Dan Brown, Da Vičijev Kod ( poglavlje 64, 65, 66, 67 )

 

Poglavlje 64 

        Tibing sede na divan, držeći drvenu kutiju na krilu i diveći se složenoj intarziji ruže na poklopcu. Ova noć je postala najčudnija i najmagičnija noć čitavog mog života.

     "Podignite poklopac", prošaputa Sofi, što jeći iznad njega, pored Langdona. 

     Tibing se nasmeši. Nemojte me požurivati. Nakon što je proveo više od decenije tragajući za ključnim kamenom, želeo je da uživa u svakoj milisekundi ovog trenutka. Prešao je dlanom preko drvenog poklopca, osećajući pod kožom teksturu intarziranog cveta. 

      "Ruža", prošaputao je. Ruža je Magdalena a Magdalena je Sveti gral. Ruža je kompas koji pokazuje pravi put. Tibing se osećao budalasto. Godinama je obilazio katedrale i crkve širom Francuske, plaćajući poseban ulaz, istražujući stotine lukova pod rozetama, tragajući za šifrovanim ključnim kamenom. La def de voute - kameni ključ ispod znaka Ruže.

    Tibing polako otkači kopču i podiže poklopac. 

     Kad mu je pogled konačno pao na sadržaj kutije, znao je iste sekunde da ovo može biti jedino ključni kamen. Zurio je u kameni cilindar, načinjen od međusobno povezanih brojčanika sa slovima. Naprava mu je izgledala iznenađujuće poznato. 

     "Dizajniran prema Da Vinčijevim dnevnicima", reče Sofi. "Moj deda ih je pravio iz hobija." 

     Naravno, shvati Tibing. Video je skice i nacrte. Ključ za pronalaženje Svetog grala leži unutar ovog kamena. Tibing izvadi teški kripteks iz kutije, držeći ga pažljivo. Iako nije imao predstavu kako da otvori cilindar, osećao je da njegova sopstvena sudbina leži unutra. U trenucima neuspeha, Tibing se pitao da li će njegova životna potraga ikada biti nagrađena. Sada su te sumnje zauvek nestale. Mogao je čuti drevne reči... osnovu legende o Gralu: 

   Vous ne trouvezpas le Saint-Graal, c'est le Saint-Graal qui vous trouve.

 
    Ne pronalazite vi Gral, već Gral pronalazi vas. 

    I večeras, neverovatno, ključ za pronalaženje Svetog grala ušetao je pravo kod njega. 

      Dok su Sofi i Tibing sedeli sa kripLoksom i razgovarali o sirćetu, brojčanicima i mogućoj šifri, I.angdon je odneo kutiju od ružinog drveta preko prostorije do dobro osvetljenog stola kako bi je bolje pogledao. Nešto što je Tibing upravo rekao prolazilo mu je kroz glavu. 

   Ključ za pronalaženje Grala je sakriven ispod znaka Ruže.

    Langdon podiže drvenu kutiju naspram svetla i pregleda umetnuti simbol ruže. Iako njegovo poznavanje umetnosti nije uključivalo stolariju niti intarzirani nameštaj, upravo se bio setio čuvene popločane tavanice španskog manastira izvan Madrida, gde su pločice sa tavanice počele da otpadaju tri veka nakon podizanja manastira, otkrivajući sveti tekst koji monasi behu ispisali na gipsu ispod pločica. 

     Langdon ponovo pogleda Ružu. 

     Ispod Ruže.

     Sub Rosa.

      Tajna.

     Zvuk udara iz hodnika natera ga da se okrene. Nije video ništa sem senki. Mora da je Tibingov sluga prolazio hodnikom. Langdon se vrati kutiji. Pređe prstom preko glatke ivice intarzije, pitajući se da li bi mogao da izvadi ružu, ali delo majstora je bilo savršeno. Sumnjao je da bi se čak i oštrica žileta mogla umetnuti između intarzije ruže i pažljivo izrezbarenog udubljenja u koje je smeštena. 

     Otvarajući kutiju, on pregleda unutrašnju stranu poklopca. Bila je glatka. Dok se pomerao, međutim, svetlo pade na nešto što je izgledalo kao mala rupa, smeštena u samom središtu. Langdon spusti poklopac i pregleda intarziju od gore. Nema rupe. 

