nastavlja se loš primer paula
na smenu sa dobrim primerom brigita, stalno se s mukom vuče loš primer paula.
malo pre nego što padne noć, primer paula vuče se u susedno mesto, koje samo što nije grad, gde se usled toga može izučiti i zanat, koji eventualno može promeniti čitav život: krojenje.
u susednom mestu uče se i suvišne stvari, koje bi čoveka mogle odvući na pogrešan put: odlazak u bioskop i kafić.
paulu su već mnogo puta upozoravali da ne čini ni jedno ni drugo, tako je lepo sesti u kafić.
tako je lepo, kao da je čovek došao na svet da bi doživeo nešto lepo. pritom je čovek došao na svet da bi doživeo nešto nelepo: prividni život koji se zove kućni poslovi i koji se lepi za čoveka, kada ga greškom dotakne.
paula u kući radi za svoju porodicu, kojoj ima da zahvali za taj prividan život.
malo pre nego što padne noć, primer paula vuče se u susedno mesto, koje samo što nije grad, gde se usled toga može izučiti i zanat, koji eventualno može promeniti čitav život: krojenje.
u susednom mestu uče se i suvišne stvari, koje bi čoveka mogle odvući na pogrešan put: odlazak u bioskop i kafić.
paulu su već mnogo puta upozoravali da ne čini ni jedno ni drugo, tako je lepo sesti u kafić.
tako je lepo, kao da je čovek došao na svet da bi doživeo nešto lepo. pritom je čovek došao na svet da bi doživeo nešto nelepo: prividni život koji se zove kućni poslovi i koji se lepi za čoveka, kada ga greškom dotakne.
paula u kući radi za svoju porodicu, kojoj ima da zahvali za taj prividan život.
čudi li onda još koga što u pauli živi čežnja?
pored nje, u autobusu se vozi mnogo dece u školu i mnogo žena u mesaru ili prodavnicu suhomesnatih proizvoda! ili na groblje.
pored nje, u autobusu se vozi mnogo dece u školu i mnogo žena u mesaru ili prodavnicu suhomesnatih proizvoda! ili na groblje.
domaćice u autobusu horski objašnjavaju pauli da je ona jedna od njih.
duboko u sebi paula potajno veruje da je iznad njih.
domaćice u autobusu energično objašnjavaju pauli da ona nije ništa bolja od njih.
iznad svega je ljubav, koja je ono najbolje, kaže paula na to. paula je bolja zato što želi da ima ljubav u sebi kada dođe pravi trenutak. paula je najpre bolja zbog krojenja i šivenja, a kasnije će je oplemeniti i ljubav.
ljubav će zameniti krojenje i šivenje. toliko se već raduje tome.
paula čvrsto drži svoju kožnu torbicu koja je nešto bolje od plastičnih cegera drugih predstavnica iste vrste. ostale žene se čvrsto drže svoga znanja o muškarcima, koje paula još nema.
muškarci mogu biti svinje, ali i prava suprotnost. šta je suprotnost svinji? ali muškarci zato naporno rade čitave nedelje. subota je veliki dan za potčinjavanje. čitavo selo se tada trese od silnog bacanja na kolena, krsta i leđa.
paula zadrhti kada to čuje, kod nje će sve biti sasvim drugačije. bolje.
nakon toga mogu se uz kafu lizati rane i gledati televiziju. da, televizija! popodnevni program. gledajući emisiju o nekom veselom crtanom filmu, svaki se bol zanese i zaboravi da kida utrobu, iako ne razume više od pola, zato što priča ide tako brzo.
kada bol jednom ipak izviri iz utrobe, kao crv iz jabuke, tada je već kasno za sve, stara poslovica kaže da su žene rođene da pate, a muškarci da rade: jedno se zubima zakačilo za utrobu onog drugog i ruši tamo sve pred sobom kao vandal, živi, hrani se njome, to se zove simbioza.
osim toga, žene iz autobusa u prednosti su nad paulom jer već poznaju i lekovite porođajne bolove. njihova je prednost velika, ali nije nedostižna. u zagušljivom vazduhu odzvanjaju brojni razgovori o bolovima uopšte, o nezdravim bolovima koje izazivaju tegljenje tereta, operacije, reuma, bruh, išijas, katarakta ili rak. nakon toga se diskutuje o zdravim bolovima koje donosi porođaj, koji ženu s vremena na vreme ojačaju. na to se odmah i neposredno nadovezuje velika sreća koju donosi porođaj, što za sobom povlači veliku radost koju donose babine.
paula, žrtva zanata, uči krojenje i šivenje. kecelju već može da napravi. napreduje polako, ali napreduje. delatnost petljanja s materijalima pauli pričinjava zadovoljstvo. često, međutim, kada paula mora da izvuče neki posebno komplikovan šav, ljubav isturi svoju ružnu glavu i ispreči joj se na putu. s obzirom na to da paula u pauzama o ljubavi saznaje sve više i više, najčešće iz ženskih časopisa, u toku rada već zna kako ide to između muškaraca i žena. u svakom slučaju, novo i drugačije nego što je ona ikada ranije čula. sve što je čula, paula je čula od svoje porodice i drugarica. šta se uopšte i može očekivati od takvih nižih stvorenja! paula bi bila luda kada bi se solidarisala sa ženama iz svoje porodice, s tim jadnim otiračicama za noge! paula se radije solidariše sa svojom najboljom prijateljicom ili sa svojom drugom najboljom drugaricom, onom lepom plavom ženom onog lepog crnog pevača zabavne muzike (crnokosog).
u pauzama paula usisava ljubav svim porama, a na poslu onda sve ponovo ispovraća. pre svega to da treba da bude čista, ali čulna. to je pauli trn u oku. kako ljubav može da uspeva i raste u njenom okruženju, koje nije ni čulno ni čisto, da, kako?
