Joseph Heller, Kvaka 22 (11. . KAPETAN BLACK)

 

11. KAPETAN BLACK

      Kaplar Kolodny čuo je prvi preko telefona iz avio-puka tu vest koja ga je toliko potresla da je na prstima prošao kroz obaveštajni šator i prišao kapetanu Blacku, koji je dremao, s tankim nogama na stolu, te mu je preneo zaprepaštenim šapatom. 

      Kapetan Black se odmah razvedrio. 

     - Bologna? - uskliknuo je ushićeno. - Eh, boga mu ljubim! - Prasnu u glasan smeh. - Bologna, a? - Ponovo se nasmeja i zavrti glavom od ugodnog iznenađenja. - Uh, bogati! Ne mogu dočekati da vidim lica onih gadova kad budu čuli da idu na Bolognu. Ha-ha-ha! 

    Kapetan Black se prvi put uistinu slatko nasmejao otkako ga je major Major bio nadmudrio i postao komandir eskadrile. Obuzet tromim oduševljenjem, ustade i zauze mesto za prednjom tezgom kako bi mogao najviše uživati u ovoj prilici kad dođu bombarderi-strelci po karte. 

    - Jest, gadovi jedni, Bologna - neprestance je ponavljao svim strelcima koji su ga u neverici pitali hoće li zaista leteti na Bolognu. - Ha-ha-ha! Crno vam se piše, gadovi jedni! Ovaj put ste zaista nadrljali. 

    Kapetan Black je izišao za poslednjim od njih napolje da uživa promatrajući efekat koji je novost proizvela na sve ostale oficire, podoficire i vojnike koji su se okupljali sa šlemovima, padobranima i zaštitnim odelima oko četiri teretnjaka što su brektala usred kruga eskadrile. Bio je visok, tanak, neveseo čovek koji se kretao mlitavo kao rak. Brijao je svoje usukano bledo lice svaki treći ili četvrti dan, pa se obično činilo da mu rastu crvenkastozlatni brkovi iznad tanke gornje usne. Nije se razočarao u prizoru pred šatorom. Svi su se bili smrkli od zgranutosti, pa je kapetan Black slatko zevnuo, oštro poslednje ostatke letargije s očiju i zlurado se nasmejao kad god bi komu rekao da mu se crno piše.

   Pokazalo se da je Bologna najbogatiji doživljaj u životu kapetana Blacka, iza smrti majora Dulutha nad Perugiom, kad je bio gotovo postavljen na njegovo mesto. Čim je glas o smrti majora Dulutha stigao radio-vezom na aerodrom, kapetana Blacka obuzela je radost. lako nikad nije pomišljao na tu mogućnost, kapetan Black je umah shvatio da je najlogičnije da on nasledi majora Dulutha na položaju komandira eskadrile. Ponajpre, on je bio obaveštajni oficir eskadrile, što je značilo da je obavešteniji od svakoga drugoga u eskadrili. Doduše, nije imao letački status koji je imao major Duluth i koji su obično imali svi komandiri eskadrila; ali je to zapravo bio još jedan jak argument u njegovu korist zato što mu život nije bio u opasnosti, pa je mogao zauzimati taj položaj dok god bude potreban domovini. Što je više kapetan Black razmišljao o tome, to mu se neminovnije činilo vlastito unapređenje. Valjalo je samo što pre zucnuti pravu reč na pravom mestu. Pohita natrag u svoju kancelariju da odluči šta će preduzeti. Zavalivši se opet na svoju okretnu stolicu, metnuvši noge na stol i zažmurivši, poče sanjati kako će sve biti lepo kad jednog dana bude komandir eskadrile. 

    Dok je kapetan Black sanjao, pukovnik Cathcart je delovao. Kapetan Black bio je zaprepašten brzinom kojom ga je, kako je on držao, nadmudrio major Major. Silna zapanjenost zbog imenovanja majora Majora za komandira eskadrile bila je izmešana s ogorčenom kivnosti koju se nije ni trudio da prikrije. Kad su mu kolege oficiri iz štaba rekli kako se čude što je pukovnik Cathcart izabrao majora Majora, kapetan Black je promrmljao da se nešto čudnovato događa; kad su prosuđivali o političkoj vrednosti sličnosti majora Majora s Henryjem Fondom, kapetan Black je ustvrdio da je major Major uistinu Henry Fonda; a kad su napomenuli da je major Major nekako čudan, kapetan Black je izjavio da je on komunista. 

