Elfride Jelinek, Ljubavnice 9 ( tamo gore u brdima, u prirodi: brigitina dalja sudbina; časovi teku;)

 

tamo gore u brdima, u prirodi

tamo gore u maloj seoskoj kući u međuvremenu se sukobljavaju interesi radnih ljudi i građana sela. u pitanju su interesi ljudi koji nikada nisu probudili bilo čije interesovanje, interesi ljudi koji ni sami ne znaju da bi uopšte mogli imati bilo kakva interesovanja. uprkos tome, oni smatraju da su neophodni, kao motoru benzin, što se paule tiče, smatraju da samo nanosi štetu, kao motoru pesak.

astma cijuče na nos, kao zgaženi miš. astma uopšte ni reči ne mora da progovori da bi uspešno dirigovao pojedinim osobama, osobama čiji je zadatak da ga opslužuju, paulin jadni i bedni stomak, koji će uskoro oteći kao bure, tako da će odjednom, za iste pare, moći da se dobije znatno više kilograma žive vage, taj se stomak sad iznosi na licitaciju, ali niko neće da ga kupi. da je u pitanju svinja, njena bi vrednost pod ovakvim okolnostima enormno porasla, pošto je pak u pitanju paula, pod ovakvim okolnostima izlazi na videlo da se jeftino daje, da se dala previše jeftino i zato ju je sad teško utrapiti bilo kome.

niko ne želi sadržinu paulinog stomaka, da je odgaja i voli. niko ne želi paulu kao osobu, ni sa ni bez dodatka u vidu stomaka, interesenata nema čak ni za paulin spoljni omotač, nije ni čudo, kad od toga ne može da se napravi ni ukrasni jastučić, pa čak ni pošteni pačvork.

šta bi čovek mogao da učini protiv praiskonskih snaga prirodne snage, ništa, juče je to objasnio obrazovni program na televiziji, a paula će to ponavljati još mnogo puta.

brigitina dalja sudbina

brigitina dalja sudbina zapravo je zapečaćena i ovde više ne bi ni morala da se pominje. ipak je pominjemo iz tog razloga što ju je lako opisati jer je sva usresređena ka jednoj jedinoj tački: hajncu, od koga, doduše, može biti nekih manjih odstupanja i stranputica, ali do koga se uprkos tome uvek mora naći pravi put. brigitina se sudbina ovde završava, samo je još treba izvesti do kraja.

i danas je jedan od onih dana kada brigita naročito ciljano teži svome cilju tako što ustaje iz kreveta zato što mora u fabriku, fabrika je malo odstupanje, a pravi cilj je noć koju treba provesti s hajncom. brigita navlači haljinu koja je zapravo suknja i džemper i koja ističe njene ženske obline, što takođe ima svoju svrhu i namenu.

fabrika je čekaonica, radno mesto je hajnc.

kod paule je to drugačije.

paula ima i drugih interesovanja i moći će da ih ostvari uz erihovu pomoć.

paulina su interesovanja odlasci u bioskop, putovanja u italiju, televizijski program u porodičnom domu i vaspitavanje dece, kako u porodičnom domu, tako i van njega, paula ne samo da želi da dobije eriha, ona bi zajedno s njim htela nešto i da stvori: domaćinstvo, njihovo malo zajedničko carstvo u kome će njih dvoje žariti i paliti kako im se ćefne, što se od sopstvenog domaćinstva s pravom i očekuje, paula još uvek ima tu svoju ljubav prema erihu koja se u međuvremenu, doduše, jeste smanjila, ali je još uvek prisutna zato što to tako pristoji, zato što žena treba da voli jednog jedinog muškarca, zato što je on otac njene dece koju pak i sam taj muškarac mora da voli i ta ljubav odmenjuje ljubav koju je osećao prema svojim ljubljenim roditeljima.

paula nimalo ne ljubi svoje roditelje, ni u kom slučaju.

uprkos tome, paula veruje da je pred njom budućnost ispunjena ljubavlju, paula sama od sebe proizvodi ljubav, kao da je u pitanju neki hormon, kod brigite je to drugačije.

brigiti je neophodan hajnc, brigiti je neophodna i buduća hajncova radnja, a neophodno joj je, bogme, i da se reši hajncovih roditelja, povrh toga, neophodno je i da radi i još više da radi kako bi tu firmu ulepšala i uvećala

