ali je onda jednog dana
ali je onda jednog dana došlo ono što ljudsko biće tek čini ljudskim bićem, pa tako i paulom. već smo dovoljno dugo to čekali. toga dana joj se odjednom učinilo da ranije nije istinski ni živela.
jer: ranije je život bio samo posao, kuća, domaćinstvo, drugarice, posao, posao kod kuće i posao u krojačkoj radnji (tek u poslednje vreme!), dakle, lažni ili nepotpuni život. sve je to, međutim, izbrisano, stigla je ljubav, konačno je stigla, i paula je sada konačno ljudsko biće.
posao, kuća, domaćinstvo, drugarice, posao, posao kod kuće i posao u krojačkoj radnji još uvek su, doduše, tu, neće nestati tek tako, sami od sebe, od danas do sutra, ali je sada pored njih tu i ljubav, ura, ono najznačajnije u ljudskom biću. ona je život, a sada i ono najvažnije u paulinom životu.
paula je to čvrsto rešila.
i odlučila je da sve uradi onako kako treba.
MORA sve da uradi kako treba, inače će ljubav iščeznuti brže nego što je i došla ili će je istisnuti posao, kuća, domaćinstvo, drugarice, posao, posao kod kuće i u krojačkoj radnji, tako da će se naći u nebranom grožđu. domaćinstvo će joj, dakako, u svakom slučaju preostati.
erih je, naime, najlepši u selu. erih je, doduše, vanbračno dete sa još troje braće i sestara, od kojih svako ima različitog oca, što je loša startna pozicija, kao što svi dobro znaju, ali je zato lep.
lep je kao upisan, kao slika, sa tom svojom crnom kosom i plavim očima, baš da se čovek zaljubi u njega.
za erihom čeznu i druge.
iako za muškarca nije važno da bude lep, što za ženu, međutim, jeste veoma važno, ipak je lepo kada je muškarac lep. erih čak ima i interesantan posao: on je drvoseča. erihov posao erihu ipak ne pričinjava nimalo zadovoljstva, iako je veoma interesantan, ali šumi su u svakom slučaju potrebni ljudi i zato: u šumu, erih, odmah posle osnovne škole!
erih voli kada je nekom potreban.
pauli je sve to odjednom potpuno svejedno, važno je samo da je ljubav konačno stigla i da nije stigla ljubav između nje i ružnog, satrvenog, našljiskanog, ispijenog, vulgarnog, prostog drvoseče, već između nje i lepog, satrvenog, našljiskanog, stamenog, vulgarnog, prostog drvoseče. zahvaljujući tome, čitava stvar je nešto posebno. ljubav je, sigurno, već i sama po sebi nešto posebno, ali kako li je tek posebna kada okolnosti za ljubav odaberu baš eriha i paulu. erih i paula su jedni u hiljadu, možda čak i jedni u milion!
paula, koja ovaj dan čeka već dugi niz godina, zapravo oduvek, odmah poziva ljubav da uđe, i sipa joj veliku šolju kafe, a uz to joj seče i veliko parče kolača. inače erih, koji je u njenim očima bio otelotvorenje muškosti i pre nego što je ljubav zadala odlučujući udarac, a koji je u njenim očima sada otelotvorenje muškosti nad muškošću, pošto drugi muškarci koje poznaje ne bi mogli biti otelotvorenje bilo čega, ili u najboljem slučaju otelotvorenje alkohola ili batina ili smrada na smolu, inače erih, dakle, nikada ne bi ušao u njenu malu kuhinju s trpezarijom. danas, međutim, erih, to otelotvorenje muškosti nad muškošću, otelotvorenje alkoholizma, batina, koje je od najranijeg detinjstva dobijao od majke, staramajke, očuha i kolega u šumi, danas erih, dakle, ulazi u njenu kuhinju s trpezarijom. ma kako daje mala, dotrajala i otrcana, toliko je čista, da bi se u njoj moglo jesti s poda. erih ima nešto da poruči, jednu veoma važnu vest u vezi sa sutrašnjom deonicom. poslao ga je predradnik. govor mu teško ide, kao što mu i sve drugo ide teško.
sedi, erih. erih kaže: ma kako da vam je mala, dotrajala i otrcana ova kuhinja, čista je kao suzica. sigurno vredno pomažeš majci, paula. vredna devojčica!
paula se sva ozari od ove pohvale, kao seoska mlada pod punom ratnom opremom.
u ovom trenutku paula ima tačno 15 godina, a erih 23. to je važno, zato što je ranije sve bilo drugačije i što će kasnije sve biti drugačije, zapamtimo ovaj trenutak!
u ovom trenutku je vreme da paula još ne počne da misli na udaju. kada bi paula mislila na udaju, otac bi joj odrao kožu. kada bi erih mislio o ženidbi, staramajka, majka i očuh bi odmah pokušali da ga prebiju kao vola u kupusu. A KO ĆE DA RADI TVOJ POSAO? ko će da kosi i hrani životinje i prostire seno? ko? ko će da dovlači vodu za svinje? ko???
