Živi smo samo kad volimo
kao što se može videti na osnovu ovih ishitrenih tvrdnji, paula ne samo da u boljoj krojačnici vidi mogućnost da preživi, nego paula sad uz to u ljubavi vidi mogućnost da ŽIVI. čini joj se kao da za opkladu mora da se trka s drugima na duge staze, na stazi na kojoj je sve sama rupa do rupe i svi trkači upadaju u njih i nestaju, kao u bilijaru: njene sestre sa svojom decom i uništenim prstima, njen brat, koji će i sam uskoro imati decu, a već ima uništene prste, majka erihova, koja pogotovo ima mnogo dece i čudo je što uopšte još ima prste, svi oni upadaju u rupe i nestaju s lica zemlje na kojoj se odvija stvarnost.ali ona, paula, ona bravurozno izbegava rupe! na kraju puta sledi bacanje u erihovo naručje i zvonjava crkvenih zvona.
kraj šnajderaja, početak najstvarnijeg života, da stvarniji ne može biti. na smrt se još dugo ne mora misliti zato što smrt još dugo neće doći, ako je život stvaran i pravi. samo kada čovek vodi nestvaran i nepravi život, kao majka i otac, koji su tek rođeni počeli da rintaju i odmah potom odumrli, a da nikada nisu ni osetili stvarnost pravog života, samo kad čovek vodi taj nepravi i nestvarni život, taj život rada, od koga čovek nema ništa, onda čovek i umire tom stvarnom i trajnom smrću. nekada to ide tako brzo da čovek na kraju misli da ničeg nije ni bilo. paula krojačnicu odjednom vidi kao svoju prirodnu neprijateljicu. srećom te se još uvek nije vezala za nju tako čvrsto i nerazdvojivo da ne može da se odvoji od nje. srećom te je krojačnica nešto što se uvek može baciti kroz prozor. srećom te se krojačnica ne veša čoveku o vrat ili već gde stigne i neće da te pusti, kao što ponekad rade neuviđavni ljudi, kao što bi paula želela da izvede u erihovom slučaju. srećom te krojačnica nije SVE, nego je to ljubav i sopstvena kućica koja se mora izgraditi.
paula želi eriha, koga će dobiti, čije će dete dobiti, nakon čega će bataliti posao da bi mogla da dobije još erihove dece, odnosno još jedno erihovo dete.
paula ne traži da joj se bilo šta poklanja.
paula će pre izgubiti sve što ima nego što će dobiti nešto na poklon.
paula će onda dobiti i kola, a erih će za to dobiti nju samu, što i nije baš tako mnogo, ali erih to ne sme da zna, već treba da veruje da je to najbolje što može da dobije.
on će, naravno, morati malo da se promeni da bi sreća konačno mogla da dođe i uđe u njihov dom: od pijančenja erih treba sasvim da odustane, zato što je to najgore, zato što se to direktno tiče i lično pogađa sjajno bele kuhinjske elemente i novi nameštaj orahove boje u spavaćoj sobi. alkohol i novi nameštaj, to su prirodni neprijatelji, po prirodi stvari. isto važi i za alkohol i čiste ravne haljine na zakopčavanje, po kojima niko ne bi trebalo da se ispovraća, bele cipele koje izgledaju kao da su od prave kože, iako nisu, i po kojima uprkos tome niko ne bi trebalo da se ispovraća, deca u šarenim odelcima, cveće u saksiji, televizor sa veštačkim cvećem u veštačkoj vazi za cveće, sve to i alkohol, zavese od providnih sintetičkih vlakana i alkohol, odeća od materijala koji ne traži peglanje i alkohol, sve su to prirodni neprijatelji, kad god da nalete jedni na druge. neprijatelji.
sve bele i meke stvari međusobno se slažu u paulinoj glavi, a alkohol se s njima ne slaže. alkohol smeta i sve uništava.
zarad budućnosti ne sme se, međutim, zanemariti sadašnjost. zarad sadašnjosti ne sme se, međutim (teška greška!), ni sasvim ispustiti iz vida budućnost.
paulina sadašnjost više nije krojačnica, njena je sadašnjost ljubav prema erihu, koja će biti dovoljna i za čitavu budućnost.
postoje ljubav, dakle, stvarni život, paulin nestvarni sadašnji život mora da se izmeni tako da postane stvarni i ispunjen ljubavlju. to se postiže na sledeći način:
ti si, erih, već mnogo puta video u bioskopu da se između izuzetnih ljudi mogu dogoditi izuzetne stvari, kao što je, na primer, izuzetna ljubav. zato je važno da i mi budemo izuzetni, pa ćemo već videti šta će se desiti. obični su ovi ljudi oko nas, koji ne rade ništa drugo, osim što rade. izuzetni smo mi, koji ne radimo ništa drago osim što radimo, ali se uz to još i volimo. mi više ne moramo da tragamo za nečim izuzetnim, zato što smo ga već našli. to je naša ljubav.