šta brigita trenutno ima: rad, rad i samo rad. kada čovek u neki poduhvat investira sve svoje snage, to će mu se višestruko vratiti pa će lako moći da se odrekne ljubavi i svih njenih varijacija i deformacija.

brigita, dakle, želi suštinski da poboljša svoj položaj.

paula želi suštinski da poboljša svoj položaj i da pritom još i nađe sreću, brigitu sreća kao takva uopšte ne zanima, drugim rečima, ona veruje da su hajnc-blagostanje i sreća ista osoba, zbog toga joj je hajnc sasvim dovoljan, brigita je skromna.

paula je neskromna, ona želi isto što i brigita, ali želi da sve to obavija lepa, bleštava aura. želi da ljudima stalno pokazuje koliko voli dete, muža, kuću, mašinu za veš, frižider i baštu. SVE to. ljubav i planinu može da pomeri, ali ne može u erihu da probudi ljubav, erih nije imao prilike da vežba da bude voljen, nikada to nije iskusio.

osim toga, ljubav nije u stanju ni frižider da pribavi, ukoliko, međutim, nema frižidera itd., onda žena nema šta da voli, osim deteta i muža, a to je premalo objekata za veliku, veliku paulinu ljubav, paula ima toliiiko ljubavi koja leži neiskorišćena i čezne za dostojnim objektima.

brigita samo želi da poseduje, i to što više. brigita jednostavno želi da IMA i da ZADRŽI.

paula želi da ima i da voli i da ljudima pokaže da ima, i šta ima i šta voli. čak i kad bi prestala da voli eriha, paula bi ipak morala da pokazuje ljudima da voli eriha. takva simulacija zahteva veliki trud, ali je on apsolutno neophodan, čak i kad više uopšte ne bi mogla da voli eriha, biće tu mnogo stvari koje je erih kupio svojim novcem i koje će onda moći da voli umesto njega.

brigita želi da poseduje, a po mogućnosti i da uveća svoj posed. u pitanju je jednostavan cilj koji bi razumelo svako dete.

a okolina sve to posmatra s interesovanjem, navikla od davnina da tako čini, prati događaje, aplaudira i sklapa opklade ko će da pobedi, a ko će biti drugoplasirani, ponekad neko čak bude i poražen.

danas brigita ponovo još uvek nije trudna.

samo bi trudnoća mogla da promeni brigitin život i tok ove radnje ovde.

danas se brigita, kao što je to često slučaj, opet užasno plaši da bi učenica ženske gimnazije po imenu suzi mogla i pre nje da zatrudni, ali za to, međutim, nedostaju i najprimitivnije pretpostavke.

naime, suzi još uvek nije žena, ona je još uvek devojka.

suzi još uvek štedi, suzi svoju torbu za tenis još uvek može da pakuje u miru i veselju, u njenom životu još uvek nema ničeg prljavog.

hajnc ne misli da je on nešto prljavo, misli da je čist mlad momak, pa čak ni njegovo kuglanje nije nečisto.

nečistoća u hajncovom životu zove se brigita, ta tamna mrlja na njegovoj snežnobeloj košulji.

mladi preduzetnik nedvosmisleno usmerava svoje ambicije prema suzi. brigita bi da hajncovu ambiciju nedvosmisleno usmeri ka sebi.

brigita zaboravlja da se ona može dobiti i bez ikakve ambicije, čim hajnc izađe iz kuće, prosto se spotiče o brigitu.

jednoga dana čak i suzina majka primećuje da se nad suzi nadvija tamna senka, a ta senka nije niko drugi, do naš hajnc. zahvaljujući svom majčinskom instinktu, majka primećuje da je ta senka tamna od nečistoće.

pita da li bi trebalo da se umeša. suzi se, međutim, samo milo smeši i kaže, ne. izaći ću ja sama s tim na kraj.

majka kasnije kaže ocu da se nada kako će suzi još dugo sačuvati svoju nevinost i vedrinu.

dok hajnc tako gamiže za suzi, nadvijajući se pritom kao tamna senka nad suknjicu za tenis, brigita se plaši da neće ostati u drugom stanju, brigita će, međutim, sigurno ostati u drugom stanju zato što je njeno telo pouzdano, čak i kada brigitina glava potpuno odlepi. ovaj će strah potrajati još neko vreme. nema više novih izveštaja. sudbina se za brigitu okončava.