šta biva kada određena osoba zamišlja nešto što ne postoji u stvarnom životu date osobe? tako je: u toj zloslutnoj konstelaciji rađaju se snovi.
kao i sve druge žene, paula sanja o ljubavi.
osim toga, žene iz autobusa u prednosti su nad paulom jer već poznaju i lekovite porođajne bolove. njihova je prednost velika, ali nije nedostižna. u zagušljivom vazduhu odzvanjaju brojni razgovori o bolovima uopšte, o nezdravim bolovima koje izazivaju tegljenje tereta, operacije, reuma, bruh, išijas, katarakta ili rak. nakon toga se diskutuje o zdravim bolovima koje donosi porođaj, koji ženu s vremena na vreme ojačaju. na to se odmah i neposredno nadovezuje velika sreća koju donosi porođaj, što za sobom povlači veliku radost koju donose babine.
paula, žrtva zanata, uči krojenje i šivenje. kecelju već može da napravi. napreduje polako, ali napreduje. delatnost petljanja s materijalima pauli pričinjava zadovoljstvo. često, međutim, kada paula mora da izvuče neki posebno komplikovan šav, ljubav isturi svoju ružnu glavu i ispreči joj se na putu. s obzirom na to da paula u pauzama o ljubavi saznaje sve više i više, najčešće iz ženskih časopisa, u toku rada već zna kako ide to između muškaraca i žena. u svakom slučaju, novo i drugačije nego što je ona ikada ranije čula. sve što je čula, paula je čula od svoje porodice i drugarica. šta se uopšte i može očekivati od takvih nižih stvorenja! paula bi bila luda kada bi se solidarisala sa ženama iz svoje porodice, s tim jadnim otiračicama za noge! paula se radije solidariše sa svojom najboljom prijateljicom ili sa svojom drugom najboljom drugaricom, onom lepom plavom ženom onog lepog crnog pevača zabavne muzike (crnokosog).
u pauzama paula usisava ljubav svim porama, a na poslu onda sve ponovo ispovraća. pre svega to da treba da bude čista, ali čulna. to je pauli trn u oku. kako ljubav može da uspeva i raste u njenom okruženju, koje nije ni čulno ni čisto, da, kako?
šta biva kada određena osoba zamišlja nešto što ne postoji u stvarnom životu date osobe? tako je: u toj zloslutnoj konstelaciji rađaju se snovi.
kao i sve druge žene, paula sanja o ljubavi.
mnoge od paulinih bivših školskih drugarica, mnoge od njenih sadašnjih koleginica takođe sanjaju o njoj, samo što je svaka od njih čvrsto ubeđena da će je baš ona i dobiti.
prilikom prodavanja u svojstvu prodavačice, na tom poslu nad poslovima, u toku dana ljubav sto puta ima priliku i šansu da dođe na vrata. ali umesto toga dolaze stalno samo domaćice sa decom, a nikada ljubav, te novopridošle domaćice, koje su već imale ljubav. jednom davno, pre mnogo godina, sažaljevaju i preziru prodavačice, zato što moraju da prodaju, i ne mogu da uživaju u najlepšim posledicama ljubavi, to jest u deci i u novcu za domaćinstvo, koji dolazi od muža, i najvećim delom opet tamo i odlazi. zaštićene žene preziru one nezaštićene.
za uzvrat, prodavačice mrze domaćice, zato što su se već izvukle iz svega, dok one i dalje uvek moraju da se bore s teškom konkurencijom i umesto lakiranog nameštaja još moraju da kupuju najlonske čarape, džempere i mini suknje kao investiciono dobro.
da, veliki je to finansijski udarac!
u selu vlada opšta mržnja, koja sve više uzima maha, koja će sve zaraziti, koja ni pred kim ne preza, žene više ne vide ono što ih spaja, vide samo ono što ih razdvaja. one koje su zahvaljujući svojim telesnim prednostima uspele da uhvate nešto bolje, žele svoj ulov da zadrže i da ga sakriju od ostalih, a druge žele da im ga preotmu, ili da ulove nešto još bolje, vladaju mržnja i prezir.
kamen temeljac postavlja se još u školi. da nije školskog doba, paul nikada ne ni dosla na ideju da ljubav poredi sa pupoljcima, travkama i zacinima.
da nije časopisa, koje rado čita, paula nikada ne bi povezivala ljubav sa čulnošču. paula je već čula reč seksualnost, ali je nije potpuno razumela.
