Alea: Elfride Jelinek, Ljubavnice 2. ( na paulinom primeru, šta to tamo tako svetli? )

na paulinom primeru

na paulinom primeru. paula je sa sela. život na selu ju je do sada držao u pat- poziciji, baš kao i njene sestre, eriku i renatu, koje su udate. njih dve već treba otpisati, baš kao da ih nema na svetu. s paulom je drugačije, ona je najmlađa od njih i još uvek je stvarno na svetu. ima 15 godina. sada ima dovoljno godina da razmisli šta bi želela da bude jednog dana: domaćica ili prodavačica. prodavačica ili domaćica. u njenim godinama sve devojke njenih godina imaju dovoljno godina da razmisle šta bi želele da budu. završavaju srednju stručnu školu 3. stepena, muškarci u selu ili postanu drvoseče, ili stolari, električari, vodoinstalateri, zidari, ili odlaze u fabriku, ili pokušaju da postanu stolari, električari, vodoinstalateri, zidari ili fabrički radnici, a onda ipak odu u šumu i postanu drvoseče. devojke postanu njihove žene. lovac je bolje zanimanje, a oni se zato uvoze. učitelja i sveštenika nema, selo nema ni školu ni crkvu. uvezen je i intelektualni posao poslovođe u bakalnici. pod njim uvek rade tri žene i devojke iz sela i jedna učenica iz sela. žene do udaje ostaju prodavačice ili pomoćnice, a kada ih privenčaju gotovo je sa prodavanjem, onda su one same prodate, i na njihovo mesto tada dolazi nova prodavačica koja prodaje dalje, sve to leti kao u snu.

tako se tokom godina uspostavio prirodni ciklus: rođenje i posao i udaja i napuštanje posla i rađanje ćerke, domaćice ili prodavačice, najčešće domaćice, ćerka kreće na posao, majka crkne, ćerka se udaje, napušta posao, skače sa odskočne daske, rađa sledeću ćerku, bakalnica je centar prirodnog ciklusa u prirodi, u njenom voću i povrću ogledaju se decenije, ogleda se čovek. život u svojim mnogobrojnim pojavnim oblicima, u njenom jedinom izlogu ogledaju se koncentrisana lica prodavačica, koje su se ovde okupile da čekaju udaju i život. u radnji gotovo da nikada ne radi udata žena, osim ako joj je muž trenutno bez posla, ili je teško povređen. alkoholičar je u svakom slučaju. posao drvoseča je težak i opasan, i mnogi se nikada nisu vratili s njega. zato neverovatno uživaju u životu dok su još mladi, već od trinaeste devojke moraju da ih se čuvaju, počinje opšta trka, sudaraju se rogovima, i od tog procesa odjekuje čitavo selo. proces odjekuje dolinom.

na kraju mladosti mladi muškarci u kuću dovode vrednu, štedljivu ženu.

kraj jedne mladosti, početak jedne starosti.

za ženu kraj života i početak obdaništa. dok muškarci lepo sazrevaju i počinju da stare i odaju se alkoholu, koji ih navodno drži u snazi i na bezbednoj udaljenosti od raka, njihove se žene često dugi niz godina bore sa smrću, često čak i toliko dugo da mogu da prisustvuju borbi sa smrću vlastitih ćerki. žene počinju da mrze svoje ćerke i žele da one umru isto tako rano kao što su i one jednom umrle, i zato: mora se naći muž. ponekad neka ćerka ne bi htela da umre onoliko brzo koliko bi trebalo, već bi umesto toga više volela da još godinu ili dve ostane prodavačica i da živi! da, da živi! u ređim slučajevima htela bi čak i da bude prodavačica u regionalnom centru, gde postoje i druga zanimanja, kao što je sveštenik, učitelj, fabrički radnik, vodoinstalater, stolar, bravar, ali i sajdžija, pekar, mesar! ili proizvođač suhomesnatih proizvoda! i još mnoga druga, koja obećavaju još bolji život u lepšoj budućnosti.

ali nije uopšte lako zadržati muškarca sa lepšom budućnošću. bolja zanimanja mogu da ponude nešto bolje, i zato traže da im se odmah da, ali ipak ne sme da im se da, jer bolje zanimanje odmah traži nešto još bolje, i to je kraj. drvoseča ponekad čeka, bolje zanimanje nikada ne čeka. retko se koja odatle vratila, osim u posetu sa kopiletom bez oca.