kada je paulin život u pitanju, dovoljno je da opišemo još nekoliko epizoda čija je nadgradnja tako divovskih razmera da ni na koji način nije u skladu sa značajem ove pripovesti. u paulinoj glavi se želje, snovi i predstave brkaju u nesvarljivi konglomerat, zabavno je posmatrati kako paula stalno lupa glavom o zid i treska na pod koliko je duga i široka, za one koji uspravno stoje veoma je zabavno da posmatraju kako paula stalno lupa glavom o zid da bi potom, u skladu sa zakonom gravitacije i zakonom ljubavi, tresnula na pod koliko je duga i široka.

kada se brigita u svojim časopisima bavi vilama milionera, ona odmah u glavi počne da preračunava dimenzije svoje buduće porodične kuće, a potom razmišlja gde bi mogli da smeste poslovni prostor, a gde da probiju vrata.

kada paula čita isto to, njoj se čini kao da već ima sve što joj treba, čini joj se da je kuća već tu, da je pala s neba, da je tu i ogromna bašta i sve to u nekom urednom i čistom kraju, kao kulise u pozorištu, a po prostorijama tumaraju srećni mladi ljudi: erih sa svojom mladom porodicom, i uz to još i dva vučjaka.

u pitanju je sveobuhvatno tumaranje. a ljudi iz sela stoje kraj ograde, blenu i zavide.

paula često razmišlja o tome kakav li je to osećaj kada ti zavide i kada ti se dive, brigita često razmišlja o tome kakav li je osećaj kada nešto imaš, nabavljaš i poseduješ.

paula razmišlja o posledicama, a da pritom nije u stanju da ostvari preduslove.

ni erih neće moći da ih ostvari, što paula još uvek ne može ni da nasluti.

brigita se bavi uzrocima, brigita se drži preduzetnika hajnca, a željena će dejstva onda doći već i sama od sebe.

brigita - dete iz grada.

paula - dete sa sela.

na kraju paula i brigita jednoglasno razmišljaju o svome venčanju. to zahteva prilično mnogo vremena.

u brigitinom slučaju to razmišljanje zauzima čitavo radno vreme, a i deo slobodnog vremena pride.

u paulinom slučaju to traje sve njeno vreme, koje je uvek radno vreme.

časovi teku

časovi idu svojim sporim tokom i, ako tako nastave, paula će uskoro biti zrela za porođaj, babica već čeka.

u svojim besmislenim naporima koji se svi do jednog potpuno koncentrišu na eriha, paula ide dalje nego što je iko ikada ovde video da neko ide.

kada dođe veče, ljudi ovde zauzimaju svoja mesta u loži. vode i decu sa sobom, odatle lično ili posredstvom dogleda prate idiotske mere koje paula preduzima.

seoska zajednica i javnost, to je jedno te isto.

javnost izričito odobrava pauline apsurdne i ponižavajuće napore da uhvati skupocenu divljač.

skupocena divljač zove se erih.

paula neizostavno mora da legalizuje neprijatno stanje u kojem se našla, za to joj je neophodan erih. za sečenje skupocenog građevinskog drveta i drveta za preradu, skupocenoj divljači po imenu erih dovoljno je samo jedno: erih.

paula je napravila sranje, sad mora i da pojede to što je israla. sama. pri izjedanju govana treba da joj pomogne erih, ta dragocena divljač, da bi se tanjir brže ispraznio.

erih stoluje na svome tronu, koji se nalazi u seoskoj birtiji, paula izlazi na scenu i prikazuje svoja umeća, znanja i sposobnosti koje su minimalne.

baš kao u cirkusu, samo neuporedivo zabavnije.

od svega toga erih, nažalost, i nema neke naročite koristi, zato što je zapao u trajno stanje alkoholisane omamljenosti i to mnogo pre no što će paula uzeti zalet za svoj dvostruki salto unazad s okretom prema unutra.

ni tapšanje po ramenu, ni lupkanje po leđima, ni udarac u rebra, ni ma koje drago ukazivanje počasti, ma kako grabo bilo, ne uspeva eriha da vrati iz carstva snova u surovu realnost paulinog prisustva.

