paulina sklonost prema životu i prema erihu. za paulu je to isto. zato napred i u jedno i u drugo!
ali kada erih konačno napusti čistu kuhinju paulinih roditelja s trpezarijom i dnevnim boravkom, s motorima u srcu, s kuglofom i rakijom u stomaku i ni sa čim u glavi, zato što je obavio sve što je trebalo da se obavi, on se uopšte više ne seća ljudskog bića, paule, već je tu samo mutno sećanje na neku ženu, koja je s njim radila ono što su žene oduvek s njim radile, naime, dala mu je da jede, dala mu je da jede i pružila mu sve ostale usluge, kao da je on kip nekog sveca kome se na dar donosi cveće. zbog toga se on više ne seća nikakvog ljudskog bića, već samo posledica delovanja tog ljudskog bića, naime prijatne toplote u stomaku koja dolazi od rakije i slatkaste sitosti, takođe u stomaku, od kolača. a ni kafa nije bila loša, prava zrna.
za eriha je sve to potpuno drugačije od onoga šta uvek radi sa turistima ž. pola, koji su za njega u mnogo većoj meri stvarna ljudska bića zato što stalno mogu da biraju između mnogo različitih mogućnosti, na pr. da li će ići do vodopada ili će se peti na planinu, da li će ići na igranku ili na kuglanje. eriha tolika sloboda u odlučivanju plaši.
ove turistkinje su, međutim, žene potpuno drugačije vrste, ili, tačnije rečeno, one su žene, dok majka i paula možda uopšte i nisu žene, ili obrnuto, to je, dakle, potpuno druga vrsta žena, one muškarcu ne tutkaju stalno nešto, one se ne brinu za njega, ali zato žele da se njima nešto tutne, iako često imaju para, ali nisu žene za udaju, kao što mnogi kažu da su čuli.
nasuprot tome: žene za udaju, koje hoće da im se nešto tutne tek kada se udaju, ali što samo mali broj njih uspeva da izdrži dovoljno dugo, da postigne uspeh u tome. zbog toga: erih o ženama razmišlja na dva različita načina, u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju, kada o ženama uopšte i razmišlja, što čini samo u onim trenucima kada oseća izvesnu potrebu koja se ionako ne može zadovoljiti razmišljanjem, erih, dakle, razmišlja o ženama koje za njega i nisu žene, zato što mu, baš kao i bespolna majka, neprekidno tutkaju nešto da ždere i loče, i o ženama koje za njega i nisu žene zato što ne smeju za njega da budu žene, zato što daju svakome, iako u tog svakog nisu zaljubljene, nisu verene s njim, niti su udate za njega i što uopšte nisu u stanju da pošteno očiste čitavu kuću.
doduše, mali broj ljudi poseduje čitavu kuću. doduše, erihu je svejedno da li je žena žena ili nije žena, ili žene uopšte i nema.
on uopšte i ne razmišlja o ženama, a ako to i čini, onda isključivo o ženama koje uopšte i nisu žene, zbog toga za njega žene i ne postoje, zato što žene koje on poznaje zapravo i nisu žene.
erih oseća dejstvo žena, ali ne i žene same. zbog toga, ali i iz mnogih drugih razloga, razmišlja isključivo o svojim motorima.
zbog toga, ali i iz mnogih drugih razloga, paula u ovom trenutku razmišlja o erihu i o tome kako bi mogla da mu postane žena, što će biti teško, ali uprkos tome mora biti izvodljivo.
u narednom periodu bolji šnajderaj patnički uzdište, postavši odjednom, a ne shvatajući zašto, bezvoljni i gori šnajderaj: paula, ako mi uskoro ne posvetiš više pažnje nego što mi trenutno posvećuješ, onda ubrzo više neću moći da ti donesem bolji život, kakve su prvobitno bile moje namere. onda odjednom, a da ti to i ne primetiš, više neću moći ni da budem delić tvoga života.
ali paula uopšte više ne sluša šta joj to govori bolji šnjaderaj kako bi dolikovalo.
