- Hej, šta je ovo? - upitao je Kid Sampson nervozno. - Pa Bologna ipak ne može biti tako gadna?
Nately, koji je sedeo kao u transu na podu teretnjaka, zario je svoje ozbiljno mlado lice u obe ruke i nije mu ništa odgovorio.
Povod su dali narednik Knight i okrutan niz zbivanja, jer baš dok su se toga prvog jutra penjali u avione, došao je džip i donio vest da u Bologni pada kiša i da se let odgađa. Kad su se vratili u eskadrilu, padala je kiša i na Pianosi pa su ostatak dana imali vremena da bulje u liniju fronta na karti ispred obaveštajnog šatora i kao opčinjeni premišljati o činjenici da im nema spasa. Belodan je dokaz tomu bila uska crvena vrpca što se protezala preko kopna: kopnene su snage bile prikovane sedamdeset nesavladivih kilometara južno od cilja i nikako nisu mogle na vreme zauzeti grad. Ništa nije moglo spasiti Ijude na Pianosi od leta na Bolognu. Bili su u zamci.
Jedina im je nada bila da kiša neće nikad prestati, pa tako nisu imali nikakve nade jer su znali da će ipak prestati. Kad je kiša ipak prestala na Pianosi, padala je u Bologni. Kad je prestala u Bologni, počela je opet na Pianosi. Ako nije bilo kiše, javljale su se neobične, neobjašnjive pojave kao ona epidemija proliva ili pomicanje linije fronta. Četiri puta u prvih šest dana okupili su se i dobili upute i onda se vratili. Jednom su već bili poleteli u formaciji kad su ih s kontrolnog tornja pozvali da se vrate. Što je duže padala kiša, to su više patili. Što su više patili, to su više molili Boga da kiša i dalje pada. Po celu su noć Ijudi gledali u nebo i žalostili se zbog zvezda. Po cio su dan gledali u liniju fronta na velikoj karti Italije na klimavom stalku, koji se tresao na vetru i koji su, kad god bi počela kiša, odvlačili pod krov obaveštajnog šatora. Linija fronta bila je skerletna pruga od uske satenske vrpce koja je obeležavala prednje položaje savezničkih kopnenih snaga na svim sektorima italijanskog kopna.
Onog jutra nakon šakačke borbe Gladnoga Joea s Hupleovimmačkom, kiša je prestala u oba mesta. Uzletište se počelo sušiti. Trebalo je punih dvadeset i četiri sata da se stvrdne; ali na nebu nije bilo ni oblačka. Kivnost koja je kuhala u svakom čoveku prevrila je u mržnju. Najpre su zamrzili pešadiju na kopnu zato što nije uspela zauzeti Bolognu. Zatim su zamrzili samu liniju fronta. Sate i sate su neumorno zurili u skerletnu vrpcu na karti i mrzili je zato što se nije htela pomaknuti malo više, da obuhvati grad. Kad je pala noć, skupili su se u mraku sa džepnim svetiljkama i nastavili sablasno buđenje uz liniju fronta, zamišljenih i umornih pogleda, kao da se nadaju da će podići vrpcu zajedničkom težinom svojih turobnih molitava.
- Ja naprosto ne mogu verovati svojim očima - uzviknuo jeClevinger Yossarianu dižući i spuštajući glas u vazduh prosvedovanja i čuđenja. - To je potpuni povratak primitivnom praznoverju. Oni brkaju uzrok i posledicu. To ima isto toliko smisla koliko i kucanje u drvo ili držanje palaca. Oni zbilja veruju da ne bismo morali sutra leteli kad bi se ko prišuljao usred noći karti i pomakao liniju fronta iznad Bologne. Možeš li ti to zamisliti? Biće da smo ti i ja još jedini ovde koji smo ostali razboriti.
Usred noći je Yossarian kucnuo u drvo, držao palce i i šuljao se iz svog šatora da pomakne liniju fronta iznad Bologne.
Kaplar Kolodny se sutradan rano ujutro ušuljao u šator kapetana Blacka, pružio ruku pod mrežu protiv komaraca i polako zadrmusao vlažnu lopaticu sve dok kapetan Blacknije otvorio oči.
- Što me budiš? - procvili kapetan Black.
