11. 12. 2022.

Dan Brown, Da Vinčijev Kod ( poglavlje 72, 73, 74, 75 )

 


Poglavlje 72

Četiri i po hiljade metara iznad zemlje, Robert Langdon je osećao kako fizički svet bledi dok su se sve njegove misli usmeravale ka Sonijerovoj pesmi u odrazu ogledala, koja je prosijavala kroz poklopac kutije:


                                                        drevna reč mudrosti svitak otključava
                                                       i njenu rasutu porodicu na okupu čuva
                                                      ključ je glava od kamena od templara slavljena
                                                     a atbaš istinu tebi otkriva
 
     Sofi je brzo pronašla parče papira i prepisala tekst pisanim rukopisom. Kada je završila, sve troje su počeli da ga naizmenično čitaju. Bila je to neka vrsta arheoloških ukrštenih reči... zagonetka koja obećava da otkrije način otvaranja kripteksa. Langdon polako pročita stihove.

     Drevna reč mudrosti svitak otključava... i njenu rasutu porodicu na okupu čuva... ključ je glava od kamena od templara slavljena... a atbaš istinu tebi otkriva.

     Pre nego što je mogao čak i da razmisli o tome kakvu su to drevnu lozinku stihovi otkrivali, Langdon je osetio kako nešto daleko fundamentalnije odzvanja u njemu - metar u kojem je napisana pesma.

Jampski pentametar.

    Veoma je često nailazio na ovaj metar dok je proučavao tajna društva širom Evrope, a poslednji put je to bilo prošle godine u Vatikanskoj tajnoj arhivi. Vekovima je jampski pentametar bio omiljeni pesnični metar učenih ljudi širom sveta, od antičkog grčkog pisca Aihiloha do Šekspira, Millona, Čosera i Voltera - hrabrih duša koje su verovale da ovaj metar poseduje mistična svojstva. Koreni jampskog pentametra bili su duboko paganski.

    Jamb. Dva stoga sa suprotnim naglaskom. Naglašeni i nenaglašeni. Jin jang. Uravnoteženi par. U nizu od po pet. Pentametar. Pet za pentagram Venere i sveti ženski princip."

   " To je pentametar!" uzviknu Tibing, okrećući se ka Langdonu. "A stihovi su na engleskom! La lingua pura!"

    Langdon klimnu. Priorat je, poput mnogih evropskih tajnih društava koja su bila u sukobu sa Crkvom, vekovima smatrao engleski jedinim evropskim čistim jezikom. Za razliku od francuskog, španskog i italijanskog, čiji su se koreni nalazili u latinskom – jeziku Vatikana – engleski nije bio lingvistički povezan sa rimskom propagandnom mašinerijom i stoga je postao sveti, tajni jezik onih bratstava koja su bila dovoljno obrazovana da bi ga mogla naučiti.

    "Ova pesma", provalilo je iz Tibinga, "ne samo da se poziva na Gral, nego i na vitezove templare i rasutu porodicu Marije Magdalene! Šta bismo još mogli želeti?"

    "Šifru", reče Sofi, ponovo čitajući pesmu. "Zvuči kao da nam je potrebna neka vrsta drevne reči mudrosti."

    "Abrakadabra?" predloži Tibing, dok su mu oči svetlucale.

    Reč od pet slova, pomisli Langdon, razmatrajući zapanjujući broj drevnih reči koje bi se mogle smatrati rečima mudrosti - izbor je dolazio iz mističnih napeva, astroloških proročanstava, proglasa tajnih društava, Vika inkantacija, egipatskih magičnih čaralica, paganskih mantri. Lista je bila beskonačna.

    "Čini se da šifra", reče Sofi, "ima nekakve veze sa templarima." Pročita tekst naglas. "Ključ je glava od kamena od templara slavljena."

"Li", reče Langdon, "templari su tvoja specijalnost. Imaš li nekakvu ideju?"

    Tibing je nekoliko sekundi ćutao, potom duboko uzdahnu. "Pa, glava od kamena je očito neka vrsta obeležja groba. Moguće je da se pesma odnosi na nadgrobni spomenik koji su templari slavili kao Magdalenin grob, ali to nam ne pomaže mnogo jer nemamo predstavu o tome gde se grob nalazi."

    "Poslednji stih", reče Sofi, "kaže da će Atbaš otkriti istinu. Čula sam tu reč. Atbaš."