    Ne providi se.

    Spuštajući kutiju na sto, on pređe pogledom po prostoriji i spazi hrpu papira spojenih spajalicom. Uzimajući spajalicu, vrati se do kutije otvori je i ponovo pregleda rupu. Pažljivo ispravi spajalicu i umetnu jedan njen kraj u rupu. Nežno je gurnu. Gotovo da nije bio potreban nikakav napor. Čuo je kako je nešto tiho zazvečalo po stolu. Langdon zatvori poklopac i pogleda. Bio je to mali komad drveta, poput dela slagalice. Drvena ruža ispala je iz poklopca i pala na sto. 

    Sasvim nem, Langdon je zurio u golo mesto na poklopcu gde se nalazila Ruža. Tamo, izrezbarena u drvetu, ispisana preciznom rukom, stajala su četiri reda teksta na jeziku koji nikada ne beše video. 

     Slova izgledaju pomalo nalik semitskim, mislio je Langdon u sebi, pa ipak ne prepoznajem jezik!

   Iznenadan pokret iza njega privuče mu pažnju. Dolazeći niotkuda, snažan udarac u glavu obori Langdona na kolena. 

     Dok je padao, za trenutak mu se učinilo da vidi bledog duha kako lebdi nad njim, stežući pištolj. Potom se sve zacrni. 

  Poglavlje 65

 
        Iako je radila u policiji, Sofi Nevo se nikada do te noći nije našla pred uperenim pištoljem. Gotovo nezamislivo, pištolj u koji je sada zurila stezala je bleda ruka ogromnog albina duge bele kose. Gledao ju je crvenim očima iz kojih je zračilo nešto zastrašujuće i nepoznato. Odeven u vuneni ogrtač koji je držao svezan konopac, ličio je na srednjovekovnog sveštenika. Sofi nije imala pojma ko je, pa ipak je iznenada počela da uvažava Tibingove sumnje da iza svega stoji Crkva. 

      "Znate po šta sam došao", reče monah šupljim glasom. 

      Sofi i Tibing sedeli su na divanu, uvis podignutih raku. Langdon je, stenjući, ležao na podu. Monahov pogled istog trenutka pade na ključni kamen na Tibingovom krilu. 

      Tibingov glas bio je izazivački. "Nećete umeti da ga otvorite."

       "Moj Učitelj je veoma mudar", odgovori monah prilazeći bliže, naizmence uperujući pištolj u Tibinga i Sofi. 

      Sofi se pitala gde je Tibingov sluga. Zar nije čuo kako je Robert pao?

     "Ko je vaš učitelj?" upita Tibing. "Možda možemo da se dogovorimo o ceni."

      "Gral nema cenu." Prišao im je još bliže. 

       "Krvarite", Tibing primeti mirno, pokazujući glavom na monahov desni članak gde mu je mlaz krvi tekao niz nogu. "I hramljete."

      "Kao i vi", odgovori monah, pokazujući na metalne štake naslonjene pored Tibinga. "A sada mi dajte ključni kamen." 

      "Vi znate za ključni kamen?" reče Tibing, iznenađen. 

       "Nije važno šta ja znam. Polako ustanite i dajte mi ga."

      "Teško mi ide ustajanje." 

        "Samo polako. Bez brzih pokreta." 

      Tibing provuče desnu ruku kroz jednu štaku i uhvati ključni kamen levom. Teturajući se, podiže se na noge i uspravi, držeći teški cilindar na dlanu leve ruke, nestabilno se oslanjajući na štaku desnom.

 
        Monah se približi na svega metar, sa pištoljem uperenim pravo u Tibingovu glavu. Sofi je bespomoćno posmatrala kako monah poseže za cilindrom. 

      "Nećete uspeti", reče Tibing. "Jedino dostojni mogu otključati ovaj cilindar." 

       Jedino Bog prosuđuje ko je dostojan, pomisli Sajlas. 

        "Prilično je težak", reče Tibing. Ruka mu je sada podrhtavala. "Ako ga brzo ne uzmete, plašim se da ću ga ispustiti!" Opasno se njihao. 