a majka, koja je uvek radila u većim mestima od svoje 14. godine, dakle, od kada je bila godinu dana mlađa nego što je paula danas, koja je uvek bila sluškinja, u regionalnom centru, pa čak i u nekoliko regionalnih regionalnih centara i tako stekla četvoro dece, svako od različitog oca, probleme s kukovima, hronični bronhijalni katar, neverovatno ružno sprčkano lice, pogrbljena leđa od pranja podova, dva zlatna zuba! i njenog poslednjeg muškarca, jedinog venčanog muža, penzionisanog železničara od koga baš nema ni jedno jedino dete i koji tim više pazi na nju, ali o tome kasnije, majka, dakle, koja sada radi u svome mestu, u kući, po čitav dan, čija se leđa sve više i više grbe od pranja podova, čiji se problemi s kukom i bronhijalni katar pogoršavaju kako se nikad do sada nisu pogoršali, koja, međutim, rado dirinči, za vrlog penzionera i muža, koji nije ni morao da se oženi njom, sa ta njena 4 deteta, koji se nikada i ne bi oženio da nije bio težak astmatičar kome je neophodna stalna nega, ta majka konačno kaže, nakon veoma rečite pauze: ne možeš ti da uzmeš nijednu, a ako neku i budeš mogao da uzmeš, onda će to biti neka BOLJA, erih. idi u širu okolinu, kao što sam i ja u svoje vreme otišla, što mi je u životu mnogo toga donelo, naime, jednog penzionisanog železničara, iako mi je put ponekad bio pomalo trnovit i vodio preko pogrešnih, loših muškaraca i njihovog pogrešnog, lošeg semena u meni, baš zato treba prvo da odeš odavde tamo gde su bolji ljudi na koje ionako po spoljašnjosti ličiš, pošto ti je otac bio italijan, tamo ćeš lako naći neku ženu s kintom, s tim svojim izgledom, s tom crnom kosom iz inostranstva, izgledaš bolje nego ovi domaći sa njihovim domaćim kosama, plavim kao slama i braonkastim kao blato, s tim svojim izgledom lako ćeš naći ženu s parama, jednu od onih o kojima se tako često sluša i čita, kakve se često viđaju na televiziji.
a to će onda dobro doći i nama. dobro se pazi, ako to ne bude dobrodošlo i nama!
zato je najbolje da ne uzmeš nijednu, a ako baš moraš neku da uzmeš, ne uzimaj neku odavde, uzmi neku s nekog drugog mesta, gde je bolje. ali ti si konačno muškarac i možeš da se brineš sam o sebi. ti si konačno muškarac. vodi samo računa da nijednoj ne napraviš neko žgepče jer bi te to moglo koštati čitavo bogatstvo, a moglo bi te koštati i čitave tvoje budućnosti, erih. a ako baš moraš da napraviš neko žgepče, onda ga barem napravi nekoj koja ima kinte, nekoj turistkinji na primer. zato idi u spoljni svet, možda čak i u inostranstvo, koje još uvek postoji i koje sam već videla na mnogim fotografijama u boji.
i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, koji mu je neophodan zbog njegove teške astme, inače ima opet da dobije napad gušenja i onda smo nadrljali. i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, on je, naime, radio na železnici, što je neuporedivo više nego što je bilo ko ovde postigao, inače ima još tu da mi umre, tu, nadohvat ruke. sad ću odmah da mu odnesem kafu, da ga čeka kada se probudi.
i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, koji mu je neophodan zbog njegovog teškog bronhitisa jer on je radio na železnici, jer on je sad isuviše slab da bi mogao da te bije, a i ja sam sad preslaba za to.
erih, ti jesi sav rasan i crn, ali nisi baš neka bistrina. posle, ipak, pogledaj fotografije inostranstva, to ne može da ti škodi, čak i ako ih ne budeš razumeo. koliko si sav rasan i crn, erih, toliko ti je glava prazna.
nakon toga erih oblači novi džemper, kupljen povoljno preko kataloga, nove farmerke, kupljene povoljno preko kataloga, novu snežnobelu košulju, kupljenu povoljno preko kataloga i, na kraju, najlepšu od svih povoljnih stvari iz kataloga: dezeniranu štofanu jaknu od čiste runske vune. erih, živi paket iz kataloga.
i kad erih sa tim svojim tamnim očima pripali cigaretu, onda to izgleda kao da je ona oduvek na njegovom licu, kao da joj je baš tamo i mesto, a ne kao da je strano telo na umornom, znojavom, ulepljenom i izboranom licu na koje je nataknuta kosa braonkasta kao blato ili siva kao miš, kakva se danas često viđa.
dok je paula bila dete, erih je prema njoj postupao kao prema detetu. sada paula mora da mu objasni da ona više nije dete, nego prava pravcata žena.
pre izvesnog vremena smo već bili stigli do mesta kada erih ulazi u kuhinju s trpezarijom roditelja-paule, s belom cigaretom na tamnom licu, i kosom crnom i očima kao ugalj iznad nje, egzotičan, opasan lik, kao panter, pomalo kao panter.
paula je jednom čitala o izvesnim muškarcima, koji u svakidašnjem okruženju deluju kao panteri u džungli.
egzotično, opasno i privlačno za oko i srce.
nikada nije verovala da će se u njenoj svakidašnjoj kuhinji s trpezarijom jednoga dana naći muškarac koji će u njoj delovati kao opasan panter u opasnoj džungli. ako je neko uopšte u stanju da to ostvari, onda je to sigurno erih, panter. paula odmah u časopisu počinje da traži to mesto s panterom, evo ga, tu je!
paula je učila i engleski. bila je najbolja iz engleskog i iz računa. i iz drugih predmeta je bila dobra. ali to joj sada nije ni od kakve pomoći.
erih nije uspeo da završi školu, što nema nikakve veze. zato što je lepa grabljiva životinja: panter.
paula zna da je erih sve. zato ona sama mora da postane mnogo više, inače će je preteći neka druga koja je više ili koja je čak veoma mnogo, ali kako? ali kako?
paula-ništa leti naokolo kao raketa, cikcak, pravi kafu, donosi kuglof, koji je zapravo rezervisan za oca i za geralda i zato skriven. još istog dana paula će, doduše, biti izložena teškoj artiljeriji te dvojce razočaranih muškaraca, ali kolač će tada već biti u erihovoj utrobi. paula zuji naokolo kao pčela. na način koji mu je inače svojstven, s mukom i polako, erih pokušava da objasni kako je paula već postala prava mala domaćica.
paula je jednom u prošlosti lošijim kućnim poslovima pretpostavila bolje krojenje i šivenje. sada se odjednom šepuri kao divlja golubica, guguče po sobi, kostreši perje, paradira, trepće i dovlači sve što je u njenom dometu, za prehranjivanje eriha može se iskoristiti mnogo šta, izuzev kazana s mekom vodom.