- Pala je Bologna, gospodine kapetane - reče kaplar Kolodny. - Mislio sam da će vas zanimati. Odgađa li se let?
Kapetan Black se uspravi i uze se temeljito češati po dugačkim mršavim bedrima. Ubrzo se obukao i izišao iz šatora škiljeći, zle volje i neobrijan. Bilo je vedro i toplo. Zirnuo je ravnodušno na kartu. Zaista je pala Bologna. U obavještajnom je šatoru kaplar Kolodny već vadio karte Bologne iz navigatorskih torbica. Kapetan Black sjede zevajući glasno, metnu noge na stol i nazva potpukovnika Korna.
- Što me budite? - procvili potpukovnik Korn.
- Noćas je pala Bologna, gospodine potpukovniče. Odgađa lise let?
- Šta to govorite, Black? - zavrča potpukovnik Korn. - Zašto bi se odgodio let?
- Zato što je pala Bologna, gospodine potpukovniče. Zar se ne odgađa let?
- Naravno da se odgađa let. Mislite li da ćemo sad bombardirati vlastite trupe?
- Što me budite? - procvili pukovnik Cathcart potpukovniku Kornu.
- Pala je Bologna - odgovori potpukovnik Korn. - Mislio sam da će vas to zanimati.
- A ko ju je osvojio?
- Mi.
Pukovnik Cathcart se obradovao preko svake mere, jer se sad oslobodio neugodne obaveze da bombarduje Bolognu, a da nije bio ni najmanje okrnjen glas o njegovoj hrabrosti, koji je stekao kad je dobrovoljno prijavio svoje Ijude za taj zadatak. I general Dreedle je bio zadovoljan zauzećem Bologne, iako je bio Ijut na pukovnika Moodusa što ga je probudio da mu to javi. Glavni štab je bio takođe zadovoljan i odlučio je da odlikuje oficira koji je osvojio grad, ali je umesto toga odlikovao generala Peckema zato što je general Peckem bio jedini oficir koji je pokazao dovoljno inicijative da zatraži odlikovanje. Čim je general Peckem primio odlikovanje, počeo je zahtevati još veća zaduženja. General Peckem je držao da bi sve borbene jedinice na ratištu trebalo podrediti «Korpusuza specijalne usluge« kojem je na čelu stajao sam general Peckem. Ako bacanje bomba na neprijatelja nije specijalna usluga, razmišljao je on često naglas smešeći se mučeničkim smeškom koji je odavao slatku razboritost i koji mu je bio vjerni saveznik u svakoj raspravi , onda on zbilja ne zna šta je uopšte specijalna usluga. Odajući ljubazno žaljenje, odbio je ponudu da se stavi pod zapovedništvo generala Dreedlea.
- Izvršavanje borbenih zadataka za generala Dreedlea nije baš ono što sam ja mislio - protumačio je milostivo, smejući se umiljato. - Ja sam više pomišljao na zamenu generala Dreedlea, ili možda na nešto iznad generala Dreedlea, gde bih mogao nadzirati mnoge druge generale. Moje su najdragocenije sposobnosti, znate, uglavnom administrativne. Ja sam obdaren sretnom sposobnošću da složim različite Ijude.
- On je obdaren sretnom sposobnošću da složi različite ljude u mišljenju kakvo je on dupe - poverio je pakosno pukovnik Cargill bivšem starijem vojniku Wintergreenu, u nadi da će bivši stariji vojnik Wintergreen proširiti ovaj nepovoljan glaspo celom štabu Dvadeset sedme vazdušne eskadre. - Ako iko zaslužuje taj položaj, onda sam to ja. Čak je i ideja da zatražimo odlikovanje bila moja.
- Pa zar vi zaista želite u borbu? - priupita ga bivši stariji vojnik Wintergreen.
- U borbu? - zgranu se pukovnik Cargill. - Ma ne... krivo ste me razumeli. Ja, naravno, ne bih zapravo imao ništa protiv toga da idem u borbu, ali su moje najbolje sposobnosti uglavnom administrativne. I ja sam obdaren sretnom sposobnošću da složim različite Ijude.
