SEKS I GRAD, Feministička urbana bajka

SEKS I GRAD: Feministička urbana bajka
Marina Blagojević

Serija "Seks i grad" je završena. Tačnije, završen je prvi deo koji se neće mnogo razlikovati od drugog dela, koji se neće mnogo razlikovati od trećega dela itd. Primenjena je jednostavna formula : sex + shopping+ New York. Svako je ovde našao ono što je tražio. Svaka je ovde našla ono što je tražila. Prosto zato što je ponuda bila ogromna: "sex shopping center". Mnogo je toga bilo da se nauci, za mnogo toga je bilo dobro da se shvati da postoji. Neki će ovu seriju čak smatrati edukativnom. Na Balkanu nije na odmet prikazati žene koje imaju svoje potrebe, pa čak (!) i seksualne. Nije na odmet ovdašnjim mačo muškarcima koji sebe smatraju životnim nagradama za svoje saputnice otkriti da je samo pitanje trenutka kada će se saputnice osvestiti i shvatiti da ne moraju da odlažu svoj život za "bolja vremena". Kako kaže jedna moja prijateljica, "ovo je edukativna serija o ženama i seksu". Ona je mnogim tradicionalnim bračnim parovima ogrezlim u naviku i nerazmišljanje o potrebi Druge, tj. Žene, unela nelagodnost otkrića koje postaje višak u rutini preživljavanja. Kako dalje, posle svih tih uvida? Nastaviti sa otaljavanjem života, uči u otvorenu pobunu, pristati na samozavaravanje ili hipokriziju? Svako će raditi ono što može, ume, hoće...

Ali, meni je ova priča zanimljiva s jedne druge strane. To je u stvari bajka. Bajka o nezavisnim ženama koje sasvim slobodno odlučuju o tome šta hoće ili šta mogu, na način na koji to u stvari još uvek čine uglavnom samo muškarci. Gotovo da nema "skliznuća" u mitologiju ženkosti. To je bajka o ženama koje mogu da se ne udaju, samo zato što im se ne udaje, ili da rode dete samo zato što im se rađa dete, ili da se razvedu samo zato što nema deteta, ili da menjaju partnere onoliko koliko im to pričinjava zadovoljstvo. Nijedan od ovih ženskih likova nije uhvaćen u zamku ženskosti, oni su svi temeljno uzdrmavanje svih mitova o ženama. Inverzija je sprovdena potpuno dosledno. Bajka je u tome što žene rade ono što vekovima rade muškarci, i one rade muškarcima ono što muškarci vekovima rade ženama. Tek s one strane prinude mogu se uspostaviti normalni odnosi. Tek potpunim uneravnoteženjem neravnoteže moze se doći do novog balansa. Tek oslobađanjem od vlastite emocionalnosti, kao uvek podrazumvajuće i "normalne", a u suštini kao zatvora kojim patrijarahat konstruiše i proizvodi ženskost, moguć je iskorak. A na šta će onda svet da liči? E, to već nije samo problem žena! Uskraćivanje emocionalnosti, vernosti, požrtvovanosti, podrške, podićiće njihovu vrednost, pa i cenu, na nekom novom trzištu ljubavi.

Bajkovitost ove serije, međutim, ogleda se u još jednom elementu. Nema ovde prinčeva i "hepiendova", nema "sreće do kraja života" na ostrvu bračnog života, nema srećnih potomaka koji poštuju svoje požrtvovane roditelje. Ali, zato, ima onog čega ima jako malo u ženskoj realnosti - podrške prijateljica. Žene najčešće podržavaju njihove bake, i ako su bile dovoljno mudre, njihove ćerke. Veoma retko, gotovo nikada ih ne podržavaju prijateljice. Čitavi ženski pokreti sapleteni su u problemu nemogućnosti uspostavljanja podrške među heteroseksualnim ženama. Na našim prostorima, balkanskim, žene se uče da ženama ne veruju, žene čak i u ženskim grupama mnogo više govore o "ženskoj solidarnosti" nego što su u stanju da je realizuju. Neoliberalni kapitalizam dodatno razbija linije solidarnosti među ženama: ćerke u postkomunističkoj Evropi uglavnom misle da su njihove majke vodile promašene zivote, preterano se naprežući da usklade karijeru i porodicu; mlađe žene "prodaju" svoj izgled kao normalni deo "paketa" u uslužnim delatnostima, uživajući u prednosti koju imaju nad starijim ženama; a na Zapadu raste dostupnost jeftinih, poslušnih, lepih - naravno, udavača sa periferije Evrope ili iz Trećeg sveta. Kako, onda, uspostaviti solidarnost?

Možda se solidarnost uspostavlja u stvari - podrškom. Junakinje serije " Seks i grad" jednostavno pružaju podršku jedna drugoj. Za sve što odluče ili ne odluče da urade, u svakoj situaciji koja je dobra ili loša, one iskazuju uporno prisustvo, dobronamerno udubljivanje i iskreno deljenje. Podrška koju vidimo nije ničim uslovljena, to je jednostavno - podrška. To je ona podrška koje žene uporno ne uspevaju da dobiju od svojih majki koje su najčešće ogrezle u patrijarhalne ideologije, napunjene mizoginijom prema samima sebi i prema drugim ženama, i koje podržavaju ćerke uvek samo u tome da budu kao i one same. Tok podrške od jedne žene drugoj da bude ono što jeste, da proba da bude ono što nije, da ispita dokle može da stigne, da ima pravo na grešku, na prestup, na oprost, na kraju krajeva - na bezuslovnu ljubav, upravo zato što je takva kakva jeste, a ne kakva bi trebalo da bude, sam taj tok jeste - ljubav. Bez ljubavi, nema podrške, bez podrške nema solidarnosti. Preusmeravanje emocija sa nikada dostižnih muskaraca u patrijarhalnom scenariju, na hrabre žene, u feminističkom scenariju, jeste bajka. Bajka bez koje se gušimo u izolovanosti i usamljenosti. Ali, u svakoj ženi, čuči feministkinja, ona koja je podseća da ima pravo da voli - sebe, pa i sebe u drugim ženama.

Zaha Hadid,

Prickerova nagrada se dodeljuje za najveća dostignuća u oblasti arhitekture. Dodeljuje se od 1979. godine i predstavlja arhitektonski ekvivalent Nobelovoj nagradiPrva ženska dobitnica ove prestižne arhitektonske nagrade je upravo Zaha Hadid


Zaha Hadid je rođena 1950. godine u glavnom gradu Iraka, Bagdadu. Diplomu iz matematike stekla je na univerzitetu u Bejrutu, a potom je diplomirala arhitekturu u Londonu. Nakon što je diplomirala, počela je da radi u arhitektonskom birou svojih bivših profesora. Partner u firmi je postala 1977. godine, a 1980. započinje sopstveni posao i postaje član udruženja arhitekti. U godinama koje su sledile usavršavala se na najprestižnijim univerzitetima, kao što su Harvard, Kolumbija, univerziteti u Njujorku, Hamburgu, Ilinoisu i mnogim drugim. Danas je počasni član Američke akademije umetnosti i Američkog arhitektonskog instituta. Bavi se i profesorskim poslom na Fakultetu primenjenih umetnosti u Austriji.

Dobitnica je mnogih međunarodnih priznanja i vrlo je uticajna. Međutim, mnogi njeni pobednički projekti nikada nisu realizovani, niti je njihova gradnja započela. Tu se pre svega misli na Pik Klub (Peak Club) u Hong Kongu iz 1983. godine i na zgradu opere u glavnom gradu Velsa, Kardifu iz 1994. godine. Njen rad je 2005. godine pobedio na konkursu za novi kazino u Švajcarskom Bazelu. U muzeju Gugenhajm u Njujorku, od 2006. godine, postoji retrospektiva koja obuhvata njen celokupni rad.


Uspehom do uticaja


Iako poseduje sopstvenu arhitektonsku i dizajnersku firmu, lociranu u Londonu sa 350 zaposlenih, Zahina ambicija i kreativnost pleni nova uspešna dostignuća. Član je uređivačkog odbora enciklopedije Britanika. Magazin Forbs je tako 2008. godine Zahu pozicionirao na 69. mesto najuspešnijih i najuticajnijih žena današnjice.

Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Centar za savremenu umetnost u Sinsinatiju, železnička stanica u Insbruku, Naučni centar u Volfsburgu, trg u Nikoziji, građevine u Marseju, Kopenhagenu, Lajpcigu, neke su od njih. U Insbruku je po njenom projektu izgrađena rampa za skijaške skokove, na kojoj se organizuje novogodišnja Turneja četiri skakaonice, jedno od najpopularnijih sportskih nadmetanja.


Za potrebe Svetske izložbe 2008. godine u Saragosi, projektovala je „Most Pavoljon“ (Bridge Pavilion). Konkurs je završen 2004. godine, a potom je počela izgradnja. To je inovativan most, dugačak 270 metara, koji u obliku gladiole povezuje obale reke Ebro. Most je istovremeno i višespratni izložbeni prostor. Spoljašnjost zgrade pokrivena je sa 29.000 trouglova napravljenih od posebne vrste fiberglasa sive boje. Tokom Svetske izložbe 2008. godine građevina je bila domaćin izložbe pod nazivom „Voda – jedinstveni resurs“. Kada se manifestacija završila, „Most Paviljon“ je kupila lokalna banka, a prostor se i danas koristi za održavanje izložbi.

Prickerovu nagradu Zaha Hadid je dobila 2004. godine, upravo za projekat „Mosta Paviljona“ i time nedvosmisleno upisala svoje ime u istoriju, kao prva ženska dobitnica ove nagrade. Ceremonija dodele nagrade održana je u Sankt Petersburgu, u muzeju Ermitaž.


Ova kreativna dama nastavlja da projektuje i da dobija nagrade. Jedna od najvažnijih je Stirling nagrada, koju dodeljuje Kraljevski britanski arhitektonski institut. Ona je tu nagradu dobila 2010. godine za projekat zgrade Nacionalnog muzeja umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu. U Gardijanu su ovo zdanje okarakterisali kao „najbolje delo Zahe Hadid do sada“ i „remek-delo koje se sjajno uklopilo između rimskih drevnih čuda“.