niko, međutim, ne voli da prizna da ljubav ima veze samo sa poslom. paula bi i u pola noći znala da povije i nahrani bebu. paula, međutim, ne zna kako da spreči neželjenu trudnoću.
paula, međutim, i u pola noći zna šta je najbitnije, da su jedino važna osećanja.
paula čeka da bude izabrana, što je najbitnije. za ženu je najbitnije da bude izabrana kada naiđe onaj pravi.
paula nikada nije naučila da sama bira i da sama odlučuje. paula sve doživljava u pasivu, nikada u aktivu. u najboljem slučaju, paula ponekad može i da kaže ’ne’. ne treba, međutim, previše često govoriti ’ne’, jer se onda može reći jedno ’ne’ više nego što treba, i onda će sreća u budućnosti samo ići svojim putem i neće čak ni zakucati na vrata.
paula ponekad ide na plesni podijum, kad se održava neko slavlje. s vremena na vreme poneki našljiskani posetilac plesnog podijuma odvede paulu u šumu, što niko ne sme da vidi, jer bi ona inače izgubila svaku tržišnu vrednost.
u šumi paulu hvataju za grudi ili, u najgorem slučaju, između nogu ili za dupe.
paulu su naučili da šacuje ko je hvata između nogu. da li je to neki koji ima budućnost ili neki koji nema budućnost.
da li je u pitanju neko sa budućnošću ili samo radna životinja?
ako je u pitanju neka radna životinja, on ne može postati paulina sudbina. paulin mozak u takvim slučajevima radi kao kompjuter. evo, izvolite rezultat: brak, dvoje dece.
sledi odgurivanje, psovke, vika, ponekad usledi i posrtanje i padanje alkoholičara i zavodnika.
prilikom prodavanja u svojstvu prodavačice, na tom poslu nad poslovima, u toku dana ljubav sto puta ima priliku i šansu da dođe na vrata. ali umesto toga dolaze stalno samo domaćice sa decom, a nikada ljubav, te novopridošle domaćice, koje su već imale ljubav. jednom davno, pre mnogo godina, sažaljevaju i preziru prodavačice, zato što moraju da prodaju, i ne mogu da uživaju u najlepšim posledicama ljubavi, to jest u deci i u novcu za domaćinstvo, koji dolazi od muža, i najvećim delom opet tamo i odlazi. zaštićene žene preziru one nezaštićene.
za uzvrat, prodavačice mrze domaćice, zato što su se već izvukle iz svega, dok one i dalje uvek moraju da se bore s teškom konkurencijom i umesto lakiranog nameštaja još moraju da kupuju najlonske čarape, džempere i mini suknje kao investiciono dobro.
da, veliki je to finansijski udarac!
u selu vlada opšta mržnja, koja sve više uzima maha, koja će sve zaraziti, koja ni pred kim ne preza, žene više ne vide ono što ih spaja, vide samo ono što ih razdvaja. one koje su zahvaljujući svojim telesnim prednostima uspele da uhvate nešto bolje, žele svoj ulov da zadrže i da ga sakriju od ostalih, a druge žele da im ga preotmu, ili da ulove nešto još bolje, vladaju mržnja i prezir.
kamen temeljac postavlja se još u školi. da nije školskog doba, paul nikada ne ni dosla na ideju da ljubav poredi sa pupoljcima, travkama i zacinima.
da nije časopisa, koje rado čita, paula nikada ne bi povezivala ljubav sa čulnošču. paula je već čula reč seksualnost, ali je nije potpuno razumela.
niko, međutim, ne voli da prizna da ljubav ima veze samo sa poslom. paula bi i u pola noći znala da povije i nahrani bebu. paula, međutim, ne zna kako da spreči neželjenu trudnoću.
paula, međutim, i u pola noći zna šta je najbitnije, da su jedino važna osećanja.
paula čeka da bude izabrana, što je najbitnije. za ženu je najbitnije da bude izabrana kada naiđe onaj pravi.
paula nikada nije naučila da sama bira i da sama odlučuje. paula sve doživljava u pasivu, nikada u aktivu. u najboljem slučaju, paula ponekad može i da kaže ’ne’. ne treba, međutim, previše često govoriti ’ne’, jer se onda može reći jedno ’ne’ više nego što treba, i onda će sreća u budućnosti samo ići svojim putem i neće čak ni zakucati na vrata.
paula ponekad ide na plesni podijum, kad se održava neko slavlje. s vremena na vreme poneki našljiskani posetilac plesnog podijuma odvede paulu u šumu, što niko ne sme da vidi, jer bi ona inače izgubila svaku tržišnu vrednost.
u šumi paulu hvataju za grudi ili, u najgorem slučaju, između nogu ili za dupe.
paulu su naučili da šacuje ko je hvata između nogu. da li je to neki koji ima budućnost ili neki koji nema budućnost.
da li je u pitanju neko sa budućnošću ili samo radna životinja?
ako je u pitanju neka radna životinja, on ne može postati paulina sudbina. paulin mozak u takvim slučajevima radi kao kompjuter. evo, izvolite rezultat: brak, dvoje dece.
sledi odgurivanje, psovke, vika, ponekad usledi i posrtanje i padanje alkoholičara i zavodnika.