    "Ne čudi me to", odgovori Langdon. "Verovatno si je čula na prvoj godini kriptografije. Atbaška šifra je jedan od najstarijih kodova poznatih čoveku."

    Naravno! pomisli Sofi. Čuveni hebrejski sistem šifrovanja. Atbaš je zaista bio deo rane obuke koju je Sofi dobila iz oblasti kriptografije. Šifra je datirala iz 500. godine pre nove ere, i sada se koristila kao tipičan primer osnovne šeme rotacione supstitucije. Česti oblik jevrejskih kriptograma, Atbaš je bila jednostavna šifra zamene zasnovana na hebrejskom alfabetu od dvadeset dva slova. U Atbašu, prvo slovo se zamenjivalo poslednjim slovom, drugo slovo pretposlednjim, i tako dalje.

    "Atbaš je sasvim prikladna šifra", reče Tibing. "Tekst koji je šifrovan pomoću Atbasa nalazi se svuda u Kabali, svicima sa Mrtvog mora, pa čak i u Starom zavetu. Jevrejski naučnici i mistici još uvek pronalaze skrivena značenja pomoću Atbaša. Priorat bi sasvim sigurno uključio Atbaš u svoja učenja."

    "Jedini problem", reče Langdon, "jeste to što mi nemamo ništa na šta bismo primenili ovaj sistem šifrovanja."

    Tibing uzdahnu. "Mora da se na nadgrobnoj ploči nalazi šifra. Moramo da pronađemo taj nadgrobni spomenik koji su slavili templari."

    Sofi je naslutila na osnovu mračnog izraza na Langdonovom licu da pronalaženje nadgrobnog spomenika templara neće biti mačji kašalj.

    Atbaš je ključ, mislila je Sofi. Ali nemamo vrata. Tri minute kasnije, Tibing mučenički uzdahnu i zavrte glavom. "Prijatelji moji, potpuno sam zbunjen. Dozvolite da malo razmislim o ovome dok nam donesem neke grickalice i obiđem Remija i njegovog gosta." Ustade i zaputi se ka stražnjem delu aviona.

    Posmatrajući kako se Tibing udaljava, Sofi oseti umor.

    Napolju, tama pred zora bila je potpuna. Sofi je imala utisak kao da je zavitlana kroz prostor bez ikakve predstave o tome gde će prizemiti. Budući da je odrasla rešavajući dedine zagonetke, upravo sada je imala nelagodni predosećaj da pesma pred njima sadrži informaciju koju još nisu uočili.

    Ovde postoji još nešto, rekla je sama sebi. Genijalno skriveno... ali ipak prisutno.

    Pored toga, misli joj je ispunjavao i strah da to što će naposletku pronaći unutar kripteksa neće biti jednostavno poput "mape koja vodi do Svetog grala." Uprkos Tibingovom i Langdonovom uverenju da se istina nalazi baš unutar mermernog cilindra, Sofi je prošla kroz dovoljno dedinih potraga za blagom da bi znala da Žak Sonijer svoje tajne ne otkriva tako lako.

    Poglavlje 73

       Kontrolor leta u noćnoj smeni na aerodromu Le Burze dremao je ispred radarskog ekrana na kojem nije bilo ničeg, kada je kapetan Sudske policije praktično razvalio vrata.

    "Tibingov mlažnjak", grmeo je Bezu Faš, umarširavši u mali toranj. "Kuda je otišao?"

    Prva reakcija kontrolora bio je smušeni, slabi pokušaj da zaštiti privatnost svog britanskog klijenta — jedne od najcenjenijih mušterija aerodroma. Taj je pokušaj neslavno propao.

    "U redu", reče Faš, "hapsim vas zato što ste dozvolili da privatni avion poleti bez plana leta." Faš klimnu jednom agentu, koji priđe sa lisicama, i upravnik leta oseti kako ga preplavljuje užas. Pomisli na novinske članke u kojima se raspravljalo da li je kapetan nacionalne policije heroj ili napast. To pitaje upravo beše dobilo odgovor.

    "Stanite!" kontrolor leta čuo je samog sebe kako jeca na prizor lisica. "Mogu da vam kažem samo ovo. Ser Li Tibing često leti do Londona radi lekarskog lečenja. Ima svoj hangar na aerodromu privredne namene Bigin Hil u Kentu. U okolini Londona."

    Faš mahnu čoveku sa lisicama da se skloni. "Da li se i večeras zaputio ka Bigin Hilu?"