ona se ponekad javlja samo jednom u životu. ako je neko ne zgrabi obema rukama, biće veoma nesrećan, kada neko na pr. voljenu ženu ili voljenog muškarca pusti da ode u tuđinu da se izgubi. ljubav je izuzetak u odnosu na ono što se inače doživljava i što se inače ima, na poslu ili kod kuće.
nemamo ništa drugo.
ali ljubav, nju imamo. uhvati, zato, sreću čvrsto!
erih u ovom, kao i u mnogim ranijim trenucima razmišlja o razvodnoj kapi, o karburatoru i auspuhu koje ionako ne ume da razlikuje. odmah nakon toga, bez pauze, erih, iako je to veoma naporno, razmišlja o spoljašnjoj strani svega, o karoseriji, o upravljanju i o vožnji.
paula, međutim, razmišlja za dvoje, i odmah potom, takoreći u nastavcima, ne više o ljubavi i o onome što se pritom događa, odnosno menja u telu, već o novome stanu, o deci i o užini sa kafom i šlagom za DRUGE, kojima moraju da POKAŽU šta imaju.
ponekad (retko) erih razmišlja o komplikovanim knjigama o prošlom svetskom ratu, o mnogim od događaja koji su tamo opisani danas se više ništa i ne zna. eriha zapahnjuje dah istorije. o ženama erih retko razmišlja,
o pauli erih ne razmišlja nikada, osim kada mora, zato što mu je ona trenutno pred očima.
paula razmišlja o svom nežnom, mekanom sinčiću. paula razmišlja o beloj bolničkoj sobi. paula razmišlja o svojoj bivšoj porodici za koju će u paulinom novom životu mesta biti još samo u bolničkoj sobi, ne više od toga, u ulozi posetilaca, i to u najboljem nedeljnom odelu. najlepši predmet za razmišljanje koji paula uspeva da pronađe jeste kajanje njene porodice zbog batinanja kojem ju je izlagala u onom gorem životu.
kada se svi lepo fotografišu, porodica će, kao jedan, napustiti bolničku sobu. nakon toga će joj erih predati crvene ruže i to neće biti ni san, ni privid, već san koji je postao stvarnost.
naravno da će i zavist doći i čestitati.
kao što vidimo, između pauline sadašnjosti i pauline budućnosti postoji, dakle, baš kao i između erihove sadašnjosti i erihove budućnosti, i između pauline sadašnjosti i erihove sadašnjosti, baš kao i između pauline budućnosti i erihove budućnosti, velika razlika, ali je zato razlika između pauline sadašnjosti i erihove budućnosti, kao i između erihove sadašnjosti i pauline budućnosti još i veća.
kako li bi se samo mogli međusobno približiti ovi događaji od svetskog značaja?
tu počinje posao koji jedno od njih mora da obavi, a ono drugo da prisvoji njegove rezultate. tu onda počinje posao koji ono drugo mora da obavi, a ono prvo da prisvoji njegove rezultate. zato što je u ovom slučaju potpuno isključeno da oboje istovremeno rade i da onda uživaju podjednaku korist od toga. stanovišta su previše različita, prednosti i mane previše su neravnomerno raspoređene, erih je u prevelikoj prednosti zahvaljujući svojim telesnim kvalitetima i svom polu. to počiva na erihovoj telesnoj snazi i na njegovom izgledu, kojima se dive sve žene, sve odabrane srećnice.
erih je nešto poput paulinog oca ili paulinog brata ili paulinog zeta, nešto što deli batine i loče, iako do sada jedva da je imao prilike za to, zato što su do sada uglavnom drugi mlatili njega; ali možda će mu se takva prilika uskoro pružiti, u vidu žene, što on još uvek ne zna. batinanje je zabavno, što erih još uvek ne zna.
s druge strane, paula. paula, s druge strane, mora da se bori sa svim manama svoga izgleda i svoga pola. paulu ne smatraju lepom, što bi kod žene, međutim, trebalo da bude slučaj, ali zato važi za čistu. čistoća i urednost mogu podići vrednost ljudskom biću ženskog pola, ali to nije uvek tako.