erih je dobar objekat prehranjivanja. jede dok mu ne pozli. eriha interesuju samo motori, i to oni koji su ugrađeni u neki moped ili, još bolje, u neki motocikl. erih bi užasno voleo da dobije vozačku dozvolu da bi smeo da se interesuje i za jače motore, tj. za sportske automobile itd., koje u potaji voli više od svega. već je tri puta tresnuo na vozačkom ispitu.
nije isključeno da mu je njegova porodica udruženim naporima još od najranije mladosti sistematskim batinanjem nepovratno uništila centar za motore.
nikada više erih neće moći da bude neograničeno srećan. uvek će erihova sreća ostati ograničena.
posao, kuća, domaćinstvo, drugarice, posao, posao kod kuće i posao u krojačkoj radnji još uvek su, doduše, tu, neće nestati tek tako, sami od sebe, od danas do sutra, ali je sada pored njih tu i ljubav, ura, ono najznačajnije u ljudskom biću. ona je život, a sada i ono najvažnije u paulinom životu.
paula je to čvrsto rešila.
i odlučila je da sve uradi onako kako treba.
MORA sve da uradi kako treba, inače će ljubav iščeznuti brže nego što je i došla ili će je istisnuti posao, kuća, domaćinstvo, drugarice, posao, posao kod kuće i u krojačkoj radnji, tako da će se naći u nebranom grožđu. domaćinstvo će joj, dakako, u svakom slučaju preostati.
erih je, naime, najlepši u selu. erih je, doduše, vanbračno dete sa još troje braće i sestara, od kojih svako ima različitog oca, što je loša startna pozicija, kao što svi dobro znaju, ali je zato lep.
lep je kao upisan, kao slika, sa tom svojom crnom kosom i plavim očima, baš da se čovek zaljubi u njega.
za erihom čeznu i druge.
iako za muškarca nije važno da bude lep, što za ženu, međutim, jeste veoma važno, ipak je lepo kada je muškarac lep. erih čak ima i interesantan posao: on je drvoseča. erihov posao erihu ipak ne pričinjava nimalo zadovoljstva, iako je veoma interesantan, ali šumi su u svakom slučaju potrebni ljudi i zato: u šumu, erih, odmah posle osnovne škole!
erih voli kada je nekom potreban.
pauli je sve to odjednom potpuno svejedno, važno je samo da je ljubav konačno stigla i da nije stigla ljubav između nje i ružnog, satrvenog, našljiskanog, ispijenog, vulgarnog, prostog drvoseče, već između nje i lepog, satrvenog, našljiskanog, stamenog, vulgarnog, prostog drvoseče. zahvaljujući tome, čitava stvar je nešto posebno. ljubav je, sigurno, već i sama po sebi nešto posebno, ali kako li je tek posebna kada okolnosti za ljubav odaberu baš eriha i paulu. erih i paula su jedni u hiljadu, možda čak i jedni u milion!
paula, koja ovaj dan čeka već dugi niz godina, zapravo oduvek, odmah poziva ljubav da uđe, i sipa joj veliku šolju kafe, a uz to joj seče i veliko parče kolača. inače erih, koji je u njenim očima bio otelotvorenje muškosti i pre nego što je ljubav zadala odlučujući udarac, a koji je u njenim očima sada otelotvorenje muškosti nad muškošću, pošto drugi muškarci koje poznaje ne bi mogli biti otelotvorenje bilo čega, ili u najboljem slučaju otelotvorenje alkohola ili batina ili smrada na smolu, inače erih, dakle, nikada ne bi ušao u njenu malu kuhinju s trpezarijom. danas, međutim, erih, to otelotvorenje muškosti nad muškošću, otelotvorenje alkoholizma, batina, koje je od najranijeg detinjstva dobijao od majke, staramajke, očuha i kolega u šumi, danas erih, dakle, ulazi u njenu kuhinju s trpezarijom. ma kako daje mala, dotrajala i otrcana, toliko je čista, da bi se u njoj moglo jesti s poda. erih ima nešto da poruči, jednu veoma važnu vest u vezi sa sutrašnjom deonicom. poslao ga je predradnik. govor mu teško ide, kao što mu i sve drugo ide teško.
sedi, erih. erih kaže: ma kako da vam je mala, dotrajala i otrcana ova kuhinja, čista je kao suzica. sigurno vredno pomažeš majci, paula. vredna devojčica!
paula se sva ozari od ove pohvale, kao seoska mlada pod punom ratnom opremom.
a majka, koja je uvek radila u većim mestima od svoje 14. godine, dakle, od kada je bila godinu dana mlađa nego što je paula danas, koja je uvek bila sluškinja, u regionalnom centru, pa čak i u nekoliko regionalnih regionalnih centara i tako stekla četvoro dece, svako od različitog oca, probleme s kukovima, hronični bronhijalni katar, neverovatno ružno sprčkano lice, pogrbljena leđa od pranja podova, dva zlatna zuba! i njenog poslednjeg muškarca, jedinog venčanog muža, penzionisanog železničara od koga baš nema ni jedno jedino dete i koji tim više pazi na nju, ali o tome kasnije, majka, dakle, koja sada radi u svome mestu, u kući, po čitav dan, čija se leđa sve više i više grbe od pranja podova, čiji se problemi s kukom i bronhijalni katar pogoršavaju kako se nikad do sada nisu pogoršali, koja, međutim, rado dirinči, za vrlog penzionera i muža, koji nije ni morao da se oženi njom, sa ta njena 4 deteta, koji se nikada i ne bi oženio da nije bio težak astmatičar kome je neophodna stalna nega, ta majka konačno kaže, nakon veoma rečite pauze: ne možeš ti da uzmeš nijednu, a ako neku i budeš mogao da uzmeš, onda će to biti neka BOLJA, erih. idi u širu okolinu, kao što sam i ja u svoje vreme otišla, što mi je u životu mnogo toga donelo, naime, jednog penzionisanog železničara, iako mi je put ponekad bio pomalo trnovit i vodio preko pogrešnih, loših muškaraca i njihovog pogrešnog, lošeg semena u meni, baš zato treba prvo da odeš odavde tamo gde su bolji ljudi na koje ionako po spoljašnjosti ličiš, pošto ti je otac bio italijan, tamo ćeš lako naći neku ženu s kintom, s tim svojim izgledom, s tom crnom kosom iz inostranstva, izgledaš bolje nego ovi domaći sa njihovim domaćim kosama, plavim kao slama i braonkastim kao blato, s tim svojim izgledom lako ćeš naći ženu s parama, jednu od onih o kojima se tako često sluša i čita, kakve se često viđaju na televiziji.