retki izuzeci takođe povremeno dolaze kući u posetu, da bi majci i ocu pokazali decu, kako im je dobro, a muž je fini i daje im sav novac, i ne loče mnogo, i kuhinja je skroz nova i usisivač je nov i zavese su nove i stočić isto i televizor je nov, i novi kauč je nov i novi šporet je doduše polovan, ali kao nov, a parket je doduše izlizan, ali je uglačan kao nov. i ćerka je još kao nova, ali će uskoro postati prodavačica i ostariti neverovatnom brzinom i biće potrošena. ali zašto da ćerka ne bude potrošena, kada je majka već potrošena? i ćerka će uskoro doći na red za trošenje, i ona bi što pre da se troši, i baca se na posao sa novim boljim, kao što su sveštenici, učitelji, fabrički radnici, vodoinstalateri, stolari, bravari, sajdžije, mesari! i proizvođači suhomesnatih proizvoda! i tako dalje, itd., i svima njima su neprekidno potrebne žene, i oni ih upotrebljavaju, ali sami ni u kom slučaju ne žele da kupe i da koriste polovnu ženu. ne. to je onda teško. jer gde naći nove, nekorišćene žene, ako se žene stalno troše? nema prostitucije, ali ima podosta vanbračne dece, ta tamo, ta nije smela to da radi, ali je ipak radila, dala se pa su joj ga dobro i dali, i eto je sada, mora sama da radi, čak i poslove koje inače rade muškarci, a dete ostaje kod bake, koja mrzi i majku i dete. polovne žene retko ko hoće da uzme, a ako ih iko i uzme, to je prvi vlasnik. onda čitav život moraju da slušaju: da te ja nisam uzeo, ne bi te uzeo nijedan drugi i morala bi da gledaš gde da nađeš novac za dete, pa sam te ipak uzeo u poslednjem trenutku, i sad možeš da uzimaš novac od mene, nakon što ja uzmem novac za alkohol, a u zamenu za to mogu da te uzmem kad god hoću, ali vodiću računa da našu ćerku niko protivpravno ne uzme i ne iskoristi, da ne postane kao majka, koja je pustila da je uzmu još PRE.

ona treba da čeka dok je neko ne uzme, ali posle, i tek tada da pusti da je uzme, ali tek posle. ako pusti da je uzmu pre, kao što si ti uradila, onda posle može da bude srećna ako je iko uzme. a naša ćerka može da bude srećna što ima oca kao što sam ja.

užasno, to lagano umiranje. i muškarci i žene umiru polako zajedno, ali muškarac pri tom barem ima neku razonodu, on svoju ženu nadzire spolja, kao pas čuvar, čuva je dok ona umire. a žena iznutra nadzire muškarca, letnje posetioce ženskog pola, njihove ćerke i kućni budžet da se ne propije. a muškarac spolja nadzire svoju ženu, letnje posetioce muškog pola, ćerke i kućni budžet, da bi se dočepao nečega što bi propio. I tako zajedno do konačnog umora, i ćerka više ne može da dočeka da konačno i sama može da umre, i roditelji već kupuju šta treba za ćerkinu smrt: čaršave i peškire i krpe za sudove i polovan frižider. tako je mrtva, ali sveža.

a šta će biti s paulom? prodavačica ili domaćica? ne smemo sad zbog svega ovog da zaboravimo paulu! o kojoj je ovde reč. šta će biti s paulom? da li da umre ranije ili kasnije? ili joj je možda bolje da i ne počne da živi? da odmah umre? da ne može da dočeka, a onda će već biti prekasno, dete će već biti tu, a majka će umreti odmah, a ne tek nakon svadbe? NE! paula bi, naime, htela da uči za krojačicu. u selu se to, naime, nikada do sada nije desilo, da neko hoće nešto da UČI. to neće na dobro izaći. majka pita: paula, zar nećeš ipak da budeš prodavačica, tako možeš i da upoznaš nekog, ili domaćica, ako si već upoznala nekog? majka kaže: paula, MORAŠ da budeš prodavačica ili domaćica. paula odgovara: majko, trenutno nema posla za prodavačice. majka kaže: a ti onda ostani kod kuće, paula, i budi domaćica, da mi pomažeš u kućnim poslovima, i u štali, i opslužuj oca, onako kako ga ja opslužujem, i opslužuj brata kada dođe iz šume, zašto da tebi bude bolje nego meni, ni ja nikada nisam bila ništa bolja od svoje majke, koja je bila domaćica, jer u to vreme kod nas još nije bilo prodavačica, a i da ih je bilo moj otac bi je ubio da je pokušala tako nešto.