dok paula, naime, izvodi šnajderaj, razmišlja o najboljem životu koji će sa erihom sigurno doći neuporedivo brže nego bolji život koji će sa šnajderajom doći tek za dve godine, kad izuči zanat. najbolji život, međutim, možda može da počne već i sutra!
paula, treba uvek da budeš u pripravnosti.
najbolje je uvek još bolje od boljeg. sreću je bolje videti u drugoj osobi, a ne u samome sebi, baš kao što su i majka i baba i sestra svoju sreću tražile u nekom drugom i nimalo je nisu našle, bolje je kada se sreća traži u nekom drugom i kada se tamo nađe, nego kada čovek sam gradi svoju ili je ne nađe, a mladost je već prošla.
bolje je kada se sreća sastoji od čovečnog čoveka nego od nečovečne svile, pamuka ili od nečovečnog platna.
kako se može postati žena za eriha, koju će on moći i da prepozna kao ženu? dosta je bilo poruba, dosta je bilo rupica za dugmiće, ažura, unakrsnih krstića, bilo kakvih krstića, a ako se i bude upuštala u to, onda isključivo nevoljno.
erih kosi travu za seno.
erih kosi travu za seno.
to je već stohiljaditi dan kako kosi travu za seno. pored rada u šumi, uvek mora da kosi travu za seno. i da obavlja čitav niz drugih delatnosti, da čisti štale, da iznosi stajsko đubrivo na livadu, da kosi travu za seno još jednom, da poslednji put kosi travu za seno i još mnogo šta drugo. paula odlazi u posetu erihovoj majci i lica iz njenog okruženja, zapravo lica iz erihovog okruženja, sve se vrti oko eriha, oko tog središta koje kosi travu za seno, kao da to čini svakoga dana. dobar dan, donosim vam kolač i prenosim vam najtoplije pozdrave svoje majke. nadam se da će vam prijati.
erihova majka se čudi, zato što nije uobičajeno da neko makar i najsitniji komadić nečega što poseduje dobrovoljno ustupi nekom drugom, to se nikada do sada nije dogodilo, zato što bi ovde svi hteli nešto da dobiju, ali da ništa ne daju, zato što bi ovde svi da dobiju nešto za džabe. svi, međutim, znaju da se ništa ne MOŽE dobiti za džabe, pa čak ni teška bolest i zato se erihova majka čudi što joj se sad odjednom, tek tako, za džabe u kuću ušetava kolač. hvala lepo. uzvraćam pozdrave. ali s obzirom na to da su, kao što rekosmo, šanse da se nešto dobije na poklon jedan prema milion, erihova majka odmah razmišlja neuporedivo temeljnije. šta bi, naime, ova devojka mogla da traži za uzvrat? šta mi to posedujemo i koliko to vredi, a da ona, makar i na sekundu, može da pomisli da bismo joj to mogli i dati, da bi ona to mogla da dobije? to mora biti nešto što je, makar i malčice, vrednije od kolača, jer svi uvek žele da dobiju nešto više od onoga što su investirali. sigurno i ne pomišlja da bismo joj bilo šta, pa ni crno ispod nokta, dali za džabe, jer za parče kolača u najboljem slučaju može da dobije komad masnog dimljenog mesa, nemasno ćemo pojesti sami, a ona još nikad nije tvrdila da bi volela da dobije komad masnog dimljenog mesa ili nekoliko jaja ili teglu kompota od šljiva. nije valjda da hoće domaći pekmez? ako to hoće, moraće da donese još kolača, moraće da se nadovlači kolača dok ne padne u nesvest, samo kad pomislim koliko sam se namučila oko tog pekmeza. ako joj je do pekmeza, neka ga sama kuva!
paula uzima svoj život u vlastite ruke. za sada za uzvrat dobija samo nerazumevanje, nezahvalnost i nepoverenje.
uprkos tome, paula je izuzetno aktivna. bere cveće, čim procveta, a možda i pre toga. onda ga, naime, stavlja u staklenu posudu ili u lepu porculansku vazu u zaštićenoj sobi. a od toga će koristi imati samo ona ili neki dragi posetilac.
ali doći će već i taj dan kada će izaći na videlo da sigurno nije u pitanju pekmez. naime, da je u pitanju pekmez, onda bi paula već nakon osmog parčeta kolača isti i pomenula. sigurno nije tako glupa da dovuče deset parčića kolača samo da bi dobila teglu pekmeza, kada bi istu mogla da dobije već i za osam parčića kolača!