      Sajlas brzo zakorači napred da uzme cilindar, i upravo tada, čovek na štakama izgubi ravnotežu. Štaka mu iskliznu i on poče da pada postrance, udesno. Ne! Sajlas jurnu da spase cilindar, ispuštajući oružje. Ali ključni kamen mu je izmicao. Dok je Tibing padao, levu ruku ispruži unatrag, i cilindar se skotrlja na kauč. Istog trenutka, metalna štaka koja je iskliznula ispod njega kao da dobi ubrzanje, opisujući širok luk prema Sajlasovoj nozi. 

     Žaoke bola jurnuše Sajlasovim telom kad štaka pogodi pojas od kostreti, zaranjajući bodlje dublje u njegovo već raskrvavljeno meso. Posrćući, Sajlas se sruči na kolena, zbog čega mu se pojas useče još dublje. Pištolj opali uz zaglušujući prasak i metak se zari u daske na podu dok je Sajlas padao. Pre nego što je stigao da podigne pištolj i ponovo opali, žena ga pogodi nogom pravo ispod vilice. 

     Na početku prilaznog puta, Kole je čuo pucanj. Prigušeni prasak ga uspaniči. Sada dok se čekao Faš, Kole već bese izgubio svaku nadu da će biti lično zaslužan za večerašnje pronalaženje Langdona. Ali neka je Kole proklet ako dozvoli da ga Fašov ego odvede pred komisiju pri Ministarstvu zbog zanemarivanja policijske procedure. 

     Oružje je opalilo u privatnoj kući! A vi ste čekali na početku prilaznog puta?

     Kole je znao da je prilika za prikradanje davno izgubljena. Takođe je znao da će, ako bude dokono stajao još makar sekund, čitava njegova karijera do ujutru biti prošlost. Posmatrajući gvozdenu kapiju imanja,  donese odluku. 

  "Srušite je." 

      U dalekim oblastima svog omamljenog mozga, Robert Langdon je začuo pucanj. Takođe je čuo i bolni vrisak. Sopstveni? Pneumatska bušilica bušila je rupu u zadnjem delu njegove lobanje. Negde u blizini, ljudi su razgovarali. 

      "Gde si do đavola bio?" urlao je Tibing. 

       Sluga je utrčao u sobu. "Šta se dogodilo? Oh, bože! Koje to? Zovem policiju!" "Do đavola! Nemoj zvati policiju. Budi koristan i donesi nam nešto čime ćemo obuzdati ovog monstruma." 

     "I led!" viknu Sofi za njim. 

      Langdon ponovo odluta. Još glasova. Kretanje. Sada je sedeo na divanu. Sofije držala led na njegovoj glavi. Lobanja ga je bolela. Kad je vid počeo postepeno da mu se razbistrava, spazi telo na podu. Da li ja to haluciniram? Ogromni albino monah ležao je zapušenih usta i vezan lepljivom trakom. Brada mu je bila rasečena, a ogrtač iznad desne butine natopljen krvlju. Izgledalo je da i on upravo dolazi k svesti. 

     Langdon se okrete ka Sofi. "Koje to? Šta se... desilo?" 

      Tibing došepa do njega. "Spasao te je vitez koji je zamahnuo Ekskaliburom Acme Orthopedic.

      "Šta? Langdon je pokušao da se uspravi. 

      Sofin dodir bio je drhtav ali nežan. "Odmori se minut, Roberte." 

      "Plašim se", reče Tibing, "da sam tvojoj prijateljici upravo demonstrirao prednost mog žalosnog stanja. Čini se da nas svi potcenjuju." 

      Sa svog mesta na divanu, Langdon pogleda naniže u monaha i pokuša da shvati šta se desilo. 

       "Nosio je pojas od kostreti", objasni Tibing. 

       "Šta?"

 
        Tibing pokaza na krvavu traku nazubljene kože koja je ležala na podu. "Kaiš 'discipline'. Nosio ga je na butini. Precizno sam naciljao." 

      Langdon protrlja glavu. Znao je za pojaseve "discipline". "Ali kako... si znao?" 

      Tibing se naceri. "Hrišćanstvo je moja oblast, Roberte, a pošto je organizacije koje su lake za prepoznavanje." Uperi štaku u krv koja je natapala monahov ogrtač. "Kao što se pokazalo." 