on je takođe rekao i da ja treba da ostanem kod kuće i da pomažem majci i da ga opslužujem kada se vrati sa posla i da mu donosim pivo iz kafane, treba mi osam minuta da odem do tamo i da se vratim, i rekao je da će mi otkinuti glavu ako potraje duže. i zašto bi onda tebi, mojoj ćerci, bilo bolje? treba da ostaneš kod kuće i da mi pomažeš kada se tvoj otac i tvoj brat gerald vrate kući. a možda ćemo ti, ja i tvoj otac i tvoj brat gerald, stvarno jednom otkinuti glavu.

ALO!

ali paula kaže: neću, majko, hoću da učim za krojačicu. a kada završim zanat, hoću malo da uživam u životu, da otputujem u italiju i da idem u bioskop od sopstvenih para, a nakon što budem malo uživala u životu hoću još jednom da otputujem u italiju, poslednji put, i da odem još jednom u bioskop od sopstvenih para, poslednji put, a onda ću da potražim dobrog muža, ili nekog malo manje dobrog, onakvog kakvi se sad sve češće viđaju u bioskopu, i onda ću se udati i izroditi decu. i hoću da ih volim, sve zajedno i istovremeno, da, da ih volim! hoću da imam dvoje dece, dečaka i devojčicu, i da za njih sve uvek bude lepo i čisto. i da onda šijem još samo za decu i za sebe, i da imamo kuću, da je sama podignem s vrednim mužem.

a za decu i za sebe sve ću da šijem sama, to će uštedeti mnogo novca, tada više neću morati da šijem za druge ljude, on mi to neće dozvoliti, neće. majko, molim te, hoću da učim za krojačicu.

majka kaže da će to reći ocu i geraldu. u čitavom svom životu ona u bioskopu nije bila više od 3 puta, nije joj se ni sviđalo, a nije ju ni interesovalo, i bila je srećna kad se vrati kući. u italiji uopšte nije bila, nikada do sada, televizija je, uostalom, mnogo interesantnija, na njoj se vidi čitav svet a da čovek ne mora odmah da bude u njemu, ili da poželi da bude. dok je moj otac još bio živ, rintala sam za njega, a onda sam nastavila da rintam za tvog oca i za geralda, a sada, kada si dovoljno porasla da možeš da rintaš sa mnom, odjednom si smislila da nećeš, da umesto toga hoćeš da učiš za finu krojačicu. za koga i zašta sam ja rintala čitavog svog života, ako ne za tvog oca i za geralda, a sada, kada bi ti konačno mogla da učestvuješ u rintanju, ti odjednom nećeš. izbaci te ideje sebi iz glave! da ti ih otac i gerald ne izbace. odmah ću sve reći ocu i geraldu. odmah!

otac i gerald misle da paula ne može da se izvuče kao fina krojačica, kada oni sami moraju da rade težak i prljav posao drvoseče. ne treba da živi u ubeđenju da može uteći očevom besu sa takvim nekim čistim poslom, kada je otac zbog nje morao da se oženi majkom, dobro, ne zbog nje, nego zbog njene najstarije sestre, koja je sad već udata i van njegovog domašaja. tvoju majku smo već mrzeli, zato što je mogla da radi čiste kućne poslove, dok smo mi morali da radimo prljav i težak posao, i zato smo već često u pijanstvu tvoju majku prebijali skoro do smrti, već smo tvojoj majci, dakle, bacali prljave čizme u lice i prljave pantalone na klupu, prljave radne pantalone na tapaciranu klupu koja je tad još bila nova, i zato hoćemo i tebi svojski da se nabacamo prljavih čizama u lice i prljavih pantalona na klupu, da bi posle morala da je čistiš. da li smo ikada, makar i na trenutak, zaboravili našu iskrenu čistu mržnju prema vama? ne. eto, vidiš! osim u trenutku rođendana, badnje večeri ili neke teške nesreće, a ti hoćeš da učiš za krojačicu!

ali paula i dalje posmatra bolji život, kad može, svejedno gde, u bioskopu ili kod letnjih posetilaca. ali uvek je to bolji život nekog drugog, a ne njen sopstveni.

