25.02.2020.

Boris Vijan, Pena dana ( I deo )







PREDGOVOR

U životu je bitno donositi o svemu sudove a priori. Doista se čini da svetina ima krivo i da su pojedinci svagda u pravu. Valja se čuvati da iz toga izvodimo pravila vladanja: nije ih neophodno potrebno propisivati da bismo se po njima ravnali. Postoje samo dve stvari: ljubav s lepim devojkama, i to na sve moguće načine, i muzika New Orleansa ili Dukea Ellingtona. Ostalo bi moralo iščeznuti, jer sve ostalo je ružno, a ovih nekoliko dokaznih stranica što slede, crpe svu svoju snagu iz činjenice da je pripovetka potpunoma istinita, zato što sam je izmislio od početka do kraja. Njezino materijalno ostvarenje u užem smislu reči temelji se bitno na projekciji zbilje, u ukošenoj i zagrejanoj atmosferi, na jedan nepravilno zatalasan referencijalan plan, koji predočava njezino iskrivljenje. Kao što se vidi, reč je o postupku kojega se ne treba stideti, ako ga je uopšte bilo.
New Orleans 10. ožujka 1946.


I

Colin je dovršavao svoju toaletu. Na izlasku iz kupelji, omotao je oko sebe širok peškir od buklea, ispod i iznad kojega su mu virile samo noge i poprsje. Dohvatio je prskalicu sa staklene police i raspršio mirisno tekuće ulje po svojoj svetloj kosi. Češljem od jantara razdelio je svilenu masu u duga narančasta vlakanca, nalik na brazde što ih veseo orač ucrtava s pomoću kašike u džem od marelica. Colin je odložio češalj i, oboružavši se makazama za nokte, porezao je ukoso uglove svojih zagasitih veđa da bi svoj pogled učinio zagonetnim. Često je to morao raditi iznova jer bi mu ubrzo opet narasle. Upalio je svetiljku na ogledalu koje povećava i približio mu se da proveri stanje svoje kože. Nekoliko bubuljica stršalo je uokolo nosnih krila. Spazivši same koliko su ružne u ogledalu koje povećava, bubuljice su smesta iščezle pod kožu, a Colin je zadovoljno ugasio svetiljku. Odmotao je peškir kojim je pre opasao krsta i zavukao jedan njegov ugao među nožne prste da mu upije poslednje tragove mokrine. U ogledalu se moglo videti na koga je nalik, na plavokosog momka koji je igrao ulogu Slima u Hollywood Canteenu.
           Glava mu je bila okrugla, uši malene, nos pravilan, a put zlatnožuta. Često bi se smešio detinjim osmehom i zbog toga mu se neizbežno na bradi pomaljala jamica. Bio je prilično visok, vitak i dugonog, i vrlo ljubazan. Ime Colin mu je otprilike pristajalo. S devojkama je razgovarao blago, a s momcima prpošno. Bio je gotovo uvek dobro raspoložen, a preostatak vremena bi prespavao.
Ispraznio je kupelj probušivši rupu na dnu kade. Pod u kupatilu, popločen svetložutom majolikom, imao je nagib i usmeravao tako vodu spram otvora smeštenog tačno iznad radne sobe stanara na donjem spratu. Ovaj potonji je, ne obavestivši uopšte Colina, nedavno premestio svoju kacelariju . Sada je voda tekla na njegovu smočnicu.
       Nataknuo je na stopala sandale od kože tropskog šišmiša i navukao elegantno kućno odelo, zelene hlače poput vrlo duboke vode, od rebrasta samta, i sako za opuštanje, boje lešnjaka. Obesio je peškir na sušionik, položio otirač na rub kade i posipao ga kristalićima soli da bi na kraju izbacio svu sadržanu vodu. Otirač je počeo sliniti stvarajući grozdove sapunastih mehurića. Colin je izašao iz kupatila i uputio se prema kuhinji kako bi nadgledao poslednje kulinarske pripreme. Kao i svakog ponedeljka uveče, dolazio mu je na večeru Chick, koji je stanovao u blizini. Bila je tek subota, ali je Colin poželeo da vidi Chicka, i da ovaj proba jelovnik što ga je s radošću i vedrinom priredio njegov novi kuvar Nicolas. Neženja kao i on, Chick je imao dvadeset dve godine, upravo kao i Colin, isti književni ukus, ali manje novaca. Colin je posedovao bogatstvo dostatno da pristojno živi, a da ne radi za druge. Chick je, međutim, svakih osam dana morao otići u ministarstvo u posetu svom ujaku da pozajmi od njega novac, jer mu inženjersko zvanje nije donosilo prihode s kojima bi se mogao održati na nivou radnika kojima je bio pretpostavljen, a teško je zapovedati ljudima bolje odevenim i bolje hranjenim nego što si sam. Colin mu je pomagao kako je najbolje znao i umeo, pozivajući ga na večeru kad god je to mogao, ali ga je Chickova gordost primoravala na razborit oprez kako ne bi pokazao, odviše čestim dobročinstvima, da mu nastoji priskočiti u pomoć.