ponekad usledi padanje, ostavljanje na miru i otrežnjujući san.
ponekad navedeni bude i grub i brutalan.
nije, dakle, dovoljno nepromišljeno se prepustiti ljubavi, kada zakuca na vrata, neophodni su i proračuni, zbog kasnijeg života koji ponekad usledi.
proračuni su neophodni zbog budućnosti koja tek predstoji.
budućnost, to je uvek taj drugi, nju uvek donosi neko drugi. budućnost se samo sruči na glavu, kao grad. ljubav nailazi kao oluja, ako uopšte i naiđe. u najgorem slučaju uopšte i ne naiđe. krojenje i šivenje moraju se izvesti samostalno.
kada je neki uhvati, paula, dakle, odmah počinje da razmišlja i programira. pri tom često, potpuno neplanski, oseti odvratnost. živela odvratnost! taj osećaj se, međutim, odmah potiskuje. samo da paula, od silne revnosti, jednom o istom trošku ne potisne i ljubav!
paula već rano uči da svoje telo i ono što se s njim dešava posmatra kao nešto što se dešava nekom dragom, a ne njoj. nekom sporednom telu, takoreći, nekoj sporednoj pauli.
sav materijal iz paulinih snova, sve nežnosti, dešavaju se sa paulinim glavnim telom, batine, koje dolaze od oca, dešavaju se sporednom telu. njena majka, koja nikada nije naučila kako da pribavi sporedno telo, mora uvek da podmeće glavno telo, i ono je zbog toga već tako otrcano i propalo.
svako mora da zna kako da pomogne sebi. svako mora da bude u stanju da nekako pomogne sebi! ko osim posla ništa ne uzima za sebe, koga stalno samo uzimaju, taj mora da zna kako da pomogne sebi.
kada žene pričaju o svojim muževima, one samo kažu: onaj moj. ONAJ MOJ. samo to, ne moj muž, samo onaj moj. kada pričaju s nepoznatima, reći će možda: moj suprug, nekome odavde reći će: onaj moj.
ponekad navedeni bude i grub i brutalan.
nije, dakle, dovoljno nepromišljeno se prepustiti ljubavi, kada zakuca na vrata, neophodni su i proračuni, zbog kasnijeg života koji ponekad usledi.
proračuni su neophodni zbog budućnosti koja tek predstoji.
budućnost, to je uvek taj drugi, nju uvek donosi neko drugi. budućnost se samo sruči na glavu, kao grad. ljubav nailazi kao oluja, ako uopšte i naiđe. u najgorem slučaju uopšte i ne naiđe. krojenje i šivenje moraju se izvesti samostalno.
kada je neki uhvati, paula, dakle, odmah počinje da razmišlja i programira. pri tom često, potpuno neplanski, oseti odvratnost. živela odvratnost! taj osećaj se, međutim, odmah potiskuje. samo da paula, od silne revnosti, jednom o istom trošku ne potisne i ljubav!
paula već rano uči da svoje telo i ono što se s njim dešava posmatra kao nešto što se dešava nekom dragom, a ne njoj. nekom sporednom telu, takoreći, nekoj sporednoj pauli.
sav materijal iz paulinih snova, sve nežnosti, dešavaju se sa paulinim glavnim telom, batine, koje dolaze od oca, dešavaju se sporednom telu. njena majka, koja nikada nije naučila kako da pribavi sporedno telo, mora uvek da podmeće glavno telo, i ono je zbog toga već tako otrcano i propalo.
svako mora da zna kako da pomogne sebi. svako mora da bude u stanju da nekako pomogne sebi! ko osim posla ništa ne uzima za sebe, koga stalno samo uzimaju, taj mora da zna kako da pomogne sebi.
kada žene pričaju o svojim muževima, one samo kažu: onaj moj. ONAJ MOJ. samo to, ne moj muž, samo onaj moj. kada pričaju s nepoznatima, reći će možda: moj suprug, nekome odavde reći će: onaj moj.
paula posmatra pobednički osmeh, kada majka ili sestre kažu: onaj moj. to je jedina prilika kada se pobeđenima u uglu usana javlja pobednički smešak.
želi da jednoga dana i ona nekoga može da nazove: onaj moj. svoje krojenje i šivenje paula uvek naziva: moj posao. svoj posao paula nikada ne naziva: onaj moj. ni u sebi. posao, to je nešto odvojeno od čoveka, posao je ipak više obaveza i zato se dešava sporednom telu. ljubav, to je radost, odmor, i zato se dešava glavnom telu.
čak i kada se voli, posao se obavlja. uprkos ljubavi prema krojenju i šivenju, paula je naučila da je posao nešto zamorno, nešto što ljubav samo odbija, a nikad je ne privlači.
sada bi u paulinoj glavi red mogla da napravi još samo mešalica za beton. u svoj toj telesnoj ljubavi i u svoj toj duhovnoj ljubavi prema filmskim glumicama, pevačicama zabavne muzike i televizijskim zvezdama.
paula samo upija, ništa ne obrađuje. kao sunđer, koji se nikad ne cedi.
kao sunđer, koji je toliko natopljen da se sa njega cedi višak tečnosti, ali više slučajno. kako će paula uopšte išta da nauči?
putem pretrpljene štete, naravno.