šta bi to, dakle, paula htela, šta to toliko hoće?
erih ponovo kosi travu za seno. mogu li da ti pomognem da nosiš seno, pita paula. nije obučena za nošenje sena, više za crkvu u koju, međutim, nikad ne ide zato što ne idu ni njeni roditelji, zato što im niko ništa ne bi dao, ako bi kojim slučajem i išli. erih gleda paulu kao što se gleda neka bezopasna buba koju čovek ne mora nužno da zgazi, ako je dobre volje. erih paulu ne gleda ljutito. erih paulu gleda, a opet je i ne gleda. isprljaćeš haljinu od trave, kaže, obukla si se kao da si krenula u crkvu. kako si se obukla, mogla bi pravo u crkvu. ne, pomoći ću ti, erih, stalno imaš toliko mnogo posla! da, posla stvarno ima mnogo, ah je dobro kada čovek radi napolju, na svežem vazduhu, umro bih da moram da radim unutra, u fabrici, tamo je vazduh loš, a tamo čak i žene teraju da rade, iako su one prilično slabe, dodaje erih. u pravu si, odgovara paula na ono što je on rekao i između njih kao da prostruji nešto, neka saglasnost. rad na svežem vazduhu zdraviji je od rada u fabrici, i ja sam čitala o tome.
erih o tome nije čitao zato što čita samo knjige o svetskom ratu, ali je i on čuo da je rad na svežem vazduhu zdraviji i slobodniji. u pravu si, ubacuje paula, svež vazduh i rad na njemu jačaju organizam, dobri su za zdravlje i obrazi se zarumene od toga. ali ti si već jak, erih. i zdrav. ovo je bio prvi pravi razgovor između njega i paule, razgovor u kome je jedno od njih nešto reklo, a ono drugo odgovorilo nešto što je imalo veze s prethodno rečenim. u tom trenutku erihu je sinula pomisao da bi paula mogla biti ljudsko biće, baš kao i on. nakratko je spoznao srž problema.
što se njegove majke tiče, erih omašuje srž problema. kada je u pitanju njegova majka, on samo oseća njeno dejstvo: spremanje jela, čišćenje, psovanje, pretnje batinama, čišćenje, i ponovo spremanje jela.
paula je pružila odgovor na nešto što je erih rekao.
erih je direktno doživeo posledicu nečega što je uradio.
za uzvrat, pauli je dozvoljeno da mu pomogne da nosi korpu.
to je trenutak kada će erih i paula po prvi put nešto uraditi zajedno, nosiće, naime, korpu sa travom za seno.
kada erih i paula u budućnosti budu nešto radili zajedno, oni će se u tu svrhu zaključati ili će otići u šumu.
u budućnosti neće želeti da ih iko vidi kako rade nešto zajedno.
ponekad će i u budućnosti dopunjavati jedno drugo, na primer onda kada on bude batinao, a ona dobijala batine ili kada se erih bude razboleo, a paula ga bude negovala ili kada budu zajedno testerisali drva ili kad paula bude kuvala, a erih jeo.
narod često voli da zbija šale o ljudima kao što je paula. te se šale, u krajnjoj liniji, svode na to da žene jesu glupe, ali su baš zato i simpatične.
te šale, s druge strane, tvrde da muškarci jesu brutalni, pokvareni, lukavi i prevejani, ali su baš zato i simpatični.
ali su ipak simpatični.
u datom trenutku erihova majka počinje da razmišlja o zajedničkom nošenju korpe. ovoga puta razmišljanje brzo daje rezultate, iako je mozak erihove majke uvežban.
paula neće ni buter ni sir, ni mleko ni vino, a ni pekmez, paula, dakle, želi onog koji pruža značajan doprinos pribavljanju ovih proizvoda, svojim novcem i svojom radnom snagom: dakle, eriha.
ali su ipak simpatični!
