzeti najoštrije korake, ne pominje debatne klubove u kojima se izražava mišljenje, ne pominje demonstracije na kojima bi trebalo učestvovati.
suzi izjavljuje da ova mala beba u dečjim kolicima još uvek ništa ne zna o svemu tome i da je ona rešena da je poštedi svih ružnih stvari na ovome svetu.
brigita je u ružnim stvarima do guše.
đubre nije nimalo lepo.
suzi deli brigiti savete za vođenje domaćinstva, ali takođe i savete za
vaspitavanje dece. pritom koristi raznovrsne strane reči psihološke prirode koje brigita ne razume.
bez obzira na to, brigita bi sigurno bila bolja majka no suzi, ili barem ona tako misli, paralelno s tim, suzi napominje da je ona sama još isuviše mlada da bi bila majka, ali da će joj sigurno jedan jedini, onaj pravi, bez ikakve sumnje već isterati te mušice iz glave, odabravši za majčinski poziv nju, baš nju, uprkos njenoj mladosti.
u takvoj situaciji suzi će odgovoriti: DA.
suzi bukvalno kaže sledeće: nadam se da će mi neko već isterati te mušice iz glave.
brigita razume samo mali deo onoga što suzi priča.
brigita, međutim, razume da hajnc sebe već vidi u ulozi tog jednog jedinog, onog pravog, a suzi u ulozi njegove svojine, a pritom je ona, brigita, njegova svojina. hvala bogu, te suzi njegovu ponudu ne prihvata zato što još uvek ne zna kako će
se tačno to razvijati, ta stvar sa sopstvenom radnjom.
naime, suzi još uvek ne ume da prepozna pravog muškarca i još uvek ne zna
kako on tačno izgleda: kao hajnc.
hajnc se galantno nudi da vodi suzinog psa: udružena snaga povezana s
elegancijom.
zahvaljujući tome, sada se stiče utisak da hajnc i suzi pripadaju jedno dragom, a
brigiti ne polazi za rakom da tu vezu raskrinka i raskine. ova dva viša bića potisnula su je na sam rub egzistencije i u brigitinoj nedovoljno razvijenoj glavi javlja se sledeća slika: ona čisti govna iz klozetske šolje, samo što sada to, za promenu, čini hajncovom kosom, a nakon toga bi mu u istu tu klozetsku šolju zaronila čitavu glavu.
povrh svega današnji je datum baš pogodan, a njene su krpice tako nove. ako danas to ne izvede, nikada neće. sad ili nikad.
ukoliko bi brigita uspela da mu podari realnog naslednika suzi bi sa tim svojim sestrićem neizbežno izgubila svaki značaj.
onda bi hajnc naučio da razlikuje pravo dete od nepravog deteta: naučio bi da razlikuje svoju krv i meso od suzinog sestrića.
rečeno, učinjeno.
hajnc, toliko te volim, kaže brigita mehanički kada konačno stignu kući. njena se kosa crvenkasto presijava na suncu zahvaljujući farbi koja je u istoj skrivena, u hajncovim mudima skrivena je već duže vreme izvesna potreba koja danas mora biti zadovoljena.
ulaženje u brigitu sve zajedno s kucanjem ne traje duže od nekoliko trenutaka.
sada vas možemo obavestiti da je između ovo dvoje mladih ljudi konačno proradila hemija što će, međutim, doći do izražaja tek za koju sedmicu, i tako, brigiti na kraju ipak uspeva da se dočepa nekakve sudbine, na kraju je zračak hajncove svetlosti ipak obasjao i brigitu. danas je hajnc brigiti napravio dete. čestitamo.
zahvaljujući tome, brigita ipak neće morati da skonča u hladnoći i samoći što bi inače bilo neizbežno.
brigitin je uspeh proizvod strpljivog i mukotrpnog rada. brigita je na kraju ipak uspela da pobedi u ratu polova.
sasvim je izvesno da će brigita i u radnji biti savršena radna snaga i da će brižljivo obavljati sve uslužne delatnosti.
brigitina sreća nije slučajna, ona je morala da vodi ogorčenu borbu da bi je zaslužila.
brigita je čvrsto verovala u to da život na proizvodnoj traci nije jedini život i na kraju se pokazalo da je bila u pravu: život na proizvodnoj traci zaista nije jedini život, pored njega postoji i jedan drugačiji život, a taj se život zove hajnc.
sve se može kad se hoće.
naša giti je smogla, bogu hvala, te je prirodno plodna, a ne neplodna, inače bi čitav projekat još u poslednjem trenutku otišao do đavola.
svaka čast brigitinom telu. u ovoj bici pobedila je sposobnost rađanja, konkretno, materica i jajnici.
možda i suzi ima iste takve organe, ali to tek treba dokazati.
brigita je sad bez svake sumnje na konju.
samo napred na posao rađanja, samo napred na posao u radnji za električne
aparate, o brigita!
da li i vi imate materice? daj bože! na brigitinom primeru možemo videti kako
se taj značajni ženski organ može spasti od propasti na proizvodnoj traci i uz pomoć hajnca dovesti u stanje pune borbene gotovosti, pa na kraju čak i do pobede.
sve je dobro što se dobro svrši.
astmina smrt otvara nove perspektive ;
razgovor između gradske tetke i seoske tetke doneo je ploda (kao što je i polno opštenje između paule i eriha donelo ploda) samo zahvaljujući tome što je astma iznenada crkao od astme, tako se astma odjedared našao u mračnoj grobljanskoj zemlji iz koje nikome nikada nije pošlo za rukom da bilo šta više zapovedi.
za razliku od toga, erihova se majka našla u potpuno drugačijoj situaciji, naime u neverovatnoj praznini koja je odjednom nastupila i kojom više ne odjekuju naredbe bilo kakvog bivšeg državnog službenika.
sad majka svoje deformisane kosti smešta u neku tamo fotelju da bi se samo s vremena na vreme trgla kao lovački pas kad joj se učini da se odnekud začuo neki nalog, neka želja, neka naredba koja se, međutim, nikada više neće začuti.
netragom su nestali i ono odvratno soptanje, šištanje i zviždanje, sad vlada tišina.
u multifunkcionalnoj kuhinji s trpezarijom i dnevnim boravkom ne čuje se više ništa, ama baš ništa.
do juče joj je život još bio potpuno ispunjen, a danas je već potpuno neispunjen, ispraznio se čim su astmini zemni ostaci smešteni u zemlju, majka se kao furija bacila na pripreme za sahranu, kao da je sve svoje aktivnosti još jednom htela da usmeri ka jedinom dostojnom cilju: astmi. ona je, međutim, svemu bila kraj i nastupila je tišina.
živa je samo još matora baba, koja ju je svojevremeno, sa manje od četrnaest godina, poslala na prvu službu i pravo na prvi isukani kurac, sad će se majci lepo osvetiti za sve to.
to što je baba svojevremeno već sa dvanaest godina bila poslata na prvu službu i pravo na prvi isukani kurac koji se našao nadohvat ruke, to je seosko stanovništvo kratkog pamćenja odavno zaboravilo, samo se još baba seća toga, ali nju ionako niko više i ne sluša.
kad žena više nema muža koga bi služila, bolje joj je makar da šikanira majku nego da ne radi baš ništa, brdima odzvanjaju ružne reči i izrazi i želje za skorom smrću.
paulina tetka pojavljuje se baš usred jednog grčevitog jecaja stare babe izazvanog od strane sveže obudovele bezastmne kćerke, sećamo se još. želja joj je da eriha istrgne iz porodičnog gnezda i da ga prihefta uz paulu. između ostalog kaže i da jadno malo smotanče mora da odrasta bez oca, zar nije dovoljno što su tvoja sopstvena deca najveći deo vremena morala da odrastaju bez oca? pa detetu je otac potreban isto koliko i majka. detetu je čvrsta ruka potrebna isto koliko i nežna majčinska ruka, detetu su potrebna oba roditelja zajedno, a ne oba roditelja razdvojeno, tako je bolje za dete, naravno da je paula napravila pravu pravcatu svinjariju i neverovatnu glupost, ali ona je još tako mlada, ti si i sama jednom bila mlada, a paula će se ubuduće ponašati pristojno i neće više praviti svinjarije.
a ni erih nije baš sasvim nevin kada je ta stvar u pitanju, za to je uvek potrebno dvoje, iako je nagon kod muškaraca jači i zbog toga im ne treba toliko prebacivati.