- I on je obdaren sretnom sposobnošću da složi različite Ijude u mišljenju kakvo je on dupe - poverio je bivši stariji vojnik Wintergreen smejući se Yossarianu, pošto je bio došao na Pianosu da čuje je li zaista istina ono o Milu i . - Ako je iko zaslužio da bude promaknut, onda sam to ja. - Zapravo se on već bio vinuo do čina bivšeg kaplara, pošto je brzo napredovao u službi nakon prekomande u štab Dvadeset i sedme vazdušne eskadre kao poštanski službenik, pa se opet srozao na obična vojnika zato što je glasno iznosio ružne usporedbe o oficirima kod kojih je služio. Opojan okus uspeha učvrstio mu je još više moral i podgrijao težnju za višim dostignućima. - Hoćeš li kupiti upaljače »Zippo«? - upita Yossariana. - Ukradeni su iz same intendanture.
- A zna li Milo da ti prodaješ upaljače?
- Šta se to njega tiče? Ne trguje valjda Milo sad i upaljačima?
- Jasno da trguje - odgovori mu Yossarian. - A njegovi nisu ni ukradeni.
- To samo ti misliš da nisu - odvrati bivši stariji vojnik Wintergreen otpuhujući lakonski. - Ja prodajem svoje po dolar. A koliko on cepa?
- Dolar i jedan cent.
Bivši stariji vojnik Wintergreen zasmijulji se slavodobitno.
- Uviek sam jeftiniji od njega - uživaše zlurado. -A čuj, šta je s onim silnim egipatskim pamukom koji je natovario sebi na vrat? Koliko ga je kupio?
- Sve.
- Baš sve? Uh, boga mu Ijubim! - zakrešti bivši stariji vojnik Wintergreen od zlobna veselja. - Kakav frajer! Pa ti si bio s njim u Kairu. Zašto si mu dao da kupi?
- Ja? - odvrati Yossarian sležući ramenima. - Ja nemam nikakvaog uticaja na njega. Svemu su krivi oni teleprinteri koje imaju onde po svim boljim restoranima. Milo nije nikad pre video teleprinter, a baš kad je zamolio glavnog konobara da mu razjasni šta je to, bila je reč o egipatskom pamuku. »Egipatski pamuk?« rekao je Milo držeći se onako kako samo on ume. »Pošto je egipatski pamuk?« Ja se još nisam ni snašao a on je već kupio celu prokletu Ietinu. I sad ne može utopiti ništa od svega toga.
- On nema mašte. Ja bih mogao utopiti masu toga na crnoj berzi kad bih se mogao nagoditi s njim.
- Milo poznaje crnu berzu. Nema potražnje za pamukom.
- Ali je velika potražnja za medicinskim materijalom. Ja bih smotao pamuk na čačkalice i prodavao ga kao sterilizirane tampone. Bi li mi on prodao nešto pamuka uz umerenu cenu?
- Ne bi on tebi ništa prodao ni uz kakvu cenu — odgovoriYossarian. - On se jako ljuti na tebe što mu konkurišeš. Zapravo se na sve jako Ijuti zato što su prošle nedelje svi dobili prolivv i izneli mu menzu na loš glas. Čuješ, ti bi nam mogao pomoći. - Yossarian ga iznenada ščepa za ruku. - Bili mogao krivotvoriti nekoliko službenih naloga na onom svom šapirografu da ne letimo na Bolognu?
Bivši stariji vojnik Wintergreen mu se polako istrgnu gledajući ga prezirno.
- Jasno da bih mogao - razjasni mu ponosno. - Ali mi nije ni nakraj pameti da to učinim.
- Zašto?
- Zato što je to vaš posao. Svaki od nas ima svoj posao. Moj je posao da utopim ove upaljače »Zippo« uz izvjesnu dobit ako mogu, i da otkupim nešto pamuka od Mila. Vaš je posao da bombardujete skladišta municije u Bologni.
- Ali ja ću poginuti u Bologni - pravdao se Yossarian. - Svi ćemo poginuti.
- E pa, onda ćete naprosto morati poginuti - odvrati bivši stariji vojnik Wintergreen. - Kako ne možeš to shvatiti fatalistički kao ja? Ako je meni suđeno da utopim ove upaljače uz izvesnu dobit i da jeftino kupim od Mila nešto egipatskog pamuka, onda ću tako i uraditi. A ako je tebi suđeno da pogineš nad Bolognom, onda ćeš i poginuti, pa zašto onda ne bi poginuo kao čovek? Nije mi drago što ti to moram reći, Yossariane, ali postaješ prava baba.