NE! misli erihova majka.
Jednoga su dana brigita i hajnc opet
uprkos tome, dirnut tolikim beskorisnim zalaganjem, on automobilom odvozi brigitu do kućice u maloj bašti svojih roditelja.
kada čovek ima kućicu sa bašticom, to je već mnogo, ali postoje i viši dometi, na primer porodična kuća za stanovanje, ili barem pola nje. kućica sa bašticom, ma kako mala bila, treba hajncu da posluži kao podsticaj da sam postigne još više. ne treba lično razmišljati, a sav posao prepustiti dragome bogu, nego treba druge pustiti da razmišljaju, a sav posao preuzeti na sebe.
tatica i mamica znaju šta je dobro za hajnca.
zbog toga i pozdravljaju što u njihov zajednički život stupa učenica ženske gimnazije suzi.
suzi, dakle, stupa, i pritom ugrožava život koji se još uvek ne razvija, ali bi trebalo da se razvija u brigiti.
suzi je fina, brigita nije.
njih dve se ne mogu porediti. to nije moguće.
čoveku se može sviđati jedno ili drugo, hajnc treba da odluči.
da li bi više voleo jedno ili drugo.
ako se odluči za suzi i njenu finoću, roditelji će mu dati lep početni kapital za brak, naime čitavu životnu ušteđevinu. to nije mnogo, ali je lepo. brigita ide u fabriku da ispuni svoju normu. suzi ide u žensku gimnaziju da uči da kuva. suzi je već prava mala ženica sa sitnim manama i slabostima koje krase žene, a kojima ju je naučila njena sopstvena mamica, usrdno se trudeći, dakle, s mnogobrojnim slabostima. samo što naletite na suzanu, ona već priča o receptima za kuvanje. ona se kreće u okruženju u kome su razgovori o receptima za kuvanje glavna tačka dnevnog reda danas ona, primera radi, priča o tome da poslednji svatovski kolači koje je napravila jesu, doduše, izgledali lepo, ali su bili užasnog ukusa. uprkos tome, njen ih je tatica jeo, da ne bi povredio svoju ćerkicu, zato što je ona toliko ponosna na svoje kulinarske veštine. ona se toliko trudila, pa ih je čak premazala i belancima, da bi se lepo sijali, pa oni sada izgledaju lepo, ali su lošeg ukusa, fuj. i stariji brat hans nešto pljuje, kao pravi srednjoškolac, koji stalno tvrdi da je sve sranje, a ta je reč i brigiti već dugo na vrh jezika i prosto je svrbi da izađe. izbaci to sranje, brigita, inače ćeš se još i udaviti u govnima!
tatica je rekao: uči i dalje da kuvaš, suzana, špecle koje si juče napravila izgledale su odvratno, ali su zato bile sjajnog ukusa, baš kao da ih je napravila neka prava mala domaćica. a onda je moj tatica još rekao, zasipa suzana rečima hajnca, koji leži na ležaljci, onda je tatica rekao, suzi, pošto si već prava mala ženica, s tim svatovskim kolačima mora se postupati pažljivo, ali pošto si još uvek mala devojčica, naime tatina mala devojčica, moraš biti kažnjena. večeras nema izlaska. a mi ćemo lepo zajedno da vežbamo kuvanje, tako ćeš se primaći korak dalje tome da od tebe postane prava pravcata domaćica.
kraj.
hajnc-roditelji sijaju od sreće, ne zna se ko više, konačno se na horizontu javio i neki zrak svetlosti. suzina porodica je bukvalno bremenita budućnošću, sa jednim sinom koji ide u srednju školu i jednim koji čak studira! nadajmo se da naš hajnc može da se meri s tim. mada, mora se priznati da smo ga dobro naoružali za takav megdan. solidan zanat i vizija o sopstvenoj radnji.
njih dvoje su se upoznali na kupalištu, na toj dodirnoj tački najrazličitijih interesa i interesovanja, na toj raskrsnici svih klasa, pogleda na svet i usmerenja.