ali muškarac može i sam nekako da izađe na kraj, dok žena, paula, ne može tek tako da izađe na kraj sa detetom, a potrebne su joj i erihove batine, i njoj je potrebna čvrsta ruka, muška ruka.
a detetu je potreban otac: erih.
ko zna da li je erih stvarno otac tog deteta, odgovara mračno besna žena. ona koja se upusti u takve radnje s jednim muškarcem, ta će se u nuždi u takve radnje upustiti i s mnogim drugim muškarcima, ko zna, možda moj erih i nije otac tog deteta, ko zna.
na tu uobičajenu ponižavajuću izjavu odgovara se uobičajenim ćutanjem.
nešto od paulinog poniženja dopada sada i gradskoj tetki, koja ni za šta nije kriva, za to će pauli dopasti još jedna neverovatna šamarčina, odlučuje gradska tetka.
ali biće svadbe, biće svadbe!
biće svadbe, biće svadbe, igraće se i pevaće se, tra-la-la!
erihova majka nalazi prepreku za preprekom, ali tamo gde je inače stajao debeli betonski zid: astma, sada sve popušta, sve je meko kao buter i to je zaista iritantan doživljaj s kojim čovek u tim godinama stvarno više ne može ni da se izbori kako treba, ova žena, koja je inače tako disciplinovana, potpuno je pometena što je odjednom postala predmet molbi, što odjednom treba da ispuni neke zahteve, što se odjednom našla iznad nekog ko od nje nešto traži i ko je samim tim ispod nje.
i ta je žena preko glave preturila mnoge patnje.
jedan je već umro, ko će joj sad uopšte ostati? ama baš niko.
majka kaže da je teško odreći se voljene osobe, čovek mora biti veoma jak da bi podneo takav gubitak, majka je jaka, kao od šale nosi dve metalne kofe pune vode, iako je sama kost i koža.
ko je astmu uspeo da podnese i mali deo vremena koje ga je majka podnosila, taj je, bez sumnje, jak čovek.
i koga sad ona da mrzi, kad u kući više nikog nema?
odgovor: ostaje joj još stara baka koju može da mrzi, a koja je sad čak i prabaka.
svu mržnju treba uperiti na prabaku!
pale se reflektori.
gradskim jezikom gradska tetka moli majku da usreći dva mlada čoveka, moli je jezikom časopisa kojim vlada kao od šale.
kaži da, i sama priroda to zahteva, priroda na to ima pravo, kaži da, a sve će se ostalo već nekako srediti, tako je govorila gradska tetka.
priroda je prvo dobila ono što je neumoljivo zahtevala, a sada i sreći treba pružiti priliku, gradska tetka misli da majka ne bi smela da stoji na putu ovom prirodnom toku stvari.
sva smušena, majka-od-eriha konačno ispunjava prirodne zahteve.
sklanja se s puta da bi priroda mogla da prođe kud je naumila, i eto ti već prirode, kuca na vrata! venčanje može da se održi.
biće to lepa svadba u beloj venčanici.
možda bi erih mogao čak i da prestane da loče, savetuje gradska tetka, onako, na sreću, i tako definitivno kreće pogrešnim putem.
biće to, dakle, lepa svadba u beloj venčanici.
u svojoj potpunoj otupelosti erih pristaje, njega za sve to boli dupe. do sada je sav novac davao ocu, osim ono malo što je uspevao da propije i promopeduje, a od sada će sav novac propijati i promopedovati, osim ono malo što će davati pauli i žgebetu.
nije ovo zavičajni roman.
nije ovo ni ljubavni roman, čak iako na prvi pogled to možda tako izgleda. premda je prividno reč i o zavičaju i o ljubavi, zapravo nije reč ni o zavičaju, ni o ljubavi.
ovo je roman o predmetu paula.
o sudbini predmeta paula odlučuje erih. o čijoj telesnoj snazi pak odlučuju drugi, dokle god se njegova utroba bude uspešno opirala preranoj smrti, kojoj će uveliko doprineti alkohol, erih odlučuje o paulinom životu i o životu svoje kćerke suzane.
mladi će par privremeno stanovati kod paulinih roditelja, koji će mu ustupiti jednu sobu. srećni su što će tu svoje gnezdo sviti mladi par, a ne samo paula i suzana. a uskoro će nas biti četvoro, a ne samo troje! šapuće mlada žena jednog dana. a uskoro ćemo imati i sopstveni stan ili sopstvenu kućicu, samo malo strpljenja.
a uskoro ćemo imati i ušteđevinu koje još uvek nemamo, trenutno imamo samo
jedno drugo i našu ljubav.
i našu strast, radićemo s ljubavlju i strašću, onda će i naš rad biti ljubavan i
strastan.
paula je odavno potrošila svu svoju ljubav i svu svoju strast ili bar ono što je
smatrala ljubavlju i strašću.
erih nikada nije imao ni ljubavi ni strasti.
erih je uvek imao samo svoj posao i nikad ga nije smatrao ni ljubavnim ni strasnim.
i jedno i drugo imaju suzanu. i dve ruke, po dve ruke koje mogu dobro da
potegnu, tragovi tog potezanja uskoro će se videti na telu-od-suzane, i to sve dok na suzanu ne podigne ruku neko veći i jači, neki peter ili neki vili. sigurno to neće biti dobri bog, koji će uskoro i lično blagosloviti i sklopiti brak ovo dvoje mladih ljudi koji su već sami sebe blagoslovili jednim detencetom. pre toga će se u župnom dvoru održati još i katolički predbračni ispit na kome će paulu tretirati kao poslednje đubre, ali čak će i to jednog dana biti zaboravljeno.
jednog će se dana stegnuti obruč.
uskoro ćemo opisati jednu lepu svadbu da radnja ne bi bila isuviše turobna.
ne smeju se opisivati samo negativne i ružne stvari.
glavni likovi umešani u data dešavanja već se unapred raduju.
glavni likovi umešani u data dešavanja nisu, nažalost, preterano sposobni za radost, od matore tegleće marve nikada više neće biti lipicaner, tako je to.
paula je, međutim, uspela da sačuva svoj optimizam.
paula je zahvalna kao pseto. mučno je gledati paulinu zahvalnost. ta zahvalnost
ubija svaku radost.
paula oseća i olakšanje.
principijelno je spremna i za naredni porođaj. počinju pripreme za svadbu.
erih misli da je beba slatka, ali on je muškarac, i kao takvom male mu bebe ništa ne znače, objašnjava paula, koja je u međuvremenu povratila pravo na objašnjavanje, paula je tako srećna, paula je tako srećna. stalno pred svima ljubi svoju bebicu strasno, što jedna majka sme i može. erih voli svoje motore i svoju rakiju.
paula voli svoga budućeg muža i svoje dete i svoju buduću kuću. sada će sve biti dobro!
paulini poljupci čuju se čak i u susednoj sobi.
sada će sve biti dobro.
o brigitinoj materici:
ona konačno počinje da pupi i da cveta, a i njen još uvek bezoblični sadržaj takođe pupi i cveta.
kada se po prvi put ujutro ispovraća, zna da taj dan više nije daleko, nema drugog razloga za povraćanje.
brigita ispljune to malo svoje povraćke u klozetsku šolju. nakon toga, brigita odlazi svojim brusthalterima, ali kao potpuno novi čovek, kao novorođeni čovek. njeno će joj novorođenče pružiti šansu da se i sama takoreći ponovo rodi. izgradiće novi život na tim osnovama, sada će sve biti kako treba.
priroda je napravila veliku tajnu od nastajanja i nestajanja u prirodi, brigita će uskoro spoznati tu tajnu.
nastajanje i nestajanje, tačnije rečeno: nastaće brigitina beba. svekar i svekrva, vozač teretnog vozila na dugim relacijama i njegova žena, nestaće, ako bude sreće, u najkraćem mogućem roku, inače ih čeka dug i težak boravak u staračkom domu zato što starost mora da ustupi mesto mladosti i njenoj delatnoj snazi, jedino što vozač teretnog vozila na dugim relacijama i njegova žena još ništa ne znaju o svojoj neprijatnoj sudbini, pored toga bi i hajncov majstor trebalo što pre da nestane i crkne jer je hajnc, koji je šegrtovao u njegovoj maloj firmi, naučio sve što je trebalo da nauči i vreme je da dobije šansu.
evo ga, budućeg naslednika firme, zar je bezdetni majstor totalno ćorav? hajncove nade lete u nebo, let, let.