POGLEDAJTE STRANICU SA PROJEKTOM OPERE  OVDE

Mihail Bulgakov - Maestro i Margarita,Pod petom,

KNJIGA PRVA
» ... No dakle, ko si ti? - Deo sam
one sile što večno želi zlo, a večno
stvara dobro«.
Goethe, Faust


Poglavlje 1.

NIKADA NE RAZGOVARAJTE S NEZNANCIMA

        Jednom u proleće, u vreme neobično toplog sutona pojavila su se na Patrijaršijskim ribnjacima u Moskvi dvojica građana. Prvi od njih, odeven u sivo letnje odelo, bio je malena rasta, uhranjen, ćelav, nosio je u ruci lagano savijen elegantni šešir, a njegovo brižljivo obrijano lice resile su naočale neprirodne veličine, u crnom rožnatom okviru. Drugi - plećati, riđokosi, razbarušeni mladić s kockastom kapom, zabačenom na zatiljak - bio je u šarenoj košulji, izgužvanim belim hlačama i crnim platnenim cipelama.
       Prvi nije bio niko drugi do Mihail Aleksandrovič Berlioz, urednik debelog umetničkog časopisa i predsednik upravnog odbora jednog od najvećih moskovskih književnih udruženja sa skraćenim nazivom MASSOLIT, a njegov mladi pratilac-pesnik Ivan Nikolajevič Ponirjov, koji piše pod pseudonimom Bezdomni.
        Došavši u senu tek zazelenelih lipa, pisci su se najprije uputili k šareno obojenom kiosku S natpisom»Pivo i mineralne vode«.
      Da, valja istaći prvu čudnovatost te strašne septembarske  večeri. Ne samo kod kioska, nego i u celoj aleji, paralelnoj s ulicom Mala Brona, nije bilo nikoga.
   U to vreme, kad se čoveku čini da nema snage ni da diše, kad se sunce, užarivši Moskvu, u suhoj magli sagibalo nekamo iza Sadvog Koljca-niko nije došao pod lipe, niko nije seo naklupu, pusta bijaše aleja.
      -Dajte nam narzana*-zamolio je Berli
      - Nema narzana - odgovorila je žena u kiosku i, ko će znati zbog čega, uvredila se.
     -Piva ima? - promuklim glasom raspitivao se Bezdomni.
     -Pivo će dopremiti tek predvečer - odgovorila je žena.
     -A šta imate? - upitao je Berlioz.
     -Sok od marelica, ali topao - rekla je žena.
     -Pa dajte, dajte, dajte!...
  Sok od marelica žuto se penušao, i u vazduhu je zamirisalo po brijačnici. Ispivši, književnici su odmah počeli štucati, platili su i seli na klupu licem prema ribnjaku, leđima prema Bronoj ulici.
        Tada se zbila druga čudnovatost, ali se ona ticala samo Berlioza. Naglo je prestao štucati, njegovo srce je zalupalo i na čas nekamo nestalo, zatim se vratilo, ali s tupom iglom koja je u njemu zapela. Osim toga, Berlioza je uhvatio bezrazložan, ali tako jaki strah, da je poželeo pobeći s Patrijaršijskih ribnjaka, odmah, glavom bez obzira. Berlioz se turobno osvrnuo, ne shvatajući šta ga je to uplašilo. Probledeo je, obrisao rupčićem čelo, i pomislio:»Šta je to sa mnom? To mi se još nikada nije dogodilo. Srce mi ne radi kako treba ... Premoren sam. Vreme je da sve pošaljem đavolu  i odem u Kislovodsk ...
        «I tada se pred njim zgusnuo užareni zrak i iz tog zraka nastao je prozirni građanin prečudnovata izgleda. Na maloj glavi džokejska kapica, kockasti, kusati prozirni kaputić .. . Građanin visok jedan hvat, ali uskih ramena, neverovatno mršav, a lice, dopustite primedbu, podrugljivo.
         Berliozov život nije se odvijao tako da bi ga mogao pripremiti na neobične pojave. Probledevši još jače, on je izbuljio oči i, zbunjen, pomislio: »To je nemoguće!...
       «Ali je to, jao, bilo moguće, i dugački, prozirni građanin, ne dodirujući zemlju, njihao se pred njim na levo i na desno.
       Tada je užas tako ubuzeo Berlioza da je zatvorio oči. A kad ih je otvorio - video je da se sve svršilo: sumaglica se rastopila, kockasti je nestao, i istovremeno tupa je igla iskočila iz srca.
   - Fuj, đavole! - uzviknuo je urednik. - Znaš, Ivane, sad samo što me od žege nije udarila kap! Čak sam imao nešto kao halucinacije ... - Pokušao se nasmešiti ali je u njegovim očima još uvek titrala bojazan a ruke su drhtale.
     Ipak, postepeno se smirio, hladio se mahanjem rupčića i izgovorio prilično bodro: »No, dakle ...« - pa nastavio govor koji je bio prekinuo dok su pili sok od marelica.
     Držao je govor, kako se kasnije ispostavilo, o Isusu Hristu. O tome je bila reč zato što je urednik za sledeći broj časopisa naručio od pesnika veliku anti-religioznu poemu. Tu je poemu Ivan Nikolajevič napisao, čak u vrlo kratkom roku, ali ona, na žalost, nije zadovoljila urednika. Bezdomni je ocrtao glavni lik svoje poeme, to jest Isusa, vrlo crnim bojama, pa ipak je, prema urednikovom mišljenju, trebalo čitavu poemu pisati iznova. Eto, sada je urednik držao pesniku nešto kao predavanje o Isusu, s namerom da istakne osnovnu pesnikovu grešku. Teško je reći šta je zavelo Ivana Nikolajeviča - da li umetnička snaga njegova talenta, ili potpuno nepoznavanje pitanja o kojem je nameravao pisati - tek Isus je, kako ga je on prikazao, ispao, no, potpuno živi ako neprivlačan lik. Berlioz je pesniku hteo dokazati da nije važno kakav je bio Isus, dobar ili zao, nego je važno to, da Isus kao osoba na svetu uopšte nije postojao, i da su sve priče o njemu - puke izmišljotine, najobičniji mit.
  Valja primetiti da je urednik bio načitan čovek i vrlo je spretno u svome govoru upozoravao na drevne istoričare, na primer, znamenitog Pilona Aleksandrijskog, na blistavo obrazovana Josipa Flavija, koji nikada ni jednom rečju nisu spomenuli postojanje Isusovo. Pokazujući solidnu erudiciju, Mihail Aleksandrovič, među ostalim, saopštio je pesniku i to da ono mesto u petnaestoj knjizi, u 44. poglavlju poznatih  Tacitovih »Anala«, gde se govori o muci Isusovoj, nije ništa drugo nego kasniji, krivotvoreni umetak.
     Pesnik, kome je sve što je urednik govorio bila novost, pažljivo je slušao Mihaila Aleksandroviča uprievši u njega svoje živahne, zelene oči, i samo je ponekad štucao, šaptom psujući sok od marelica.
     - Ne postoji nijedna istočna religija - govorio je Berlioz - u kojoj ne bi, kao po pravilu, bezgrešna devica na svet donela Boga. Ne izmislivši ništa nova, i hrišćani su upravo tako stvorili svoga Isusa koji zapravo među živima nikada nije postojao. Upravo to valja istaći...
     Visoki Berliozov tenor razlegao se pustom alejom, i što se više Mihail Aleksandrovič upuštao u šikaru - u koju se može upuštati, bez rizika da slomi vrat, samo vrlo obrazovan čovek - to je više pesnik upoznavao zanimljive i poučne stvari o egipatskom Ozirisu, milostivom bogu i sinu Neba i Zemlje, o feničkom bogu Famuzu, o Marduku,i čak o manje poznatom strašnom bogu Vicli-Pucli kojeg su nekada poštovali Asteki u Meksiku.
     I upravo u vreme dok je Mihail Aleksandrovič pričao pesniku kako su Asteki od testa pravili lik Vicli-Puc-lija, u aleji se pojavio prvi čovek.
      Kasnije, kad je, otvoreno govoreći, bilo već prekasno, razne ustanove podnele su svoje izveštaje s opisom tog čoveka. Usporedba tih izveštaja izaziva čuđenje. Tako u prvom od njih stoji da je taj čovek bio niska rasta, da je imao zlatne zube i da je šepao na desnu nogu. U drugom- da je čovek bio golema rasta, da su mu zubne krune bile od platine, da je šepao na levu nogu. Treći izvještaj lakonski saopštava da čovek nije imao posebnih znakova.
     Mora se priznati da nijedan od tih izveštaja ne vredi ni pišljiva boba. Pre svega: ni na jednu nogu opisani nije šepao, i njegov rast nije bio ni nizak ni golem, nego jednostavno visok. Što se tiče zuba, s leve strane njegove su krune bile od platine a s desne - od zlata. Bio je u skupocenom, sivom odelu, u inostranim  cipelama u skladu s bojom odela. Sivu beretu naherio je na uho, pod miškom je nosio štap s crnom drškom u obliku pudličine glave. Naizgled- nešto više od četrdeset godina. Usta nekako nakrivljena. Obrijan glatko. Smeđokos. Desno oko crno, levo pak zeleno. Obrve crne, jedna viša od druge. Jednom rečju -stranac.
       Prolazeći kraj klupe na kojoj su se smestili urednik i pesnik, stranac ih je pogledao, zaustavio se i nenadano seo na susednu klupu, dva koraka od dvojice prijatelja.
izvor 

__________________

,,Bogovi, bogovi moji! Kako je tužna zemlja uveče! Kako su tajanstvene magle ponad močvara! Ko je lutao tim maglama, ko je mnogo patio pred smrt, ko je leteo nad ovom zemljom noseći na sebi prekomerni teret,t aj ovo zna. Ovo zna umorni. I on bez sažaljenja napušta magle zemaljske, njene močvare i reke. On se lakoga srca predaje u ruke smrti, znajući da će ga samo ona uspokojiti.''