 - Oni uzimaju sve u svoje ruke - kazao je buntovnički. - E pa, vi, momci, možete, ako hoćete, stajati po strani i gledati što oni rade, ali ja, bogami, neću. Ja ću nešto preduzeti. Od sada će svaki kučkin sin koji dođe u moj šator potpisati zakletvu na vernost. A onom gadu majoru Majoru neću dati da se potpiše, baš ako i bude hteo.

      Tako reći preko noći razmahao se »Veliki križarski pohod zakletvi na vernost«, a kapetan Black bio je ushićen što se našao na njegovom čelu. To mu je zbilja upalilo. Svi vojnici, podoficiri i oficiri morali su potpisati jednu zakletvu na vernost da bi dobili torbe s kartama iz obaveštajnog šatora, drugu zakletvu na vernost da bi im dali zaštitna odela i padobrane iz padobranskog šatora, i treću zakletvu na vernost kod poručnika Balkingtona, šefa voznog parka, da bi se mogli odvesti iz eskadrile na aerodrom u jednom od njegovih teretnjaka. Kud god bi se okrenuli, morali bi potpisati novu zakletvu na vernost. Potpisivali su zakletvu na vernost da bi dobili platu od oficira-blagajnika, da bi dobili sledovanje, da bi se ošišali kod brijača Talijana. Kapetanu Blacku je svaki oficir koji je podupirao njegov »Slavni krstaški pohod zakletvi na vernost« bio suparnik, pa je snovao i smišljao dan i noć kako ga niko ne bi pretekao. On nije hteo ni za kim zaostati u privrženosti domovini. Kad su drugi oficiri, na njegov nagovor, uveli vlastite zakletve na vernost, sve ih je nadmašio terajući svakog kučkinog sina, koji bi došao u njegov šator, da potpiše po dve zakletve na vernost, pa po tri, pa po četiri; zatim je uveo zavet odanosti, a nakon toga pevanje himne, jedan zbor, pa drugi zbor, pa treći zbor, pa četvrti zbor. Kad god bi kapetan Black odmakao svojim suparnicima, prezirno se osvrtao na njih što nisu bili kadri da slede njegov primer. Kad god bi oni sledili njegov primer, zabrinuto bi se povukao i razbijao sebi glavu smišljajući neku novu mudroliju s pomoću koje će se opet prezirno obazreti na njih. 

     Ne shvatajući kako se to zbilo, letačko je osoblje u eskadrili uvidelo da je potčinjeno službenicima koji bi trebalo da njima služe. Jedan za drugim su ih zastrašivali, vređali, zamarali i gurali amo-tamo po ceo dan. Kad bi što prigovorili, kapetan Black bi im odgovorio da ljudi koji su verni domovini neće biti sraskida da potpišu sve zakletve na vernost koje moraju potpisati. Svakome ko bi posumnjao u delotvornost zakletvi na vernost, odgovorio bi da će ljudi koji su uistinu odani domovini biti ponosni da se zavetuju na odanost kad god ih on na to prisili. A svakome ko bi posumnjao u moralnu vrednost celog pothvata, odgovorio bi da je američka himna najveće muzičko delo koje je ikad komponovano .

Što više zakletvi na vjernost neki čovjek potpiše, to je verniji domovini; kapetanu Blacku se to činilo sasvim jednostavno, pa je zapovjedio kaplaru Kolodnyju da ga potpiše svaki dan na stotine puta kako bi mogao uvek dokazati da je verniji domovini od bilo koga drugoga. 

 - Važno je da se neprestano zavetuju - tumačio je svojim kohortama. - Nije važno veruju li u to ili ne veruju. Baš zato teraju i klince da se zavetuju na odanost još pre nego što znaju šta znače »zavet« i »odanost«. 

     Kapetanu Piltchardu i kapetanu Wrenu bio je »Slavni krstaški pohod zakletvi na vernost« slavno zezanje u zdrav mozak, jer im je otežavalo zadatak da prikupe posade za svaki borbehi zadatak. Ljudi su bili zauzeti u celoj eskadrili potpisivanjem, zavetovanjem i pevanjem, pa su pripreme borbenih zadataka trajale duže sate i sate. Nije se više moglo ni pomišljati na hitne akcije, ali su kapetan Piltchard i kapetan Wren bili obadvojica suviše plašljivi da bi digli glas protiv kapetana Blacka, koji je svaki dan svesno provodio doktrinu »Neprestanog svedočenja« koju je sam izmislio, doktrinu koja je trebalo da namami u zamku sve one koji su se izneverili domovini otkako su juče poslednji put potpisali zakletvu na vernost. Sam kapetan Black došao je da posavetuje kapetana Piltcharda i kapetana Wrena koji nisu znali šta bi u svojoj golemoj nevolji. Došao je na čelu delegacije i otvoreno im savetovao neka natjeraju svakog čoveka koji treba da pođe na borbeni zadatak da potpiše zakletvu na vernost 