želi da jednoga dana i ona nekoga može da nazove: onaj moj. svoje krojenje i šivenje paula uvek naziva: moj posao. svoj posao paula nikada ne naziva: onaj moj. ni u sebi. posao, to je nešto odvojeno od čoveka, posao je ipak više obaveza i zato se dešava sporednom telu. ljubav, to je radost, odmor, i zato se dešava glavnom telu.
čak i kada se voli, posao se obavlja. uprkos ljubavi prema krojenju i šivenju, paula je naučila da je posao nešto zamorno, nešto što ljubav samo odbija, a nikad je ne privlači.
sada bi u paulinoj glavi red mogla da napravi još samo mešalica za beton. u svoj toj telesnoj ljubavi i u svoj toj duhovnoj ljubavi prema filmskim glumicama, pevačicama zabavne muzike i televizijskim zvezdama.
paula samo upija, ništa ne obrađuje. kao sunđer, koji se nikad ne cedi.
kao sunđer, koji je toliko natopljen da se sa njega cedi višak tečnosti, ali više slučajno. kako će paula uopšte išta da nauči?
putem pretrpljene štete, naravno.
tako se uči pameti.
brigita se hajnca i gadi!
i brigita se gadi hajnca
brigita se hajnca i gadi, njega i njegovog debelog električarskog tela, koje se takođe zove hajnc. uprkos tome, ipak je srećna, umire od sreće što ga ima, zato što je on njena budućnost.
imate li i vi budućnost? napravite potpunu rečenicu: moja budućnost se zove edi. a brigita sva svoja osećanja mora da proizvede sama, snagom sopstvenih mišića. bez tehničke podrške.
nije ni čudo što to prevazilazi njene mogućnosti.
snagu svojih mišića hajnc koristi da bi za sebe izgradio profesionalnu budućnost.
pored toga, hajnc je i bistar, što nije zanemarljivo.
brigita oseća da snaga njenih mišića nije dovoljna za izgrađivanje profesionalne budućnosti, ona i ljubav jedva da uspeva da postigne.
jednog dana u posetu dolazi hajncova udata sestra sa svojom bebom i malim detetom. brigita baulja naokolo, teško natovarena šoljama, tanjirima za kolače i kolačima u njima. majka-od-hajnca bi volela da sakrije brigitu, možda bi najbolje bilo u leju s hortenzijama?! zato što ta samo zašiva lastiše na brusthaltere, uvek mora da zašije barem 40 komada, to je norma. brigita bi po svaku cenu da se uklopi, htela bi da čvrsto ukoreni svoju budućnost već u sadašnjosti, da niko ne bi mogao da joj je preotme.
majka-od-hajnca, dobrodušna po prirodi, budućnost-od-hajnca vidi, međutim, jedino u hajncu samom, u hajncu i njegovoj pretpostavljenoj porodičnoj kući, koju će on svojim novcem malog preduzetnika moći da stvori mamici, tatici, pa čak i samome sebi. on to hoće, i to će uraditi. sve je to majci-od-hajnca pred očima, kao fatamorgana, čitava ta strpljiva budućnost, koja je već mnogo štošta izdržala, iako je još i nema, budućnost na čijim se leđima širi kućica. deco, ala će to biti lepo! majka tu nigde ne vidi neko mestašce za brigitu, čak ni u kuhinji, brigitino mestašce je pokretna traka, traka i samo traka, natovarena čipkom za brusthaltere, penastom gumom i strečom, brigitina kućica je šivenje, njen priučeni zanat.
prvo se mora opremiti s.z.r., što će progutati veliku količinu novca, što će progutati veliki deo kamiondžijske ušteđevine. ranije, pre mnogo godina, pre nego što je postala kamiondžijska žena, čak i pre nego što je postala buduća preduzetnička majka, majka-od-hajnca je i sama bila niko i ništa. dakle, ona to stanje poznaje kô zlu paru.
što se nje same tiče, ona je u svakom slučaju stara, i izašla je iz igre. otac je postao kamiondžija, i još je u igri. diskusi su, doduše, otišli u nepovrat, ali tatica uprkos tome još uvek može malo da podupre svog sinčića, da ga postavi na sopstvene noge, na kojima će se ovaj onda odšetati u poslovni život.
hajncova majka gura brigitu pod salonski sto, utrpava je u fioku s escajgom, brigita mora sve da da, kolač koji nosi, šlag, posudu za šećer i kafu. brigita ne sme da pomaže.
mamica sve to poslužuje svojeručno i lično, majka kao ličnost poslužuje sa svojom udatom ćerkom i majkom-od-unuka. uz kafu žene pričaju o domaćinstvu, o aparatima za domaćinstvo, o pribavljačima novca za domaćinstvo, i o deci.
uz kafu muškarci pričaju o fudbalu, fudbalu, poslu, novcu i o fudbalu. muškarci ne pričaju o ženama, zato što su one sad tu, pričali oni o njima ili ne.