Clevinger se složio s bivšim starijim vojnikomWintergreenom da je Yossarianov posao da pogine nad Bolognom, i pozelenio je od negodovanja kad mu jeYossarian priznao da je on pomakao liniju fronta na karti i tako skrivio odgađanje leta.
- A zašto ne, do đavola? - zarežao je Yossarian prepirući se još vatrenije zato što je slutio da nema pravo.
- Zar da meni raznesu dupe samo zato što bi pukovnik htieo da postane general?
- A što je s ljudima na kopnu? - pitao ga je Clevinger isto tako uzbuđeno.
- Zar da njima raznesu dupeta samo zato što ti nećeš da letiš? Ti Ijudi imaju pravo na pomoć iz vazduha!
- Ali ne baš na moju pomoć. Slušaj, njima je svejedno ko će uništiti ona skladišta municije. Jedini razlog zbog kojeg ćemo mi leteti jest taj što nas je onaj gad Cathcart dobrovoljno prijavio.
- Ma znam ja sve to - uveravaše ga Clevinger komu ispijeno lice beše bledo, a smeđe oči odavahu potpunu iskrenost. -Ali ostaje činjenica da ta skladišta municije još stoje na svom mestu. Ti vrlo dobro znaš da ja ne držim do pukovnika Cathcarta ništa više nego i ti. - Clevingeru su podrhtavale usne kad je ućutao da bi bolje istakao svoje reči, a onda je polagano udario šakom po svojoj vreći zaspavanje. - Ali nije na nama da sudimo koje ciljeve treba uništiti, ni ko treba da ih uništi, ni...
- Ni ko će poginuti? Ni zašto?
- Pa da, čak ni to. Mi nemamo prava da sumnjamo...
- Ti si lud!
- ... Nemamo prava da sumnjamo
- Hoćeš li zaista da kažeš da se mene ne tiče kako ni zašto ću poginuti, i da se to tiče samo pukovnika Cathcarta? Hoćeš li zaista to da kažeš?
- Jest, hoću - ostajao je Clevinger pri svome, ali nekako nesigurno. - Ima Ijudi kojima je poverena dužnost da dobiju rat i koji su u mnogo boljem položaju od nas da procene koje ciljeve treba bombardovati.
- Mi govorimo o dve različite stvari - odvrati Yossarian pokazujući preteranu zamorenost. - Ti govoriš o odnosu avijacije prema pešadiji, a ja govorim o mom odnosu prema pukovniku Cathcartu. Ti govoriš o tome kako ćemo dobit rat, a ja govorim o tome kako ćemo dobiti rat i kako ću ja ostati živ.
- Upravo tako - odseče Clevinger, zadovoljan sam sobom. -A šta misliš šta je od toga važnije?
- Kome? - opali Yossarian kao iz topa. - Otvori oči, Clevingeru! Mrtvima je potpuno svejedno ko će dobiti rat.
Clevinger je sedeo časak kao da ga je ko ćušnuo.
- Čestitam! - uskliknu ogorčeno, a pretanka, kao mleko bela bora zatvori mu čvrsto usne u beskrvan krug što se stezaše. - Ne mogu zamisliti držanje koje bi moglo više obradovati neprijatelja.
- Neprijatelj je svatko - odreza Yossarian važući reči - ko će te naterati u smrt, bez obzira na kojoj je strani, uključujući tu i pukovnika Cathcarta. I nemoj to nikad smetnuti s uma, jer što duže budeš to imao na umu, to ćeš možda duže živeti.
Clevinger je to ipak smetnuo s uma i sad je bio mrtav. Tada je Clevingera bio toliko uzrujao taj razgovor da mu se Yossarian nije usudio priznati da je on skrivio i epidemiju prolliva zbog kojeg je došlo do onog drugog nepotrebnog odgađanja. Milo se još više uzrujao zbog mogućnosti da mu je neko opet potrovao eskadrilu, pa je sav užurban i srdit došao Yossarianu da ga zamoli za pomoć.