a to će onda dobro doći i nama. dobro se pazi, ako to ne bude dobrodošlo i nama!
zato je najbolje da ne uzmeš nijednu, a ako baš moraš neku da uzmeš, ne uzimaj neku odavde, uzmi neku s nekog drugog mesta, gde je bolje. ali ti si konačno muškarac i možeš da se brineš sam o sebi. ti si konačno muškarac. vodi samo računa da nijednoj ne napraviš neko žgepče jer bi te to moglo koštati čitavo bogatstvo, a moglo bi te koštati i čitave tvoje budućnosti, erih. a ako baš moraš da napraviš neko žgepče, onda ga barem napravi nekoj koja ima kinte, nekoj turistkinji na primer. zato idi u spoljni svet, možda čak i u inostranstvo, koje još uvek postoji i koje sam već videla na mnogim fotografijama u boji.
i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, koji mu je neophodan zbog njegove teške astme, inače ima opet da dobije napad gušenja i onda smo nadrljali. i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, on je, naime, radio na železnici, što je neuporedivo više nego što je bilo ko ovde postigao, inače ima još tu da mi umre, tu, nadohvat ruke. sad ću odmah da mu odnesem kafu, da ga čeka kada se probudi.
i nemoj slučajno da si remetio ocu popodnevni san, koji mu je neophodan zbog njegovog teškog bronhitisa jer on je radio na železnici, jer on je sad isuviše slab da bi mogao da te bije, a i ja sam sad preslaba za to.
erih, ti jesi sav rasan i crn, ali nisi baš neka bistrina. posle, ipak, pogledaj fotografije inostranstva, to ne može da ti škodi, čak i ako ih ne budeš razumeo. koliko si sav rasan i crn, erih, toliko ti je glava prazna.
nakon toga erih oblači novi džemper, kupljen povoljno preko kataloga, nove farmerke, kupljene povoljno preko kataloga, novu snežnobelu košulju, kupljenu povoljno preko kataloga i, na kraju, najlepšu od svih povoljnih stvari iz kataloga: dezeniranu štofanu jaknu od čiste runske vune. erih, živi paket iz kataloga.
i kad erih sa tim svojim tamnim očima pripali cigaretu, onda to izgleda kao da je ona oduvek na njegovom licu, kao da joj je baš tamo i mesto, a ne kao da je strano telo na umornom, znojavom, ulepljenom i izboranom licu na koje je nataknuta kosa braonkasta kao blato ili siva kao miš, kakva se danas često viđa.
dok je paula bila dete, erih je prema njoj postupao kao prema detetu. sada paula mora da mu objasni da ona više nije dete, nego prava pravcata žena.
pre izvesnog vremena smo već bili stigli do mesta kada erih ulazi u kuhinju s trpezarijom roditelja-paule, s belom cigaretom na tamnom licu, i kosom crnom i očima kao ugalj iznad nje, egzotičan, opasan lik, kao panter, pomalo kao panter.
paula je jednom čitala o izvesnim muškarcima, koji u svakidašnjem okruženju deluju kao panteri u džungli.
egzotično, opasno i privlačno za oko i srce.
nikada nije verovala da će se u njenoj svakidašnjoj kuhinji s trpezarijom jednoga dana naći muškarac koji će u njoj delovati kao opasan panter u opasnoj džungli. ako je neko uopšte u stanju da to ostvari, onda je to sigurno erih, panter. paula odmah u časopisu počinje da traži to mesto s panterom, evo ga, tu je!
paula je učila i engleski. bila je najbolja iz engleskog i iz računa. i iz drugih predmeta je bila dobra. ali to joj sada nije ni od kakve pomoći.
erih nije uspeo da završi školu, što nema nikakve veze. zato što je lepa grabljiva životinja: panter.
paula zna da je erih sve. zato ona sama mora da postane mnogo više, inače će je preteći neka druga koja je više ili koja je čak veoma mnogo, ali kako? ali kako?
paula-ništa leti naokolo kao raketa, cikcak, pravi kafu, donosi kuglof, koji je zapravo rezervisan za oca i za geralda i zato skriven. još istog dana paula će, doduše, biti izložena teškoj artiljeriji te dvojce razočaranih muškaraca, ali kolač će tada već biti u erihovoj utrobi. paula zuji naokolo kao pčela. na način koji mu je inače svojstven, s mukom i polako, erih pokušava da objasni kako je paula već postala prava mala domaćica.
paula je jednom u prošlosti lošijim kućnim poslovima pretpostavila bolje krojenje i šivenje. sada se odjednom šepuri kao divlja golubica, guguče po sobi, kostreši perje, paradira, trepće i dovlači sve što je u njenom dometu, za prehranjivanje eriha može se iskoristiti mnogo šta, izuzev kazana s mekom vodom.
erih je dobar objekat prehranjivanja. jede dok mu ne pozli. eriha interesuju samo motori, i to oni koji su ugrađeni u neki moped ili, još bolje, u neki motocikl. erih bi užasno voleo da dobije vozačku dozvolu da bi smeo da se interesuje i za jače motore, tj. za sportske automobile itd., koje u potaji voli više od svega. već je tri puta tresnuo na vozačkom ispitu.
nije isključeno da mu je njegova porodica udruženim naporima još od najranije mladosti sistematskim batinanjem nepovratno uništila centar za motore.