      "Opus Dei", prošaputa Langdon, sećajući se nedavnog medijskog izveštaja o nekoliko istaknutih bostonskih poslovnih ljudi, članova organizacije Opus Dei. Pronicljivi saradnici su lažno i javno optužili te ljude da nose pojaseve "discipline" ispod trodelnih odela. Zapravo, trojica ljudi nisu nosili ništa slično. Poput mnogih članova sekte Opus Dei, ti poslovni ljudi su bili pasivni članovi i nisu upražnjavali telesno samomučenje. Bili su pobožni katolici, brižni očevi i izrazito angažovani članovi zajednice. Zato su mediji brzo prešli na šokantniju priču o predanijim 'aktivnim' članovima sekte... članovima poput monaha koji je sada ležao na podu ispred Langdona. 

     Tibing je pažljivo proučavao krvavi pojas. "Ali zašto bi sekta Opus Dei pokušavala da pronađe Sveti gral?" 

     Langdon je bio suviše omamljen da bi razmišljao o tome.

      "Roberte", reče Sofi, prilazeći drvenoj kutiji. "Šta je ovo?" Držala je malu intarziju Ruže koju je izvadio iz poklopca. 

      "To je pokrivalo izrezbareni tekst na kutiji. Mislim da bi nam on mogao saopštiti kako da otvorimo ključni kamen." 

      Pre nego što su Sofi i Tibing stigli da odgovore, more plavih policijskih svetala i sirena izroni u podnožju brda i poče da gmiže uz prilazni put dug osamsto metara. 

       Tibing se namršti. "Prijatelji moji, izgleda da treba doneti odluku. I bolje da to uradimo brzo." 

  Poglavlje 66

 
      Kole i njegovi agenti provališe na ulazna vrata rezidencije ser Lija Tibinga sa isukanim pištoljima. Raspodelivši se, počeše da pretražuju sve sobe u prizemlju. Otkrili su rupu od metka u podu salona, tragove borbe, malo krvi, neobičan nazubljen kožni remen i delimično potrošeni kolut lepljive trake. Čitavo prizemlje izgledalo je napušteno. 

      Baš kad se Kole spremao da raspodeli svoje ljude kako bi pretražili podrum i teren iza kuće, začu glasove na spratu iznad. 

     "Gore su!" 

    Jurnuvši uz široke stepenice, Kole i njegovi ljudi kretali su se od prostorije do prostorije kroz ogromnu kuću, proveravajući mračne spavaće sobe i hodnike dok su se približavali glasovima. Činilo se da zvuk dolazi iz poslednje spavaće sobe na kraju izuzetno dugačkog hodnika. Agenti su prilazili korak po korak niz hodnik, blokirajući moguće izlaze. 

     Kada su se približili poslednjoj sobi, Kole primeti da su vrata širom otvorena. Glasovi iznenada utihnuše, i smeni ih buka nalik zvuku motora. 

      Podignutog pištolja, Kole dade signal. U tišini, posežući rukom iza ragastova, on napipa prekidač i upali svetilo. Ulećući u sobu praćen svojim ljudima, Kole viknu i uperi pištolj... ni u šta. 

     Prazna gostinska soba. Spartanska. 

    Bučni zvuk automobilskog motora dolazio je sa crne elektronske table na zidu pored kreveta. Kole je video iste takve svuda po kući. Neka vrsta kućnog interfona. Pritrčao je. Ploča je imala desetak obeleženih dugmića: 

       RADNA SOBA... KUHINJA... VEŠERNICA... PODRUM ... 

           Odakle do đavola čujem kola? 

     GLAVNA SPAVAĆA SOBA... SUNČANA SOBA... AMBAR... BIBLIOTEKA... 

     Ambar! Kole je za nekoliko sekundi već bio dole i trčao ka stražnjim vratima, povevši usput još jednog agenta. Pretrčali su preko  stražnjeg travnjaka i bez daha stigli do oronulog sivog ambara. Čak i pre nego što su ušli, Kole začu zvuk motora koji se udaljava. Isuka oružje, uleti unutra i upali svetla. 

       Desna strana ambara bila je primitivna radionica - kosilice za travu, automatske alatke, baštenske potrepštine. Na zidu u blizini visila je poznata ploča interfona. Jedna od sklopki na njoj bila je spuštena, označavajući prenos. 