_____________________________

Verujem! - najzad je uskliknuo glumac i ugasio svoj pogled - verujem!Ove oci ne lazu! Ta koliko sam vam puta govorio da se osnovna vasa greska sastoji u tome sto potcenjujete znacaj covekovih ociju. Shvatite, jezik moze da sakrije istinu, a oci - nikada! Postavljeno vam je neocekivano pitanje, vi cak i ne uzdrhtite, u sekundi ovladate sobom i znate sta treba da kazete da biste sakrili istinu, i govorite veoma ubedljivo, i nijedna bora vam se na licu ne pokrene, ali - avaj - uznemirena pitanjem, istina sa dna duse u trenutku uskace u oci i sve je gotovo! Ona je primecena, a vi ste uhvaceni!
_____________________________


"Slušaj tišinu-rekla je Margarita majstoru i pesak je šuštao pod njenim bosim nogama-slušaj i uživaj u onome što ti za života nije bilo dato-u tišini.Gledaj,eno pred nama je tvoja kuća,kojom si nagrađen.Već vidim venecijanski prozor i lozu kako se vije do samog krova.Evo tvoje kuće,tvoje večne kuće.Znam da će ti uveče doći oni koje voliš,koji te zanimaju i koji te neće uznemiriti.Oni će ti svratiti,oni će ti pevati,videćeš kakva je svetlost u odaji pri upaljenim svećama.Zaspaćeš sa svojom izmašćenom i večitom kapicom,zaspaćeš sa osmejkom na usnama.San će te okrepiti,počećeš mudro da misliš.A da me oteraš,to više nećeš moći.Ja ću čuvati tvoj san."

_____________________________

Mast, vruća poput lave, pekla je ruke, ali je Margarita bez mrštenja, nastojeći da ne pričinja bol, trljala njome koleno.

- Moji bližnji tvrde da je to reumatizam - govorio je Woland, ne skidajući oči s Margarite - ali ja sumnjam da mi je tu bol u kolenu ostavila za uspomenu neka divna veštica koju sam pobliže upoznao hiljadu pet stotina sedamdeset i prve godine na brdu Brocken, na Đavoljoj katedri.
- Ah, nije moguće! - rekla je Margarita.
- Glupost! Za tri stotine godina to će proći. Savetovali su mi mnoštvo lekova, ali se ja starinski pridržavam bakinih recepata. Neobične trave ostavila je u nasledstvo odvratna starica, moja baka! Uzgred recite, bolujete li od nečeg? Možda je u vama neka bol, tuga koja vam truje dušu?
- Ne, messire, ništa mi nije - odgovorila je mudro Margarita - a sada, kad sam kod vas, osećam se jako dobro.
_____________________________


       Tama, koja je nadolazila sa Sredozemnog mora, prekrila je grad koji je prokurator mrzeo. Iščezli su viseći mostovi koji su spajali hram i strašnu Antonijevu kulu... Nestao je Jerusalem, veliki grad, kao da ga nikad nije ni bilo na svetu... Pa, idite bestraga i vi i vaša nagorela sveska i sasušena ruža! Sedite ovde na klupi sami i preklinjete ga da vas oslobodi, da vam dopusti da udišete vazduh, da nestane iz vašeg sećanja!

     Prebledelog lica, Margarita se vrati na klupu. riđi ju je gledao žmirkajući.
- Ništa ne razumem - tiho reče Margarita Nikolajevna. - .......
- Kakva gnjavaža... - progunđa riđi i progovori glasnije: - Oprostite, ali rekao sam vam da nisam ni iz kakve ustanove. Sedite, molim vas.
   Margarita se bez reči povinovala, ali ipak, sedajući, upita još jednom:
- Ko ste vi?
- Pa dobro, zovem se Azazelo, ali to vam svejedno ništa ne govori.
- A da li biste mi rekli kako ste saznali za listove i moje misli?
- Neću da kažem - hladno odgovori Azazelo.
- Ali vi nešto znate o njemu? - molećivo šapnu Margarita.
- No, recimo da znam.
- Preklinjem, recite samo jedno.... da li je živ? ... Ne mučite me!
- No, živ je, živ - nerado se odazva Azazelo.
- Bože! ...
- Molim vas, bez uzbuđenja i uzvikivanja - namršteno reče Azazelo.
- Oprostite, oprostite - mrmljala je sada pokorno Margarita - naravno, naljutila sam se na vas. Ali, složićete se, kad neko na ulivi poziva ženu nekud u goste... Nemam predrasuda, uveravam vas - Margarita se nesvesno nasmešila - ali nikada ne srećem nikakve strance, uopšte nemam volje da se sa njima upoznajem... a osim toga, moj muž... Moja tragedija je u tome što živim sa nekim koga ne volim... ali smatram nedostojnim da mu kvarim život... Od njega ništa osim dobra nisam videla...
        Azazelo sasluša ovaj nepovezani govor s očiglednom dosadom i reče grubo:
- Zamolio bih vas da za trenutak ućutite.
       Margarita poslušno zaćuta.
- Pozivam vas kod stranca koji je potpuno bezopasan. I neće ni živa duša znati za tu posetu. Eto, za to vam ja jamčim.
- A šta ću ja njemu? - ulagivački upita Margarita.
- To ćete saznati kasnije.
- Razumem... Treba da mu se podam - reče Margarita zamišljeno.
         Ovo Azazelo nekako nadmeno proprati sa ''hm'' i odgovori ovako:
- Uveravam vas da nema žene na svetu koja to ne bi poželela - smešak iskrivi Azazelovu njušku - ali, razočaraću vas, toga neće biti.
- Kakav je to stranac!? - smete se Margarita i uzviknu tako glasno da se prolaznici okrenuše prema njoj. - Kakvog ja interesa imam da idem kod njega?
         Azazelo se naže prema njoj i značajno šapnu:
- No, interes je veoma veliki... iskoristićete priliku...
- Šta!? - uzviknu Margarita i razrogači oči. - Ako vas dobro razumem, vi aludirate na to da tamo mogu saznati nešto o Njemu?
          Azazelo ćutke potvrdi glavom.
- Idem! - silovito uzviknu Margarita i uhvali Azazela za ruku.- ...znam na šta pristajem. Ali pristajem na sve zbog Njega, zato što se ničemu više na ovome svetu i ne nadam....

_________________________________



      On se okrenu Margariti: 
 - Dakle, to se ne računa, jer ja nisam ništa učinio. Šta želite za sebe? 
      Nastupila je tišina i prekinuo ju je Korovjov koji je prošaputao na Margaritino uho:
- Dijamantna donna, ovaj put vam savetujem da budete razumniji! Inače fortuna može promaknuti.
- Želim da mi se sada, ovog časa, vrati moj ljubljeni majstor - rekla je Margarita i njezino je lice unakazio grč. Tada je u sobu banuo vetar tako da je polegao plamen sveća u svećnjacima, teška zavesa na prozoru se pomakla, prozor se otvorio i u dalekoj visini pojavio se puni ali ne jutarnji nego ponoćni mesec. S prozorske daske legla je na pod zelenkasta marama noćnog svetla i u njemu se pojavio noćni Ivanuškin gost koji se nazvao majstorom. Bio je u svojoj bolničkoj odeći - u ogrtaču, papučama i crnoj kapici s kojom se nije rastajao. Njegovo neobrijano lice iskrivila je grimasa, on je luđački plašljivo pogledavao na plamen sveće, a mesečeva bujica kipila je oko njega. Margarita ga je odmah prepoznala, zajauknula, pljesnula rukama, i potrčala njemu. Ljubila ga je u čelo, u usta, stiskala se uz bodljikavi obraz, i dugo susprezane suze tekle su sada u potocima po njezinu licu. Izgovarala je samo jednu reč, besmisleno je ponavljajući:
- Ti. . . ti. . . ti. . .
Majstor ju je odmaknuo od sebe i prigušeno rekao:
- Ne plači, Margot, ne muči me, ja sam teško bolestan - uhvatio se rukom za prozorsku dasku kao da se sprema da skoči na nju i beži i gledajući prisutne povikao:
- Bojim se, Margot! Opet su počele moje halucinacije ...
Ridanje je gušilo Margaritu, šaptala je daveći se rečima:
- Ne, ne, ne. . . ne boj se ničega. . . ja sam s tobom . . . ja sam s tobom           ...Korovjov je spretno i neprimetno primakao majstoru stolicu i on je na nju seo, a Margarita se bacila na kolena, priljubila se uz bok bolesnika i tako zamrla. U svojem uzbuđenju nije primetila da nije više naga, na njoj je sada bio crni svileni plašt. Bolesnik je spustio glavu i stao gledati u zemlju mrkim bolnim očima.
- Da, - progovorio je posle ćutnje 
- Woland - dobro su ga udesili. - Naredio je Korovjovu: - Daj, viteže, ovom čoveku da nešto popije. Margarita je nagovarala majstora drhtavim glasom:
- Pij, pij! Bojiš se? Ne, ne, veruj mi da će ti pomoći! Bolesnik je uzeo čašu i popio što je bilo u njoj, ali je njegova ruka zadrhtala, i on je ispustio čašu koja se kod njegovih nogu razbila.
- To donosi sreću, sreću! - prošaputao je Korovjov Margariti. - Pogledajte, on već dolazi k sebi. Zaista, bolesnikov pogled više nije bio tako divlji i nemiran.
- Zar si to ti, Margot? - upitao je mesečev gost.
- Ne sumnjaj, to sam ja - odgovorila je Margarita.
- Još! - zapovedio je Woland.
Nakon što je majstor ispraznio drugu čašu, njegove su oči postale žive i prisebne.
- Eto, to je već druga stvar - rekao je Woland zažmirivši- sada ćemo porazgovarati. Ko ste vi?
- Sada nisam niko - odgovorio je majstor i smešak je iskrivio njegova usta.
- Odakle dolazite?
- Iz doma boli. Ja sam duševni bolesnik - odgovorio je došljak. Te reči Margarita nije podnela i ponovo je zaplakala. Zatim je, obrisavši suze, povikala:
- Strašne reči! Strašne reči! On je majstor, messire, ja vas u to uveravam! Izlečite ga, on je toga vredan!
- Znate li s kim sada razgovarate? - upitao je Woland pridošlicu. - Kod koga se nalazite?
- Znam - odgovorio je majstor - moj komšija u ludnici bio je neki dečak, Ivan Bezdomni. On mi je pripovedao o vama.
- Dakako, dakako - odazvao se Woland - imao sam zadovoljstvo da sretnem tog mladića na Patrijaršijskim ribnjacima. On samo što nije mene samoga doveo do ludila dokazujući mi da me nema. Ali vi verujete da sam to zbilja - ja?
- Treba verovati - rekao je pridošlica - ali, dakako, bilo bi mnogo bolje smatrati vas plodom halucinacije. Oprostite mi - trgnuvši se, dodao je majstor.
- Pa šta, ako je bolje, onda smatrajte - ljubazno je od govorio Woland.
- Ne, ne! - preplašeno je govorila Margarita i tresla majstorovo rame. - Dođi k sebi! Pred tobom je zaista on! Mačak se i sada upleo:
- A ja sam zaista nalik na halucinaciju. Skrenite pažnju na moj profil na mesečini. - Mačak je stao u mesečev trak i hteo je još nešto dodati, ali su ga zamolili da ćuti i on je odgovorio: - Dobro, dobro, ćutaću. Biću šutljiva halucinacija - i zaćutao je.
- Recite, zašto vas Margarita zove majstorom? - upitao je Woland. On se podsmehnuo rekao:
- To je oprostiva slabost. Ona ima suviše visoko mišljenje o romanu koji sam napisao.
- Roman o čemu?
- Roman o Ponciju Pilatu. Tada su opet poskočili i zanjihali se jezičci sveća, zveknulo je posuđe na stolu. Woland se gromoglasno nasmejao, ali se niko nije uplašio niti začudio tom smehu. Behemot je čak zapljeskao.
- O čemu? O čemu? O kome? - progovorio je Woland i prestao se smejati. - I to sada? To je potresno! Zar niste mogli pronaći drugu temu? Dajte da vidim. - Woland je pružio ruku s dlanom nagore.
- Na žalost to ne mogu učiniti - odgovorio je majstor- zato što sam ga spalio u peći.
- Oprostite, ne verujem - odgovorio je Woland - to je nemoguće, rukopisi ne gore. - On se okrenuo Behemotui rekao:
- No, Behemote, daj ovamo roman. Mačak je odmah skočio sa stolice i svi su opazili da je sedeo na debelom svežnju rukopisa. Gornji primerak mačak je uz poklon predao Wolandu. Margarita je zadrhtala i povikala, ponovo uzbuđena do suza:
- Evo ga, rukopis! Evo ga! Pritrčala je Wolandu i oduševljeno dodala:
- Svemogući, svemogući! Woland je uzeo u ruke pruženi primerak, okrenuo ga, stavio na stranu i ćutke, bez smeška, zagledao se u majstora. Ovaj je ne zna se zašto pao u tugu i nemir, podigao se sa stolice, savio ruke i, okrenuvši se prema dalekom mesecu, drhtureći počeo mrmljati:
- Ni noću, uz mesečinu, nemam mira... Zašto su me uznemirili? O bogovi, bogovi... Margarita se uhvatila za bolnički ogrtač, priljubila se k njemu i sama počela mrmljati, tužna, u suzama:
- Bože, zašto ti ne pomaže lek?
- Ništa, ništa, ništa - šaptao je Korovjov vrteći se oko majstora - ništa, ništa... Još čašicu, i ja ću s vama za društvo ... I čašica je namignula, zablistala na mesečini i pomogla. Majstora su poseli natrag i bolesnikovo lice poprimilo je mirniji izraz.
- No, sad je sve jasno - rekao je Woland i kucnuo dugim prstom po rukopisu.
- Savršeno jasno - potvrdio je mačak zaboravivši svoje obećanje da će biti ćutljiva halucinacija - sad mi je glavna linija tog opusa jasna skroz naskroz.