 -Dakako da to stoji samo do vas - istaknuo je kapetan Black. - Nikome nije ni nakraj pameti da vrši pritisak na vas. Ali svi ostali teraju ih da potpisuju zakletve na vernost, pa FBI-u biti jako čudnovato ako vas dvojica budete jedini kojima nije dovoljno stalo do domovine, koji ih ne prisiljavate da potpisuju zakletve na vernost. Ako želite izaći na zao glas, to se nikoga ne tiče, osim vas samih. Mi bismo vam samo hteli pomoći. 

Milo im nije mnogo verovao i odlučno je odbio da uskrati majoru Majoru jelo, pa ma bio major Major i komunista, u što je Milo u potaji sumnjao. Milo je po prirodi bio protiv svake novotarije koja preti da će poremetiti normalan tok zbivanja. Zauzeo je čvrsto moralno stanovište i odlučno odbijao da učestvuje u pohodu zakletvi na vernost«, sve dok ga nije posjetio kapetan Black na čelu delegacije i zatražio da učestvuje u pohodu. 

 - Obrana domovine je briga svakoga od nas - uzvratio je kapetan Black na Milove prigovore. - I celi je ovaj pothvat dobrovoljan, Milo - nemojte to zaboraviti! Ljudi ne moraju potpisivati zakletve na vernost kod Piltcharda i Wrena ako neće. Ali vi ste nam potrebni da ih izgladnite, pa da skapaju od gladi ako neće. To vam je baš kao i Kvaka 22. Zar ne shvatate? Niste valjda i protiv Kvake 22? 

 Doktor Daneeka bio je nepokolebljiv: 

 - Otkud ste vi tako sigurni da je major Major komunista?

 - Jeste li ikad čuli da je on to porekao dok ga nismo počeli optuživati? A nije potpisao nijednu zakletvu na vernost. 

 - Kad mu ne dajete da ih potpiše. 

 - Naravno da ne dajemo - razjasni kapetan Black. - Time bi bila osujećena svrha našeg pohoda. Pazite, vi se ne morate uhvatiti u kolo s nama ako nećete. Ali kakvog ima smisla što se svi mi toliko trudimo ako vi pružite majoru Majoru lekarsku pomoć čim ga Milo počne izgladnjivati? Ja samo ne znam što će oni gore u aviopuku misliti o čoveku koji potkopava celi naš sigurnosni pothvat. Verojatno će vas prekomandovati na Pacifik. 

 Doktor Daneeka se brzo predao. 

 - Reći ću Gusu i Wesu neka rade što god im vi kažete. 

 Gore u aviopuku pukovnik Cathcart već se počeo čuditi šta se to dešava. 

 - Ma to je onog idiota Blacka spopalo rodoljubivo ludilo - izvesti ga potpukovnik Korn smeškajući se. - Mislim da će biti najbolje da mu neko vreme odobravate, jer ste baš vi postavili majora Majora za komandira eskadrile.

- To je bila vaša zamisao - optuži ga pukovnik Cathcart dureći se. - Nisam se smeo dati nagovoriti od vas. 

 - I to je bila vrlo dobra zamisao - odbrusi mu potpukovnik Korn - jer smo se tako oslobodili suvišnog majora koji vam je u administraciji bio trn u peti. Ne brinite, to će verovatno uskoro prestati samo od sebe. Najbolje da sad uputite kapetanu Blacku pismo u kojem ćete mu dati punu podršku, i da se nadate da će odapeti pre nego što nanese previše štete. - Potpukovniku Kornu pade na um neobična misao. - A šta mislite, neće li taj luđak pokušati da istera majora Majora iz njegove prikolice?

 - A sad moramo isterati toga gada majora Majora iz njegove prikolice - odluči kapetan Black. - Najradije bih mu proterao i ženu i decu u šumu, ali ne možemo. Nema žene ni dece. Stoga se moramo zadovoljiti onim što imamo i isterati samo njega. Ko je zadužen za šatore? 

 - On ,

. Šta sam vam rekao? - uzviknu kapetan Black. - Uzimaju sve u svoje ruke! E pa, ja to neću da trpim. Izneću to pitanje pravo pred majora -de Coverleyja, ako bude potrebno. Reći ću Milu neka porazgovara s njim o tome čim se major vrati iz Rima. 