       GOSTINSKA SPAVAĆA SOBA II 

      Kole se okrete dok je gnev u njemu rastao. Namamili su nas na sprat pomoću interfona! Pretraživši drugu stranu ambara, on otkri dug niz konjskih boksova. Konja nije bilo. Očigledno, vlasniku je bila draža druga vrsta konjske snage; boksovi su preuređeni u impresivan parking. Zadivljujuća zbirka - Rols Rojs oldtajmer, Aston Martin sportski dvosed takođe oldtajmer, Porše 356. 

      Poslednji boks bio je prazan. 

      Kole pritrča i vide mrlje od ulja na tlu. Ne mogu otići sa imanja. Prilazni put i kapiju preprečila su dvoja patrolnih kola, upravo da spreče nešto ovako. 

     "Gospodine?" Agent pokaza niz boksove. 

     Stražnja klizna vrata ambara bila su otvorena ka mračnoj, blatnjavoj padini talasastih polja koja se protezaše u noć iza ambara. Kole pritrča vratima, pokušavajući da nešto razazna u mraku. Jedino što je mogao da vidi bili su nejasni obrisi šume u daljini. Ovu šumovitu dolinu je verovatno presecalo na desetine puteljaka i lovačkih staza kojih nije bilo na karti, ali je Kole bio siguran da njegov plen neće stići do šume. "Pošalji ljude tamo. Verovatno su se već zaglavili negde u blizini. Ti šmekerski sportski automobili ne mogu da savladaju ovakav teren."

     "Hm, gospodine?" Agent je pokazivao na tablu s ključevima od kola. Natpisi iznad zakačaljki nosili su poznata imena. 

         DAJMLER... ROLS ROJS... ASTON MARTIN... PORŠE... 

        Poslednja zakačaljka bila je prazna. 

        Kada je pročitao natpis iznad nje, Kole je znao da je u nevolji.

 
Poglavlje 67

 
         Range-Rover je bio Java Black Pearl, sa pogonom na sva četiri točka, standardnim prenosnim sistemom, polipropilenskim reflektorskim farovima izuzetne snage, zaštićenim stražnjim svetlima i upravljačem na desnoj strani. 

       Langdonu je bilo drago što ne vozi on. 

       Tibingov sluga Remi, po naređenju svog gospodara, impresivno je manevrisao vozilom preko mesečinom osvetljenih polja iza zamka Vilet. Bez svetala, prešao je preko otvorenog brežuljka i sada su se spuštali niz dugu padinu, udaljavajući se sa imanja. Izgledalo je da ide ka iskrzanoj silueti šumovitog terena u daljini. 

      Langdon se, noseći ključni kamen, okrenu na suvozačkom sedištu i pogleda Tibinga i Sofi na stražnjem sedištu kola. 

      "Kako tvoja glava, Roberte?" upita Sofi zabrinuto. 

       Langdon se na silu bolno osmehnu. "Bolje, hvala." Ubijala ga je. 

     Pored nje, Tibing se osvrtao preko ramena na vezanog monaha zapušenih usta koji je ležao u skučenom prostoru za prtljag iza zadnjeg sedišta. Tibing je držao monahov pištolj u krilu. Kao na nekoj staroj fotografiji, ličio je na Britanca na safariju koji pozira pored svog ulova.

      "Baš mi je drago što si svratio noćas, Roberte", reče Tibing, cereći se kao da se zabavlja po prvi put posle ko zna koliko godina. 

     "Žao mi je što sam te umešao u ovo, Li."

      "Oh, daj, čekao sam čitavog svog života da budem umešan." Tibing pogleda pored Langdona kroz prednje staklo kola, ka dugom nizu žbunja. Potapša Remija po ramenu. "Upamti, bez kočenja - ne smeju da se vide svetla. Koristi ručnu kočnicu ako baš moraš. Hoću da malo zađemo u šumu. Nema razloga da rizikujemo da nas primete iz kuće." 

      Remi uspori i usmeri vozilo ka otvoru u živici. Kad je vozilo, drmusajući se, došlo do zarasle staze, gotovo istog trenutka drveće iznad njih uguši mesečinu. 