nikada više erih neće moći da bude neograničeno srećan. uvek će erihova sreća ostati ograničena.
paula, nasuprot tome, sreće nikada neće ni imati.
bioskop, koji paulu interesuje mnogo, eriha interesuje malo, zato što se tamo sve odvija prebrzo.
bioskop, koji paulu interesuje mnogo, eriha interesuje malo, zato što se tamo sve odvija prebrzo.
i ženski letnji turisti su tako brzo odlepršali u neizvesne daljine.
daljina je opasna, blizina je prisna, čovek je može stvarno zavoleti. u erihovoj blizini ne nalazi se ništa što bi on mogao da zavoli. u erihovoj blizini nalazi se samo paula.
kada bi erih mogao da bira između paule i motocikla, uzeo bi motocikl. čak i motociklom se vozi samo do susednog sela i ne dalje o toga, u neku udaljeniju daljinu.
paula uzima pavlaku da bi od nje postao šlag.
žene u paulinoj porodici čuvene su po svojoj čistoći. izuzev toga, o ženama u paulinoj porodici nema šta pozitivno da se kaže. za to vredi živeti, tu uvek nešto može da se još poboljša: čistoća, hopla, paula, hajde na čišćenje!
spori erih sedi na klupi i ždere za trojicu.
sve ono što kod kuće dobija samo otac. trpa kolač u čeljusti kao da se upravo vratio s prvog pričešća i zaliva ga kafom i rakijom iz tajnih zaliha. spori erih se džiklja nad klupom i iznad klupe kao biljka, ždere li ždere, a misli samo na svoje motore, na svoj moped, koji može da bude tako brz, pogotovo kada on nešto popije.
još uvek, međutim, ne shvata konstrukciju, zato što su delovi tako komplikovano povezani.
daljina je opasna, blizina je prisna, čovek je može stvarno zavoleti. u erihovoj blizini ne nalazi se ništa što bi on mogao da zavoli. u erihovoj blizini nalazi se samo paula.
kada bi erih mogao da bira između paule i motocikla, uzeo bi motocikl. čak i motociklom se vozi samo do susednog sela i ne dalje o toga, u neku udaljeniju daljinu.
paula uzima pavlaku da bi od nje postao šlag.
žene u paulinoj porodici čuvene su po svojoj čistoći. izuzev toga, o ženama u paulinoj porodici nema šta pozitivno da se kaže. za to vredi živeti, tu uvek nešto može da se još poboljša: čistoća, hopla, paula, hajde na čišćenje!
spori erih sedi na klupi i ždere za trojicu.
sve ono što kod kuće dobija samo otac. trpa kolač u čeljusti kao da se upravo vratio s prvog pričešća i zaliva ga kafom i rakijom iz tajnih zaliha. spori erih se džiklja nad klupom i iznad klupe kao biljka, ždere li ždere, a misli samo na svoje motore, na svoj moped, koji može da bude tako brz, pogotovo kada on nešto popije.
još uvek, međutim, ne shvata konstrukciju, zato što su delovi tako komplikovano povezani.
uprkos tome erih sanja o još bržoj mašini, o osećaju koji bi imao kao vozač, o
brzini koju bi postigao kao vozač, o supermotoru, ali čim se na usranom mopedu pokvari makar i najmanja sitnica, odmah mora da ide kod druga, on je pravi ekspert, i on je, doduše, u šumi, ali je genije u šumi, on onda sve dovede u red za par piva. talenat koji leži neiskorišćen u šumi.
najradije bi erih rastavio svoj moped i od njega napravio trkački automobil.
erih jede kolače, kao njegov otac u nedelju, erih razmišlja o svome mopedu, koji ima, o svome motociklu, koji će jednog dana imati, da bi onda mogao da razmišlja o automobilu. a o automobilu razmišlja da bi jednom, jednoga dana u budućnosti, mogao da razmišlja o sportskom automobilu, o kome već sada može mnogo da čita i da gleda slike.
da li mu se danas, uprkos tome ili upravo zbog toga, možda javila i ljubav prema pauli? paula kaže ljubavi da treba da sedne, odmah će i njoj doneti belu kafu. ali ljubav neće poslušno da sedne, grčevito zabada svoje kandže u paulu, kako li će se to sve završiti? pita se paula, ali se ne pita i erih, zaljubljenik u motore.
biće valjda i to, u boljem životu, nada se paula, kao i mnogo puta do tada.
biće valjda što brže, što dalje odavde, nada se erih, i to sigurno ne pešice, nada se erih.
da li je to bilo još jedno seksualno opštenje?
da, to je bilo još jedno lepo seksualno opštenje, smatra hajnc. briše usta, češlja kosu, doteruje obrve, ispira uši, nos, pere ruke, pije jutarnju kafu i izlazi iz kuće da bi se bavio svojim zanimanjem. čim izađe iz kuće dočekuju ga stresovi profesionalnog života, u tajnovitom svetu žica, o kojima brigita ne zna ništa.
u međuvremenu, brigita sledi svoju žensku sudbinu, koja je lakša i jednostavnija od sudbine muškaraca.
otvara svoj metalni ormarić, skida suknju i džemper, i umesto njih navlači pamučnu kecelju koja je šarena i prijatna za oko, a čiji je zadatak da poboljša radnu atmosferu, da unese malo boje u neutešno sivilo i crnilo mašina. vesele obojene tufne: sunčevi zraci. nakon što je brigita poboljšala radnu atmosferu i pritom pogoršala sopstveno stanje, obuva zdrave, anatomski oblikovane, drvene papuče, da bi sačuvala zdravlje stopala u toku rada i da se ona ne bi razbolela kao što se razbolevaju pojedina stopala. ali ne i brigitina, ona preduzima mere predostrožnosti.
kad čovek poseduje znanja o naučnim stvarima kao što je zdravlje, onda može da spreči mnogo štošta, pa i bolesti.