- Molim te da saznaš od kaplara Snarka nije li on opet metnuo sapuna za pranje rublja u batate - zamolio ga je u poverenju. - Kaplar Snark ima poverenje u tebe i reći će ti istinu ako mu dadeš časnu reč da nećeš nikome reći. Čim ti on kaže, javi mi.
- Naravno da sam metnuo sapuna za pranje rublja u batate- priznade kaplar Snark Yossarianu. - Pa zar me niste vi zamolili da tako uradim? Sapun za pranje rublja najbolji je za tu svrhu.
- Kune mi se bogom da on nema s tim nikakve veze - izvesti Yossarian Mila.
Milo sumnjičavo napući usne.
- Dunbar kaže da nema Boga.
Nije više bilo nikakve nade. Do sredine iduće nedelje svi su u eskadrili već pomalo nalikovali na Gladnoga Joea, koji nije morao da leti pa je užasno vrištao u snu. On je bio jedini koj je mogao s spava. Po celu božIju noć Ijudi su tumarali u mraku ispred šatora kao neme utvare s cigaretom u ustima. Obdan su, u besposlenim, potištenim skupinama, buljili u liniju fronta ili u mirnu priliku doktora Daneeke koji je sedeo ispred zatvorenih vrata sanitetskog šatora, ispod zlokobnog, rukom ispisanog natpisa. Počeli su izmišljati gorke, mračne šale i zloslutne glasine o propasti koja ih očekuje u Bologni.
Yossarian je jedne večeri pijan pristupio potpukovniku Kornuda ga zavitlava zbog novog Lepageova topa koji su Nemci bili uveli u borbu.
- Kakav Lepageov top? - pitao je potpukovnik Kornra doznalo.
- Novi Lepageov top lepak kalibra trista četrdeset i četirimilimetra - odgovori Yossarian. - Celu formaciju aviona slepi u vazduhu.
Potpukovnik Korn istrgnu lakat iz Yossarianovih šaka iznenađeno i uvređeno.
- Ostavi me na miru, idiote jedan! - uzviknu besno gledajući s osvetničkim zadovoljstvom kako Nately skačeYossarianu na leđa i odvodi ga. - Ama, ko je, uostalom, taj luđak?
Pukovnik Cathcart se veselo kesio.
- To je onaj čovek koga sam, na vaš nagovor, odlikovao poslije Ferrare. Nagovorili ste me i da ga promaknem u čin kapetana, sećate li se? Tako vam i treba.
Nately je bio lakši od Yossariana pa je imao muke da odvede krupnog Yossariana, koji je teturao, preko cele prostorije do slobodnog stola.
- Jesi li poludeo? - siktao je Nately od uzrujanosti. - Pa to je potpukovnik Korn. Jesi li poludeo?
Yossarian je hteo još nešto popiti, pa je obećao da će mirno otići ako mu Nately donese još jednu čašu. Zatim je naterao Natelyja da mu donese još dve čaše. Kad ga je Nately napokon doveo nekako do vrata, uljezao je u klub kapetan Black lupajući snažno svojim blatnim cipelama po drvenom podu i levajući vodu oko sebe kao sa strehe visokog krova.
- E, gadovi jedni, sad ste nadrljali! - javi ushićeno izlazeći iz bare koju je napravio oko svojih nogu. - Upravo mi je telefonirao potpukovnik Korn. Znate li šta vas čeka u Bologni? Ha-ha! Novi Lepageov top ljepak koji slepi celu formaciju aviona u vazduhu.
- Bože sveti, pa to je istina! - kriknu Yossarian i sruši se, prestravljen, na Natelyja.
- Nema Boga - odvrati Dunbar mirno i priđe im teturajući pomalo.
- Hej, daj mi pomozi da ga odvedem! Moramo ga odvesti natrag u šator.
- ko kaže?
- Ja kažem. Uh, gle kako pada!
- Moramo nabaviti neka kola.
- Ukradite kola kapetana Blacka - reče Yossarian. - Ja.uvek tako radim.
- Ne možemo ukrasti ničija kola. Otkako si ti počeo krasti najbliža kola kad god ti zatrebaju, niko više ne ostavlja ključ u kolima.