       Ništa ne vidim, pomisli Langdon, upinjući se da razazna bilo kakav   obris. Bio je mrkli mrak. Grane su se češale o levu stranu vozila, i Remi malo ispravi pravac. Držeći volan više ili manje pravo, uveo ih je tridesetak metara dublje u šumu. 

     "Divno ti ide, Remi", reče Tibing. "Trebalo bi da je ovo dovoljno daleko. Roberte, molim te pritisni to malo plavo dugme ispod otvora za ventilaciju. Vidiš li ga?"

       Langdon pronađe dugine i prilisiiu ga. 

       Zamućena žuta svetlost rasprši se preko staze ispred njih, otkrivajući gusto rastinje sa obe strane staze. Svetici za maglu, shvati Robert. Taman dovoljno svetla da se održe na stazi, a ipak nedovoljno da ih odaju. 

       "Pa, Remi", veselo reče Tibing. "Svetla su uključena. Naši životi su u tvojim rukama." 

      "Kuda idemo?" upita Sofi. 

      "Staza se nastavlja oko tri kilometra u šumu", reče Tibing. "Ide preko imanja i potom savija ka severu. Pod uslovom da ne naletimo ni na kakvu baru ili oboreno stablo, trebalo bi da neozleđeni izbijemo na zaustavnu traku autoputa broj pet." 

     Neozleđeni. Robertova glava se nije slagala. Obori pogled ka krilu, gde se nalazio ključni kamen, bezbedno smešten u drvenoj kutiji. Intarzirana Ruža na poklopcu vraćena je na mesto, i iako mu se u glavi mantalo, Robert je bio nestrpljiv da ponovo ukloni intarziju i detaljnije prouči tekst ispod nje. Otkači poklopac i poče da ga podiže kada mu Tibing položi ruku na rame straga. 

      "Strpljenja, Roberte", reče Tibing. "Neravno je i mračno. Ne daj bože da nešto razbijemo. Ako nisi prepoznao pismo pri svetlosti, ništa bolje nećeš proći ni po mraku. Usredsredimo se da stignemo u jednom komadu. Uskoro ćemo imati vremena i za to." 

      Langdon je znao da je Tibing u pravu. Klimnu i vrati poklopac na mesto, učvrstivši ga. 

      Monah zaječa, boreći se sa remenima. Iznenada, poče divlje da se rita. Tibing se okrenu i preko sedišta uperi pištolj u njega. "Ne mogu da zamislim na šta se žalite, gospodine. Neovlašćeno ste ušli na moj posed  i pošteno odalamili mog prijatelja po glavi. Imao bih svako pravo da vas istog trenutka ustrelim i ostavim da trunete u šumi." 

    Monah se umiri. 

     "Jesi li siguran da je trebalo da ga povedemo?" upita Langdon.

      "Prokleto siguran!" uzviknu Tibing. "Traže te zbog ubistva, Roberte. Ovaj skot je tvoja karta do slobode. Policija očigledno čezne za tobom čim te je pratila do moje kuće."

     "Ja sam kriva", reče Sofi. "Oklopno vozilo je verovatno imalo predajnik."

      "Ne radi se o tome", reče Tibing. "Nisam iznenađen što vas je policija pronašla, ali jesam iznenađen što vas je pronašla Opus Dei. Na osnovu svega što ste mi ispričali, ne mogu da zamislim kako je ovaj belko stigao do vas, ukoliko nije u kontaktu ili sa Sudskom policijom ili sa Ciriškom depozitnom bankom." 

      Langdon razmisli o tome. Bezu Faš je uporno tražio žrtveno jagnje za večerašnja ubistva. A i Verne se okrenuo protiv njih sasvim iznenada, iako je to bilo shvatljivo imajući na umu da je Langdon optužen za četiri ubistva. 

     "Ovaj monah nije sam, Roberte", reče Tibing, "i ako ne saznaš ko stoj i iza svega, oboje ste u opasnosti. Dobre novosti, prijatelju moj, jesu da sada ti držiš konce u svojim rukama. Ovaj monstrum iza mene ima informaciju koja ti je potrebna, i gazda mu je sada sigurno prilično nervozan." 

     Remi je ubrzavao, priviknuvši se na stazu. Prošli su kroz baru, popeli se uz mali uspon i ponovo počeli da se spuštaju. 