dok je taj šnajderaj potpuno suvišan, nije mu tu mesto, nije ni trebalo da se pojavi, a ionako će uskoro potonuti u zaborav, neće više igrati nikakvu ulogu, dok je taj šnajderaj potpuno nebitan, u poređenju sa životom i ljubavlju u tom životu, dok taj šnajderaj uopšte nema nikakvog smisla, ne može da zameni muža i ne može da pripremi ženu na život s mužem i nije ženi ni od kakve koristi kada već ima muža i neće joj doneti muža, ako joj je muž potreban, dok taj šnajderaj ženu ne može učiniti SREĆNOM, muž može.
paulina vrednost nimalo nije porasla zato što uči krojački zanat. ali zahvaljujući tome što je čista, njena bi vrednost možda i mogla porasti, još malo pa kao da je lepa, što žena mora biti ako hoće da doživi ljubav.
šnajderaj je pauli pričinjavao zadovoljstvo, ali stvarnost treba shvatiti ozbiljno.
erihova muškost, lepota i ono što zarađuje kao drvoseča, naspram pauline ženstvenosti, ružnoće, ali i čistoće, i onoga što paula zarađuje kao učenica u krojačkoj radnji. erihova ljubav prema brzim motorima svake vrste naspram paulinoj ljubavi prema erihu. erihova ljubav prema alkoholu naspram pauline ljubavi prema erihu. erihova ljubav prema avanturama iz drugog svetskog rata naspram paulinoj ljubavi prema erihu. erihova ljubav prema brzim motociklima i sportskim automobilima naspram paulinoj ljubavi prema erihu i sopstvenom domu. erihvo favorizovanje brzine naspram paulinog favorizovanja života i eriha.
za paulu je svet to jedno te isto. život i erih.
šetajući se, brigita hvata
hajncovu ruku s ljubavlju i željom za posedovanjem. svakog slobodnog trenutka, koji slučajno ne pripada poslu, brigita pokušava da uhvati hajnca za ruku, s ljubavlju i demonstrativno, ponekad satima i satima mora da trčka za njim da bi ugrabila šansu da pruži ruku.
hvatanje za ruku od posebne je važnosti onda kada se pojave druge žene, kao otelotvorenje opasnosti. onda se jedna mala ruka stidljivo uvlači u hajncovu veliku i priča o vremenu, situaciji u svetu ili o hrani ili o prirodi.
hajnc se ponekad pretvara da on i brigita nisu jedno biće, što oni, međutim, jesu. zar te žene stvarno ne vide da smo nas dvoje zapravo jedno, da smo postali jedno, nerazdvojivi, pita brigita začuđeno, kada druge žene hajnca posmatraju kao zasebno telo sa zasebnim duhom.
kada druge žene na hajnca gledaju kao na nešto što bi moglo biti i njihovo, iako je odavno zauzet zato što već pripada brigiti, onda te druge nisu u pravu i na pogrešnom su putu. svakom po zasluzi. slobodno vreme bez hajnca ne bi ni bilo slobodno vreme. posao bez hajnca pun je opasnosti za hajnca i brigitu. posao bez hajnca nije ništa drugo do prepreka koju treba prevazići da bi se došlo do hajnca.
prosto je neverovatno koliko je čovek u stanju nekoga da mrzi. brigiti je dovoljno da baci pogled na hajnca i već ga ponovo mrzi.
brigita hajnca mrzi između ostalog i zbog toga što uvek kada giti želi da razgovara o svojim duševnim problemima koji za sobom povlače malu kućicu sa baštom, hajnc dozvoljava da ga obuzme određeno telesno osećanje prema brigiti. uvek kada bi brigita želela da mu istrese čitavu dubinu svoje duše i pritom uloži sve adute u vidu onog sranja o sreći, budućnosti, nezi novorođenčadi i mašinama za pranje veša, hajnc se ponaša kao da uopšte nema mozak, nego samo kurac.
nije valjda da hajnc u brigiti vidi samo telo, a ne čitavu onu raznolikost koja se iza toga krije?
brigita je čak već potezala i ratove i unutrašnje krize da bi mu objasnila da je svakom čoveku potreban neko ko će mu pomoći da prebrodi takve situacije.
bože, koliko te samo mrzim zbog toga, misli b.
hajnc je srećan što je konačno našao nekoga koga može da kreše, čim mu brigitina uđe u vidno polje, on se raskopčava i zauzima startnu poziciju.
dok mu ona još objašnjava da ga voli i istovremeno oseća nešto poput divljenja prema njegovom poslovnom uspehu, dok još nadugačko i naširoko besedi o ljubavi i poštovanju sve do venčanja i renoviranja kuće, pre nego što uopšte stigne da se pripazi, već joj se na telo prilepio jebač hajnc, kao pijavica.