ponekad i kaže: dok učim zanat zarađivala bih novac, i vama bi dobrodošao. i da bih bila prodavačica morala bih, konačno, da učim zanat. venčanicu bih mogla sama da sašijem, zamislite samo, venčanicu!!! sašila bih nešto i majci, i tetki, i baki, i svima drugima, svima. to bi nam uštedelo novac, a viđala bih dok radim čiste ljude, i onda bih i sama postala jedna od tih čistih ljudi, zato što bih i samoj sebi sašila nove haljine, što bi se moglo svideti i boljem muškarcu.

i svi će reći da sam čista, i onda će se možda oženiti mnome i neki stolar, zidar, vodoinstalater, mesar! ili proizvođač suhomesnatih proizvoda!

i čitavo to vreme paula bolji život posmatra kao nešto što bi i ona jednog dana mogla da ima, iako joj nije namenjen.

i pošto ona uopšte nije vredna tolikog truda, i zato što otac uveče želi da ima svoj mir, i zato što ne može da je tuče do smrti, iako bi baš želeo, prosto zato što je isuviše umoran da bi smeo da rizikuje još jedan napad besa, i pošto, je 1’ te, ne može da je ubije, iako bi žarko želeo, i zato što je u suštini svejedno, i zato što je paula obećala sve i svašta, između ostalog i da će majci uveče pomagati u štali, i zato što su pare pare, pauli je konačno dopušteno da uči za krojačicu.

i od tog trenutka paula bolji život posmatra sasvim drugim očima, kao nešto što će možda moći i da dohvati, iako prvo mora da skrati porub i da suzi struk.

pauline godine učenja počinju, dakle, u gorem životu, a trebalo bi da se okončaju u boljem. valjda se neće završiti pre nego što su uopšte stvarno i počele.

i valjda taj bolji život ne pripada već nekom drugom, nekome kome sa užim strukom i kraćom suknjom možda više ne bi ni pristajao!

šta to tamo tako svetli?

šta to tamo tako svetli kao sveže, uglancano kestenje, pita se hajnc jednog dana, na putu za posao. to je brigitina kosa, koja je sveže ofarbana.

mora se voditi računa da se ne ostavi predugo da deluje.

hajnc je verovao da to tamo svetli sveže uglačano kestenje, a sada, međutim, vidi da to tako svetli brigitina kosa. zapanjen što sudbina zadaje takav udarac.

volim te, kaže brigita. njena kosa sija na suncu kao zrelo kestenje, koje je uz to još i uglačano. toliko te volim. to je osećaj ljubavi, taj osećaj od koga se ne može pobeći. osećam se kao da sam te oduvek poznavala, još od detinjstva, koje je odavno prohujalo. brigita pogleda hajnca.

taj osećaj odmah obuzme i hajnca. osim toga, obuzima ga i neka čulnost, za koju je već čuo da postoji.

ona je nova i zastrašujuća istovremeno.

hajnc želi da bude električar. kad čovek stekne neki zanat, postaje više nego što je do tada bio. osim toga, čovek je tada nešto više od svih onih koji nemaju zanat.

nama se sada događa nešto, kaže brigita, što je novije i strašnije od svega što nam se do sada dogodilo, novije i strašnije čak i od nesreće na radu prošle godine u kojoj je izgubljena jedna šaka: ljubav. ja sada, naime, znam da te volim, i srećna sam što to znam. za mene više ne postoji nijedan muškarac osim tebe, hajnc, i nikada više neće ni postojati. ili možda negde vidiš drugog muškarca? hajnc ne vidi nikoga, i osećaj čulnosti postaje još jači. ove usne me bukvalno hipnotišu, misli hajnc. one mame, one nešto obećavaju. šta? hajnc razmišlja. sad je shvatio: čulnost.

toliko te volim, kaže brigita, njena kosa sija kao zrelo kestenje na suncu. njene pune usne su blago otvorene, kao da mame, ili barem da obećavaju. šta? volim te toliko da to boli, boli me duševno u duši i telesno u telu. hoću da uvek budeš kraj mene, i da me nikad ne napustiš. kad se uzmemo, ostaću kod kuće i brinuću se samo o tebi i o našem detetu.