      "Roberte, da li bi bio ljubazan da mi dodaš taj telefon?" Tibing je pokazivao na telefon u kolima, ispred Langdonovog sedišta. Langdon mu ga pruži, i Tibing okrete neki broj. Čekao je veoma dugo, pre nego što se sa druge strane podigla slušalica. "Ričarde? Jesam li te probudio? Naravno da jesam. Glupo pitanje. Zao mi je. Imam mali problem. Ne osećam se dobro. Remi i ja moramo da skoknemo do Ostrva zbog mog lečenja. Pa, odmah, u stvari. Izvinjavam se što je ovako na brzinu. Može li Elizabet da bude spremna za dvadesetak minuta? Znam, uradi najbolje što možeš. Vidimo se uskoro." Spustio je slušalicu.

 
     " Elizabet?" upita Langdon. 

   "Moj avion. Koštala me je đavo i po." 

     Langdon se okrete sasvim prema njemu i pogleda ga. 

    "Šta je bilo?" upita Tibing. "Vas dvoje ne možete ostatiti u Francuskoj sa čitavom Sudskom policijom za vratom. Biće mnogo bezbednije u Londonu."

       I Sofi se bese okrenula ka Tibingu. "Mislite da pobegnemo iz zemlje?" 

      "Prijatelji moji, ja sam daleko uticajniji u civilizovanom svetu nego ovde. Pored toga, veruje se da je Gral u Velikoj Britaniji. Ako uspemo da otvorimo ključni kamen, siguran sam da ćemo otkriti mapu koja će pokazati da smo krenuli u pravom smeru." 

      "Mnogo rizikujete", reče Sofi, "time što nam pomažete. Nećete se baš sprijateljiti sa francuskom policijom." 

     Tibing prezirno odmahnu rukom. "Završio sam sa Francuskom. Preselio sam se ovamo da bih pronašao ključni kamen. Taj posao je sada okončan. Neću mariti ni ako nikada više u životu ne vidim Vilet."

       Sofi nije bila ubeđena. "Kako ćemo proći pasošku kontrolu?" 

     Tibing se zakikota. "Ja polećem sa Le Buržea - privrednog aerodroma nedaleko odavde. Francuski lekari me čine nervoznim, tako da svake dve nedelje letim na sever da primim terapiju u Engleskoj. Sa obe strane plaćam za određene posebne povlastice. Kada budemo poleteli, možete da odlučite da li želite da nas dočeka neko iz ambasade Sjedinjenih Država, ili ne." 

      Langdon odjednom nije želeo da ima nikakve veze sa ambasadom. Jedino na šta je mogao da misli bio je ključni kamen, natpis, i da li će ih on odvesti do Grala. Pitao se da li je Tibing u pravu za Britaniju. Istina, većina savremenih legendi tvrdila je da je Gral negde u Ujedinjenom kraljevstvu. Čak se sada verovalo i da je mitsko ostrvo kralja Artura, ostrvo Avalon, nije ništa drago do Glaslonberi u Engleskoj. Gde god da se Gral nalazio, Langdon nikada nije ni zamišljao da će ga upravo on tražiti. Spisi Scmgreala. Istinita priča o Isusu Hristu. Grobnica Marije Magdalene. Iznenada se osećao kao da te noći živi u nekoj vrsti limba...u mehuriću u kojem ga stvaran svet ne može dotaći.

   "Gospodine?" javi se Remi. "Da li zaista mislite da se zauvek vratite u Englesku?" 

     "Remi, ne treba da brineš", uveri ga Tibing. "To što se vraćam u kraljičino okrilje ne znači da ću podvrgnuti svoje nepce kobasicama i kaši do kraja života. Očekujem da mi se tamo trajno pridružiš. Planiram da kupim jednu izvrsnu vilu u Devonširu, i sve tvoje stvari će nam tamo poslati istog trenutka. Avantura, Remi. Tako mi svega, avantura!" 

      Langdon je morao da se nasmeje. Dok je Tibing nastavljao da melje o svojim planovima za trijumfalan povratak u Britaniju, Langdon je osećao kako ga zahvata zarazni entuzijazam tog čoveka. 