I druge koleginice nose takve sandale, i one čuvaju zdravlje svojih stopala. drvene papuče su omiljene u čitavom kolektivu.
brigita odmah mora da izvršava svoju dužnost na traci, pre nego što je stigla i da se okrene. dužnost na traci ne oduzima brigiti njenu ženstvenost zato što je to žensko preduzeće sa zaposlenima ženskog pola (radnicama), pa zato održavanje čistoće nije teško. jedini muškarci su oni na višim položajima, koji se nikada ne viđaju, tako da i ne mogu da ometaju žensku čistoću.
najradije bi erih rastavio svoj moped i od njega napravio trkački automobil.
erih jede kolače, kao njegov otac u nedelju, erih razmišlja o svome mopedu, koji ima, o svome motociklu, koji će jednog dana imati, da bi onda mogao da razmišlja o automobilu. a o automobilu razmišlja da bi jednom, jednoga dana u budućnosti, mogao da razmišlja o sportskom automobilu, o kome već sada može mnogo da čita i da gleda slike.
da li mu se danas, uprkos tome ili upravo zbog toga, možda javila i ljubav prema pauli? paula kaže ljubavi da treba da sedne, odmah će i njoj doneti belu kafu. ali ljubav neće poslušno da sedne, grčevito zabada svoje kandže u paulu, kako li će se to sve završiti? pita se paula, ali se ne pita i erih, zaljubljenik u motore.
biće valjda i to, u boljem životu, nada se paula, kao i mnogo puta do tada.
biće valjda što brže, što dalje odavde, nada se erih, i to sigurno ne pešice, nada se erih.
da li je to bilo još jedno seksualno opštenje?
da, to je bilo još jedno lepo seksualno opštenje, smatra hajnc. briše usta, češlja kosu, doteruje obrve, ispira uši, nos, pere ruke, pije jutarnju kafu i izlazi iz kuće da bi se bavio svojim zanimanjem. čim izađe iz kuće dočekuju ga stresovi profesionalnog života, u tajnovitom svetu žica, o kojima brigita ne zna ništa.
u međuvremenu, brigita sledi svoju žensku sudbinu, koja je lakša i jednostavnija od sudbine muškaraca.
otvara svoj metalni ormarić, skida suknju i džemper, i umesto njih navlači pamučnu kecelju koja je šarena i prijatna za oko, a čiji je zadatak da poboljša radnu atmosferu, da unese malo boje u neutešno sivilo i crnilo mašina. vesele obojene tufne: sunčevi zraci. nakon što je brigita poboljšala radnu atmosferu i pritom pogoršala sopstveno stanje, obuva zdrave, anatomski oblikovane, drvene papuče, da bi sačuvala zdravlje stopala u toku rada i da se ona ne bi razbolela kao što se razbolevaju pojedina stopala. ali ne i brigitina, ona preduzima mere predostrožnosti.
kad čovek poseduje znanja o naučnim stvarima kao što je zdravlje, onda može da spreči mnogo štošta, pa i bolesti.
I druge koleginice nose takve sandale, i one čuvaju zdravlje svojih stopala. drvene papuče su omiljene u čitavom kolektivu.
brigita odmah mora da izvršava svoju dužnost na traci, pre nego što je stigla i da se okrene. dužnost na traci ne oduzima brigiti njenu ženstvenost zato što je to žensko preduzeće sa zaposlenima ženskog pola (radnicama), pa zato održavanje čistoće nije teško. jedini muškarci su oni na višim položajima, koji se nikada ne viđaju, tako da i ne mogu da ometaju žensku čistoću.
U preduzećima koja su skroz-naskroz m. pola često se dogodi da na podu leže neke ružne stvari, a da niko ne preduzme nešto protiv toga. u ovom brusthalterskom preduzeću na podu leže samo lepe stvari, ponekad komad čipke, rozikasta traka, ali se čak i to odmah eliminiše.
na podu zapravo nikad ne leži ništa. a tek stolovi u kantini! i na njima se na sve strane vide prednosti čistoće: toliko su čisti, da bi sa njih čak moglo i da se jede! žene i devojke se nadmeću koja će prva otkriti neku česticu prašine ili fleku, i fleka se odmah izbegava, ponekad se fleka izbegne pre nego što je uopšte i proizvedena.
ponekad se, međutim, dogodi čak i da sa bele plastične ploče mora da se ukloni fleka od kafe, i taj proces onda sve zadovolji.
ako bi slučajno prošao neki od službenika na rukovodećim položajima, što se, međutim, nikada ne događa, fleka bi u tom trenutku već odavno bila u večnim lovištima.
nikakvu fleku ne bi smela da vidi ni neka od šefovskih sekretarica, koja bi slučajno prošla, zato što se one razumeju u fleku, iako se čini da ih same nikada ne prave.
sekretarice često imaju neki hobi. u to se ubrajaju putovanja, ples, šetnje u prirodi, bioskop ili ručni rad.
muškarce koje švalje poznaju osim njihovog posla interesuje, nažalost, samo odmor od tog posla. oni nemaju hobije. oni često imaju loše hobije koje ne mogu da podele sa svojim porodicama.
na podu zapravo nikad ne leži ništa. a tek stolovi u kantini! i na njima se na sve strane vide prednosti čistoće: toliko su čisti, da bi sa njih čak moglo i da se jede! žene i devojke se nadmeću koja će prva otkriti neku česticu prašine ili fleku, i fleka se odmah izbegava, ponekad se fleka izbegne pre nego što je uopšte i proizvedena.
ponekad se, međutim, dogodi čak i da sa bele plastične ploče mora da se ukloni fleka od kafe, i taj proces onda sve zadovolji.
ako bi slučajno prošao neki od službenika na rukovodećim položajima, što se, međutim, nikada ne događa, fleka bi u tom trenutku već odavno bila u večnim lovištima.
nikakvu fleku ne bi smela da vidi ni neka od šefovskih sekretarica, koja bi slučajno prošla, zato što se one razumeju u fleku, iako se čini da ih same nikada ne prave.
sekretarice često imaju neki hobi. u to se ubrajaju putovanja, ples, šetnje u prirodi, bioskop ili ručni rad.
muškarce koje švalje poznaju osim njihovog posla interesuje, nažalost, samo odmor od tog posla. oni nemaju hobije. oni često imaju loše hobije koje ne mogu da podele sa svojim porodicama.
o interesovanjima direktora prodaje, poslovođe, direktora marketinga i tehn. direktora ne zna se baš ništa.
ne zna se tačno ni šta oni rade. ta gospoda nisu odavde.
na brusthalterskoj traci teško se mogu imati nebrusthalterska interesovanja zato što se tu često i ne zna kakva sve to interesovanja uopšte postoje. zna se samo da je neko, ili neki, zainteresovan da brusthalterska traka i dalje teče.