_________________________

POD PETOM 

24. maj 1923

..za sada sam bez posla. Ja i žena se loše hranimo. Zbog toga mi se i ne piše. Crni hleb skočio na 20 t. Morali smo od ujke uzeti malo brašna, belog ulja i krompira. Od Borisa - milion. Obišao sam svu Moskvu - nema posla.


3. septembar 1923

...danas smo ja i Katajev išli u daču kod Tolstoja. Danas je bio izuzetno ljubazan. Jedino što je loše, to je teško popravljiv manir, njegov i njegove žene, da se s visine obraćaju mladim piscima. Tolstoj je pričao kako je počeo da piše. Najpre pesme. Potom je podražavao. Zatim je primio spahijski način života. Podstrek njegovom stvaralaštvu dao je rat.


30. septembar 1923.

... u književnosti sam spor, pa ipak idem napred. Ja to dobro znam. Ne valja to što nikad nemam jasnu predstavu šta sam stvarno dobro napisao. Ali nećemo očajavati. Književnost je sad težak posao. Meni je teško od objavljivanja živeti. Sad sam prelistavao "Poslednjeg Mohikanca" kojeg sam nedavno kupio za svoju biblioteku. Kakva čarobnost kod tog starog sentimentaliste Kupera. Tamo je David koji sve vreme peva psalme, pa me je naveo na misao o Bogu. Možda jakima i smelima on nije potreban, ali ovakvima kao što sam ja, lakše je živeti s mišlju o njemu.

26. oktobar 1923
.
...došavši kući, kod suseda pekara sam čekao Tasu da se vrati (kod nje je ključ). On je počeo priču o politici. Postupke vlasti smatra lopovskim. Prepreden odlično shvata da varalice nisu voljne da idu u rat, o međunarodnoj situaciji nema se pojma. Divalj smo mi, nesrećan narod. Možemo se tešiti markom. Jedan dolar - 69 milijardi maraka.
Moja predosećanja me, kada su ljudi u pitanju, nikada ne prevare. Društvo samih protuva se skuplja oko "Nakanune" (list za koji je pisao). Velika muka me naterala da štampam u njemu. Trebalo bi biti izuzetan heroj pa ćutati četiri godine, beznadno ćutati, da bi se mogla otvoriti usta u budućnosti. Ja na žalost, nisam heroj.


6.novembar 1923.

Nekako sam počeo da shvatam - morao bih da se okanem smejanja. Osim toga, u literaturi je sav moj život. Nikakvoj medicini se nikada više neću vratiti. Ništa drugo ne mogu da budem, mogu da budem jedino - pisac.

3. januar 1925.

Užasno stanje: sve više se zaljubljujem u svoju ženu. Krivo mi je - deset godina se odričem... a sad se ponižavam čak do lake ljubomore. Nekako je mila i slatka. I debela.
Novine danas nisam čitao.

Ljubav majke

                     

- Šta je najlepše na svetu?

- Ti dok spavaš.
- Zašto?
- Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da
je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila srećna.


- Šta je najveće na svetu?
- Tvoje oko. Što stane u njega ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.


-Šta je najslađe na svetu?
-San. Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.


-Šta je najteže na svetu?
-Najteže je kad čuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što čuvaš.

-Šta je najveća prevara?
-Najveća prevara je kad dvoje potpuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom ušuškani u isti stan,
isto prezime, jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno drugom. Najveća prevara je kad je između dvoje ljudi topao tanjir supe jedina toplota koja postoji.


- Šta najviše boli?
-Usamljenost. Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to
je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga iščupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi.


-Plašiš me, ne pominješ ljubav! Postoji li ljubav?
- Postoji, naravno, zato ti ovo i pričam. Da bi pronašla pravu ljubav moraš napustiti svaku ljubav – iluziju jer će te one samo činiti nesrećnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji je. Ne mogu tome da te naučim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i možda ću uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako kako ja mislim da te treba voleti i onoliko koliko ja mislim da te treba voleti.


-Zašto misliš da me niko ne može voleti kao ti?
-Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ćeš razumeti. Kad budeš imala dete videćeš da
je to jedina bezuslovna ljubav na svetu, ljubav sama po sebi koja ne traži, nepita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najveća i najjednostavnija ljubav na svetu.


-Stvarno me plašiš.
-Ne treba da se plašiš. Samo se čuvaj pogrešnih ljudi, pogrešnih ljubavi, nemoj da ti čitav
život izgleda pogrešno i ti sama sebi kad se pogledaš u ogledalo.

-Čega se najviše treba čuvati?
-Ljudi. Biće puno onih koji će te opipavati dok ne vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane.
Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se čuvaj.

Marija Magdalena

preuzeto sa : ISTINA CE VAS OSLOBODITI

„Ta ništa nije tajno što se neće očitovati; ništa skriveno što se neće saznati i na vidjelo doći." (Luka 8,17)



Tko je Marija Magdalena? Od koje loze? Da li je bila svetica ili grešnica? Treba li je spominjati i moliti se njoj ili je optužiti za najveće grijehe? Kome se zamjerila i kakvu uopće ima ulogu u Crkvi? Samim time što je žena, već je okarakterizirana kao grešnica. Da li je bila Isusova nasljednica, supruga, majka njegovog djeteta? Ili je i ona bila bezgrešna i nije mogla zatrudnjeti, jer nije bila „bliska“ s Isusom, već začela po Duhu Svetom? Sva ta i ina pitanja prolaze mi kroz moje misli i želim se uvjeriti te spoznati pravu istinu o ženi koja je očito imala vrlo važna ulogu u Isusovom životu, no Crkva je nije prihvaćala kao dobru i pobožnu ženu te joj je stoljećima blatila ime? Stav biskupa govori da je svaka grešna žena bludnica, vrlo zanimljivo, ali ništa čudno. Jer poznato je odavno kakvo mišljenje o ženama ima ta ista Crkva, koja je svojim stavom o Mariji Magdaleni sigurno nešto prikrivala. Da, zaboravila sam Crkva je bezgrešna i svi njihovi sljedbenici i vjernici, a mi obični i slobodnomisleći ljudi smo grješni samim svojim postojanjem, nebitno učinili nešto ili ništa...

Najvjerojatnije da je Marija Magdalena rođena u manjem obalnom gradiću Kafarnaumu, gdje je Isus započeo svoje prve javne propovjedi, a ne kako se uvriježeno misli, gradić Magdala.

Otac Marije Magdalene zvao se Sirus. Isto kao Sirus Jair koji je bio svećenički poglavar. U Bibliji Marija Magdalena se po prvi put spominje kao Jairova kći, koju je Isus podigao iz mrtvih: „Dok im on to govoraše, gle, pristupi neki glavar, pokloni mu se do zemlje i reče: "Kći mi, evo, umrije, ali dođi, stavi ruku na nju, i oživjet će." Isus usta te s učenicima pođe za njim. I gle, neka žena koja bolovaše dvanaest godina od krvarenja priđe odostraga i dotaknu se skuta njegove haljine. Mislila je: "Dotaknem li se samo njegove haljine, spasit ću se." A Isus se okrenu i vidjevši je reče: "Hrabro, kćeri, vjera te tvoja spasila." I žena bi spašena od toga časa. I uđe Isus u kuću glavarovu. Ugleda svirače i bučno mnoštvo pa reče: "Odstupite! Djevojka nije umrla, nego spava." Oni mu se podsmjehivahu.