- Upadajte - reče poglavica Beli Halfoat zaustavljajući pijan pred njima zatvoreni džip. Čekao je dok se nisu svi potrpali, a onda je jurnuo tako naglo da su se svi otraga povaljali. Smejao se grohotom na njihove kletve. Kad je izišao iz parkirališta, poterao je kola pravo napred i zabio ih unasip na drugoj strani ceste. Svi su se ostali složili u nemoćnu hrpu i počeli ga opet kleti.
- Zaboravio sam okrenuti - protumači.
- Pazi kako voziš, a? - upozori ga Nately. - Biće pametnije da upališ farove.
Poglavica Beli Halfoat potera džip natrag, okrenu ga i raspali uz cestu najvećom mogućom brzinom. Kotači su škripali na crnoj površini ceste.
- Nemoj tako brzo - molio je Nately.
- Najbolje da i mene najpre odvezete u vašu eskadrilu da vam pomognem da ga strpate u krevet. Onda me možete odvesti u moju eskadrilu.
- ko si ti, do đavola ?
- Dunbar.
- Hej, upali farove - viknu Nately. - I pazi na cestu!
- Upaljeni su. Zar nije Yossarian u kolima? Ja sam samo radi njega primio sve vas, gadove, u kola.
Poglavica Beli Halfoat sav se okrenu i zagleda u stražnja sedala.
- Pazi na cestu!
- Yossariane! Je li tu Yossarian?
- Ovde sam, poglavico! Hajdemo kući. Otkud si ti tako siguran? Nisi mi uopšte odgovorio na moje pitanje.
- Eto vidiš! Rekao sam ti da je ovde.
- Kakvo pitanje?
- O čemu smo već ono razgovarali.
- Je li bilo važno?
- Ne sećam se je li bilo važno ili nije. Bogamu, kad bih sebar mogao setiti šta je to bilo.
- Nema Boga.
- O tome smo baš i razgovarali - uzviknu Yossarian. - Otkud si ti tako siguran da ga nema?
- Hej, jesi li siguran da si upalio farove? - dreknu, Nately.
- Upaljeni su, upaljeni. Šta bi taj hteo od mene? To se samo zbog ove silne vode na šajbi vama otraga čini da je mrak.
- Lepa je, lepa kiša.
- Ja se nadam da neće nikad prestati. Kiša pada, tra...
Poglavica Beli Halfoat nije skrenuo na idućem zavoju, nego je uterao džip sve do vrha strmog nasipa. Vraćajući se dole, džip se prevrnuo na bok i polako svalio u blato Nastala je grozna tišina.
- Jesu li svi čitavi? - zapita poglavica Beli Halfoat prigušenim glasom. Niko nije bio povređen, pa je on glasno odahnuo. - To mi je, znate, mana - prostenja. -Nikad nikog ne slušam. Neko mi je neprestano govorio da upalim farove, ali ga baš nisam hteo poslušati.
- Ja sam ti neprestano govorio da upališ farove.
- Znam, znam. A baš te nisam hteo poslušati, je li? Kad bih sada bar imao šta da popijem. Pa ja imam nešto. Gledajte!Nije se razbila.
- Pada kiša i unutra - napomenu Nately. - Ja sam već mokar.
Poglavica Beli Halfoat otvori bocu viskija, otpi i pruži je dalje. Ležeći zapleteni jedan na drugome, pili su svi osim Natelyja koji je uzalud pipao oko sebe tražeći kvaku na vratima. Boca mu tresnu na glavu, a viski mu se izli niz vrat. On se poče grčevito previjati.
- Hej, moramo se izvući odavde! - viknu. - Svi ćemo se potopiti.
- Ima li koga ovde? - zapita Clevinger zabrinuto i osvetli ih odozgo džepnom svetiljkom.
- Pa, to je Clevinger! - uzviknuše, a kad im on pruži ruku, pokušaše ga uvući unutra kroz prozor.
- Pogledaj ih! - uzviknu Clevinger ogorčeno McWattu koji je sedeo cereći se za upravljačem štabnog automobila. - Leže tu kao čopor pijanih životinja. I ti, i Nately! Sram te bilo! Hajde - pomozi mi da ih izvučem odavde pre nego što svi pokrepaju od upale pluća.
- Pa znaš da to ne zvuči baš loše - razmatraše poglavica Beli Halfoat. - Ja mislim da ću ja umreti od upale pluća.