    "Ne znam", iskreno reče kontrolor leta. "Avion je odleteo uobičajenom putanjom, a poslednje što je radar registrovao ukazuje na Ujedinjeno kraljevstvo. Najverovatnije je da ide na Bigin Hil."

    "Osim njega, da li se ukrcao još neko?"

    "Kunem se, gospodine, da ja to nikako ne mogu da znam. Naši klijenti mogu da se dovezu ravno do svojih hangara i ukrcaju šta god žele. Provera putnika je odgovornost carinskih službenika na odredišnom aerodromu."

    Faš pogleda na sat, a potom na niz mlažnjaka parkiranih ispred terminala. "Ukoliko idu na Bigin Hil, za koliko će sleteti?"

    Kontrolor leta je petljao po svojim papirima. "Kratak je to let."

    Njegov bi avion mogao da bude na zemlji do... šest i trideset. Za petnaest minuta."

    Faš se namršti i okrenu se ka jednom od svojih ljudi. "Neka prevoz dođe po mene ovamo. Idem u London. I kontaktirajte lokalnu policiju u Kentu. Ne britanski MI5. Neću da se diže buka oko ovoga. Lokalnu policiju Kenta. Recite im da hoću da Tibingovom avionu bude dozvoljeno da sleti. Zatim želim da ga opkole na pisti. Niko se neće iskrcati dok ja tamo ne stignem."

    Poglavlje 74

    "Tiha si", reče Langdon, gledajući u Sofi na drugom kraju kabine Hokera.

    "Samo sam umorna", odgovori ona. "I ova pesma. Ne znam."

    Langdon se i sam tako osećao. Šum motora i nežno ljuljanje aviona delovali su hipnotički, a glava mu je još pulsirala na mestu gde ga je monah udario. Tibing je i dalje bio u stražnjem delu aviona, i Langdon odluči da iskoristi trenutak nasamo sa Sofi da joj saopšti nešto što ga je mučilo. "Mislim da delom znam zašto je tvoj deda odlučio da nas poveže. Mislim da postoji nešto što je želeo da ti objasnim."

    "Istorija Svetog Grala i Marije Magdalene nije dosta?"

    Langdon nije bio siguran kako da nastavi. "Razdor između vas. Razlog zbog kojeg deset godina nisi govorila sa njim. Mislim da se možda nadao da ću ja to nekako ispraviti tako što ću ti objasniti ono što vas je razdvojilo."

    Sofi se vrpoljila na sedištu. "Nisam ti rekla šta nas je razdvojilo."

    Langdon ju je pažljivo posmatrao. "Prisustvovala si seksualnom obredu. Zar ne?"

    Sofi ustuknu."Kako znaš?"

    "Sofi, rekla si mi da si prisustvovala nečemu što te je ubedilo u to da je tvoj deda pripadnik tajnog društva. I šta god da si videla, uznemirilo te je dovoljno da sa njim ne progovoriš od onda. Znam dosta toga o tajnim društvima. Nije mi potreban Da Vinčijev mozak da shvatim šta si videla."

    Sofi je zurila.

    "Je li to bilo u proleće?" upita Langdon. "Negde u vreme ravnodnevnice? Sredina marta?"

    Sofi pogleda kroz prozor. "Bila sam na prolećnom raspustu na fakultetu. Došla sam kući nekoliko dana ranije."

    "Hoćeš li da mi pričaš o tome?"

    "Radije ne bih." Iznenada se okrete natrag ka Langdonu, dok su joj se oči punile suzama. "Ne znam šta sam videla."

    "Jesu li bili prisutni i muškarci i žene?"

    Sekund kasnije, ona klimnu glavom.

    "Obučeni u belo i crno?"

    Ona obrisa oči i potom klimnu, kao da se pomalo otvara. "Žene su bile u belim providnim odorama... sa zlatnim cipelama. Držale su zlatne sfere. Muškarci su nosili crne tunike i crne cipele."

    Langdon se upinjao da sakrije emocije, pa ipak nije mogao da poveruje u ono što sluša. Sofi Nevo je slučajno prisustvovala svetoj ceremoniji staroj dve hiljade godina. "Maske?" pitao je, trudeći se da mu glas ostane miran. "Androgine maske?"

    "Da. Svi. Identične maske. Bele na ženama. Crne na muškarcima."