     Langdon je odsutno posmatrao kako drveće prolazi pored njih, jezivo bledo pod žutim svetlom farova za maglu. Bočni retrovizor je bio savijen ka unutra usled češanja o grane, i Langdon u njemu ugleda Sofi kako mirno sedi na stražnjem sedištu. Dugo ju je tako gledao, i odjednom ga preplavi neočekivani talas prijatnosti. Uprkos svim svojim nevoljama te noći, Langdon je bio zahvalan što se našao u tako dobrom društvu. 

     Nakon nekoliko minuta, kao da je iznenada osetila njegov pogled na sebi, Sofi se nagnu napred i stavi mu raku na rame, kratko ga stegnuvši. "Dobro si?" 

     "Da", reče Langdon. "Nekako."

     Sofi se zavali natrag na sedište, i Langdon vide kako joj se usne izvijaju u nežni osmeh. Shvati da se i sam ceri. 

      Skvrčen u stražnjem delu rendž-rovera, Sajlas jedva da je mogao da diše. Ruke su mu bile savijene unatrag i čvrsto vezane za gležnjeve kuhinjskim konopcem i lepljivom trakom. Pri svakoj neravnini na putu bol bi jurnuo njegovim istegnutim ramenima. Barem su uklonili pojas od kostreti. Nije mogao da diše kroz traku preko usta, a nosnice mu je polako začepljivala prašina. Poče da kašlje. "

      Mislim da se guši", reče Francuz, vozač, zvučeći zabrinuto.

 
       Britanac koji ga je bio udario štakom sada se okrete i proviri preko naslona sedišta, hladno se mršteći na njega. "Na sreću po tebe, mi Britanci cenimo pristojnost čoveka ne prema saosećanju koje pokazuje prema prijateljima, nego saosećanju koje pokazuje prema neprijateljima." Britanac se naže prema njemu i zgrabi lepljivu traku na njegovim ustima. Strgnuo ju je jednim brzim potezom.

     Sajlasove usne kao da su se upravo zapalile, ali vazduh koji pukulja u njegova pluća bio je dar od Boga. 

     "Za koga radiš?" upita ga Britanac. 

     "Obavljam Božji posao", Sajlas odvrati, bolne vilice zbog Sofinog udarca. 

     "Pripadaš sekti Opus Dei", reče Tibing. To nije bilo pitanje. 

      "Vi ne znate ništa o meni." 

      "Zašto Opus Dei želi ključni kamen?" 

      Sajlas nije imao nameru da odgovori. Ključni kamenje bio veza sa Svetim gralom, a Sveti gral je bio ključ potreban da bi se zaštitila vera. 

     Obavljam Božji posao. Put je u opasnosti.

    Sada, u rendž-roveru, sputan, Sajlas se plašio da je zauvek izneverio Učitelja i biskupa. Nije bilo načina da stupi u kontakt sa njima i obavesti ih o užasnom razvoju događaja. Oni koji su me zarobili imaju ključni kamen! Doći će do Svetog grala pre nas! U zagušljivom mraku, Sajlas se molio. Pustio je svoj telesni bol da natopi molitvu. 

      Čudo, Gospode. Potrebno mije čudo. Sajlas nije mogao da zna da će za nekoliko sati upravo to i dobiti. 

      "Roberte?" Sofi ga je još uvek posmatrala. "Neobičan izraz ti je upravo minuo licem." 

     Langdon joj uzvrati pogled, shvatajući da mu je vilica čvrsto stisnuta i da mu srce tuče kao ludo. Neverovatna misao mu bese pala na pamet. Da li je moguće da je objašnjenje toliko jednostavno? "Moram da se poslužim tvojim telefonom, Sofi."

      "Sada?"

 
    "Mislim da sam upravo nešto shvatio." 

      "Šta?"

      "Reći ću ti za sekund. Treba mi tvoj telefon." 

     Sofije bila zabrinuta. "Sumnjam da ga Faš prati, ali za svaki slučaj neka traje manje od minut." Pružila mu je telefon. 

     "Kako da pozovem Sjedinjene Države?" 

      "Moraćeš da zoveš na račun primaoca poziva. Moj račun ne pokriva prekookeanske razgovore." 

        Langdon okrene nulu, svestan da će narednih šezdeset sekundi dati odgovor na pitanje koje ga je mučilo čitave noći.

                                                                  

nastavci: Romani u nastavcima