do sada na eriha niko nije obraćao veliku pažnju, sada je erih pauli napravio veliki stomak i već mu poklanjaju veliku pažnju, do sada su svi mislili da je erih previše tupav, previše glup da bi turistkinje mogao da oguli do gole kože, previše retardiran da bi položio vozački ispit, makar i iz trećeg pokušaja, previše debilan i defektan da bi sekirom uspeo da pogodi stablo, svi su mislili da će umesto stabla pogoditi nečiju glavurdu. ali umesto toga, on je pogodio paulu, dirnuo je do srži. do sada su u erihu svi videli samo tegleću marvu, za razliku od njih, koji su doduše takođe tegleća marva, ali se ne osećaju tako. sada erihu, međutim, svi odaju počast što je uspešno obradio paulu.

paula je obrađena i osuđena, u to nema nikakve sumnje.

sad erihovi rameni zglobovi patnički škripe u svojim šarkama, sad pesnica naviknuta na sekira mora da se prilagodi novom i nepoznatom rukovanju. čestitamo ti, erih.

gomila se besplatno pivo, besplatne rakijice i besplatna vinca, a ne manjka ni besplatnog tapšanja po ramenu i besplatnog muvanja u rebra, o besplatnim šaljivim šutevima u dupe da i ne govorimo.

po ko zna koji put već eriha izbacuje iz šarki podli, ali zato dobronamerni udarac nogom tako da sve odjekuje i pršti.

posle toga erih poput beživotnog džaka mišića ponovo pada na svoje stalno birtijsko mesto.

toliko uspeha erih nikada do sada još nije požnjeo.

baš kao i sama paula, erih nažalost više nikako ne može da se seti šta je prouzrokovalo taj čin koji mu je doneo titulu velikog pumpača, ma koliko se trudio, ne polazi mu za rukom, kad ga do tamo nije odvela luda vožnja mopedom, nego samo mirna šumska stazica.

u erihu je sve izbrisano.

uprkos tome, pravo je uživanje što među muškarcima i momcima sada predstavlja osobu od poštovanja, erih nikada do sada nije uživao, a sada odjednom uživa veoma mnogo, mali čovek koji je dospeo daleko.

u deset sati uveče dolazi paula, u birtiju ulazi buduća vanbračna majka.

 dernjava, topot, zviždanje, aplauz, eto nama zabave.

poslednji trenutak za sklapanje opklada.

paula više nema oznaku kvaliteta, kao što bi morala da ima svaka roba, pa čak i

najobičnija jabuka, paula više nema nikakvu tržišnu vrednost. paula snosi posledice onoga što je uradila i sad ih unosi i u ovu prostoriju.

paula bi htela da odrecituje svoju pesmicu koja u slobodnom ritmu kazuje otprilike da bi erih trebalo da dođe kući zato što je već kasno i zato što sutra mora na svoj teški posao, da paula uskoro mora iz sebe da izbaci dete, da paula i to njeno nerođeno dete čekaju eriha. pa makar to potrajalo veoma dugo. drugim rečima: tvoja žena i tvoje dete u njoj čekaju da im dođeš, erih. i molim te, molim te, molim te, dozvoli da nosim tvoje prezime, erih.

ali svoje prezime erih više nije u stanju ni da izgovori.

paula je ponovo stigla prekasno.

svi misle da, kad već mora da popusti, erih treba da popusti tek kad dete već bude prisutno, da od pauline vrednosti, ionako umanjene, ne ostane baš ništa.

kada neko toliko izgubi vrednost, svi ostali dobijaju na vrednosti, barem malčice. paulino poniženje obeštećuje ih za sva njihova poniženja, iako su ona ponekad neuporedivo gora.

zahvaljujući jednoj nepoželjnoj ličnosti, svi su oni odjednom postali poželjne ličnosti.

danas smo se svi okupili ovde da nipodaštavamo i osuđujemo pauline pokušaje

da eriha odvuče kući. sudije daju ocene za umetnički dojam, paula se baca na eriha i očajnički se trudi da odvuče kući to pijano stvorenje koje samo što nije počelo da bljuje, paula cima sve delove erihovog tela koji štrče. ponekad se štrčeći delovi erihovog tela očas posla sami vrate u prvobitan položaj kao gumice, a ponekad, bogme, i tresnu paulu i to iz sve snage, svuda naokolo oči i kurčevi samo što ne iskoče od zadovoljstva.

paula veruje da polaže pravo na eriha.

vazduh je pun duvanskog dima, pivskih isparenja, smrada i muških viceva. 

paula, trudna još malo pa šesnaestogodišnjakinja, napinje mišiće kao neko

zaprežno kljuse i podiže pijanog muškarca, ali ne dospeva daleko s tim svojim slatkim teretom.