čak i ako bi neka znala da postoji nešto osim posla i radnika m. pola, morala bi i da dođe na ideju da to drugo što postoji može biti i njeno, a ne uvek samo nečije tuđe.
brigita je u svakom slučaju jedna od malobrojnih koje su shvatile da postoji nešto što daleko nadvisuje posao. brigita je slučajno spoznala da postoji nešto više od posla, nešto mnogo više, naime: HAJNC.
brigita je, dakle, slučajno spoznala da osim posla koji ne želi, koleginica koje ne podnosi zato što zapravo više i nije jedna od njih, koje ne podnosi tim pre što je koleginice još uvek smatraju jednom od njih, što ona odavno više nije, zahvaljujući hajncu, boljem, ubedljivo najboljem što postoji, brigita je, dakle, slučajno spoznala da u životu pored posla, posla, presvlačenja za posao, kuvanja kafe, posla itd. postoji još i on, jedan jedini, koji joj je sve to temeljno ogadio i zatrovao, brigita je slučajno spoznala HAJNCA. hajnca i njegove posledice.
nešto bolje, hajnc, može se uočiti samo slučajno, ako se čovek nalazi u brigitinoj potpuno bezizlaznoj situaciji na traci.
hoće li se slučaj smilovati na brigitu?
dok brigita pokreće nožne prste u svojim zdravim, anatomski oblikovanim papučama da bi čak i njih sačuvala zdrave i sveže za hajnca, na svoje sašvalje gleda sa planinskih visina, u mislima već nedostižno odvojena od njih: brigita je poslovna žena.
one ostale, koje poslovne objekte vide samo iznutra, a i to samo onda kada kupuju dečju hranu za svoj nakot ili trajnu kobasicu za svoje muževe.
Brigita, koja će posredstvom hajnca posedovati s.z.r., zna kako posed može da pritiska, ali i da donosi radost. u svakom slučaju, brigita će tada barem znati za koga rinta, naime za samu sebe i za hajnca, a ne za neku nepoznatu anonimnu i neljubaznu masu kao ovde.
nešto svoje je nešto svoje.
tako daleko, tako neverovatno daleko, mogu pod određenim okolnostima da odlutaju brigitine misli!
ne zna se tačno ni šta oni rade. ta gospoda nisu odavde.
na brusthalterskoj traci teško se mogu imati nebrusthalterska interesovanja zato što se tu često i ne zna kakva sve to interesovanja uopšte postoje. zna se samo da je neko, ili neki, zainteresovan da brusthalterska traka i dalje teče.
čak i ako bi neka znala da postoji nešto osim posla i radnika m. pola, morala bi i da dođe na ideju da to drugo što postoji može biti i njeno, a ne uvek samo nečije tuđe.
brigita je u svakom slučaju jedna od malobrojnih koje su shvatile da postoji nešto što daleko nadvisuje posao. brigita je slučajno spoznala da postoji nešto više od posla, nešto mnogo više, naime: HAJNC.
brigita je, dakle, slučajno spoznala da osim posla koji ne želi, koleginica koje ne podnosi zato što zapravo više i nije jedna od njih, koje ne podnosi tim pre što je koleginice još uvek smatraju jednom od njih, što ona odavno više nije, zahvaljujući hajncu, boljem, ubedljivo najboljem što postoji, brigita je, dakle, slučajno spoznala da u životu pored posla, posla, presvlačenja za posao, kuvanja kafe, posla itd. postoji još i on, jedan jedini, koji joj je sve to temeljno ogadio i zatrovao, brigita je slučajno spoznala HAJNCA. hajnca i njegove posledice.
nešto bolje, hajnc, može se uočiti samo slučajno, ako se čovek nalazi u brigitinoj potpuno bezizlaznoj situaciji na traci.
hoće li se slučaj smilovati na brigitu?
dok brigita pokreće nožne prste u svojim zdravim, anatomski oblikovanim papučama da bi čak i njih sačuvala zdrave i sveže za hajnca, na svoje sašvalje gleda sa planinskih visina, u mislima već nedostižno odvojena od njih: brigita je poslovna žena.
one ostale, koje poslovne objekte vide samo iznutra, a i to samo onda kada kupuju dečju hranu za svoj nakot ili trajnu kobasicu za svoje muževe.
Brigita, koja će posredstvom hajnca posedovati s.z.r., zna kako posed može da pritiska, ali i da donosi radost. u svakom slučaju, brigita će tada barem znati za koga rinta, naime za samu sebe i za hajnca, a ne za neku nepoznatu anonimnu i neljubaznu masu kao ovde.
nešto svoje je nešto svoje.
tako daleko, tako neverovatno daleko, mogu pod određenim okolnostima da odlutaju brigitine misli!
hajnc misli na sve moguće, ali najmanje na brigitu.
hajnc misli na iste stvari kao i brigita, naime na sopstveni s.z.r.
hajnc se nada da ovo sa brigitom neće imati posledica. kad hajnc razmišlja o brigiti, ne razmišlja o njoj samoj, nego o mogućim posledicama. hajnc odvagava b. i njene posledice.
brigita se nada da će ovo s hajncom imati posledice, da MORA imati posledice.