       Kapetan Black imao je neograničeno poverenje umudrost, moć i pravednost majora -de Coverleyja, mada nije nikad progovorio s njim ni reči i mada još nije imao hrabrosti da progovori. Poverio je Milu dužnost da porazgovara s majorom -de Coverleyjem u njegovo ime, i nestrpljivo praskao čekajući da se vrati visoki štabni oficir. Kao i svi ostali u eskadrili, osećao je duboko poštovanje i strahopoštovanje prema tom impozantnom, sedom majoru izbrazdana lica i Jehovina držanja, koji se napokon vratio iz Rima povređena oka ispod novog celuloidnog štitnika i koji je jednim jedinim udarcem razbio celi »Slavni  pohod« u paramparčad. 

    Milo se čuvao da ne kaže ni reči kad je major -de Coverley, nakon povratka, stupio u menzu odajući plahovito i strogo dostojanstvo kao i obično, i kad mu je zakrčio put zid od oficira koji su čekali u redu da potpišu zakletve na vernost. Na drugom kraju tezge s jelom skupina ljudi koji su stigli ranije zavetovala se na odanost zastavi, držeći u jednoj ruci pladnjeve s jelom, da bi smela sesti za sto. Skupina koja je stigla još ranije sedela je već za stolovima i pevala himnu da bi se smela poslužiti solju, paprom i kečapom. Graja se počela pomalo stišavati kad je major -de Coverley zastao na pragu mršteći se nezadovoljno i u nedoumici, kao da ne može verovati svojim očima. Pošao je pravo i zid od oficira razdvojio se pred njim kao Crveno more. Ne obazirući se ni levo ni desno, pristupio je nezadrživo tezgi i, jasnim, punim glasom koji je bio hrapav od starosti i odzvanjao od nekadašnje uzoritosti i autoriteta, rekao: 

 - Daj mi jesti. 

 Umesto jela kaplar Snark dade majoru -de Coverleyju papir da potpiše zakletvu na vernost. Čim je video šta je to, major -de Coverley odgurnu papir odajući silno nezadovoljstvo, zdravo mu oko sevnu od plahovite oholosti kao vatra živa, a golemo se staro naborano lice smrknu od žestoka gneva. 

 Reko sam da mi daš jesti - zapovedi glasno, s oštrim prizvukom koji je zloslutno zatutnjao u tišini šatora kao grmljavina u daljini. 

 Kaplar Snark probledi i zadrhta. Zirnu na Mila kao da od njega traži pomoć. Nekoliko užasnih trenutaka nije se čulo ni glasa. Tada Milo kimnu glavom. 

 - Daj mu jesti - reče. Kaplar Snark dade majoru -de Coverleyju jelo. Major -de Coverley okrenu se od tezge s punim pladnjem u rukama i stade. Pogled mu pade na skupine oficira koji su piljili u njega zazivajući ga nemo u pomoć, pa zaurla, obuzet pravednim gnevom: 

 - Daj svima jesti! 

 - Daj svima jesti!- ponovi Milo kao jeka, radostan, kao da mu je pao kamen sa srca, i to beše kraj »Slavnog  pohoda zakletvi na vernost.

     Kapetan Black bio je duboko razočaran što mu je ovako izdajnički zabio nož u leđa neko na visokom položaju, u čiju se podršku onako slepo uzdao. Major -de Coverley ostavio ga je na cedilu. - 

     Ama, to mene nimalo ne zabrinjava - odgovarao je veselo svakome ko bi mu došao izraziti saučešće. - Mi smo izvršili svoj zadatak. Nama je bila svrha da uteramo strah u kosti svima onima koji nam nisu po ćudi i da upozorimo ljude na opasnost od majora Majora, a u tome smo svakako uspeli. Budući da njemu ionako ne bismo dali da potpiše zakletve na vernost, nije zapravo važno hoćemo li ih i dalje potpisivati ili nećemo. 

     Kad je opet video kako je svima onima u eskadrili koji mu nisu bili po ćudi uterala strah u kosti stravična i beskrajna »Velika famozna opseda Bologne«, kapetan Black je čeznutljivo dozvao u sećanje ono lepo staro doba »Slavnog pohoda zakletvi na vernost«, kad je on zaista bio neko i nešto i kad su čak i takve zverke kao što su Milo Minderbinder, doktor Daneeka i Piltchard i Wren strepili od njega i padali ničice pred njim. Da bi dokazao pridošlicama da je nekad zaista bio neko i nešto, čuvao je još ono pismo u kojem mu je pukovnik Cathcart izrazio svoju podršku.

                  

nastavci:Romani u nastavcima