A kad je svijet bio izbačen, uđe on, primi djevojku za ruku i ona bi uskrišena. I razglasi se to po svem onom kraju.“ (Matej 9, 18-25). Kao rukom odneseno, ništa nije napravio, nije bilo potrebno, jer samim njegovim prisustvom sve rane se zaviđaše i žena uskrsnu iz mrtvih?

Eucharia, Marijina majka, imala je kraljevske krvi. Stoga proizlazi da je Marija Magdalena plemenitog podrijetla te da su joj roditelji iz kraljevske loze. U starijim rukopisima zapisano je da je Eucharia potomak kraljevske kuće izraelske. Ne radi se o Davidovoj lozi, već o hasmonejskoj dinastiji Makabejaca.

U trenutku odlučujućem za kršćanstvo, Marija Magdalena odigrala je vrlo važnu ulogu. Zanimljivo, otkuda svi oni „prekrasni“ detalji o njoj? Rimska Crkva dugo je bila u uvjerenju da Marija Magdalena „Grešnica“, nije ista osoba kao Marija koja je pomazala Isusa??? Jer sam Isus nikada ne bi dopustio da ga pomaže „Grešnica“. Da, istina, možda bi ga svojim dodirom zarazila ili prenijela svu svoju negativnu energiju na njega, ili bi i on postao grešan??? Nikad se ne zna, žena je stvorena od zmije i u njoj stanuju vragovi! Što dalje od nje! Koliko je ružno i nečovječno samo pomisliti , a kamoli izgovoriti tako nešto bez obzira što su stoljećima slično ili još gore mišljenje imali sami svećenici koji su kasnije proglašavani svecima. Nažalost i u današnje vrijeme ima takvih istomišljenika, koji su u biti toliko jadni, a nisu ni sami svjesni, ako ništa drugo da su ti isti „savršeni“ rođeni upravo od tih „sotona“, „vještica“, „grešnica“, „maloumnica“ ... Toliko o poštivanju ženskoga roda...

U Svetom pismu nigdje ne postoji zapis da je Marija Magdalena bila bludnica, no ipak se „pokajala“ što je bila prostitutka? Ali ostaje i dalje neriješeno pitanje: Zašto se Crkva odlučila Mariju Magdalenu proglasiti sveticom? Odgovor je uočljiv. Njezino sudjelovanje u Isusovu životu mučilo je biskupe. Činjenica je bila problematična zato što je Crkva kao ustanova temeljena na muškoj prevlasti i celibatu. To je ipak bilo samo zato jer je Magdalenin utjecaj bio vrlo značajan te je prijetio zadrtom kršćanstvu.

Da bi Mariju prikazali kao ženu koja se kaje zbog razvrata, kler ju je poistovjetio s jednim likom iz evanđelja koji s njom nema nikakve veze. Imali su potrebu objašnjivog „preobraženja“ Marije Grešnice u Mariju družbenicu Isusove majke. Oproštenjem od „sramotnog grijeha“ od strane Isusa, bio je jedini način kojim će se Marija Magdalena iskupiti.. Sasvim suprotno, postojala je „bezimena“ žena koju su poistovjetili sa Marijom Magdalenom, kojoj je Isus otpustio grijehe „razuzdanog ponašanja.“ Bila je to žena koja je („A Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sjede i stade poučavati. Uto mu pismoznanci i farizeji dovedu neku ženu zatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: "Učitelju! Ova je žena zatečena u samom preljubu. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš?" To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti. Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni dalje navaljivali, on se uspravi i reče im: "Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen." I ponovno se sagnuvši, nastavi pisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam - i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: "Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi?" Ona reče: "Nitko, Gospodine." Reče joj Isus: "Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti." Ivan 8, 1-11) „zatečena u preljubu“ i koju Isus ne osuđuje već joj naređuje: „Idi i od sada ne griješi više.“ Između te žene i Marije Magdalene ne postoji nikakva povezanost. Ali Crkva je morala dobro razraditi plan i uvjeriti svoje sljedbenike da se Marija Magdalena, tobože bludnica, pokajala.

U Evanđelju po Luki 7, 37-49: „Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću. Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: "Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica." A Isus, da mu odgovori, reče: "Šimune, imam ti nešto reći." A on će: "Učitelju, reci!" A on: "Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset. Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?" Šimun odgovori: "Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio." Reče mu Isus: "Pravo si prosudio." I okrenut ženi reče Šimunu: "Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla. Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati. Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza. Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi." A ženi reče: "Oprošteni su ti grijesi." Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: "Tko je ovaj da i grijehe oprašta?", ta ista žena povezana je s Marijom Magdalenom. Isus joj je rekao: „Oprošteni su ti grijesi.“. Prema Evanđelju po Ivanu, osoba koja je prva pomazala Isusa i je Marija iz Betanije. Ipak, Crkva je priznala da je Marija Magdalena zapravo Marija iz Betanije pripisavši joj izmišljeno pokajanje. U Ivanovom evanđelju zapisano je da je Marija Magdalena zapravo Marija iz Betanije, a tu činjenicu biskupi su ustrajno poricali .

Pokušavajući Mariji Magdaleni pripisati razvratnost , u evanđeljima se samo jednom spominje njezin tobožnji grijeh. Evanđelje po Luki 8, 2: „Zatim zareda obilaziti gradom i selom propovijedajući i navješćujući evanđelje o kraljevstvu Božjemu. Bila su s njim dvanaestorica i neke žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje bijaše izagnao sedam đavola; zatim Ivana, žena Herodova upravitelja Huze; Suzana i mnoge druge. One su im posluživale od svojih dobara.“ i Evanđelje po Marku 16. 9: „Uskrsnuvši dakle rano prvog dana u tjednu, ukaza se najprije Mariji Magdaleni iz koje bijaše istjerao sedam zloduha.“ Ni preljub, ni prostitucija. O čemu je tu riječ? Tko je ili što je sedam zloduha?

Godine 951. papa Grgur I. održao je povijesnu propovijed u kojoj se osvrnuo i na Mariju Magdalenu. U tom je obraćanju potvrdio da su Marija Grešnica i Marija iz Betanije jedna te isti osoba, Evanđelje po Ivanu: 11, 2: „Marija bijaše ono pomazala Gospodina pomašću i otrla mu noge svojom kosom. Njezin dakle brat Lazar bijaše bolestan.“ Tim obraćenjem pojašnjeno nam je „sedam zloduha“ ili sedam glavnih grijeha, koje nazivaju i smrtnim grijesima. Iz svega toga je vidljivo koliko je žena „nevažno“ biće, koja jedino može nositi u sebi sva zla prošlosti i budućnosti. Jer žena je samo žena , ona nije čovjek! Grozno rečeno i za svaku osudu! „Sedam smrtnih grijeha“: kriva zbog oholosti, zavisti, neumjerenosti u jelu i piću, bludnosti, srditosti, škrtosti i lijenosti. Uistinu, čudim se kako je uspjela oprati se i pročistiti sve grijehe, ali ipak uspjela je, a ona je samo žena???

Koliko god se crkveni kler protivio, iz Evanđelja je vidljivo da je Marija stalno bila uz Isusa. Dva puta ga je pomazala uljem, te je bila bliska s njegovom majkom i sestrama. Marijina odanost prema Isusu daleko nadmašuje nepouzdanog Petra i ostalih nepostojanih apostola. Bila je žena i naravno, samo po sebi, nameće mi se zaključak zašto je Crkva vršila tolike napade na nju poslije njezine smrti. Za razliku od Marije Magdalene, Isusova je majka štovana iako je i ona žena. Iz svega toga vidljivo je da se u nasljedstvu Marije Magdalene krije nešto što je izazivalo stravu i užas biskupa.

Prostitucija na papinskom dvoru bila je dio naslijeđa kulture carskog Rima. Da bi opravdali svoje postupke, izradivši podli strateški plan, Crkveni kler Mariji Magdaleni pripisuje ulogu prostitutke. Marija Magdalena tim činom postaje žrtveno janje. Za opravdanje svojih djela, crkvenjaci su izmislili njezino pokajanje grijeha, a s druge strane su je bezrazložno blatili i prikazivali je jednom od najvećih grešnica. Koji apsurd!

Unatoč tome što biskupi nisu željeli priznati da je Marija Magdalena bila udata za Isusa a znali su, te da su imali spolni odnos koji je urodio plodom-dijete, mišljenja sam da im sama Marija Magdalena ne bi bila toliko važna osoba, tek neka „obična“ žena...

Marija Magdalena bila je jedna od prvih koja je svjedočila Isusovom uskrsnuću, no nebitno. Prema mojem viđenju taj čin trebao bi je visoko uzdići iznad ostalih biblijskih likova, ali njena uloga iako važna, svedena je na ne toliko bitnu priču o Grešnici ili svetici!!!

Rekli su o ženi..

O ženi - poezija

 "Budi jako oprezan da ne rasplačesšzhenu jer Bog broji njene suze. Žena je nastala od muškarčeva rebra, a ne od njegovih stopala da se po njoj gazi.Ne od njegove glave da se njome vlada, nego od boka da mu bude jednaka. Ispod ruke da bude zaštičena i pokraj srca da bude voljena."

iz Talmuda

“Oprez pred svim duhovima koji leže u lancima! Na primer pred pametnim ženama koje je njihova sudbina prognala u kakvu malu, učmalu sredinu i koje su tamo ostarile. Doduše, one tamo leže na suncu prividno trome i napola slepe: ali pri svakom koraku koji im je stran, pri svemu nepredvidljivom skoče kako bi ugrizle; osvećuju se svemu što je umaklo njihovoj kućici za pse.”