čitava će njegova porodica učiniti sve što je u njenoj moći da majstor što lepše i lakše umre ne bi li hajnc što lepše i lakše preuzeo njegovu radionicu. treba se punom parom baciti na modernizovanje, renoviranje, malanje i proširivanje, pa će onda sve biti modernizovano, renovirano, omalano i prošireno.
staro mora da ustupi mesto novome, a brigita u svome stomaku ustupa mesto za novije, bolje, lepše od onoga što je do sada tamo tavorilo neiskorišćeno.
detence će zauzeti važno mesto: naslednik firme! brigita će zauzeti drugo mesto po važnosti: radnica u firmi i domaćinstvu.
do sada je brigita zauzimala nevažno mesto: radnica u fabrici midera. to je rang niže, ne, to je mnogo rangova niže.
a onda je došao dan kada je hajncu saopštila novost, brigita je hajncu otkrila svoju tajnu.
hajnc se sve vreme pribojavao da bi se tako nešto moglo desiti, ali sad nema kud. pravi džentlmen ne beži od svojih obaveza.
pre nego što počnem da plaćam za dete, hoću da mi majka da poslovni doprinos
za firmu, pametuje hajnc pred svojom potpuno zabezeknutom porodicom koja se sva skupila i šćućurila kao da oko nje besni oluja, otac, vozač teretnog vozila na dugim relacijama, oprašta se od iluzije po imenu suzi.
majka, žena vozača teretnog vozila na dugim relacijama, oprašta se od iluzije po imenu suzi.
bliži se jesen, lišće pada s drveća, a roditelji će morati da napuste kuću da bi ustupili mesto narednoj generaciji, njihova štedna knjižica ostaje, taticu sad bole pršljenovi, ali i srce. otac je iznenada pod stare dane pazario još jednu boljku.
uprkos tome: do bratimljenja preduzetništva i kulture (suzi) ni ovog puta nije došlo.
hajncovo preduzetništvo ostaje samo.
i majka je imala slične kulturne planove od kojih sad mora da odustane, kako bi oni samo bili lep par, suzi u haljini beloj kao sneg i njen hajncić u odelu crnom kao ugalj. može li se uopšte zamisliti neki kontrast koji bi kontrastom bio bogatiji od ovog kontrasta?
može li se uopšte zamisliti išta što bi istovremeno predstavljalo toliku suprotnost, a istovremeno i toliku harmoniju? da li je tako nešto ikada postojalo?
a onda još i dečica kojoj bi njihova mamica mogla da pomaže da rade domaće zadatke i koja bi jednog dana počela da se uče i preduzetništvu od samog početka...
nije bilo suđeno, brigita nije kontrast u odnosu na hajnca, brigita je kao hajnc, samo na mnogo nižem nivou.
hajnc brigitinu trudnoću doživljava kao prinudu koja bi mu, međutim, jednog dana mogla biti od koristi.
biće svadbe.
brigita lebdi kao po oblacima i veruje da je nešto posebno i da zaslužuje posebnu brigu zbog stanja u kome se nalazi.
brigita je u pravu.
počinje period brige za brigitu.
uskoro će brigita početi da steže mider.
kakva je to samo sreća, ne može se rečima opisati.
umesto krute najlonske čipke, brigitini majčinski prsti sad klize preko mekih vunenih džempera, brigita je veoma ponosna na ono što je postigla.
prošla je kroz proces koji ju je od nedovršenog hermafroditog bića doveo do ženskog bića.
bebi se raduje i hajncov matori majstor, ta senilna budala, kaže da je dobro štodolaze nove snage pune energije, ali ustupanje firme na spominje. magarac jedan matori.
matori majstor uopšte ne sumnja da je on glavni baja i da će to uvek i biti.
hajnc ne dozvoljava da brigita makar i na sekund posumnja u to da je on glavni baja u kući. brigita je srećna što konačno ima baju. za neku koja toliko dugo nije imala nikakvog baju, pravo je olakšanje kada pronađe dobar primerak te vrste.
bebi se raduje i mamica-od-hajnca. po vas dan štrika i štrika i štrika, kao da je totalno poludela. ona to ume. ona to ume, iako nikad nije učila štrikanje. ona, naime, nikad nije išla ni na kakav zanat.
tatica-od-hajnca doduše stalno nešto brunda, kao što ostarele tatice i na filmu i na televiziji uvek brundaju, ali on to ne misli ozbiljno, baš kao na filmu i na televiziji.
brigita čuva svoj stomak, a čuvajući stomak, automatski čuva i sebe. kako je to prijatno.
i suzi im želi sreću, suzi im od sveg srca želi sreću.
hajnc i brigita razmišljaju, brigita kaže, treba što pre da se venčamo, dok se još ništa ne vidi.
sad moram da se čuvam i da se u miru pripremam za dolazak deteta. brigita osluškuje svoju unutrašnjost, ali se odatle ne čuje eho.
suzi kaže da ne želi decu, odnosno želi ih, ali tek kasnije, kad bude zrelija i kad iskoreni glad u svetu, sačekaće malo pre nego što izrodi decu, treba prvo da vidi sveta i gladi u njemu, još je isuviše mlada, a kad bude videla sveta, veovatno će otići u neki od najbeznadežnijih delova zemljine kugle na jedno godinu dana kao humanitarni radnik, posle toga će se verovatno jednog dana i udati, ako nađe onog pravog, a ako nađe onog pravog, poželeće s njim da ima i decu.
suzi čeka ljubav svog života, u koju još uvek veruje (malo se nasmeje). premda to ne kaže, suzi pritom ima na umu nekog mladog čoveka s fakultetskom diplomom i ukoliko bi se takav ukazao na horizontu ovog trenutka, suzi bi ga dočekala otvorenog srca, raširenih ruku i raskrečenih nogu. takav bi u suzinu slatku malu pičkicu mogao da umaršira kao kroz trijumfalnu kapiju.
do tada suzi, međutim, još nije spremna, zatvorena je, do tada je suzi još nevin devojčurak, sva cvetna i zazidana, poput maka, različka ili suncokreta, suzi još uvek čeka onog koji će je otvoriti.
i to buketom ruža punim ruža.
suzi još kaže da ženi nije dovoljno samo da bude žena. žena svoje ženske osobine treba da koristi za ono za šta su i stvorene: da gaji i neguje i da pomaže u najširem smislu te reči.
besplatno i oslobođeno od poreza, suzi brigiti deli savete za njen novi život. hajnc na to pravi uobičajne duhovite aluzije na svoj novi, zarobljeni, okovani status, ali više onako veselo i grubo šaljivo, u skladu sa svojom prirodom, suzi užasnuto zatvara oči zato što je hajnc prost, hajnc se više nego ikad oseća kao pravi muškarac, što i jeste.
brigita hajnca veselo odvlači od suzi, od te latentne opasnosti koja je konačno deaktivirana. veselo mu skreće pažnju na to da će uskoro biti muž i otac prodice. nema više nekih tamo devojčica. njih se dvoje veselo kreću u pravcu venčanja. suzi veselo razmišlja kako je hajnc stvarno mislio da bi ona mogla biti njegova, iako će to poći za rukom samo nekom mnogo boljem od njega.
brigita veselo razmišlja, sad sam JA dobila glavni zgoditak, a ne ona suzi.
porodica pravi vesele aluzije na veliki stomak i na kamen o vratu, svi su danas dobro raspoloženi, uveče se na televiziji daje veseli šou-program veselog zabavljača petera aleksandera.
brigita se oseća kao da je u toploj kupci.