ruke erihovih šumskih kolega otimaju dragocenu lovinu iz paulinih šaka. udruženim snagama.

paulina usamljena snaga ne može da se suprotstavi udruženim snagama gospodara šume. paula je izgubila utakmicu i mora da pusti eriha. paula pritom još ima sreću u nesreći što je niko nije šutnuo u stomak i nije oštetio ništa u njemu.

majka-od-paule bila bi veoma saglasna s oštećenjem deteta u paulinom stomaku, najbolje bi bilo kad bi moglo doći do preranog ili uzaludnog porođaja.

nažalost, posle tolikih meseci dete je najverovatnije već prevazišlo paulinu sposobnost preživljavanja.

eriha, dakle, ponovo posađuju na klupu u bircuzu, od svega što se dogodilo on gotovo da ništa nije ni primetio. paula puzi kući s detetom kao otežavajućom okolnošću, paula bi više volela da kao otežavajuću okolnost ima eriha, a da je dete izgubila, više no jednom paula se prostire po zemlji koliko je duga i široka zato što je tako mračno, sve te smrtonosne vragolaste šale ipak ne donose smrt malom vragolanu u paulinom stomaku.

jecajući i kmečeći, paula ide u krevet, vuče se čitavim putem ka kući s detetom u stomaku, kao lovački pas koji njuši spuštene glave, paula nalazi domaće ognjište koje, međutim, nije njen dom.

ruke koje će uskoro držati dete paula skršta pod glavom koja će se uskoro naginjati ka detetu i nada se da će barem dobiti dečačića, a ne devojčicu.

valjda će biti dečačić, a ne devojčica, nada se paula.

sledećeg dana, već u najranijim jutarnjim časovima, paulu počinju da plaše porođajnim bolovima, koji su navodno veoma snažni.

da paula ima muža, onda bi je zbog tih bolova tešili, tetošili i smirivali.

a jednoga dana, kada je vazduh osobito blag i topao, paula dospeva u bolnicu i izbacuje iz sebe i na svetlost dana dete, polako i mukotrpno, još u kolima hitne pomoći paula izjavljuje da će sin nositi očevo ime, erih, a devojčica gradsko ime, suzana. devojčica je. devojčica suzana je pristigla.

erih će još manje hteti da se ženi zbog neke tamo devojčice nego što bi hteo zbog dečaka, prete razočarani roditelji kraj bolničkog kreveta.

ali majka-od-paule ipak je već zavolela malu suzanu jer je ona jedno tako slatko bepče. od majke-od-paule to se i očekuje, sa svih strana.

suzana je postala vanbračna kćerka.

paula je postala vanbračna majka.

obe su ženskog pola.

to je s jedne strane sreća, a s druge velika obaveza, treba se ponašati kao ljudsko bide, a ne kao životinja ženskog pola.

to je lepa obaveza, lepša od erihove obaveze da seče drva.

paula je samo 16 godina starija od svoje kćerke, ali joj uprkos tome malo fali da

odustane.

između tebe i neke tamo životinje u šumi nema baš nikakve razlike, jer da se

okoti, to može i svaka od njih, ali da se uda, to ne može nijedna, opominje i tetka koja je dojurila iz grada u kome se udala, da bi se našla uz paulino uzglavlje, paula leži u porođajnom krevetu, sluša opomene i plače.

gradskoj je tetki lako da bude velikodušna, zato što se udala za pekara iz velikog grada i zato što ona i pekar tamo imaju veliki automobil.

gradska tetka, dakle, velikodušno obećava da će razgovarati sa erihom i da će ga smekšati, što se s muškarcima i mora činiti, kada nešto ne žele da urade dobrovoljno.

osim toga, muškarcima ništa ne bi falilo da ponekad budu i dobroćudni, tiha voda breg roni, pa će sigurno izroniti i eriha!

kad se poniziš, posle moraš da roniš bregove: to je jedini put. i gradska tetka misli da je suzana baš slatko bepče, iako je paula sa svoje strane jedna ružna štaka.

eriha je prvo rad dobro pregazio, a sada ga se još uhvatila i gradska tetka pa ga smekšava.

kasnije ćemo vas izvestiti o tome kakav će oblik erih imati nakon smekšavanja.

                                                            

nastavci: Romani u nastavcima