udata sestra-od-hajnca opisuje kako je to kad na sebi osećaš dah dečjeg tela, to sićušno biće, taj život koji je neko vreme nastajao i koji je sada konačno nastao, to odojče. koliko god da je mali, on ju je konačno načinio pravom ženom.
brigita bi volela da učestvuje u razmeni iskustava. ali nema šta da ponudi za razmenu.
sestra-od-hajnca priča kako se to radi, kako se voljenom muškarcu poklanja dete. sad ga je konačno dobio, svoje detence.
procedura poklanjanja sprovedena je do kraja.
bio je to ushićujući proces.
brigita se u potaji išunjala iz ormana s posuđem u kome je tražila posuđe, iako zapravo uopšte i nema šta tu da traži, i priključila se grupi u kojoj zapravo uopšte i nema šta da traži. na svaku rečenicu sestre-od-hajnca ona glasno klima glavom. navodi kao primer da je sad još uvek lepo kupovati šik haljine za hajnca, da bi mu se dopala, ali da će biti još lepše kada jednog dana više ne bude morala da kupuje šik haljine, zato što je u međuvremenu postala majka. kada bude sprovedena procedura poklanjanja jednog deteta, ili većeg broja njih. to će biti rezultat njene velike ljubavi, detence.
ostali besno podnose prigovor, iako su do malopre tako pozitivno pričali o deci i o njihovoj proizvodnji.
brigita izjavljuje da će je takvo jedno malo stvorenje učiniti majkom majkom majkom, da hajnc ne zna s decom, zato što je muškarac, da ona i te kako zna s decom, zato što je žena. hajnc će kasnije naučiti da voli bebu, a brigita će je voleti odmah i smesta.
hajnca još uvek zanimaju samo uživanje i profit.
majku-od-hajnca oduvek više zanima dogradnja kućice, u kojoj će konačno počinuti uništeni diskusi. hajnc je u potaji za starački dom, čim se zacementira kamiondžijska ušteđevina. prvo se, međutim, ušteđevina sticana tokom čitavog jednog prolaznog života mora preraditi u neprolazni beton. brigita je u svakom slučaju za hajnca i za ono za šta je hajnc. tako nikad neće doživeti procvat koji bi hteli da dožive.
u dvorištu ima toliko procvetalog drveća, a poneko od njih čak rađa i plodove. u dvorištu ima čak i leja sa cvećem, koje se može uzbrati, barem dokle cveta.
hajncov otac je autoritet za ta pitanja.
u stvarnosti, brigita se beba gadi. u stvarnosti bi im najradije izlomila njihove nežne prstiće na rukama i zabola klinove pod noktiće na nogama, a sveže prispelom glavnom junaku nabila u usta prljavu krpu umesto njegove voljene cucle da bi konačno stvarno imao razloga za svu tu paklenu dreku.
kad bi prisutni samo mogli da naslute u kakvog se nečoveka pretvorila brigita.
za sada, međutim, beba hajncove sestre samo iz sve snage zapišava brigitu po glavi, direktno u svežu boju za kosu, u novi mini mini val, što ponovo izaziva sveopšti smeh. brigita koja je u tom trenutku upravo podizala posrebrenu kašičicu ustaje i njeni prsti se automatski pretvaraju u ptičje kandže, to su prsti koji po pravilu za sve moraju da se bore. brigita uopšte ne može da podnese takvo poniženje pred svim tim ljudima. čoveka poput brigite često lome i mali naleti sudbine, kao što je ovaj.
toliko je velikih stvari koje su se već dogodile, a nisu slomile brigitu.
svi se smeju bebinoj šali, čak i otac-od-hajnca, koji gotovo da i nema više razloga za smeh. danas se smeju čak i diskusi. a najviše se smeje plod ljubavi. smeje se i ljubav ponikla u ovom malom svetu. brigitin svet je mali svet ljubavi. potapše bebu, dobri plod ljubavi!
majka-od-hajnca ponovo otera brigitu u kuhinju. samo bi još to falilo, da pomoćna radnica poželi da i ona ima takav plod, i to još od našeg milog hajncića!
iz daljine se preteći smeška starački dom, koji niko nikada do sada nije spomenuo, ali koji je ipak prisutan.
izaći će na scenu u pravom trenutku.
sami stvaramo svoju budućnost, kaže majka-od-hajnca. ali zato je ona naša, i samo naša. nek ta sama sebi stvori budućnost. našu će budućnost stvoriti hajnc, naš sin. našu budućnost, svoju budućnost, ali ne budućnost neke tamo.
zašto brigita mora uporno da želi baš toliko mnogo, zašto želi ono najveće što uopšte postoji, to jest našeg sina?
zašto brigita uopšte nije zadovoljna onim što ima, to jest ničim?
ni drugi nemaju ništa, ali su ipak zadovoljni.
kad je čovek zadovoljan, onda čak i od ničega postane nešto.
zašto brigita ne može da bude zadovoljna tim svojim ničim, koje ima?
brigita se hajnca i gadi!
i brigita se gadi hajnca
brigita se hajnca i gadi, njega i njegovog debelog električarskog tela, koje se takođe zove hajnc. uprkos tome, ipak je srećna, umire od sreće što ga ima, zato što je on njena budućnost.