- Zašto?
- A zašto ne? - odvrati poglavica Beli Halfoat, pa se ponovo lepo zavali u blato držeći bocu viskija u naručju.
-Ama, gledaj ga šta sad radi! - uzviknu Clevinger srdito. -Hoćeš li ustati i ući u kola da se svi vratimo u eskadrilu?
- Ne možemo se svi vratiti. Neko mora ostati ovde s poglavicom da mu pomogne vratiti ovaj džip koji je posudio od šefa voznog parka.
Poglavica Beli Halfoat zavali se u štabna kola smijuckajući se razdragano i ponosno.
- To je bio džip kapetana Blacka - saopšti im likujući. -Malopre sam mu ga ukrao ispred oficirskog kluba pomoću rezervnog svežnja ključeva, za koje on misli da ih je jutros izgubio.
- Ah, sunce mu žarko! To moramo zaliti!
- Zar niste dosta pili? - stade ih Clevinger grditi čim McWatt potera kola. - Gledajte kakvi ste! Vama je, čini se, svejedno hoćete li pokrepati od alkohola ili se utopiti?
- Glavno da ne krepamo u vazduhu!
- Hej, daj gas, daj gas - nagovarao je poglavica Beli Halfoat McWatta. - I ugasi farove! Tako se to radi.
- Doktor Daneeka ima pravo - nastavi Clevinger. - Ljudi se znaju čuvati. Vi mi se zbilja svi gadite.
- U redu, lajavče, van iz kola - naloži mu poglavica Beli Halfoat.
- Neka svi iziđu iz kola osim Yossariana. Gde jeYossarian?
- Pusti me - nasmeja se Yossarian odgurujući ga. - Sav si blatan.
Clevinger usmeri pažnju na Natelyja.
- Ti si me najviše iznenadio. Znaš li kako smrdiš? Umjsto da paziš na njega, napio si se baš kao i on. A šta bi bilo da se opet pograbio s Applebyem? - Clevinger razrogači oči od uznemirenosti kad ču kako se Yossarian kesi. - Nije se valjda opet pograbio s Applebyem?
- Nije ovaj put - reče Dunbar.
- Ne, nisam ovaj put. Ovaj put je bilo još bolje.
- Ovaj put se pograbio s potpukovnikom Kornom.
- Nije valjda! - zinu Clevinger.
- Ma nemojte? - uzviknu poglavica Beli Halfoat oduševljeno. - To moramo zaliti.
- Ali, to je grozno! - kaza Clevinger odajući ozbiljno strahovanje. - Pa kog si đavola dirao u potpukovnika Korna? Čuj, šta je to sa svetlima? Otkud ovaj mrak?
- Ugasio sam ih - odgovori McWatt. - Znaš, poglavica Beli Halfoat ima pravo. Mnogo je bolje bez farova.
- Jesi li ti poludeo? - vrisnu Clevinger i skoči da upali farove, pa se okrenu Yossarianu, gotovo obuzet histerijom. - Vidiš li ti šta radiš? Svi se već ponašaju kao ti! A šta bi bilo kad bi kiša prestala pa kad bismo sutra morali leteti na Bolognu? Bili biste u krasnoj fizičkoj kondiciji!
- Neće kiša nikad prestati. Jok, gospodine moj, ovakva bi kiša mogla zbilja večno padati.
- Prestala je! - reče neko i svi u kolima ućutaše.
- Jadna žgadijo - promrmlja poglavica Beli Halfoat sažaljivo nakon nekoliko trenutaka.
- Je li zaista prestala? - upita Yossarian krotko.
McWatt isključi brisače da se uveri. Kiša je prestala. Počelo se razvedravati. Mesec se oštro ocrtavao kroz smeđu izmaglicu nalik na gazu.
- Ha, bože - zapevucka McWatt trezno - šta se može!
- Ne brinite, momci - reče poglavica Beli Halfoat. - Uzletište je raskvašeno da bi sutra moglo biti upotrebljivo. A možda će opet početi padati pre nego što se aerodrom osuši.
- Ti, prokleti, smrdljivi, šugavi kurvin sine - zavrištao je Gladni Joe iz svog šatora kad su dojurili do eskadrile.