    Langdon je čitao opise ove ceremonije i shvatao njene mistične korene. "To se zove Hieros Gamos", reče on obazrivo. "Datira od pre više od dve hiljade godina. Egipatski sveštenici i sveštenice su ga redovno izvodili u slavu reproduktivne moći žene." Zastade, naginjući se ka njoj. "A ako si neupućena prisustvovala obredu Hieros Gamos, mogu da zamislim da je bilo prilično šokantno."

    Sofi je ćutala.

    "Hieros Gamos na grčkom", nastavi on, "znači sveti brak."

    "Ritual koji sam ja videla nije bio nikakav brak."

    "Brak je zajednica, Sofi."

    "Misliš, kao u seksu."

    "Ne."

    "Ne?" reče ona, dok su ga njene maslinaste oči ispitivale.

    Langdon povuče reč. "Pa... da, na neki način, ali ne onako kako mi to danas shvatamo." Objasnio joj je da, iako je ono što je videla verovatno ličilo na seksualni ritual, Hieros Gamos nije imao nikakve veze sa erotikom. Bio je to duhovni čin. Istorijski posmatrano, seksualni čin je bio čin kroz koji su muškarac i žena spoznavali Boga. Nekada su ljudi verovali da je muškarac duhovno nepotpun sve dok telesno ne spozna sveti ženski princip. Fizičko sjedinjenje sa ženom ostao je jedini način na koji muškarac može da postane duhovno potpun i naposletku dostigne gnosis - spoznaju božanskog. Još od vremena Iziđe, seksualni obredi su se smatrali jedinim mostom čoveka koji vodi od zemlje do neba. "Sjedinjenjem sa ženom", reče Langdon, "muškarac bi dostigao klimaktični trenutak kada bi mu um postao potpuno prazan i kada bi mogao da vidi Boga."

    Sofi je bila skeptična. "Orgazam kao molitva?"

    Langdon neodređeno slegnu ramenima, iako je Sofi u suštini bila u pravu. Fiziološki govoreći, muški klimaks je pratio delić sekunde u kojem nije bilo nikakvih misli. Kratki mentalni vakuum. Trenutak jasnoće tokom kojeg se mogao spoznati Bog. Gurui meditacije dostizali su slična stanja odsustva misli bez seksa i često opisivali Nirvanu kao duhovni orgazam bez kraja.

    "Sofi", reče Langdon tiho, "važno je da shvatiš da je pogled na seks koji su ljudi nekada imali potpuno drugačiji od onog koji mi danas imamo. Seks je začetak novog života - vrhovno Čudo - a čuda je činio jedino Bog. Sposobnost žene da stvori novi život u svojoj materici činio ju je svetom. Bogom. I Seksualni čin predstavljao je svetu zajednicu dve polovine ljudskog duha - muške i ženske - kroz koju je muška polovina mogla da dostigne duhovnu celovitost i jedinstvo sa Bogom. To što si videla nije imalo veze sa seksom, nego sa duhovnošću. Ritual Hieros Gamos nije perverzija. To je duboko sveta ceremonija."

    Njegove reči kao da su pogodile živac. Čitavo veče je Sofi bila izuzetno pribrana, ali sada, po prvi put, Langdon vide kako aura pribranosti počinje da puca. Suze se javiše u njenim očima i ona ih obrisa rukavom.

    Pustio ju je da se smiri. Istina, ideja da je seks put ka Bogu isprva je bila šokantna. Langdonovi studenti Jevreji uvek su se zgražali kada bi im prvi put rekao da je rana jevrejska tradicija podrazumevala ritualni seks. I to u Hramu, ni više ni manje. Nekada su Jevreji verovali da se u Svetinji nad svetinjama u Solomonovom hramu nalazi ne samo Bog nego i njegov moćni ženski pandan, Šekina. Muškarci koji su tragali za duhovnom celovitošću dolazili bi u Hram da posete veštenice - ili hijerodule - sa kojima bi vodili ljubav i iskusili božanstvo kroz fizičko sjedinjenje. Jevrejski tetragramaton YHWH - sveto ime Boga - zapravo je poticalo od Jehove, androginog fizičkog spoja muškog Jah i prehebrejskog naziva za Evu, Havah.

    "Za ranu Crkvu", objasni Langdon nežnim glasom, "upotreba seksa kao sredstva direktnog komuniciranja sa Bogom predstavljala je ozbiljnu pretnju osnovi moći katoličanstva. Ona je izostavljala Crkvu, poništavajući njen samoproklamovani status jedinog puta ka Bogu. Iz očiglednih razloga, veoma su se trudili da demonizuju seks i odbace ga kao ogavan i grešan čin. Ostale velike religije su učinile isto."