šta je još moj posao u fabrici u poređenju s ovim osećanjem ljubavi? ništa! on nestaje i ostaje samo taj osećaj ljubavi.

hajnc bi da kupi nove moderne pantalone. sada, kada ga vole, moderne pantalone su još neuporedivo važnije nego ranije. sva plata koju je zaradio tokom poslednje godine dok je učio zanat odlazi, nažalost, na vikende u diskoteci. i tamo vlada čulnost, ali manje nego ovde kraj brigite, gde postaje aktuelna.

potreban si mi, volim te, kaže brigita. njena kosa svetli na suncu kao zrelo, uglačano kestenje, ljubav je osećaj da smo jedno drugome potrebni. ti si meni potreban, kaže brigita, da ne bih više morala da idem u tu fabriku, jer mi fabrika zapravo uopšte i nije potrebna. potreban si mi ti, i i tvoja blizina. volim te i potreban si mi.

nadam se da je ta ljubav i telesna, nada se hajnc. muškarac treba da ponese sve što može da dobije. i on mora jednog dana da ima lep dom, za koji će prethodno da štedi, i on mora jednom da ima decu, ali pre toga mora malo da uživa u životu. posao nije sve, zato što je ljubav sve. da li je ovo telesna ljubav, pita hajnc.

da, hajnc, to je ljubav, kaže brigita. njena kosa iskri na suncu kao sveže, uglačano kestenje. odjednom nam je došla, preko noći, hajnc, ko se još tome mogao nadati? ti ćeš se brinuti o meni i nagraditi me i obeštetiti me za moju ljubav, zar ne, hajnc?

ja te, naime, toliko volim.

hajnc zadržava u vidu svoje napredovanje u poslu i obuke kroz koje će možda još morati da prođe. brigita jednim okom zadržava u vidu ljubav, koja je kao neka teška bolest, a drugim okom zadržava svoj budući stan i njegovo uređenje. brigita je čula da je ljubav prava ako je kao neka bolest, brigita hajca voli pravo i iskreno.

ne napuštaj me nikad, hajnc!

hajncovi roditelji uz velike žrtve kupuju hajncu moderne pantalone. za uzvrat, međutim, ne žele bilo kakve gluposti između devojke i hajnca. kažu da bi time mogao da ruinira čitavu svoju profesionalnu budućnost. zar se otac nije već dovoljno zlopatio čitavog svog života? sasvim je dovoljan jedan ruinirani život u porodici.

budućnost je važna hajncu, koji želi nešto da postigne. hajnc, koji do sada ništa nije postigao u životu, kaže: život ne čini samo posao. u životu nisi još ništa naučio ni postigao i zato ne možeš to ni da znaš, kaže njegov otac, koji u život takođe nije ni naučio ni postigao ništa i koji je već star.

volim te, kaže brigita, koja ne želi da izgubi hajnca. čovek želi da zadrži ono što je jednom imao, a možda može čak i da dobije više nego što ima. možda sopstvenu radnju. ona bi mogla vredno da mu pomaže, navikla je da radi.

volim te, kaže brigita. konačno ne mora više da se pita da li je to ljubav, zato što je sigurna da jeste.

hajnc i brigita se uplaše veličine ovog osećanja. brigita se uplaši više od njega zato što su osećanja više stvar žena.

posao je više stvar muškaraca. hajncu on ne pričinjava baš veliko zadovoljstvo, ali uprkos tome, on želi i može da napreduje, ma kud ga to vodilo. ljubav mu pričinjava veće zadovoljstvo, ali ipak mora da bude oprezan, da ga ona ne bi ometala u poslu. moderna odeća koju će moći sebi da kupi od plate i koju će morati da kupuje svojoj ženi, sigurno mu pričinjava mnogo manje zadovljstva. zbog toga: oprez!

ljubav brigiti pričinjava bol. ona čeka da je pozove telefonom. zašto je ne zove? čekanje toliko boli. boli, zato što brigita čezne za hajncom. brigita kaže da je hajnc čitav njen svet. prema tome, brigitin svet je mali. bez njega, život joj se čini besmislenim. život joj se ne čini preterano smislenim ni sa njim, samo izgleda nešto smislenije, u svakom slučaju smislenije od njenog posla u fabrici grudnjaka.

vrati se, hajnc! volim te, potreban si mi.

hajncu je potrebna sigurna egzistencija. nešto u njemu mu govori: treba da težiš napretku, to kažu i iskusni roditelji, koji još nikada nisu prešli granice njihove pokrajine.

ne ostavljaj me nikada više samu, moli brigita, moj život je besmislen bez tvoga života.

brigita mora da povede računa da nađe muža koji ne ide u kafanu. mora da povede računa da dobije lep stan. mora da povede računa da dobije decu. mora da povede računa da dobije lep nameštaj. a onda mora da povede računa da ne mora više da ide na posao. pre toga još mora da povede računa da se otplati auto. onda mora da povede računa da svake godine može sebi da priušti lep godišnji odmor. onda, doduše, mora da povede računa da joj neko ne pomrsi sve račune.