Friedrich Nietzsche
(Misli o moralnim predrasudama)

Postoje samo tri stvari koje se mogu uraditi sa ženom.
Možeš da je voliš, da patiš zbog nje ili da je pretvoriš u književnost...
Lorens Darel
"Aleksandrijski kvartet"

 
"N eka je žena lepa onoliko koliko utelovljuje što potpunije tajne čovekove težnje, potIčući čoveka da da punomoć svojoj sposobnosti sublimacijI. Ona je to lepša ako sa svojim najistančanijim nijansama izražava skriveni sadržaj svoje lepote. Zato žene najlepše po sudu estetike nisu uvek, kao što svako zna, i najluđe voljene. Njihova se lepota suviše očigledno nameće a da bi muškarac u njoj naslućivao neki misterij. Te se žene nude u svoj nagosti svoje lepote. One više nemaju što razotkriti. Da bi žena bila stvarno lepa potrebno je da se, iz njene ljpote, izlučuje, zato da je prekrije koprenom, obećanje sreće u ljubavi. Istinski prikriveni sadržaj lepote, to obećanje umeju primetiti samo muškarci čija je sposobnost sublimacije dosegla izvesnu širinu. Ono biva, napokon, ispunjeno samo za onoga ko se nadao da će mu biti dano, zato što ono odgovara skupu njegovih težnji i doziva ih u život."
Benjamin Péret
"Jezgra repatice"



M uškarci su ti koji ih obmanjuju, a potom kažnjavaju zbog obmane. Muškarci su ti koji ih guraju do samog dna, a potom kažnjavaju jer su pale. Oni ih uvlače u brak, a onda kažnjavaju udarcima i psovkama, pretvarajući ih u poslugu koja im je stalno na raspolaganju. Najmanje obmanute žene upravo su prostitutke. A najtežu kaznu žene podnose upravo u ime braka i ljubavi
Naual El Sadaui - Žena na nultoj tački

N ajgluplja žena može da upravlja pametnim čovekom, ali upravljati budalom – može samo pametna žena.
Radjard Kipling

N agađanje žene mnogo je tačnije od čvrstog uverenja muškarca!
Radjard Kipling

Često, sve ideje koje imamo o nekoj ženi dolaze samo od dobrog ili lošeg iskustva sa nekom sasvim drugom i drugačijom ženom. Najgore govore o ženi oni koji su bili najsrećniji u ljubavima, nesrećnici su uvek kratki u svojim refleksijama o ženi.

U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem, ili i jednim i drugim; a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu.
Ivo Andrić

Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.
Jovan Dučić

Žena ide više za ljubavlju čovekovom, nego za svojom prirodom. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drugačijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela.
Jovan Dučić

Z aljubljena žena i kad je potpuno razočarana, voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.
Ivo Andrić

Neka ti ništa ljudsko ne bude strano! Neka ti ništa žensko ne bude strano! Žena nije prirodno agresivna,osim kada te napada iz tvog srca!

  Milovan Vitezović - Milena iz Knez Mihailove


J edini način da žena bude vjerna jeste: da bude zaljubljena ili ružna."

Monteskije

Jedna velika i nesrećna ljubav jedne žene od srca može da joj društveni i intimni život učini nemogućim za ceo vek. Žena to instiktivno oseća. Zato se žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje. Žena veruje da se sačuvala od čoveka samo kad zna da se nije zaljubila. Zato je i mnogo manje zaljubljenih žena na svetu nego što iko misli. Braneći se od ljubavi žena misli da se odbranila i od čoveka. Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.
Jovan Dučić
S vaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne ..da tera, da se ne prekida do kraja...To je, dabome lepo,ako je neko te sreće. A ako nije te sreće- šta će? Neka ga krpi iz parčića, deo po deo, kako joj dođe.
Duško Radović

 "Ž ena je jedini stvor koji umije da plače i da se smije zbog istog razloga, a često i istovremeno." 
 Molijer

Č ovek nikad ne zna kad ga žena voli. On uvek traži da to sazna po spoljnim znacima, koje, međutim, žena namerno izvrće, jer je intriga njenog spola uvek glavni deo njene ljubavi. Naprasitost i nasilje čovekovo je njegova ogromna beda, naročito prema finoći i mirnoći žene koja sve saznaje intuicijom i urođenom gipkošću.

Jovan Dučić

"S a svakom ženom razgovaraj kao da je voliš, a sa svakim muškarcem kao da ti je dosadan."

 Vajld

Ž ene se pred udarcima sudbine povijaju, a muškarci lome.
Amin Maalouf
Lav afrički

 
Žena brzo prozre čoveka, naročito dobro uoči njegove slabe i zle strane, čak je i ne interesuju vrline kojima on zrači među drugim ljudima. Žena gleda u čoveku protivnika i tirana, i onda kad ga najvećma voli, zato nikad ne gubi iz vida njegove slabosti, kojima se u toj borbi ona služi većma nego svojom snagom.
Jovan Dučić
Ž ena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom, prvo poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj.
Anton Pavlovič Čehov
 
Žene, stvarno, nikada nisu indiferentne prema čoveku. Već s prvim pogledom, ona jednog čoveka ili mrzi ili voli, ali nikad nije prema njemu ravnodušna.
Jovan Dučić
Žena, sreća i vetar kratko traju
Buda
Prvi znak ljubavi jedne žene, to je kad želi da se osami i zdvoji iz sveta. Žena koja odmah ne napusti svoje dotadašnje navike, vara i sebe i čoveka o svojoj ljubavi.
Jovan Dučić
M i uzimamo žene zbog onog što one nisu, a kasnije ih napuštamo zbog onog što jesu. Nisu, dakle, one krive što mi ne znamo šta hoćemo.

Charles Pinot Duclos
 
U ljubavi je žena uvek dete ili divljak, a kao dete i divljak, ni ona nema pamćenje za svoje emocije. Ona je u stanju da bude najravnodušnija prema čoveku kojeg je nekad bezumno volela, i čak da se s njim dalje ophodi bez ikakve veze s njenom prošlošću. I da mirno sve poreče, i da hladno sve unizi. Prošlost za ženu ne postoji. Pazite dobro kako žena ponekad govori pred novim čovekom o svojoj prošlosti s ponižavanjem, i kako o svom bivšem ljubavniku iz prošlosti govori bez srdžbe i bez žaljenja, i bez potrebe da se ičeg seća. O nečem što je pre nazivala svetinjom, i ključem svoje sudbine, ona može da govori i u sasvim profanom momentu. Žena ne priznaje prošlost, a još je manje žali, ali ona grabi od svakog momenta sve što može ugrabiti. Ali ako ne misli na prošlost, ne misli ni na budućnost: žena živi samo i potpuno u sadašnjici.

Jovan Dučić

 Žena ti kaže: " Idi đavolu!" Ti odeš a ona te i tamo čeka.
Dante Aligieri

Dok žena voli, ona ne zna za druge opasnosti nego da bude napuštena ali i prvi znak da prestaje voleti jedna ljubavnica, to je kad dobije strah od javnosti. Ako vas žena napušta prva, to nije što je uvređena vašim rečima ili delom, nego što je po sredi drugi čovek. Retko se koja žena, i posle najveće poruge, odvoji od čoveka dok se prethodno nije najpre pobrinula da ne ostane sama. Najsvirepije osećanje ženino je osećanje usamljenosti.
Jovan Dučić

"I najgluplja žena može upravljati pametnim muškarcem, ali budalom može da upravlja samo veoma pametna žena."

Kipling

Najopsasnije je hvatati ženu u laži. Posle prve takve scene, ona se toliko uzme na um da vi ubuduće nećete moći lako razaznati njenu laž od njene istine. Kao što gusenice imaju boju lista na kojoj leže, ili kao što polip dobije boju predmeta za koji se uhvati, i žena tad dadne sebi izgled kakav joj treba. Čovek može samo jednom uhvatiti ženu u laži; ali posle toga ona postane toliko oprezna, da se zatim napravi gospodarem i sebe i onog koji je lovi u lažima. Njena nova laž je posle takvog slučaja uvek suptilnija od čovekovog starog iskustva. Vi ćete ženu samo uhvatiti kako laže, ali će ona vas uhvatiti u sredstvima kojim se ovde služite; a to je mnogo dublje. Zato ko hoće da upozna ženu, treba da je pre svega pusti da se pokazuje kakva jeste, i da veruje da je ne žbirite, i najzad, da ne sumnja nikad kako vam je milija ona nego istina o njoj.

Jovan Dučić

"P ostoje dve vrste ljudi koji ne znaju ništa o ženama: oženjeni i neoženjeni muškarci."

Fransoa Sagan


"Ma kako čovek rđavo mislio o ženama, nema žene koja o muškarcima ne misli još gore."

Ruso

Žena je istinitija prema sebi nego čovek, jer čovek ide za onim što je naučio, a žena ide za onim što oseća. Čovek uvek uradi što mora, a žena uvek uradi što hoće.

 Jovan Dučić

"Neka vas bog čuva zlih žena, a dobrih se čuvajte sami."

Jevrejska poslovica

"J edino što volim kod žena jeste to što one umeju da lažu s takvim ubeđenjem, da i sama istina može ličiti na laž kada izlazi iz njihovih usta."