    Sofi je ćutala, ali je Langdon osećao da je počinjala bolje da razume dedu. Bila je ironija što je Langdon upravo isto predavanje održao studentima ranije tog semestra. "Da li je iznenađujuće što se osećamo konfliktno po pitanju seksa?" pitao je svoje studente. "Naše drevno nasleđe i sama naša fiziologija nam govore da je seks prirodan - dragoceni put ka duhovnom ispunjenju - dok ga savremena religija odbacuje kao sraman čin, učeći nas da se plašimo svojih seksualnih želja kao đavolje rabote."

    Langdon je odlučio da ne šokira svoje studente činjenicom da više od deset tajnih društava širom sveta - od kojih su mnoga prilično uticajna – još uvek izvode seksualne rituale, održavajući na taj način drevne tradicije u životu. Lik koga glumi Tom Kruz u Širom zatvorenih očiju ovo je otkrio na teži način kada se ušunjao na zatvoren skup elite sa Menhetna i prisustvovao Hieros Gamosu. Na žalost, filmadžije su većinu detalja pogrešno prikazale, ali je suština bila tu - tajno društvo koje opšti kako bi veličalo magiju seksualnog sjedinjenja.

    "Profesore Langdon?" Student iz zadnjih redova podiže ruku, pun nade. "Da li vi to govorite da umesto što idemo u crkvu treba više da se bavimo seksom?"

    Langdon se zasmeja, odbijajući da zagrize mamac. Na osnovu onog što je čuo o žurkama na Harvardu, ta deca su se bavila seksom više nego dovoljno. "Gospodo", reče, svestan da se nalazi na kliskom tlu, "dozvolite da vam svima iznesem jedan predlog. Nisam toliko hrabar da opravdavam seks pre braka, a nisam ni toliko naivan da pretpostavim da ste svi bezgrešni anđeli, pa ću vam dati savet u vezi sa vašim seksualnim životom."

    Svi muškarci u amfiteatru su se nagnuli napred, pažljivo slušajući.

    "Kada se sledeći put nađete sa ženom, zagledajte se u svoje srce i vidite možete li da pristupite seksu kao mističnom, duhovnom činu. Iskušajte sebe i vidite da li možete da pronađete onu iskru božanskog koju muškarac može da dostigne jedino kroz sjedinjenje sa svetim ženskim principom."

    Studentkinje su se nasmešile sa razumevanjem, klimajući potvrdno.

    Studenti su razmenili dvosmisleno kikotanje i neumesne šale.

    Langdon uzdahnu.

    Muškarci na fakultetu bili su još dečaci.

    Sofi oseti hladnoću na čelu kada je naslonila glavu na prozor aviona i tupo zurila u prazninu, pokušavajući da shvati ono što joj je Langdon upravo rekao. Oseti kako se novo žaljenje rađa u njoj. Deset godina. Zamislila je gomilu nepročitanih pisama koja joj je deda slao. Sve ću ispričati Robertu. Ne okrenuvši se od prozora, Sofi poče da priča. Tiho. Plašljivo.

    Oseti kako se vraća unatrag... i ponovo se nalazi u šumarku ispred dedinog zamka u Normandiji... pretražujući praznu kuću, zbunjena... kako čuje glasove odnekud ispod nje... i potom pronalazi skrivena vrata. Polako se spuštala niz kamene stepenice, korak po korak, silazeći u podrumsku pećinu. Mogla je da oseti vazduh koji je mirisao na zemlju. Hladan i lagan. Bio je mart. U senci svog skrovišta na stepenicama, posmatrala je kako se nepoznati ljudi njišu i pevaju pri treperavoj svetlosti narandžastih sveca.

    Sanjam, rekla je samoj sebi. Ovo je san. Šta bi drugo moglo biti?

    Žene i muškarci su stajali naizmenično, crno, belo, crno, belo. Divne providne odore koje su žene nosile njihale su se kad su podigle ruke sa zlatnim kuglama i u isti glas izgovorile: "Bila sam s tobom na početku, u vreme rađanja svega što je sveto, rodila sam te iz materice pre početka vremena.

    "Žene su spustile svoje kugle i svi su se njihali napred-natrag kao u ransu. Slavili su nešto u središtu kruga.

    U šta to gledaju ?

    Glasovi su se sada ubrzali. Glasnije. Brže.