suzi je osoba koja ima interesovanja. suzi interesuju džepne knjige i bioskop. suzi interesuju ljudi koje interesuju iste ili slične džepne knjige i filmovi. na kraju čovek onda može da izabere i da donese odluku u vezi sa različitim džepnim knjigama i filmovima. suzi interesuje ono što je isto, ono što ona već jeste. odluka o tome koji će se film gledati, od dva filma koja bi čovek hteo da pogleda, gotovo da je ravna životnoj odluci. u takvim situacijama čovek ima osećaj da mu se sve vrti pred očima. suzi takođe veoma interesuje kuvanje. tome nema šta da se doda, pošto je to ispravno i značajno. za čitavo čovečanstvo, koga se suzi s vremena na vreme dotakne u razgovoru.
suzi može da dotiče razne stvari, zato što ima pregled.
ako pitate suzi, da li je bolje tamno ili svetlo, ona odgovara: srednje.
i ljupko se smeši.
suzi je nešto srednje, što je i najsigurnije, zato što nije ni gore ni dole. u sredini se ne trpi preterani pritisak, ali ne mora ni da se obavlja previše pionirskih zadataka,s druge strane.
ženska gimnazija, to je prava stvar.
žena je na pravoj strani samo uz pravog muškarca. pravi muškarac je isti kao ona sama, ili malo bolji, ili po mogućstvu mnogo bolji. žena je na pogrešnoj strani uz muškarca koji je ispod njenog nivoa. suzin je nivo visok, prema suzinom mišljenju.
suzi odmah, brzinom vetra, procenjuje sve što je u njenom domašaju. suzi je to naučila od svoje majke, koja po čitav dan i ne radi ništa drugo, do ocenjuje, meri, vaga i broji. rezultat: manje oštar, ali konačan sud.
za devojku željnu znanja, kao što je suzi, uprkos tome je interesantno da na jednoj jedinoj gomili vidi toliko različitih ljudi, koji su, međutim, zapravo međusobno skoro identični, isti, što će reći daleko ispod suzinog nivoa.
dok suzi odmerava i vaga, ona se ženski proteže na ležaljci. suzi više nije mala devojčica, već prava mala žena, što prilikom protezanja jasno dolazi do izražaja.
suzi je tolerantna prema brigiti. suzi bi iz tolerancije htela da uputi brigitu u tajne svoje kulinarske umetnosti, ali za uzvrat dobija samo nerazumevanje i nezahvalnost. pomalo oneraspoložena, suzi začuti. šteta, kada je dan tako vedar i lep.
čim vidi suzi u snežnobelom bademantilu i njenu dugu, plavu kosu, brigita istog trenutka dobija nagon za povraćanjem. to je interesantna reakcija koja se suštinski razlikuje od hajncove reakcije. hajnc je prepoznao suzin kvalitet, zato će jednog dana i biti dobar poslovan čovek. brigita nije u stanju da prepozna kvalitet i zato će jednog dana možda i propasti.
svi okupljeni žitelji kućice sa bašticom misle da je suzi stalo do njih zato što je tako ljubazna. to, međutim, nije tačno. suzi uopšte nije stalo do njih.
stvar je u tome što su hajnc i njegovi roditelji često grubi i neljubazni, što bi nekom prilikom trebalo temeljno da preispitaju, zato što nije neophodno biti neljubazan, kada bi čovek u datom trenutku istovremeno mogao da bude i ljubazan. to misli sunny suzi.
u krugovima u kojima se brigita kreće, svaki vid konkurencije je omražen. u krugovima u kojima se brigita kreće, mržnji pripada značajno mesto. brigita ne može da probudi u sebi ljubav prema sebi sličnima, sve je to razoreno.
u krugovima u kojima se suzi kreće, vlada ljubav koja bi trebalo da vlada u čitavom svetu i koja bi trebalo sasvim da ućutka mržnju. suzi je strašno fina prema b. zato što je baš briga za brigitu, baš kao i za neku natrulu cepanicu. brigita prema suzi oseća najjaču mržnju koju čovek uopšte može osećati prema nečemu što nosi bademantil, beo kao visibaba.