a hajncova alatka vredno radi li radi.
njena majka daje dobar savet da brigita sad treba da ga uhvati i da ga ne pušta. dok joj se stomak okreće i okreće, hajnc više ne pušta, zakačio se kandžama, duva truli zadah pokvarenih zuba u gitin osetljiv nosić i izdašno rasipa kapi pljuvačke po očnim kapcima stegnutim od gađenja. da, hajnc je svršio, sa svim željama i zahtevima koje idu uz takvog jednog hajnca.
mama je otišla u bioskop, i hajnc ulazi, a njegov kurac palaca prema brigiti.
brigita bi volela da hajnc ima mali kurčić, kao praseći repić, s takvim kurčićem hajnc bi sigurno imao velike probleme. za sada brigita ima velike probleme.
ona ne pomišlja da mu kaže da je ostavi na miru.
brigita zna da ima toliko žena koje bi htele da prisvoje tuđu budućnost, njenu, brigitinu budućnost.
i zato brigita radije izigrava hajncove produžene udove, deo hajncovog tela.
hajnc još nije valjano ni ušao u sobu, a već cilja na sofu, još pre nego što skine džemper baca se naslepo, brigita svojim telom hvata njegovo telo. možda će hajnc jednom uzeti toliki zalet da će jednostavno proleteti kroz nju, a onda s druge strane i kroza zid. danas je hajnc uhvatio taman toliki zalet da je vešto uspeo da ga ubaci u brigitu. pravo remek-delo preciznosti. pravo mučenje za brigitu.
brigita se čak i ne usuđuje da kaže da li je gladna ili žedna. ako hajnc posle bude gladan, biće i ona, jedno telo sa svim posledicama. hajnc i brigita su jedno.
veoma prijatna situacija za dvoje mladih ljudi.
brigita hajnca mrzi veoma vatreno.
u jednoj od mnogobrojnih strastvenih situacija koje hajnc priziva, i ne razmišljajući o tome koliko su one odvratne za brigitu, ona bi umesto svoje pičke možda mogla da mu podmetne neki džak pun sve samih dugačkih bodlji i hajnc bi se bacio na njega kao zec, ho-ruk, probio bi se do njega isukane batine i poleteo pravo unutra! hajde, upadaj među bodlje ili eksere! to mu sigurno ne bi prijalo, kako bi samo bespomoćno njegove noge mlatarale po vazduhu!
brigita ne može a da se ne smejulji zamišljajući tu scenu.
hajnc ne zna zašto je b. smešno kada se on obruši na nju, kao pomračenje sunca, ili neka druga prirodna katastrofa.
b. pušta hajnca da veruje u prirodne sile.
b. užasno dahće tako da bi i kamen smekšala. razlog: h. - prirodna sila.
brigita ne oseća ništa osim čudnog neprirodnog struganja u sebi. brigita oseća ljubav u sebi.
hajnc takođe dahće, da bi ona videla koliko se trudi zbog nje i koliko je jak.
hajnc dahće od silne snage, ali ne od ljubavi.
kada je u pitanju ljubav, on skoro da ne zna za šalu, a kada je u pitanju snaga, onda mu je svaka šala sasvim strana.
ko hoće da posluje samostalno, prepušten je, naime, samom sebi, jedino što mu eventualno, u najboljem slučaju, neko obezbedi (početni) kapital.
kada je u pitanju ljubav, brigita ne zna za šalu, to je nešto najozbiljnije što ona, nemajući nikakav početni kapital, može da uradi za sopstvene poslove.
njih dvoje dvoglasno dahću, o ljubavi.
brigita pritom ima neprijatan, a hajnc prijatan telesni osećaj.
telo je za nju sredstvo za postizanje višeg cilja.
telo je za njega od velikog značaja, od najvećeg značaja nakon uspeha u poslu i dobre hrane!
hajncu to pričinjava zadovoljstvo, brigiti ne.
hajncu to pričinjava zadovoljstvo, iako ne zna za šalu.
brigita od svega nema ništa do maglovitu nadu. brigita osim toga ima i jednu vaginu. i koristi je. brigitina vagina požudno lovi mladog preduzetnika.
između brigite i hajnca događa se telesno sjedinjavanje. brigita kaže da joj je s njim toliko lepo da ima osećaj da umire, hajnc je veoma ponosan na tu rečenicu i stalno je ponavlja, iznova i iznova, u krugu prijatelja.
toliko mi je lepo s tobom, hajnc, da imam osećaj da umirem. na poslu nikako ne želim da umrem, hajnc, a ako već moram, onda bolje što pre.
Нема коментара:
Постави коментар