Bajron


Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crni sotona. Prema tome, žena izgleda ili našom velikom srećom ili velikom bedom, zavisi od ogledala u kome smo je uhvatili. Neosporno, žena ima u sebi jedno morbidno osećanje, koje je delimično ludilo: žena uvek mora da ima nekog koga će mučiti, bilo muža ili ljubavnika. To mučenje je mnogo puta žestoko, a mnogo puta u sitnim merama; žena nas muči i onda kad voli i onda kad ne voli. Zbog toga kad je žena i najvećma napadnuta, čak i nepravedno, ona neće da razuverava dokazima nego samo maglovitim rečima. Ona iskreno veruje da je čovek voli samo onda kad zbog nje pati, i kad u nju stalno sumnja. Za nju spokojan čovek izgleda ravnodušan i leden.
Jovan Dučić

Ž ene su ljubavnice mladim muževima, prijateljice zrelim, bolničarke starim.
Francis Bacon

 
Žene su izvanredno svirepe u svojoj osveti. Istina, one se ne vide takve u istoriji jer su bile uvek vrlo vešte da se sakriju iza leđa svojih ljudi.
Jovan Dučić

Još će žena oprostiti čoveku i najteže poroke, ali žena ne prašta drugoj ženi ni njene najveće vrline

Žena je dobra samo kad voli; ali kad voli, ona je viša od čoveka. Svakako, žena nikad nije naivna, a ljudi čak i ženu frivolnu zovu naivnom. Kod žene je urođeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere, i čak sasvim često iz najbolje namere: u najviše slučajeva, samo da bi se većma dopala. Ali jedna žena samo onoliko vredi koliko voli, a ona vara i kad največma voli. Ima žena koje nikad ne kažu laž, ali nikad ne kažu celu istinu. Mlada žena ima sve iskustvo starije žene, i svu radoznalost i ležernost devojčice. U mladoj ženi od dvadeset i pet godina počinje najveća strast za uživanjem, koja se zatim ne smiruje do njene pune propasti. Ali lukavstvo ženino nije uvek zloća. Lukavstvo je dokaz slabosti i straha, većma nego zloće i zlonamere.
Jovan Dučić

M uškarčeva sreća je : želim. Ženina sreća je : on želi.
Friedrich Nietzsche
Tako je govorio Zaratustra

Žena voli čoveka dok joj veruje. I onda kad ga ne voli, ona traži da joj ipak veruje. Ne voli se braniti ni kad je kriva; i hoće da ima iluziju da je držite za dobru i kad to nije. Kad je ne držite za dobru, ona veruje da je više ne držite ni za lepu. A njoj nije dovoljno ni da izgleda lepa, nego da bude jedina lepa. Kad žena treba da se počne braniti ona se ne brani, nego prestane da voli i počinje da mrzi. Zato, ne objašnjavaj se, nego ili uzmi ili ostavi. Duboko je uvređena kad je prave krivom, a nije kriva; a još je više uvređena ako joj kažu da je kriva kada to odista jeste. Žena nema osećanja odgovornosti kao ni dete, i ona se brani suzama, a ne razuveravanjem. Ali i kad moli za oproštenje, to ne znači da priznaje krivicu, nego izbegava grube scene.

Jovan Dučić

"Žene umeju odglumiti orgazme.  Muškarci znaju odglumiti celi brak."

Šeron Stoun

Ljudi nikad ne mogu da razlikuju ženinu laž od ženine istine. Ali ipak ljudi osećaju lažljivca, i kad ne mogu da se odbrane od laži. Brak se najčešće sastoji od jednog lažova i jednog nasilnika. Žene kad lažu, one uvek lažu na krupno i totalno; i kad imaju da sakriju sitnicu, žene negiraju i sve drugo što je s tom sitnicom u vezi, i to brzo, odlučno i konačno. Nije nigde bila, nije nikog videla, nije ništa čula, ne poznaje uopšte osobu za koju je vezuju zli jezici, nije bilo ničeg... A pošto tako poriče sve totalno i sve konačno, zato se lako i ne zapliće, i ima uvek stav odvažan. A pošto ne laže uvek da naškodi, ona ne uzima laž za sredstvo kako bi drugima učinila zlo, nego samo da sebi učini dobro. Žena zna da ima nekih istina koje mogu da sve upropaste, ako se reknu samo iz ljubavi za istinom; i zato se ona služi lažju, ne prabacujući sebi da je lažov, verujući čak da dobar cilj uvek vredi koliko i odbar princip.
Jovan Dučić


Ako hoćete da vas žena voli, treba joj dati prilike da vas sto puta slaže, i da uvek izgleda kao da to ne vidite. Žena je toliko gipka i prilagodljiva da, posle dva susreta sa nekim čovekom, tačno zna kakvu on ženu voli. I već od tog momenta ona prestaje dabude onakva kakva jeste, i kakva će i dalje za sebe ostati; a daje sebi sve one odlike po kojima misli da će se najviše dopasti. Tako se ona napravi drukčijom nego što je u stvari, da ubrzo naliči većma na naš model nego na svoju prirodu. Ona se toliko brzo obrne u samoj sebi da prosečan čovek ne može ni da je prati u tom neverovatnom njenom obrtu. Ona tim samo postaje zagonetnija za glomazni duh čovekov, koji ne ume da je posmatra u tom njenom nameštanju kako bi od one kakva jeste, postala najednom onakva kakva nije. Žena je i inače uvek jedno biće za sebe i za ceo svet, a drugo za čoveka kojeg voli. Najčudnije je možda i to što se svakoj zaljubljenoj ženi čini da mora izgledati drukčija nego što jeste; i da bude okićena draguljima i vrlinama kakve nema, a ne samo onim koje ima, i da sebi izmišlja čak i drugo poreklo, i drukčije društvene veze; a sve to uvek prema ukusu čoveka kojeg hoće da opseni.

Jovan Dučić

Žene ne mogu da ne varaju i kad su najzaljubljenije. Kad je žena izgovorila najveću laž, izgledala je sebi najveća. Laž daje ženi osećanje superiornosti nad čovekovim umom i talentom, i naročito daje joj osećanje sigurnosti pred urođenim brutalnostima čovekovim. Žena se ne služi lažju da napadne, nego da se odbrani. Nikad ne pitajte ženu da vam kaže nešto od svoje prošlosti. Nijedna ne voli da ima prošlost, niti joj daje kakvu cenu; a ako vam krije prošlost, to nije zato da nju sačuva za sebe, nego da vas ne izgubi. Ako hoće da prećuti prošlost, to je i zato što je žena prema prošlosti odista ravnodušna, jer žena po prirodi nije romantik. Žena ne podnosi spomen. Ona bezdušno sve krije jer ne želi da ima oči ni na čemu što nije u vezi sa čovekom koje voli u tom trenutku. Žena živi s dana na dan.

Jovan Dučić

 

 

Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata.
Ako pri tome pjva, ona je i prvo i drugo.

Salvador Dali


Žene vole samo veseljake koji ih zasmejavaju i iznenađuju. Žena mrzi čoveka koji je smešan, ali uživa u čoveku koji joj sve drugo napravi smešnim. Žena je nosilac radosti, i ne ceni nego ono što zrači i razdragava. Više za ženu vredi jedan dobar kalambur, nego najdublja Njutnova istina. Za nju više vredi čovek duhovit nego dubok, a više blistav nego duhovit. Žena voli ležerne ljude jer joj oni praštaju njene ležernosti i radoznalosti; i voli poročne, jer se žene daju za porok a ne za vrlinu. Njih plaši vrlina koliko i um, jer um čovekov žena smatra za lukvastvo i za svirepo oružje prema ženi.

 Jovan Dučić


 L epe žene su potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez mašte.
 
Pikaso

Svaka žena je dosadna osim one koju volimo. Međutim, ženi nije dosadan nego samo onaj čovek koji joj se ne divi, ili koji je ne želi, ili koji se ne divi makar njenom ukusu, ili se ne interesuje bar njenim psetom. Žena je azijski satrap kod kojeg uspevaju najplodnija laskanja samo ako su prikladno izrečena; ona tu pazi na reči, a ne na misli. I kad zna da joj lažu, ona voli te lepe reči laži većma nego divljenje koje joj se prećutkuje.

Jovan Dučić


 V erna žena je ona koja se okomi na samo jednog muškarca."
  Belmondo

M nogi veruju u intuiciju žene, a ta intuicija izvesno i postoji. Svakako, za mene, intuicija žene nije isto što i intuicija umetnika: jer je intuicija žene sterilna, a intuicija umetnikova je tvoračka. Intuicija žene je bolesna vidovitost, a ne konstruktivna sila.
Jovan Dučić

"K ada se žena ponovo udaje, razlog je što je mrzela prvog muža. Kada se muškarac ponovo ženi, razlog je što je obožavao prvu ženu. Žene kušaju sreću, muškarci svoju izlažu opasnosti. Žene nas vole zbog naših mana. Ako ih imamo dovoljno, sve će nam oprostiti, čak i intelekt koji posedujemo."

Vajld

 

Ž ene - volio sam boje njihove odeće, način na koji hodaju, okrutnost nekih lica, tu i tamo gotovo čistu lepotu nekog lica, totalno i opčinjavajuće ženskog. Prevazišle su nas - mnogo bolje su planirale i bolje su bile organizovane. Dok su muškarci gledali ragbi ili pili pivo ili se kuglali, žene su mislile o nama, proračunjavajući nas, donoseći odluke: da li da nas prihvate, odbace, promene, ubiju, ili jednostavno napuste. Na kraju krajeva, sve to nije bilo bitno; šta god uradile, završavali smo usamljeni i izluđeni...

 Charles Bukowski

Lepotice ne čeznu za lepim ljudima, kao ni bogate za bogatašima. Lepe ljude vole žene koje nisu lepe, kao što za bogatim čezne fukara. Istina je da lepota čovekova osvaja odjednom, a karakter i duh čovekov osvajaju polagano, jer se karakter i duh ne obraćaju ženinom životu fizičkom nego moralnom. Veliki čovek to je za ženu veličina koja zamara, dubina koja plaši, pedantnost koja odbija, princip koji gađa u glavu. Za ženu više vrede dve radosti, nego jedna sreća, a više vredi sreća nego slava. Najlepše žene pođu obično za ljude bez lepote, a često čak vole i ružne ljubavnike. Mnogo puta žena ne voli čoveka ni čijoj se lepoti najviše divi; jer svaka žena instiktivno oseća da je fizička lepota žensko oružje, a ona to svoje oružje ne voli da vidi u rukama muža ili ljubavnika.

 Jovan Dučić
Viša inteligencija žene je uvek zlodejna za čoveka od srca. Takva žena je naoružana do zuba. Ako je čovek duhovno manji od nje, ona seče; ako je čovek silniji, ona se mačuje. Nikad se kod žene sa velikom inteligencijom nisu uspele da razviju više osobine srca.

Jovan Dučić

Lepe žene su manje sklone poroku nego ružne. Lepotica se zadovoljava divljenjem i obožavanjem svoje okoline, a ružna traži utočišta u prvom ljubavniku koji je bude smatrao da nije ružna. Zato su ružne žene većma zauzete naporom da se dopadnu, nego lepe, kojim ato uspeva i bez napora. Prvi čovek koji takvu ružnu ženu nađe da je lepa, i koji joj to pokaže, postaje njen neodoljiv gospodar. Da bi se dopale ljudima, ružne žene postaju muzičarke, spisateljice, slikarke, filantropi, a sada čak i parlamentarci.