    "Žena koju gledaš je ljubav!" Vikale su žene, ponovo podižući kugle.

    Muškarci su odgovorili: "Njeno prebivalište je večnost!"

    Pojanje se ponovo ustalilo. Ubrzalo. Sada je grmelo. Brže. Učesnici kročiše unapred i kleknuše.

    Tog trenutka, Sofi je konačno mogla da vidi šta su to svi posmatrali.

    Na niskom, ukrašenom oltaru u središtu kruga ležao je čovek. Bio je nag, ležao je na leđima i nosio crnu masku. Sofi je istog trenutka prepoznala telo i beleg na ramenu. Gotovo je uzviknula. Grand-pere! I sam taj prizor bi je šokirao, pa ipak, bilo je još toga.

    Na njemu se nalazila naga žena sa belom maskom, a njena gusta srebrna kosa lepršala je iza nje. Telo joj je bilo punačko, daleko od savršenog, a njihala se u ritmu pojanja - vodeći ljubav sa Sofinim dedom.

    Sofi je želela da se okrene i pobegne, ali nije mogla. Kameni zidovi pećine zatočili su je dok je pojanje dostizalo grozničavi vrhunac. Krug učesnika sada kao da je pevao, dok se buka u krešendu podizala do ludila. Uz iznenadan urlik, činilo se da čitava prostorija dostiže vrhunac. Sofi nije mogla da diše. Iznenada je shvatila da tiho jeca. Okrenula se i bez glasa oteturala uz stepenice, iz kuće, i drhteći se odvezla natrag u Pariz.

    Poglavlje 75

    Turboprop avion na čarter letu upravo je preletao bleštava svetla Monaka kad je Aringarosa po drugi put završio razgovor sa Fašom. Posegnuo je za vrećicom za povraćanje ali se osećao suviše isceđenim da bi još nešto izašlo iz njega.

    Samo neka se završi!

    Fašovi najnoviji podaci činili su se besmislenima, pa ipak gotovo ništa više večeras nije imalo smisla. Šta se dešava? Sve se divlje otimalo kontroli. U šta sam to umešao Sajlasa ? U šta sam to umešao sebe!

    Na nesigurnim nogama, Aringarosa ode do pilotske kabine. "Moram da promenim odredište."

    Pilot ga pogleda preko ramena i nasmeja se. "Šalite se, zar ne?"

    "Ne. Moram smesta da stignem u London."

    "Oče, ovo je čarter let, a ne taksi."

    "Platiću vam dodatno, naravno. Koliko treba? London je samo sat vremena dalje na severu i gotovo da ne zahteva promenu smera, tako da..."

    "Ne radi se o novcu, oče, nego o drugim pitanjima."

    "Deset hiljada evra. Odmah."

    Pilot se okrete, očiju širom razrogačenih u šoku. "Koliko? Kakav to sveštenik nosi toliku količinu gotovine?"

    Aringarosa se vrati do svoje akten tašne, otvori je i izvadi jednu obveznicu koja je glasila na donosioca. Pruži je pilotu.

    "Šta je ovo?" upita pilot.

    "Obveznica Vatikanske banke od deset hiljada evra koja glasi na donosioca."

    Pilot je izgledao nepoverljivo. "To je isto kao gotovina."

    "Samo gotovina je gotovina", reče pilot, vraćajući mu obveznicu.

    Aringarosa se osećao slabim dok se pridržavao za vrata pilotske kabine. "Ovo je pitanje života ili smrti. Morate mi pomoći. Moram da stignem u London."

    Pilot je posmatrao biskupov zlatni prsten. "Pravi dijamanti?"

    Aringarosa pogleda prsten. "Nikako ne bih mogao da vam ga dam."

    Pilot slegnu ramenima, okrećući se i ponovo se usredsređujući na vetrobransko staklo.

    Aringarosa oseti narastu juću tugu. Pogleda prsten. Sve što je on predstavljao je ionako trebalo da izgubi. Nakon trenutka koji je trajao kao večnost, on skide prsten sa prsta i nežno ga položi na komandnu tablu.

    Pokunjeno se povuče iz kabine i ponovo sede. Petnaest sekundi kasnije, mogao je da oseti kako pilot skreće nekoliko stepeni ka severu.

    Sve je počelo kao sveta stvar. Genijalno zamišljen plan. Sada, poput kule od karata, sve se rušilo... a kraj nije bio ni na vidiku.

Нема коментара:

Постави коментар