imate li i vi budućnost? napravite potpunu rečenicu: moja budućnost se zove edi. a brigita sva svoja osećanja mora da proizvede sama, snagom sopstvenih mišića. bez tehničke podrške.
nije ni čudo što to prevazilazi njene mogućnosti.
snagu svojih mišića hajnc koristi da bi za sebe izgradio profesionalnu budućnost.
pored toga, hajnc je i bistar, što nije zanemarljivo.
brigita oseća da snaga njenih mišića nije dovoljna za izgrađivanje profesionalne budućnosti, ona i ljubav jedva da uspeva da postigne.
jednog dana u posetu dolazi hajncova udata sestra sa svojom bebom i malim detetom. brigita baulja naokolo, teško natovarena šoljama, tanjirima za kolače i kolačima u njima. majka-od-hajnca bi volela da sakrije brigitu, možda bi najbolje bilo u leju s hortenzijama?! zato što ta samo zašiva lastiše na brusthaltere, uvek mora da zašije barem 40 komada, to je norma. brigita bi po svaku cenu da se uklopi, htela bi da čvrsto ukoreni svoju budućnost već u sadašnjosti, da niko ne bi mogao da joj je preotme.
majka-od-hajnca, dobrodušna po prirodi, budućnost-od-hajnca vidi, međutim, jedino u hajncu samom, u hajncu i njegovoj pretpostavljenoj porodičnoj kući, koju će on svojim novcem malog preduzetnika moći da stvori mamici, tatici, pa čak i samome sebi. on to hoće, i to će uraditi. sve je to majci-od-hajnca pred očima, kao fatamorgana, čitava ta strpljiva budućnost, koja je već mnogo štošta izdržala, iako je još i nema, budućnost na čijim se leđima širi kućica. deco, ala će to biti lepo! majka tu nigde ne vidi neko mestašce za brigitu, čak ni u kuhinji, brigitino mestašce je pokretna traka, traka i samo traka, natovarena čipkom za brusthaltere, penastom gumom i strečom, brigitina kućica je šivenje, njen priučeni zanat.
prvo se mora opremiti s.z.r., što će progutati veliku količinu novca, što će progutati veliki deo kamiondžijske ušteđevine. ranije, pre mnogo godina, pre nego što je postala kamiondžijska žena, čak i pre nego što je postala buduća preduzetnička majka, majka-od-hajnca je i sama bila niko i ništa. dakle, ona to stanje poznaje kô zlu paru.
što se nje same tiče, ona je u svakom slučaju stara, i izašla je iz igre. otac je postao kamiondžija, i još je u igri. diskusi su, doduše, otišli u nepovrat, ali tatica uprkos tome još uvek može malo da podupre svog sinčića, da ga postavi na sopstvene noge, na kojima će se ovaj onda odšetati u poslovni život.
hajncova majka gura brigitu pod salonski sto, utrpava je u fioku s escajgom, brigita mora sve da da, kolač koji nosi, šlag, posudu za šećer i kafu. brigita ne sme da pomaže.
mamica sve to poslužuje svojeručno i lično, majka kao ličnost poslužuje sa svojom udatom ćerkom i majkom-od-unuka. uz kafu žene pričaju o domaćinstvu, o aparatima za domaćinstvo, o pribavljačima novca za domaćinstvo, i o deci.
uz kafu muškarci pričaju o fudbalu, fudbalu, poslu, novcu i o fudbalu. muškarci ne pričaju o ženama, zato što su one sad tu, pričali oni o njima ili ne.
udata sestra-od-hajnca opisuje kako je to kad na sebi osećaš dah dečjeg tela, to sićušno biće, taj život koji je neko vreme nastajao i koji je sada konačno nastao, to odojče. koliko god da je mali, on ju je konačno načinio pravom ženom.
brigita bi volela da učestvuje u razmeni iskustava. ali nema šta da ponudi za razmenu.
sestra-od-hajnca priča kako se to radi, kako se voljenom muškarcu poklanja dete. sad ga je konačno dobio, svoje detence.
procedura poklanjanja sprovedena je do kraja.
bio je to ushićujući proces.
brigita se u potaji išunjala iz ormana s posuđem u kome je tražila posuđe, iako zapravo uopšte i nema šta tu da traži, i priključila se grupi u kojoj zapravo uopšte i nema šta da traži. na svaku rečenicu sestre-od-hajnca ona glasno klima glavom. navodi kao primer da je sad još uvek lepo kupovati šik haljine za hajnca, da bi mu se dopala, ali da će biti još lepše kada jednog dana više ne bude morala da kupuje šik haljine, zato što je u međuvremenu postala majka. kada bude sprovedena procedura poklanjanja jednog deteta, ili većeg broja njih. to će biti rezultat njene velike ljubavi, detence.
ostali besno podnose prigovor, iako su do malopre tako pozitivno pričali o deci i o njihovoj proizvodnji.
brigita izjavljuje da će je takvo jedno malo stvorenje učiniti majkom majkom majkom, da hajnc ne zna s decom, zato što je muškarac, da ona i te kako zna s decom, zato što je žena. hajnc će kasnije naučiti da voli bebu, a brigita će je voleti odmah i smesta.