neophodno je detence! odvratno, belo dete-nametljivac, koje sve grabi svojim kandžama. za hajnca će ono prosto i upečatljivo biti naše dete! ono treba da otelotvori trajnu vezu, koju b. pokušava da nađe.
hajnc svim sredstvima pokušava da spreči svaku trajnu vezu. za hajnca bi beba bila trn u oku, kamen o vratu, klip pod točkovima na njegovom perspektivnom putu u pravcu: poslovan čovek.
brigita želi da ga uvuče u sebe i da ga tu zadrži, a ne da ispadne neiskorišćeno, besmisleno i lišeno svake budućnosti. brigita želi da hajnc odapne strelu i da u nju lansira ekstrakt od teleće pečenice i knedli od hleba koje je danas pojeo za ručak. to slinavo đubre mora konačno da se ušprica i da ostane unutra, ali ne, što je brzo to je i kuso, a hajnc očigledno nije brz.
da, ko bi to još pomislio, novi čovečić se napravi za sekund.
oduzmi brzinu, a ne život, ili: polako, ali sigurno, polako je dobro, odgovara dobro prianjajući hajnc užurbanoj brigiti. hajnc ostaje miran, a ostaje i da leži na brigiti svom svojom telesnom masom, dok prvo malo pravi pauzu. njegov teret je težak, i on ga nimalo ne umanjuje.
brigita oseća kako je pritiska gnjecavi stomak-od-hajnca, ništa ne upućuje na zaključak da u ovom kolosu još ima života.
hajnc nije baš najlakši, ali on to ne uzima u obzir.
treba li da mu zabodem pete u slabine kao konju, na trenutak prolazi b. kroz glavu.
hajnc bi, naravno, želeo da što je moguće više produži malobrojne prijatne trenutke koji se mogu doživeti s brigitom. Tako brzo prusi ne umeju da pucaju. Tako brzo ne ume ni hajnc da puca.
hajnc misli na iste stvari kao i brigita, naime na sopstveni s.z.r.
hajnc se nada da ovo sa brigitom neće imati posledica. kad hajnc razmišlja o brigiti, ne razmišlja o njoj samoj, nego o mogućim posledicama. hajnc odvagava b. i njene posledice.
brigita se nada da će ovo s hajncom imati posledice, da MORA imati posledice.
neophodno je detence! odvratno, belo dete-nametljivac, koje sve grabi svojim kandžama. za hajnca će ono prosto i upečatljivo biti naše dete! ono treba da otelotvori trajnu vezu, koju b. pokušava da nađe.
hajnc svim sredstvima pokušava da spreči svaku trajnu vezu. za hajnca bi beba bila trn u oku, kamen o vratu, klip pod točkovima na njegovom perspektivnom putu u pravcu: poslovan čovek.
brigita želi da ga uvuče u sebe i da ga tu zadrži, a ne da ispadne neiskorišćeno, besmisleno i lišeno svake budućnosti. brigita želi da hajnc odapne strelu i da u nju lansira ekstrakt od teleće pečenice i knedli od hleba koje je danas pojeo za ručak. to slinavo đubre mora konačno da se ušprica i da ostane unutra, ali ne, što je brzo to je i kuso, a hajnc očigledno nije brz.
da, ko bi to još pomislio, novi čovečić se napravi za sekund.
oduzmi brzinu, a ne život, ili: polako, ali sigurno, polako je dobro, odgovara dobro prianjajući hajnc užurbanoj brigiti. hajnc ostaje miran, a ostaje i da leži na brigiti svom svojom telesnom masom, dok prvo malo pravi pauzu. njegov teret je težak, i on ga nimalo ne umanjuje.
brigita oseća kako je pritiska gnjecavi stomak-od-hajnca, ništa ne upućuje na zaključak da u ovom kolosu još ima života.
hajnc nije baš najlakši, ali on to ne uzima u obzir.
treba li da mu zabodem pete u slabine kao konju, na trenutak prolazi b. kroz glavu.
hajnc bi, naravno, želeo da što je moguće više produži malobrojne prijatne trenutke koji se mogu doživeti s brigitom. Tako brzo prusi ne umeju da pucaju. Tako brzo ne ume ni hajnc da puca.
hajnc uvek ima spreman odgovor.
dok se hajnc polako vraća u život i stavlja u pokret, brigita misli na svoju budućnost. budućnost treba da joj skrene misli sa odvratne sadašnjosti. brigita želi da hajnc požuri, zato što budućnost možda ne može više da čeka. predigra treba konačno da se završi, da bi mogla da počne glavna stvar, odnosno naslednik.
hajnc grokće i valja se.
to što on radi nije zamišljeno kao predigra za brigitu, već hajnc prvo mora da se zagreje pre konačnog obračuna.
na predigru u kojoj bi b. uživala hajnc nikada nije ni pomislio.
sada hajnc konačno kreće punom parom, mašina se konačno zagrejala.
dok se hajnc polako vraća u život i stavlja u pokret, brigita misli na svoju budućnost. budućnost treba da joj skrene misli sa odvratne sadašnjosti. brigita želi da hajnc požuri, zato što budućnost možda ne može više da čeka. predigra treba konačno da se završi, da bi mogla da počne glavna stvar, odnosno naslednik.
hajnc grokće i valja se.
to što on radi nije zamišljeno kao predigra za brigitu, već hajnc prvo mora da se zagreje pre konačnog obračuna.
na predigru u kojoj bi b. uživala hajnc nikada nije ni pomislio.
sada hajnc konačno kreće punom parom, mašina se konačno zagrejala.
sada hajnc koji živi samo u sadašnjosti i za sadašnjost hoće da se zadovolji.
hajnc nabija tako žestoko da mu se u trbušnoj duplji trese sva utroba.
takav mu je temperament.
brigita bi više volela da se zadovolji kasnije, ali zato trajnije.
ljubav prolazi, ali ŽIVOT opstaje.
takav mu je temperament.
brigita bi više volela da se zadovolji kasnije, ali zato trajnije.
ljubav prolazi, ali ŽIVOT opstaje.
Нема коментара:
Постави коментар