VENČANJE
dugo očekivani dan konačno je danas došao, divno vreme želi dobrodošlicu dugo očekivanom danu. dugo očekivani dan konačno je danas došao, divno vreme želi dobrodošlicu dugo očekivanom danu.
brigita je u beloj haljini do poda koju je šnajderka sašila specijalno za nju.
paula je u beloj haljini do poda koju je šnajderka, njena nekadašnja učiteljica, sašila specijalno za nju.
brigita nosi buket belih ruža.
paula nosi buket belih ruža.
hajnc ima crno odelo i leptir-mašnu.
erih ima novo crno odelo i lepu kravatu.
hajnc neprekidno zbija glupe šale o svojoj izgubljenoj slobodi.
o erihu i o njegovoj izgubljenoj slobodi mnogi zbijaju glupe šale.
hajnc priča o svojoj budućoj radnji, brigita ga u tome podržava i hvata ga za ruku ne bi li pokazala da on pripada njoj i samo njoj.
erih razmišlja o svojim motorima, paula razmišlja o tome kako je ipak uspela da se izvuče.
brigita je zahvalna, paula je zahvalna.
brigita razmišlja o tome kako će sad možda s vremena na vreme nešto još i da prigovori, ali da je hajnc u principu potpuno u pravu i da će raditi ono šta joj on kaže. paula razmišlja o tome kako će od sad raditi samo ono što joj erih kaže.
brigita je konačno stekla važan novi element u životu: partnera u dobru i zlu. paula je konačno stekla važan novi element u životu: partnera u dobru i zlu.
na hajncovo i brigitino venčanje došli su brojni rođaci.
na erihovo i paulino venčanje došli su brojni rođaci. hajncovo i brigitino venčanje izuzetno je dirljivo i svečano. erihovo i paulino venčanje izuzetno je dirljivo i svečano. brigita je veoma srećna.
paula je veoma srećna.
brigita je uspela.
paula je uspela.
brigita je trudna i uskoro će u naručju držati detence.
paula već ima bebu. drži je u naručju već prilično dugo. danas, međutim, beba
mora da ostane kod kuće.
hajnc je sad gazda u kući, kao što on sam veselo kaže.
erih je sad gazda u kući, kao što on sam ne zna da kaže, ali mu drugi šapuću. hajnc je popio nekoliko čašica vina, razveselio se i kaže da je on sad gazda u kući i da njegovi stari roditelji slobodno mogu i da crknu, mada to formuliše na znatno lepši način, stari roditelji su prvi nesrećnici na ovom srećnom skupu.
erih se i danas toliko nalokao da ne zna gde se nalazi i ne može ništa više da kaže. paula je uprkos tome i dalje radosna na ovom srećnom skupu.
s gunđanjem i uz zlobne primedbe hajncovi roditelji plaćaju veliki račun za hajncovu svadbu, i brigitina majka prilaže nešto, ali je to premalo, hajncovi roditelji iznose zlobne primedbe u vezi sa brigitinim poreklom.
paulini roditelji svi srećni plaćaju svadbu, sada niko više ne može da ih gleda s nipodaštavanjem.
kasnije se i zaigralo. kasnije se i zaigralo.
to važi za oba slučaja.
to što se slavi je okolnost da konačno jedna žena i jedan muškarac dolaze u kuću.
brigita i hajnc živeće u maloj kućici sa bašticom roditelja-od-hajnca sve dok ne izbace roditelje-od-hajnca da bi mogli da zidaju, prošire i srede kuću i radnju.
paula i erih će kod paulinih roditelja dobiti jednu malu sobu sve dok ne budu sebi mogli da priušte neki mali stan ili dok čak možda sami ne sazidaju nešto!
brigita i hajnc sada moraju da štede i samo da štede, osnivanje domaćinstva je skupa stvar!
obe žene moraju da štede novac svojih muževa. hajnc i brigita u tome će imati uspeha.
erih i paula u tome neće imati uspeha. električar zarađuje veoma dobro.
drvoseča zarađuje loše.
erih pije.
hajnc pije retko i s merom.
erih propija skoro sve što zaradi.
hajnc ne propija ništa, zato što ima ambicija i mozga.
brigiti i hajncu je tako dobro krenulo da će roditelje, odnosno svekra i svekrvu uskoro proterati iz kuće.
brigiti i hajncu je tako dobro krenulo da će dobiti još i dečaka: haralda.
pauli i erihu ide loše. godinu dana kasnije dobiće još jednog dečaka: karla.
ali za sada ćemo radije još malo bezbrižno plesati na brigitinoj i hajncovoj svadbi.
ali za sada ćemo radije još malo bezbrižno plesati na paulinoj i erihovoj svadbi. i uživati u lepom danu.i uživati u lepom danu.
paula je svoju sudbinu vezala za erihovu i ta će joj činjenica uskoro visiti o vratu kao vodenički kamen.
brigita je svoju sudbinu vezala za hajncovu, što je bilo ispravno i što će joj doneti sopstvenu radnju i lepa kola.
paula je slučajno imala peh i doživeće strašnu propast.
brigita je slučajno imala sreće i doživeće vrtoglavi uspeh.
brigita je u to investirala mnogo, sve svoje fizičke i mentalne sposobnosti. paula je u to investirala mnogo, sve svoje fizičke i mentalne sposobnosti. brigiti se smeše sreća i uspeh.
pauli se ne smeše sreća i uspeh.
brigitina sreća zavisi od povoljnih okolnosti koje će u njenom slučaju nastupiti.
paulina sreća zavisi od povoljnih okolnosti koje u njenom slučaju neće nastupiti.
hajncov posao ima budućnost.
erihov posao nema budućnost, ali je zato sadašnjost više nego izvesna. hajnc zna šta je od presudnog značaja u poslovnom životu.
erih nema blagog pojma šta je od presudnog značaja u poslovnom životu, erih zna šta je od presudnog značaja u automobilizmu: brz automobil.
hajnc zna da on sve zna. hajnc zna da njegova žena ništa ne zna. hajnc ima moć nad svojom ženom neznalicom.
erih ništa ne zna. uprkos tome, erih ima neograničenu moć nad svojom ženom i on će to iskoristiti.
brigitini i hajncovi snovi potpuno su isti kao i paulini snovi. erih snova i nema, ako se izuzmu snovi o motorima.
erih međutim ima alkohol.
brigitini i hajncovi snovi će se ispuniti.
paulini snovi nikad se neće ispuniti.
ni erih nikada neće dobiti vozačku dozvolu, što će ga teško pogoditi, ali će mu zato možda produžiti život.
i tako će svako od ova četiri ljudska bića koja su danas sva tako srećna morati da nosi svoje breme.
posedovanje sa sobom donosi odgovornost.
neposedovanje sa sobom ne donosi ama baš ništa.
to, međutim, nimalo neće umanjiti paulino breme.
danas su se venčala dva neposednika i dva posednika pred kojima je svetla
budućnost.
let, let, bubamaro... (roditelji napuštaju gnezdo)
godine su dolazile i prolazile, deca su rasla i odrasla.
hajnc se razvio u pravcu u kome je i želeo da se razvija, razvio se u prvoklasnog poslovnog čoveka, uvek je bio na pravom mestu u pravo vreme, uvek je znao gde treba da se pokaže i dokaže, njegova je žena u radnji prodavala električne aparate, prilježno su radili, štedeli i podizali kredite, još uvek prilježno rade, štede i podižu kredite, prilježno rade i štede.
sve se zbilo tačno onako kako je brigita priželjkivala i kako je zamišljala. imali su jedno slatko detence, a drugo je već bilo na putu. šta im je još nedostajalo da budu srećni i zadovoljni? ništa im nije nedostajalo da bi bili srećni i zadovoljni, ali stoj, ipak im je nešto nedostajalo da bi bili srećni i zadovoljni: malo više prostora u njihovoj blistavo čistoj novoj kućici.
a imali su i još jednu veliku želju: da svega uvek bude sve više i da sve uvek bude sve veće. i tako je sve sve više raslo i sve se više širilo.
a jednoga dana došao je i taj dugo priželjkivani trenutak: u baštici se lišće već kupalo u jesenjem šarenilu, lepe kate i dalije već uveliko cvatu, sunce je pozlatilo jabuke i kruške na granama tako da će uskoro sazreti, ptice su već krenule na jug, gde će neko vreme i ostati, a stari hajncovi roditelji bili su spremni za iseljenje, spakovali su kutije, sanduke i kofere i sad su stajali pred vratima svoje proširene kuće u kojoj su toliko godina bili srećni jedno sa drugim i sa svojim malim hajncom, u kojoj su tog malog hajnca podigli u sposobnog odraslog čoveka, u kojoj su ga podigli u samostalnog preduzetnika, u kojoj su, osim toga, toliko sejali i žnjeli, uvek više sejali nego žnjeli, gledali kako se smenjuju godišnja doba, dobijali pisma i pisali novogodišnje čestitke, a čak su uspeli da nekoliko dokonih trenutaka provedu uz televizijski program i pivo.
i sada su ti stari ljudi koje su išibale mnoge oluje bili spremni za preseljenje u malu ali nehumanu garsonjeru da bi ustupili mesto mladim generacijama kojima sada pripada svet, a u njemu, naravno, i proširena i nadograđena porodična kuća. napred u jednosoban stan, u predsoblje staračkog doma. kakvo je to samo bilo oprašanje, natezanje i mahanje! brzo, brzo, moramo da krenemo.