hajnca još uvek zanimaju samo uživanje i profit.
majku-od-hajnca oduvek više zanima dogradnja kućice, u kojoj će konačno počinuti uništeni diskusi. hajnc je u potaji za starački dom, čim se zacementira kamiondžijska ušteđevina. prvo se, međutim, ušteđevina sticana tokom čitavog jednog prolaznog života mora preraditi u neprolazni beton. brigita je u svakom slučaju za hajnca i za ono za šta je hajnc. tako nikad neće doživeti procvat koji bi hteli da dožive.
u dvorištu ima toliko procvetalog drveća, a poneko od njih čak rađa i plodove. u dvorištu ima čak i leja sa cvećem, koje se može uzbrati, barem dokle cveta.
hajncov otac je autoritet za ta pitanja.
u stvarnosti, brigita se beba gadi. u stvarnosti bi im najradije izlomila njihove nežne prstiće na rukama i zabola klinove pod noktiće na nogama, a sveže prispelom glavnom junaku nabila u usta prljavu krpu umesto njegove voljene cucle da bi konačno stvarno imao razloga za svu tu paklenu dreku.
kad bi prisutni samo mogli da naslute u kakvog se nečoveka pretvorila brigita.
za sada, međutim, beba hajncove sestre samo iz sve snage zapišava brigitu po glavi, direktno u svežu boju za kosu, u novi mini mini val, što ponovo izaziva sveopšti smeh. brigita koja je u tom trenutku upravo podizala posrebrenu kašičicu ustaje i njeni prsti se automatski pretvaraju u ptičje kandže, to su prsti koji po pravilu za sve moraju da se bore. brigita uopšte ne može da podnese takvo poniženje pred svim tim ljudima. čoveka poput brigite često lome i mali naleti sudbine, kao što je ovaj.
toliko je velikih stvari koje su se već dogodile, a nisu slomile brigitu.
svi se smeju bebinoj šali, čak i otac-od-hajnca, koji gotovo da i nema više razloga za smeh. danas se smeju čak i diskusi. a najviše se smeje plod ljubavi. smeje se i ljubav ponikla u ovom malom svetu. brigitin svet je mali svet ljubavi. potapše bebu, dobri plod ljubavi!
majka-od-hajnca ponovo otera brigitu u kuhinju. samo bi još to falilo, da pomoćna radnica poželi da i ona ima takav plod, i to još od našeg milog hajncića!
iz daljine se preteći smeška starački dom, koji niko nikada do sada nije spomenuo, ali koji je ipak prisutan.
izaći će na scenu u pravom trenutku.
sami stvaramo svoju budućnost, kaže majka-od-hajnca. ali zato je ona naša, i samo naša. nek ta sama sebi stvori budućnost. našu će budućnost stvoriti hajnc, naš sin. našu budućnost, svoju budućnost, ali ne budućnost neke tamo.
zašto brigita mora uporno da želi baš toliko mnogo, zašto želi ono najveće što uopšte postoji, to jest našeg sina?
zašto brigita uopšte nije zadovoljna onim što ima, to jest ničim?
ni drugi nemaju ništa, ali su ipak zadovoljni.
kad je čovek zadovoljan, onda čak i od ničega postane nešto.
zašto brigita ne može da bude zadovoljna tim svojim ničim, koje ima?
beba gaca po brigitinoj vunastoj kosi.
beba zabada svoje majušne prste u brigitine oči, uši i nos.
svi se mnogo smeju, čak i namćorasti otac i ambiciozni hajnc.
beba zabada svoje majušne prste u brigitine oči, uši i nos.
svi se mnogo smeju, čak i namćorasti otac i ambiciozni hajnc.
smeši se i nada, iako je upravo jednu izgubila.
budućnost ne može da se smeši, zato što je isuviše teška.
budućnost ne može da se smeši, zato što je isuviše teška.
brigitin posao se ne smeši, zato što je predaleko.
danas je, naime, svima praznik!
brigita se pravi da se ništa loše nije dogodilo, i smeje se od srca s ostalima. onda odlazi da se umije.
glasno škrguće zubima od besa.
od tolike mržnje mora da ućuti čak i najtrajnija ljubav. ona se uplašena povlači.
danas je, naime, svima praznik!
brigita se pravi da se ništa loše nije dogodilo, i smeje se od srca s ostalima. onda odlazi da se umije.
glasno škrguće zubima od besa.
od tolike mržnje mora da ućuti čak i najtrajnija ljubav. ona se uplašena povlači.
hajnc je upravo od ljubavi prerastao u tešku obavezu.
od zadovoljstva u posao.
brigita ionako ima mnogo više iskustva s poslom.
od zadovoljstva u posao.
brigita ionako ima mnogo više iskustva s poslom.
sestra-od-hajnca se najglasnije smeje, zato što je na sigurnom. njoj više ništa ne
može da se desi, uradila je šta je trebalo.
majka-od-hajnca smeje se pomalo usiljeno zato što se brigita još uvek nije
povukla iz bolje budućnosti i iz hajnca.
zato što je brigita još uvek u igri i što očigledno planira tu i da ostane.
a svima njima se smeši sreća.
Нема коментара:
Постави коментар