Jovan Dučić

"T oliko je lepo pripadati nekoj ženi, sav joj se predati! Nemoj mi se smejati ako ono što ću reći zazvuči budalasto. Ali pazi: voleti neku ženu, predati joj se, sasvim obujmiti sobom i osećati da si obujmljen njome, to nije istovetno sa onim što ti nazivaš zaljubljenošću i čemu se pomalo podruguješ. To nije za podrugivanje. To je za mene put ka životu i put ka smislu života."

 Hese


Žena voli većma lepotu nego vrlinu; ali žena voli samo svoju lepotu. Tuđa lepota joj izaziva zlu krv, kao tuđ novac i tuđ nakit. Ljudi su naprotiv u tom pogledu viši od žene, jer su u stanju da se dive i čoveku lepšem i umnijem i bogatijem od sebe. Jedino što ljudi ne opraštaju drugom čoveku, to je kad ima lepšu ženu nego što je njegova. Jedan čovek uvek izgleda drugom čoveku nedostojan lepe žene; i ljudi često jurišaju na lepoticu samo da je otmu čoveku kojeg redovno smatraju smešnim pored nje, i onda kada taj čovek nije nimalo smešan.

 Jovan Dučić

"K ad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine, a kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline."
Balzac

Ima žena moralno korektnih, ne iz ljubavi za čoveka i za moral, nego samo zato što su po karakteru pasivne, ili što ljubavi ne daju nikakvu cenu. Druge su opet moralne iz udobnosti za sebe, ili iz odvratnosti za javnu bruku. A treće su moralne iz krajnjeg nepoznavanja poroka. Svakako, fizički moral nije u prirodi ni u ukusu ženinom koliko je u ukusu čovekovom; dokaz, što je žena u stanju da se celom svetu pokaže gola, kad bi znala da bi je ceo svet našao lepom kao boginjom.

 Jovan Dučić
Ima žena koje su verne i kad ne vole; a ima žena koje su jednom čoveku neverne i kad su u njega istinski zaljubljene. To su anomalije, ali koje su ipak istine, čak vrlo obične. Žene koje su verne i kad ne vole, verne su čoveku zato što nisu po prirodi sklone poroku. A druge su žene neverne čoveku, samo zato što su odveć verne sebi samima. Čovek odista mora izneveriti sebe, ako je, protivno prirodi, veran nekom drugom.

Dučić

"S vaka žena ima po jednu, pravu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike."

 Duško Radović

Žene karakterišu :

               Neobjektivnost

 

                              Nanošenje štete

 

               Nepredvidivost

               Posesivnost                       

Kastaneda

 

Žena postaje neverna najčešće kad je to najmanje mislila, a često i kad to nije ni želela. Ne padaju samo poročne i pokvarene, nego često i savršeno čiste, i po prirodi verne. Žena pada iz raznih razloga: iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizičke, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materijalnog, iz romantike, iz manije, iz perverzije iz osvete. Znači, najmanje deset različitih povoda, koji se nikako ne daju nazvati pokvarenošću fizičkom, kako se neverna žena obično okrivljuje. Žena koja pada u porok, uopšte nije toliko razvratna koliko je slaba. Kad ljudi ovo uvide, smatraće takvu ženu više za nesrećnu nego za rđavu.
Jovan Dučić

Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom. Žena koja je lepa, ima za ceo dugi niz godina svoje mladosti da se očajnički brani od ljudi lepih, snažnih, bogatih, titulisanih, uplivnih, moćnih, slavnih; ili čak što je najteže, da se brani od ljudi iskreno u njih zaljubljenih. Da se brani i od onog kojeg i sama voli!... Niko ne zna koliko treba imati moralne snage, ili koliku ljubav za drugog čoveka, pa odoleti svim zamkama koje mi ljudi bacamo pred žene. - Žena voli svoje dete i kad je rđavo i ružno; i ona ljubi svog muža i kad je ceo dan na ta usta govorio laži i pogrde. Ona ide za čovekom i kad je razvratnik, i pomaže ga i kad je raspikuća. Ona prima u naručja i čoveka koga niko više ne želi da primi u kuću; i pruža mu svoja uta, i kad mu niko ne bi pružio svoju ruku.
Jovan Dučić


Žena ima više nežnosti, a čovek ima više dobrote; žena je velikodušna, a čovek je plemenit. Žena oprašta ali ne zaboravlja; čovek zaboravi i kad ne oprosti. Kad god je žena velikodušna, ona je to uvek prema čoveku, a nikad prema ženi. Na deset ljudi ima jedan uman, a na deset žena ima jedna glupa.

Jovan Dučić

Obratite pažnju na to kako vas žena od jutros tužno i žalosno gleda. Setite se šta je to što imaju sve druge žene, a samo vaša žena nema.
Duško Radović

Ne čekajte nikakvo dobro od ženine pameti, nego samo od ženinog srca. Ja pamet čoveka računam po onom šta kaže, a pamet žene po onom što ne kaže. Žena moral smatra estetikom, a čovek logikom; a to znači da je moral kod nje u osećanju, a kod njega u glavi. Zato je žena moralnija nego čovek.

Ž eno, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo – gle! – na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Ivo Andrić


Žena je, ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova. Ne postoji nijedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi. Sve drugo može biti slava, uspeh i satisfakcija, ali je žena jedino pijanstvo srca. Ni sve tamne strane ženina karaktera kao da ne postoje nego zato da bude osvetljen samo jedan njen deo, onaj u kojem ona najviše zrači i koji je uvek božanstven. Nema nesreće čovekove koju žena nije u stanju ili da sasvim neutralizira, ili veoma ublaži. Veličina žene je u velikim momentima, u sitnim događajima je ona sitna.

Jovan Dučić

Svi muškarci očekuju od žene isto, žene od svakog muškarca očekuju nešto posebno.
Bife

Najveća ženina nesreća, to je kad počne verovati da njena lepota propada. Ovo verovanje, na žalost, počinje vrlo rano, čak pre tridesete godine i zato je potpuna sreća ženina vrlo kratkog veka. Strah da poružnja, dostiže vrhunac njenog očajanja, kakvo ljudi ne mogu ni zamisliti. Ova vrsta nesreće ne postoji za čoveka, zato što on s godinama ne poružnja, nego često postane čak i lepši. Osim toga, čovekova lepota nema u društvu i životu ono mesto koje ima lepota ženina. Čovek bi imao isto očajanje samo kad bi znao da s godinama propada njegova pamet, ali se i to događa sasvim suprotno, je je čovek s godinama sve pametniji. Samo gubitak zdravlja i časti, bile bi za čoveka dve nesreće nepopravljive zauvek, a sve drugo je odista samo u njegovim rukama. Ženino očajanje za izgubljenu lepotu, prevazilazi i njeno žaljenje za izgubljeno zdravlje, ili za svoje propalo ime. One bi volele biti i bolesne, i važiti za nečasne, i biti siromašne, nego važiti za ružne među ljudima, i možda, još više među ženama.




Čovek nipošto neće biti prijatelj neke žene ako joj može biti ljubavnik.
Honore de Balzac


Slabosti, ime ti je žena!
Šekspir


Ljudi stvaraju dela, a žene ljude.


Gde se žene poštuju, tamo je i bogovima ugođeno; gde se ženama ne iskazuje poštovanje, tamo ni jedno delo ne donosi ploda.
Rolan R.
Ž ena je u izgubljenom raju zagrizla u plod sa stabla spoznanja deset minuta pre muškarca; i otada je uvek sačuvala tih deset minuta prednosti.
Mahabharata-

voljena žena ne stari.
Alfons Kar
Žena poslednja napušta muškarca, čak i posle nade.
Maksim Gorki
Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine.
A kad nas ne ljube, ne oprašaju nam ništa, čak ni naše vrline."
Frančesko Gveraci

Volim lepe žene...i one koje misle da su lepe.
- Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata. Ako pri tome peva, ona je i prvo i drugo.
-Tek dah žene učini te čovekom.

Balzak
U žene ostari pre lice nego srce.
Kejt
Žena ne samo da je kadra shvatiti samopožrtvovanost; ona i samu sebe ume žrtvovati.
Filip Mazinger
Ž ena je kraljica sveta i ropkinja želja.
Turgenjev
Žena zaboravlja lakše nego muškarac, ali se ona i lakše seća onog što je zaboravila.
Mišle
Ž ivot muskarca je slava, život žene - ljubav.
Agata Kristi
K ad ne bi bilo žena, dijamant bi bio običan kamenčić.
Salvador Dali
Ž ena je jedino stvorenje koje može plakati ili se smijati zbog istog razloga, a često i u isto vrijeme
Viktor Igo
Č ovek se u ženu zaljubljuje gledajući je, a žena u čoveka slušajući ga.
Moliere
P ristojna žena je ona dama koja zna šta ne sme znati iako zna.
Jovan Dučić
O no što se kod muškaraca zove glupost,kod žena je lukavstvo !
Belmondo-
Ž ena je stvorenje koje masturbira jednom dnevno, prazni creva jednom nedeljno, ima menstruaciju jednom mesečno, i porađa se jednom godišnje“,
Alek Ginis

 Ne voli se onaj s kim možeš biti zajedno, nego onaj bez koga ne možeš.
tipična ulična mudrost dablinske mačo-romantike, koju je Džojs s odobravanjem prihvatao

 
Ž ene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce. Ivo Andrić

Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne sviđa kao čovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poželeti.
Jovan Dučić
Ž ena je uvek zanimljiva kad je zaljubljena, tada je pametnija, odlučnija, ljupkija nego ikad. Muškarac je rastresen, ili grub, ili nerazmišljen, ili plačljivo nežan.
Meša Selimović


Žena ne zna da poštuje, nego da voli. Žene ne traže ni da vi njih poštujete, nego da ih volite. Poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno i iz glave, a ne nešto preosećajno i iz duše. One veruju da nekog treba najpre voleti, kako bi ga zatim istinski poštovale, a ljudi misle obratno. Žene misle: gde je mnogo poštovanja, tu je malo ljubavi. Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.
Jovan Dučić

Koraci ljubavi su tihi, jer oni ne smiju probuditi srce, već ga uljuljkaju u najljepši san na javi.”
Tulsidas

Lj ubi prvo voljenu osobu u sebi, pa je onda i na javi ljubi. Tako se odista voli.
Tulsidas

N e volim te zbog onoga što jesi, već zbog onoga što sam ja kad sam pored tebe.
Gabriel García Márquez

                              

                                                     O ženi - poezija