još jednom su unuče uzeli u naručje, još jednom su izgrlili i izmazili dečačića, još jednom su snahu počastili najotrovnijim otrovnim pogledom i zaključili da je previše laka, još jednom su, opraštajući se, očima izgrlili svoje bivše carstvo, vrt i baštu s alpskim biljkama (alpinum), borovnik i ružičnjak. šta li će sad mlade generacije nenaviknute na baštenske poslove napraviti od svega toga, da li će pustiti da sve propadne ili će se brinuti o bašti kao što se pristoji i kao što otac, vozač teretnog vozila na dugim relacijama, nikad nije propuštao da uradi, uprkos svim bolovima?? zar se to tatici oči pune suzama a usta pljuvačkom koju tajno i neprimetno briše? zar je i mamici teško u duši?
ne, mladi naraštaji ne treba to da vide, oni treba neometano da grade život onako kako žele, mi starci ne želimo da im stojimo na putu!
samo što je brigita potpuno pokvarila našeg hajncića. da nije giti, još bismo bili ovde i sadili bismo, kopali, sejali i kosili, ali giti nas tera od našeg unučeta, koje je sva sreća i sav ponos naše starosti.
ali mi ćemo te često posećivati, haraldiću naš! da li bi voleo da te baka i deka posećuju? a harald kaže, da, sve sijajući od sreće, a da li ćete mi onda doneti i nešto na poklon? baka koja se još nimalo nije pomirila sa životom u smrdljivom gradu dirnuto kaže, nema više drveća, nema više trave, nema više cveća, nema više štedne knjižice, samo hladna, turobna, samotna betonska pustinja, kilometrima i kilometrima.
i nigde nikoga s kim bi čovek mogao malo da porazgovara.
u tim betonskim silosima nema ni jednog jedinog ljubaznog i čovečnog čoveka. da nas pod stare dane tako nešto snađe.
ali su mladi naraštaji u pravu.
ali harald je presladak dečačić. jednoga dana naslediće očevu radnju i preuzeće je. ono što je otac već izgradio, dečak će jednog dana proširiti. osnova je već tu.
samo nemoj da proćerdaš očevo nasledstvo, kada kucne i taj čas, nemoj ga proćerdati, haralde, teško tebi.
jeste da ti je mamica kurva koja je pokvarila našeg hajncića, ali tvoj tatica, on će se već pobrinuti za to da kad porasteš budeš čovek na mestu, zato što je i on sam već čovek na mestu. a deka će te naučiti šta svaki muškarac mora da zna, naučiće te da se penješ na drveće i kako da napraviš praćku da njome gađaš ptice, kako da se igraš električnim vozićem i kako da ne plačeš kao devojčica kada odereš koleno. deka će ti veoma često dolaziti u posetu i staraće se još malo o bašti, zato što mladi naraštaji nemaju dovoljno vremena da bi se još i time bavili, a i baka će često dolaziti s njim, a kada ti deka dođe u posetu, pokazaće ti kako da budeš pravi muškarac kad porasteš, haralde!
zato što je i deka pravi muškarac, je l’ znaš.
a nestrpljivi hajnc, koji mora na montažu i koji će uskoro zaposliti i jednog šegrta, misli da je krajnje vreme da matori smrad konačno ode, inače će mu on pripomoći, samo što nije potpuno izgubio strpljenje, što se njega tiče, matora drtina može da dolazi koliko god hoće, ali sad je krajnje vreme da krene, možete nam doći u posetu kad god poželite, harald će se posebno radovati, ali i moja supruga, baš kao i ja, vaš sin hajnc. i nečujno dodaje: vucite se već jednom odavde.
ovo je jedno baš tužno iseljenje.
brigita, gazdarica u kući koja se upravo bavi gazdovanjem po kući, dolazi da se oprosti, postala je čista, pomalo punačka ženica, brak joj baš prija, jasno se vidi. sva sija, ne zna se da li više sija ona ili njeni kuhinjski elementi, iznutra ju je mržnja već sasvim izjela. ali joj je zato radost posedovanja ostala, nju je zato čvrsto ščepala i ne pušta je.
žena i majka brigita, koja je u međuvremenu oprala milione buradi s govnima, oprašta se puna mržnje od svekra i svekrve, konačno su sami. konačno su kola krenula, konačno je porodica svoja na svome i konačno može da vodi onakav porodičan život kako jednoj porodici to i dolikuje.
hajnc i brigita odmah počinju sa porodičnim životom koji je svakog dana isti i koji se zove rad, rad, rad.
ali rad na kraju krajeva život čini slatkim i ispunjava ga. to su stari roditelji mladim naraštajima predali kao zaveštanje i kao nasledstvo, to, baš kao i svoju ušteđevinu, koja je uložena u kuću i u radnju.
brigita svoje malo carstvo još jednom obuhvata pogledom i svim ostalim čulima da bi potom s uzdahom ušla u kuću, šutirajući malog haralda pred sobom, to će njeno malo carstvo uskoro još narasti, iako s tim u vezi konačna odluka još nije donesena, nju će doneti hajnc.
tatica je već otišao.
harald još ne zna da govori kako treba, ponekad ga mnogo grle i ljube i to mu se već mnogo više dopada.
a naročito mu se dopadaju čokoladice, bombonice i keksići.
tatica je na montaži, mamica prodaje sifon za lavabo od nerđajućeg metala zato što je takav sifon bolji od običnog sifona.
pored toga, mamica prodaje i fen za kosu, dva mala električna šporeta koji izduvavaju topao vazduh i jedno od novih ogledala za kupatilo sa izvorom svetlosti. mamica može biti zadovoljna današnjim danom zato što je današnji dan bio dobar.
dobri dani sad nailaze sve češće i češće.
i tako je ova žena ipak postigla unutrašnji mir.
suzi, ta brbljivica koju uopšte ne treba shvatati ozbiljno, sada je navodno u vezi
s nekim tamo studentom, i suzi će jednog dana morati da prihvati svoju žensku sudbinu, kao što je brigita već učinila, brigita je pametna i mnogo je pre suzi shvatila u čemu se ženska sudbina sastoji.
brigita je dobila zgoditak na lotou, nema razloga da se žali, brigita je sve sama ostvarila snagom svoje utrobe, ima i snažnih muškaraca koji utroše neuporedivo više snage da bi ostvarili slične rezultate.
ali zato mi žene i imamo svoj šarm. odatle i naslov: let, let...
a šta je s paulom? i ona ima svoje carstvo
u to vreme je i paula posmatrala svoje malo carstvo.
paulino malo carstvo sastoji se od jedne male sobe koja se nalazi u maloj kući njenih roditelja, tu vlada paula.
paula vlada svojim starijim i svojim mlađim detetom. paulom vlada njen muž erih.
nesloga i svađa svojim otrovnim dahom neretko mogu da zatruju čitav jedan porodični život.
erihov i paulin porodični život često je zatrovan otrovnim dahom nesloge i svađe, uprkos opasnosti od trovanja, erih i paula i dalje se ne slažu i svađaju se.
uprkos tome, erih je ipak moj muž, razmišlja paula. ona se veoma trudi da stvori pozitivnu atmosferu da bi deca mogla na miru da rastu u njoj i da bi ona sama mogla na miru da odraste u njoj i da postane prava žena. danas je tako, primera radi, paula pozvana na plesnu priredbu u susednom selu. smem li da idem na tu plesnu priredbu, pitala je paula još pre tri dana. da, smeš da ideš, ako zbrineš decu, obećava erih. decu će čuvati paulina majka.
to je prvi put da paula može da izađe.
ali onda erih odjednom kaže, ne, ja to neću dozvoliti.
paula cmizdri, paula cmizdri kao dete, i kamen bi se smekšao kad je vidi.
uprkos tome, nije joj dozvoljeno da ode na ples. paula će zbog toga još dugo biti loše volje i kriviće lice. bez obzira na sve to, erih će ostati neumoljiv zato što ne zna za šalu kada su takve stvari u pitanju.
ali paula neće dugo ostati nevesela slušajući veseli smeh svoje dece.
paula sada ima čvrstu vezu kakvu je i priželjkivala, paula je deo te veze i ni u kom se slučaju ne bi moglo reći da je manje vezana od drugih delova veze. paula je pokorna, oko nje se okreću sve sami zupčanici i ona se trudi da se uklopi u njih.