brigita dobija zadatak da suzi pokaže bašticu i voće koje u njoj raste. suzi pljeska ručicama od sreće. brigita drhti pred svakom šljivom, za boga miloga, valjda ova ne planira da mi otme sve ovo, što gotovo da mi već pripada, naime ovo drvo, ovo, ovo i ovo! ubiću te, ako mi uzmeš moje buduće voćke, koje samo što nisu moje, ako mi uzmeš moj budući život, koji se zove hajnc, ako mi uzmeš moju buduću kuću, koja se zove brigitaihajnc, ako mi sve to uzmeš, budi sigurna da ću te ubiti!
suzi hoda po travi veselo poskakujući. nemarno gazi lepe kate, dalije i manje baštensko cveće, krši sve pred sobom. brigita se baca na zemlju i brižno uspravlja lepe kate, dalije i manje baštensko cveće, valjda ništa nije nepovratno skršeno. nadajmo se da će suzi sada izleteti napolje, kada je napravila svu ovu silnu štetu.
brigita čitavim telom štiti svoje vlasništvo koje će jednog dana biti njeno. onaj koji nikada nije imao vlastitog vlasništva, taj svoje očekivano vlasništvo brani kao da mu je život u pitanju. baca se na žbunje ribizle da bi ga zaštitila od suzine ruke koja se upravo spremala da drsko ubere jednu bobicu. u tom pokušaju svojim nespretnim telom b. zgnječi nekoliko kilograma crvenih bobica. to će joj doći glave!
suzi je začuđena. kaže, bobičasto voće mogu bilo gde da kupim, samo ako poželim. brigita kaže, da, ali ovo bobičasto voće ovde, ono je moje. MOJE. moje. moje je moje.
a ovaj hajnc je moj. moj. moj.
i hoću da jednoga dana imam kuću, mnogo lepšu od ove proste kućice sa bašticom koju ćemo prepustiti svekru i svekrvi, dok ćemo se mi, hajnc, koji je moj, i ja, koja sam takođe moja, preseliti u veću i lepšu kuću u čijem će se prizemlju udomiti naša vlastita radnja. za električarske radove. toliko od brigite.
Vi ste se skroz umazali, kaže suzi ljubazno, nju brigita uopšte ne interesuje. što se suzi tiče, svejedno je da li b. postoji ili ne. brigitina egzistencija suzin život ne tangira ni na kakav način. suzi je strašno fina prema brigiti zato što je to ništa ne košta i zato što brigita ništa ne može da joj preotme, pa čak ni njene kulinarske veštine.
sa svoje strane brigita mrzi sve na suzi. suzina egzistencija predstavlja stalnu pretnju. hajnc je sad video nešto bolje i možda će poželeti da to bolje i poseduje. NE!
suzi želi da joj nešto UZME.
b. bi najviše volela da se baci na hajnca, na bašticu, na kućicu, baš kao što se bacila i na žbun ribizle, da bi ih samom sobom zaštitila od suzinih drskih prstiju.
suzi skreće pažnju na lepotu nekog tamo suncokreta. što je lep, kaže suzi. lep je ko kolačić.
b. je slepa za lepote prirode. b. nije sposobna da opaža lepotu, b. je sva upetljana i zgrčena, kao kanap. b. je kompaktna gomila mržnje. za b. ne postoji lepota, za nju postoji samo ono što želi i mora da dobije.
suzi u slobodnom ritmu nabraja različite biljne lepote i ponešto gastronomske poslastice.
suzi ima razvijen smisao za lepotu, i njen tatica to kaže. brigita bi samo želela da ima barem nešto. suzi samo ne želi da bilo šta izgubi. b. želi da poseduje, poseduje, poseduje, inače je sve gotovo, inače je sve izgubljeno. b. se bori. suzi je previše ženstvena da bi se borila. suzi je prava pravcata žena.
suzi dobija.
brigita je ništa.
Нема коментара:
Постави коментар