- Ti Isusa Boga, pa zar se već vratio? Ja sam mislio da je još u Rimu s poštanskim avionom.
- Uh! Uuuuh! Uuuuuuuuh! - derao se Gladni Joe.
Poglavica Beli Halfoat uzdrhta.
- Ježim se kad čujem tog frajera - priznade zlovoljnim šapatom. - Hej, a šta je s kapetanom Flumeom?
- Ja se opet ježim kad njega vidim. Vidieo sam ga u šumi prošli put kako jede neke bobice. Više uopšte ne spava usvojoj prikolici. Strašno izgleda.
- Gladni Joe se boji da će morati zameniti nekog ko se razboli, iako se ntko ne može prijaviti da je bolestan. Jeste li ga videli neku noć kako je hteo ubiti Havermeyera i kako je pao u Yossarianov rov?
- Uuuuh! - derao se Gladni Joe. - Uh! Uuuuh! Uuuuuuuuh!
- Ipak je lepo otkako više nema Flumea u menzi. Nema više onoga: »Vol, daj mi sol!«
- Ni onoga: »Pera, daj mi bibera!«
- Ni onoga: »Buha, daj mi hleba!»
- Beži, beži - derao se Gladni Joe. - Rekao sam ti da bežiš, beži, prokleti, smrdljivi, šugavi kurvin sine!
- Sad bar znamo šta sanja - napomenu Dunbar kiselo. -Sanja proklete, smrdljive, šugave kurvine sinove.
Kasno te noći Gladni Joe je sanjao da mu Hupleov mačak spava na glavi i da ga guši, a kad se probudio, Hupleov mu je mačak zaista spavao na glavi. Strašno se prepao, a prodoran, nezemaljski vrisak koji je proparao mrak i mesečinu odjekivao je potom sekunde i sekunde, poput kakve teške tutnjave. Sledila je grobna tišina, a onda se u njegovom šatoru digla paklena galama.
Yossarian je stigao među prvima. Kad je uleteo kroz ulaz, Gladni Joe je već izvadio revolver i upinjao se da izvuče ruku iz Hupleova stiska i da ustreli mačka, koji je neprestance pljuckao i tobože ga žestoko napadao, da mu odvrati pažnju od Huplea kako ne bi njega ustrelio. Oba su čoveka bila u vojničkom donjem rublju. Obična žarulja ludo se njihala na žici i izmešane se crne sene zbrkano vrtele i iskrsavale, tako da se činilo da se celi šator Ijulja. Yossarian je instinktivno pružio ruke da se održi na nogama, a onda se iz sve snage zaletio i srušio sva tri borca podase na zemlju. Izvukao se iz gužve držeći svakom rukom po jednoga za potiljak - Gladnoga Joea i mačka. Gladni Joe i mačak merilisu jedan drugoga krvničkim pogledima. Mačak je gnevno pljuckao na Gladnoga Joea, a Gladni Joe se trudio da ga dohvati šakom.
- Hoćemo poštenu borbu - objavi Yossarian, a svi ostali koji su prestravljeni dotrčali kad su čuli galamu, počeše radosno klicati od silna olakšanja. - Hoćemo poštenu borbu - razjasni on službeno Gladnom Joeu i mačku pošto ih je obojicu izneo napolje, držeći ih još za potiljke. - Šakama, zubima i pandžama. Ali bez revolvera - opomenu Gladnoga Joea. - I bez pljuvanja - opomenu strogo mačka. - Kad vas obojicu pustim, navalite! Kad uđete u klinč, odmah se razdvojite i nastavite borbu! Napred!
Sjatila se sva sila ljudi kojima se vrtelo u glavi i koji su bili željni kakve bilo razonode, ali je mačka, čim ga je Yossarian pustio, uhvatila trta pa je sramno pobegao pred Gladnim Joeom, kao sinja kukavica. Gladni Joe beše proglašen za pobednika. Otišao je šepureći se i smeškajući se ponosno kao kakav šampion, dignuvši visoko svoju smežuranu glavu i isturivši mršava prsa. Pobednički je opet legao u postelju i ponovo sanjao kako mu Hupleov mačak spava na glavi i guši ga.
KRAJ
Нема коментара:
Постави коментар