erih je konačno zadobio vlast nad nekim ljudskim bićem, pa makar to bio i tako nebitan lik kao što je paula. konačno postoji neko ko radi ono što mu erih kaže. erih ima pravo da nešto zabrani ili dozvoli, za njega je to potpuno nov osećaj i on uživa u njemu, ponekad i tako što joj deli potpuno besmislena naređenja.
paula priželjkuje da konačno ima svoj dom koji bi možda i bio mali, ali bi zato bio njen i samo njen.
paula priželjkuje da konačno ima svoj dom koji bi možda i bio mali, ali bi zato bio njen i samo njen. u njemu bi paula onda mogla da vedri i oblači, kao što brigita već vedri i oblači u svome domu.
nesloga i svađa u njega ne bi smele da uđu.
paula bi im već na pragu preprečila put i rekla: ni koraka dalje, neslogo i svađo, ovo je moj dom!
budući da paulin dom nije paulin, kao i da je prostor u njemu veoma ograničen, u njemu nikako ne može da zavlada mir. mir još nekako i dođe do praga, ali ne može da uđe i mora da se vrati.
iako je odavno dokazano da svađa može potpuno razoriti osećaj zajedništva.
erih pije, čemu će paula stati na put, čim pređu prag novog doma koji, međutim, teško da će sebi moći da priušte u skorijoj budućnosti zato što erih pije. ni alkohol neće moći da uđe u novi dom, ostaće na pragu, baš kao i nesloga i svađa.
teški fizički poslovi preći će taj prag, doduše, bez ikakvih problema, da nikad više ne izađu.
u toj maloj prostoriji spavaju i stanuju muž i žena.
deca spavaju kod bake, kod koje njen vlastiti muž odavno više ne spava, nego na mansardi.
kada paula ide u kupovinu sa decom nakačenom na vrat, prodavačicama, koje je ranije prezirala, ponekad nakratko pozavidi na urednosti i čistoći, paula s mukom održava svoju raniju urednost i čistoću, jedino što joj je preostalo, što je uvek bilo njena najveća draž. sada joj to pada mnogo teže nego ranije, sada u čistom stanju mora da održava i svoga muža, koji često ispovraća sve po sebi, a ponekad se, bogme, i zapiša.
žena alkoholičara mora biti u stanju da izađe s tim na kraj, to su elementarne pretpostavke njene egzistencije, u selu se često čuje kako se ljudi smeju i kažu, erih više voli bokal vina nego bilo koju ženu, ha ha. u stvarnosti erih svoj bokal vina voli više nego svoju ženu paulu, mada svoju decu možda i voli više od bokala vina. često im kupuje sladoled, ona tako lepo umeju da kažu molim te, molim te, molim te.
erih još uvek voli svoje motore.
jednog dana paula dobija vozačku dozvolu, položila je odmah, iz prvog puta. erih je srećan zbog toga zato što će mu to doneti automobil i stvarno, umesto priželjkivanog stana, vozačka dozvola donosi polovnu simku. simka paulinom životu donosi napredak i kulminaciju, paula sad može da se vozi automobilom, ali to ne sme, osim kad se erih vozi s njom. ona je jedna od malobrojnih žena u mestu koje imaju vozačku dozvolu, paula sme da se vozi automobilom samo kad se erih vozi s njom i glasno imitira zvuke motora.
jednog je dana paula čak stigla i do italije na godišnji odmor, sve sa erihom i novim automobilom, veliki deo puta erih je glasno imitirao zvuke motora.
deca su ostala s njenim roditeljima.
bila je to lepa kulminacija, bila je to kulminacija paulinog dosadašnjeg života. nakon kulminacije bračni se par vratio kući. ovde nisu više bili stranci kao u italiji, ovde su bili kod svoje kuće. paula je odmah ponovo počela da se nada novom stanu, ali uzalud.
paula se uskoro iznova utopila u svoju svakodnevnu rutinu. erih se uskoro iznova utopio u šumi, u vinu i u pivu.
ali deca su zato srdačna i dobra i odlično pariraju.
za to se brinu svekrva, majka, mamica i tatica. sve rade što im se kaže, a ponekad i pre nego što im se kaže.
za paulu je velika radost to što ima tako divnu i zdravu decu. i kako bi neko onda u takvoj situaciji uopšte mogao da gaji neke tamo egoistične želje, kada ima tako pametnu i dobru decu, kažu seljani.
kada je devojčica jednog dana slomila ruku, pauli se čak ukazala i prilika da je sopstvenim automobilom odveze u regionalni centar u bolnicu. erih ima razumevanja što je paula taj put, jedan jedini, uzela auto bez njegove dozvole, ali to ni u kom slučaju nije početak procesa koji će dovesti do erihovog urazumljivanja.
rad u šumi polako je uništio i ugasio veliki deo erihove ranije lepote, kao što mu je skoro potpuno uništio i kožu na rukama, turisti žen. pola gotovo da se uopšte više i ne okreću za njim. eriha gotovo da uopšte više nije moguće razlikovati od drugih drvoseča. a čak je primetno i otupeo.
i paula je postala nešto tupavija osoba nego što je ranije bila, iako joj kućni poslovi čak i pričinjavaju zadovoljstvo.
pauli nedostaje malo radosti i još manje nežnosti. uprkos tome, paula je još uvek srećna što ima jasno određeno mesto u životu i što ima decu. volela bi da to tako i ostane.
na šnajderaj paula više i ne misli, a ni šnajderaj više ne misli na paulu. na njeno mesto u šnajderaju došla je neka druga devojka iz susednog mesta nešto većeg nego što je paulino, a posle nje je došla i neka treća, oči čitavog sela uprte su u paulu, baš kao što su uprte i u sve druge čiji je život sređen i omeđen, oči čitavog sela paze da niko ne dirne u te međe.
paula se ponaša u skladu sa propisima vlasnika seoskih očiju koji je popreko gledaju, što se nikako ne može izbeći, ali je ne pominju, ni za šta je ne optužuju, ne izdvajaju je od brojnih drugih stanovnika ženskog pola. paulin trud oko eriha primljen je k znanju bez imalo naklonosti, a njeni napori u borbi protiv alkohola i fizičkog propadanja primaju se k znanju s nenaglašenim zadovoljstvom, onako kako se k znanju primaju vicevi iz nedeljnog dodatka, pod uslovom da čovek ukapira poentu. njena izuzetna čistoća i negovanost više se uopšte ne primećuju zato što su na to svi navikli, a prihvaćeno je i da paula ima decu, baš kao i svi drugi.
sve je u redu.
paula je zapravo skroz srećna, ali bi još uvek želela da ima nešto svoje, neko mesto gde bi mogla da obavlja svoju struku: žena i majka, ali za tako nešto nema novca.
paula ne bi trebalo da želi više nego što joj je suđeno da ima, kudi je roman u nastavcima.
da je paula postupala razumno, u skladu s pravilima romana u nastavcima, ne bi ni dospela na taj put, put koji će je odvesti u propast.
mesto na koje će paula dospeti zove se pogrešan put. mesto na koje je erih dospeo, na kome se nalazi i na kome će se uvek nalaziti zove se pravi put. šuma i bircuz.
selo i roman u nastavcima kažu da je ženi mesto u kući, uz ognjište, da je njen zadatak da ih čuva i pazi i da te tekovine nikako ne sme da blati.
paula nakratko nije čuvala i pazila, paula je domaće ognjište umazala blatom. to će paulu koštati glave.
još jedna veridba
na zidu brigitine i hajncove prodavnice električnih aparata visi hajncovo svedočanstvo o položenom majstorskom ispitu.
i u suzinoj roditeljskoj kući danas se slavi veridba. on je mladi profesor u srednjoj školi, oko mladog para okupilo se društvo koje vodi živu diskusiju i koje se s vremena na vreme veoma uozbilji.
nema mesta lakomislenom veselju.
suzi smatra da je lakomislena brigita na sebe navalila trostruku obavezu kao supruga, majka i radna žena.
pametna suzi na sebe je navalila samo dvostruku obavezu: supruga i majka (uskoro), studirala je germanistiku, ali je napustila studije, uskoro će dobiti bebu.
obe žene prosto su procvetale u svojoj novoj ulozi.
obe žene prosto su procvetale u svojoj novoj ulozi.
hajnc je prosto procvetao od brigitine kuhinje, već je debeo kao prava svinja,
što i odgovara njegovom urođenom telesnom sklopu, hajnc je sklon korpulenciji. brigitine kulinarske veštine često su predmet šale.