život je jedan, kaže brigitina majka, kojoj je i taj jedan put previše i premnogo, zato što nema muža.

brigitin jedini život je, međutim, ispunjen, zato što je pun hajnca. njena kosa sija kao uglačano kestenje na suncu. brigita je bukvalno ophrvana ovim životom koji je, zahvaljujući hajncu, gotovo prevelik zalogaj za nju. brigita nije ophrvana svojim poslom zato što je on jednoličan. hajnc je, za razliku od njenog posla, impozantan.

pre nego što uopšte bude smeo i da pomišlja na porodicu, hajnc prvo mora da postigne nešto u životu. brigita hoće da stekne hajnca koji bi onda trebalo da stekne nešto za nju zato što on ima budućnost. hajncova budućnost je u elektrici u kojoj on radi. brigitina budućnost potpuno je u hajncovim rukama. dobri stručnjaci su deficitarna roba.

bože, kako te volim, kaže brigita hajncu.

i meni se javlja taj osećaj, odgovara hajnc. njegov otac oseća svoje diskuse zato što je kamiondžija, a uskoro će biti bivši kamiondžija, ako diskusi ne budu pazili šta rade. kamiondžija veruje da brigita nije ništa i da nema ništa. on veruje da će hajnc postati nešto i da već sad ima nešto: naime talenat, izdržljivost i vrednoću. nemoj razočarati oca, hajnc! on veruje da možeš i smeš imati određene zahteve.

najbolje bi bilo da hajnc potraži ženu koja ima novca, da bi uskoro mogao da otvori samostalnu zanatsku radnju i da bude svoj čovek. lepuškasta lica poput brigitinog često znaju da prevare, u njima vreba profesionalna propast. roditelji žele najbolje za hajnca. brigita sigurno nije to: ono NAJBOLJE.

mnogo te volim, kaže brigita. moja sjajna kosa podržava moju ljubav. šta još podržava moju ljubav: tvoje zanimanje, koje ima budućnost. šta osim toga podržava moju ljubav: ja sama, koja nemam ama baš ništa.

hajnc-roditelji traže da hajnc vodi računa o onom pravom, a brigitina kosa to nije. farbana je. hajnc je još isuviše mlad da bi prepoznao ono pravo kada ga vidi. za ono pravo zaduženi su roditelji, koji su se time bavili čitavog života. otac oseća da su njegovi diskusi sigurno veoma pravi, a hajnc može imati određene zahteve, zašto je inače uopšte učio zanat. i brigita veoma voli ono pravo. na primer, hajnca, pravog muškaraca, a onda i prave tepihe i prave garniture za dnevnu sobu i pravi mali mini bar.

hajnc bi hteo još malo da uživa u životu. i može malo da uživa u životu, dokle god stanuje kod roditelja i štedi novac. osim toga, isuviše je mlad da bi se već vezivao. brigita, čija kosa i danas sjaji da te zabole oči, toliko voli hajnca da bi u njoj nešto puklo ako bi je on odbacio. volim te, kaže ona, onako kao što to rade njeni omiljeni likovi sa filma, radija, televizije i ploča. ne znam da li je to dovoljno za čitav život, svaki muškarac želi da uživa u mnogim ženama. muškarci su drugačiji.

volim te baš zbog toga što si muškarac, kaže brigita. ti si muškarac koji uči zanat, ja sam žena koja nije naučila nikakav zanat. tvoj zanat mora da bude dovoljan i za tebe i za mene. to će mu uspeti s lakoćom, zato što je to jedan tako veliki i lep zanat. ne smeš me nikad ostaviti, inače ću umreti, kaže brigita.

ne umire se tako brzo, kaže hajnc. samo bi morala da se zadovoljiš nekim ko zarađuje manje nego što ću ja zarađivati jednoga dana.

volim te baš zbog toga što zarađuješ više nego neko ko zarađuje manje. osim toga, brigita hajnca voli i zato što je u njoj taj osećaj kome ne može da se suprotstavi. i kraj.

njena kosa izgleda kao uglačano pitomo kestenje.

razmisliću do sutra, kaže hajnc. tako se to radi u modernom poslovnom životu, u koji se odlično razumem.

toliko te volim, odgovara brigita. sutra je već budućnost, a ja je nemam. nemaš ni mene, kaže hajnc,

zato i ne bih voleo da sam u tvojoj koži.