hajncove poslovne veštine nikada nisu predmet nikakvih šala. one su ozbiljne i egzistencijalne.
i giti je već nabacila dražesnu žensku slaninicu, slatko malo stomače. brigitina slaninica služi tome da ljudi mogu da kažu: srećna domaćica, radna žena i majka.
ostvarila je određenu ravnotežu i zrači njome, suzi pak namerava da sačuva vitku liniju uz pomoć gimnastike da bi bila dobra ljubavnica svome mužu i da bi to zauvek ostala, i u duhovnom pogledu namerava da ostane u formi, odlučila je da i u budućnosti intenzivno čita dobre knjige, a možda i da usavrši jezičke sposobnosti, i ovaj mladi par planira da gradi.
suzi želi svome mužu da pruži i duhovno partnerstvo, i za decu je dobro kad je
majčin mozak u dobroj formi.
hajncovi roditelji uopšte ne izgledaju dobro, nedostaju im bašta i svež vazduh.
nedostaju im i unučići, ovi njihovi problemi naizlaze na nerazumevanje i netoleranciju njihove dece i supružnika njihove dece (po jedan komad svake vrste).
voleli bi da dolaze u posetu češće, ali to niti treba, niti smeju da čine. bankovni račun vozača teretnih vozila na dugim relacijama sada je prazan, a tako i treba da bude. sve je ionako bilo namenjeno deci, za koju čovek konačno i živi. neko lepo putovanje više ne dolazi u obzir.
giti živi za decu i za radnju, radnja živi za hajnca. da nije taj možda pribavio neku ljubavnicu?
ali nije. dobra klopa kod mame, kako se brigita sada zove, više ga mami od avantura u nekoj tamo nepoznatoj i neizvesnoj daljini.
a, šta kažeš, dobra klopa kod mame više te mami od avanture, pita neka hajncova rođaka hajnca u šali, gledajući iskosa brigitu.
hajnc u šali odgovara da ga avanture, doduše, mame, ali svako zna da su one samo laž i privid, i tako su svi zadovoljni.
i suzi od najranije mladosti kuva rado i dobro, ali samo finija jela koja podrazumevaju i dijetu i specijalitete iz inostranstva i od kojih se čovek ne goji jer je to sasvim izašlo iz mode.
suzi je pretežno moderna žena, brigita je pomalo staromodna, ali je zato draga.
ali hajnc svoju brigitu baš takvu i voli. uopšte ne bi voleo da je drugačija, s modernom ženom ne zna čovek šta da radi.
i tako su svi na kraju srećni i zadovoljni, svi su našli svoje mesto u životu i svi zauzimaju sve više i više mesta.
ako nastavi toliko da ždere, hajnc će uskoro zauzimati čitava dva mesta u životu.
ali to je samo dobronamerna šala.
dva mesta i više, koja hajnc u svojoj glavi već zauzima, možda će uskoro zauzeti i u stvarnom životu.
danas ima svinjska pečenica sa knedlama.
suzi kaže u šali, ali dobronamerno, da je zadovoljna svojim mestom u životu, da ni sa kim ne bi htela da se menja, pa čak ni sa onim ženama koje su završile neki fenomenalni fakultet, ali su zato propale u životu.
suzi je moderna i staromodna u isto vreme, mešavina koja se njenom novopečenom vereniku naročito sviđa.
i uopšte: sredina je uvek zlatna, razborita, kaže suzi neuporedivo ozbiljnije nego što pristaje njenoj lepoj glavici.
a njen budući suprug s odobravanjem klima glavom.
kako se paula dala zavesti
ne znamo šta se u u paulinoj glavi dešavalo u vreme kada je skrenula na pogrešan put.
da li ju je do provalije odvela čežnja za novcem ili možda za skromnim imetkom? ili pak neobuzdani seksualni prohtevi koje njen muž erih nije uspevao da zadovolji? iako je trebalo!
da li je u pitanju, dakle, bila seksualnost ili paulina želja za sigurnošću ili želja za sigurnošću koja se novcem može kupiti, želja za sopstvenim stanom? selo bi volelo da zna pravi odgovor, ali je osuđeno na puka nagađanja, izvesno je, međutim, da je paula napravila neverovatnu svinjariju, ta je svinjarija dovela do gubitka svake sigurnosti, čime je dokazano i da se sigurnost novcem ne može kupiti, sigurnost se može zaslužiti jedino strpljenjem i istrajnošću. iako je paula duge godine volela strpljivo i istrajno, nikakvu sigurnost time nije stekla.
ovde su dobrodošle sve uvrnute metode kojima se može doći do muža i kojima se taj muž onda može zadržati.
paulina metoda da zadrži svog muža i da mu obezbedi ugodan dom koji on i njena deca zaslužuju, ali za koji erih nikako da sakupi dovoljno novca, ovde je odbijena i osuđena, paulina metoda bila je prava svinjarija i paula je za to dobila zasluženu nagradu.
paula posle, doduše, jeste tvrdila da je sve to uradila samo zbog eriha i zbog dece, ali te gluposti niko nije hteo ni da čuje.
činjenice govore same za sebe.
kada nekom muškarcu ozledite ponos, onda se to teško može dovesti u red. za ženu je bolje da se sa ponosom uopšte i ne petlja.
u skladu s tim, paula u svoj život ponos nije ni uvodila, jednoga je dana paula, međutim, kolima tajno otišla do regionalnog centra, niko ne zna zašto, možda da bi otišla u bioskop ili u poslastičarnicu, toga u selu nema. paula veruje da je sve to deo života, ali nije u pravu, nemamo vremena da pustimo paulu da se ovde lično izjašnjava.
kada se paula parkirala kraj železničke stanice, njenim je kolima prišao neki nepoznati muškarac i upitao je: šta mislite, mogli bismo nas dvoje malo da odemo negde da se ljubimo, a?
paula je prvo rekla, ne, ja sam udata i imam dvoje zlatne dečice.
ali onda je paula ipak pristala da se s tim muškarcem odveze na neko skrovito mesto.
ne znamo šta se u tom trenutku dešavalo u paulinoj glavi iz koje je šnajderaj bio proteran još godinama pre toga i u kojoj odavno nije ostalo ništa osim eriha i dece.
u paulinoj glavi nešto je krenulo naopako.
u paulinoj pički već se odavno ništa nije pokrenulo, ako čovek nešto ne oseća,
to, međutim, ne znači da se ništa i ne dešava.
paula je to uradila za svoju porodicu.
možda će paula svojoj porodici na ovaj način uspeti da obezbedi stalan smeštaj.
pravo je čudo da je paula tako dugo izdržala bez toga. iako još od svoje petnaeste godine nije maštala ni o čemu drugom, do o stalnom smeštaju, o belim zavesama i sjajnim kućnim aparatima, na kraju krajeva, sigurnosti niti ima, niti može biti bez vlastita četiri zida i odgovarajućeg krova.
možda je ovo paulina šansa da svije gnezdo. paula će se ugledati na laste: sviće gnezdo. tako kaže i jedan omiljeni šlager.
ono što joj ne dolikuje, paula ne sme ni da radi.
ako će neko da radi i da im obezbedi krov nad glavom, onda je to erih.
a ženska sredstva su neodgovarajuća sredstva za obezbeđivanje krovova nad glavama.
ja volim svog muža, rekla je paula ovom muškarcu i sledećem i onom posle njega, i bilo bi lepo da mi pokloniš nešto novca.
i oni joj poklanjaju nešto novca.
erih je sigurno pomisio, voleo bih da i ja jednog dana tako lako zarađujem za hleb.
paula sigurno nije ni posmislila da će nekome pasti u oči to malo novca kojim ona odjednom raspolaže, ona samo želi da štedi, akcija pod tajnim imenom veverica. pomalo troši i u kafeu. paula želi da prikupi dovoljno da jednog dana može da plati kaparu za stan.
paula svojim telom i bez svog duha zarađuje novac za kaparu za stan. to čime se paula bavi zove se prostitucija, paula je kurva, uzima novac od nepoznatih muškarca da bi onda oni u automobilu na zadnjem sedištu ili u travi u nju umakali nešto što bi samo erih smeo da joj umače, u pitanju je krajnje diletantski poduhvat.
tako nešto moralo bi se mnogo bolje organizovati.
paula je morala biti svesna toga da se uz pomoć takvog jednog predmeta kao što je njeno telo ništa ne može postići, paula iz svoga kratkog devojaštva nikakvu pouku nije izvukla.
paulino telo nikada doduše nije zakazalo, uvek je spremno obavljalo svoju dužnost, ali je zato paulino okruženje njenom telu uskratilo bilo kakve simpatije.
paulino okruženje iznenada je postalo svedok datog čina u nekom grmlju, šoferu jednog šumskog kamiona se naime pripišalo i to baš na nekom mestu na kome inače niko živi ne piša, osim možda neke srne ili nekog zeke, i taj je vozač onda imao prilike da vidi donju polovinu paulinog tela, polugolu, kako radi i zalaže se u vanbračnom društvu, posle je ispričao da su to dvoje bili isprepletani i izukrštani na jedan zaista odvratan način.
posle je često imao prilike da priča o tome.
osim toga, znao je paulino ime i adresu.
video je da to što paula radi ovde u netaknutoj prirodi predstavlja izdaju njegovog prijatelja eriha.
paula je svoga muža izdala, paula je svoga muža prevarila sa nepoznatim muškarcem, jednim ili više njih.
povrh svega, taj muškarac nije iz njihovog mesta. nije jedan od naših momaka.
on je stranac i zaprljao je njihovo gnezdo, posrao se pravo u njega, fuj, odvratno, i to sa majkom koja je rodila već dvoje dece i koja sad uzima pilule za kontracepciju.
izdala je njegovog prijatelja eriha!
pauli treba zavrnuti šiju ili je u najmanju ruku sterilisati da više ne bi mogla da rađa decu koja bi nasledila njene pogane sklonosti, paula je gora od kučke u teranju, koja i ne može da se bori protiv svojih instinkata.
pauli je stvarno zavrnuta šija, ali do sterilizacije nije došlo, imala je, dakle, sreće u nesreći.
povrh svega, došlo je i do razvoda paulinog braka sa erihom. krivica je odlukom suda pripisana pauli.
iako to nije bila paulina želja, njen je brak nakon njenog višestrukog sagrešenja uništen na licu mesta.
iako to ni u kom slučaju nije bila paulina želja, njena je sreća uništena zajedno s njenim brakom.
iako se paula tome snažno opirala, i ona sama je uništena zajedno sa svim ostalim.
da je samo razmišljala na vreme, sada je prekasno!
da je paula mogla da nasluti šta će sve uništiti svojim smišljenim, ali loše sprovedenim brakolomstvom, u takve se stvari nikad ne bi bila ni upustila.
događaji su imali silinu lavine.
ovde ljudi žive u prirodi i s prirodom i ne mogu se boriti protiv nje, zato što je ona jača.
i erih strašno pati zbog svega što se desilo, možda se nikad neće ni oporaviti od toga, kaže njegova majka.
ali deca ne bi trebalo previše da pate zbog svinjarije koju je počinila njihova majka, moli tašta.
deca užasno pate zbog svinjarije koju je počinila njihova majka, zato što retko kad viđaju svoju dragu mamicu, zapravo je praktično više i ne viđaju, pitaju zašto, i ne mogu da shvate, dobro je što te male dušice još ne shvataju šta se dogodilo, kada dovoljno porastu, shvatiće. ali verovatno nikada neće moći da razumeju.
onda će to biti njihova stvar da li će majku osuđivati ili je neće osuđivati, kaže jedan erihov inteligentni kolega koji zna i usmeno da se izražava, deca sada žive kod paulinih roditelja u bivšoj sobi bivših supružnika, erih je svojoj ženi prodao automobil, to je tužan proces, iako su njime otišli u italiju na svoj drugi medeni mesec, iako su možda jednog dana mogli da kupe i neki sportski automobil, a sada mu samo moped preostaje. mopedom se ponekad vozi i do svoje nove devojke, kćerke nekog bogatog seljaka iz okoline, ali svoj bokal vina još uvek voli više nego bilo koju ženu i zbog toga će se i ova veza u povoju sigurno uskoro raspasti, možda su žene danas drugačije nego ranije.
folklornih ansambala gotovo da više i nema. to je šteta, naročito za suzi. paula je s uništavanjem počela, a sada je uništena do kraja.
devojčica na prvoj godini krojačkog zanata, puna nade, pretvorila se u uništenu ženu koja veštinom krojenja i šivenja ne vlada u dovoljnoj meri. a to je premalo.
POGOVOR:
znate li ovu LEPU zemlju sa njenim brdima i dolinama? u daljini je omeđuju lepe planine, ima horizont kakav nema mnogo zemalja, znate li livade, oranice i polja ove zemlje? znate li njene ljubazne kuće i ljubazne ljude u njima?
usred ove lepe zemlje ljudi su sazidali fabriku, njen povijen krov od talasastog lima čini lep kontrast u odnosu na listopadne i zimzelene šume koje je okružuju, fabrika se povija u pejzaž, iako nema razloga da se povija.
mogla bi da stoji uspravno.
dobro je što stoji ovde gde je lepo, a ne negde drugde, gde je nelepo.
fabrika izgleda kao da je deo ovog lepog pejzaža.
izgleda kao da je ovde izrasla, ali ne! ako je bolje pogledate, videćete: podigli su je dobri ljudi, konačno, ništa ne pada s neba.
a dobri ljudi ulaze u nju i izlaze iz nje.
zar ovaj dobar čovek koji ulazi u nju i izlazi iz nje, zar to nije naša paula? stani,
polako, dobar dan, paula! zaista, to je ona. spolja gotovo da se i nije promenila, još uvek je vitka i čista, samo što na licu ima neku senku umora koja se vidi tek kada se pažljivije pogleda, a ova bora: da li je i juče bila tu?
ne, to je nova bora. a to tu, da nije ta vlas možda seda? nema veze, paula, samo ti i dalje drži glavu visoko!
paula radi ovde kao nekvalifikovana šnajderka na pokretnoj traci.
paula radi ovde kao nekvalifikovana šnajderka na pokretnoj traci.
paula je završila tamo odakle je brigita otišla da upozna život, brigita je upoznala život i našla je sreću u njemu.
i paula je htela da upozna život, ali sad upoznaje život priučene radnice u fabrici midera.
i to je neka vrsta života.
uveče se ljudi izlivaju u pejzaž kao da im on pripada.
paula sad ima mali stan, koji takođe pripada fabrici i zato je veoma jeftin.
paula ostvaruje manje nego što bi ostvarilo neko radosno ljudsko biće zato što u njoj nema radosti.
uprkos tome, ono što uradi je dovoljno, fabrika je strpljiva.
ni kod same paule nema više ni traga nestrpljenja.
paula je na ovo mesto došla da šije, a ne da se raduje, mogla je da se raduje pre toga, ako je htela.
sada nimalo radosno šije midere, brusthaltere, korsete i gaće. paula se udala i doživela je propast.
pogled joj nikad ne odluta napolje na neku pticu, pčelu ili travku, ptica, pčela i travki paula je imala i više nego što joj treba, ali onda još nije znala to da ceni.
svaki muškarac u prirodi može da uživa bolje nego što paula to sada čini.
paula sedi za svojom šivaćom mašinom i ispunjava svoju dužnost, ima veliku odgovornost, ali više nema pregled situacije i nema više sopstveno domaćinstvo. uveče se paula vraća kući u svoj mali stan i razmišlja o svome domu. paula je
previše umorna da bi bila nezadovoljna.
paula više nema muža i dece, ali je ipak previše umorna da bi zbog toga bila nezadovoljna.
paula je ranije imala muža i dvoje dece.
ni posao paulu ne čini zadovoljnom.
posao paulu čini ravnodušnom.
šivenje je pauli u krvi. samo što je ta krv već odavno iz nje istekla i zato joj posao ne ide baš tako dobro kao drugima, odbijaju joj od plate.
paula šije iz sveg srca zato što više nema porodice koja bi joj zauzimala deo tog srca.
brigita sad ima porodicu i radnju i one zauzimaju celo njeno srce.
žene koje šiju iz sveg srca nisu baš najbolje žene koje se mogu naći.
paula nije baš najbolja žena koja se može naći.
paula je svoju sudbinu već doživela na nekom drugom mestu. ona se ovde završava.
brigitina subina je ovde otpočela, brigita je uspela da pobegne.
paulu je snašla teška sudbina, kad s vremena na vreme vidi život kako prolazi kraj nje, paula i ne pokušava da mu se obrati, više joj nije do priče. eno, ide život, paula!
ali naša paula još uvek traži ključeve od kola.
do viđenja, paula, srećan ti put.
KRAJ
Нема коментара:
Постави коментар