        Kuhinjski hodnik beše svetao, sa staklenim stenama na obe strane, kroz koje je sjalo sunce, jer je Colin voleo svetlost. Posvuda su bile brižno ugrađene slavine od žute medi. Igre sunaca na slavinama stvarale su vilinske čarolije. Kuhinjski miševi voleli su plesati uz zvuk lomljenja sunčanih zraka na slavinama i trčkarali su za lopticama što su ih oblikovale zrake pre nego li bi se smrvile u prah na podu, poput mlazova žućkaste žive. Colin je usput pomilovao jednog miša, bio je to siv mršavko, imao je vrlo duge crne brkove i čudovito sjajnu dlaku. Kuvar ih je izvrsno hranio, ne dopuštajući ipak da se previše udebljaju. U toku dana miševi nisu dizali buku i igrali su se samo u hodniku.
         Colin je gurnuo emajlirana kuhinjska vrata. Kuhar Nicolas nadgledavao je komandnu ploču. Sedeo je ispred svetložutog emajliranog pulta s brojčanicima i kazaljkama, koji su odgovarali različitim kuhinjskim aparatima poredanim duž zidova. Igla električne pećnice, podešene za pečenu ćurku, njihala se između »još malo« i »kako valja«. Još malo i moraće je izmaći s vatre. Nicolas je pritisnuo na zeleno dugme, koje je pokrenulo osetljivu pipaljku. Njezin prodor nije naišao ni na kakav otpor, a igla je u tome trenutku dostigla »kako valja«. Nicolas je hitrom kretnjom isključio struju iz pećnice i uključio grejalicu za tanjire.
- Hoće li biti dobro? - upitao je Colin.
- Gospodin u to može biti siguran - potvrdio je Nicolas - kalibar ćurke bio je savršeno odmeren.
- Koje ste nam predelo pripremili?
- Bože moj - rekao je Nicolas - ovaj put nisam uveo ništa novo. Ograničio sam se na to da plagiram Gouffea.
- Mogli ste izabrati i lošijeg učitelja! - napomenuo je Colin. - A koji ćete deo njegovog dela reprodukovati ?
- O tom se predelu govori na 638. stranici njegove Kuvarice. Pročitaću gospodinu odlomak o kojemu je reč.
Colin je seo na tabure, kome je sedalo bilo podstavljeno sačastim kaučukom, pod svetlucavom, kao ulje podatnom svilom koja je pristajala boji zidova, a Nicolas je započeo ovim rečima:
- Zamesiti pitu od vruće paštete kao za kakvo predelo. Očistiti veliku jegulju, koju ćete saseći na komade duge tri centimetra. Spustiti komade jegulje u tavu, naliti belim vinom, posoliti i zapapriti, dodati iseckani crveni luk, grančice peršuna, majčinu dušicu, lovorov list i malu čauricu belog luka.
- Nisam ga mogao tako sitno isitniti kao što sam želeo - rekao je Nicolas - seckalica je previše otupela.
- Daću je izmeniti - kazao je Colin. Nicolas je nastavio:
- Pustiti da se pirja. Izvaditi jegulju iz tave i prebaciti na užareni pladanj. Procediti sok kroz svileno sito, dodati španjolu i ostaviti na vatri dok se ne zgusne tako da umak prekrije kašiku. Procediti kroz etamin, preliti jegulju umakom i pustiti da vri dve minute. Namestiti jegulju u pitu od paštete. Rubove ukrasiti ukiseljenim šampinjonima, postaviti u sredinu vezicu šaranovih mlečaca. Preliti ostatkom umaka što ste ga sačuvali.
- U redu - odobrio je Colin. - Mislim da bi se Chicku moglo svideti.
- Nisam još imao prednost da upoznam gospodina Chicka - rekao je Nicolas - ali ako mu se ne bude svidelo, idući put učiniću nešto drugo, a to će mi omogućiti da utvrdim, gotovo sa sigurnošću, prostorni poredak onoga što voli i onoga što mu nikako ne prija.
- Daaa!... - rekao je Colin. - Ostavljam vas Nicolas. Pobrinuću se za prostiranje stola.
       Krenuo je hodnikom u drugom smeru i prošao kroz spremnicu za stoni pribor da bi stigao do blagovaonice-dnevnog boravka, u kojoj su bledoplavi tepih i ružičastobež zidovi bili pravi počinak za rastvorene oči.
       U prostoriju, otprilike četiri na pet metara, danja je svetlost prodirala sa šetališta Louis Armstrong kroz dva široka i duguljasta prozora. Ogledala bez žive vukla su se po žlebu sa svake strane i omogućavala proletnim miomirisima da uđu unutra čim bi ih čovek susreo vani. Na suprotnoj strani, laki sto od hrastovine zapremao je cieli jedan ugao prostorije. De klupice pod pravim uglom savršeno su odgovarale dema stranama stola, a vrlo skladni stolci s jastucima od modrog marokena upotpunjavahu dve slobodne strane. Povrh toga, u prostoriji se nalazio dug i nizak komad nameštaja, preuređen u diskoteku, i gramofon s najvećim volumenom glasa, te još drugi komad nameštaja, usklađen  prvom, koji je sadržavao praćke, tanjire, čaše i druge sprave što ih civilizovani ljudi koriste uz jelo.
         Colin je izabrao svetloplavi stolnjak u skladu s tepihom. Nasred stola namestio je ukrasnu formalinom ispunjenu stolnu staklenku, u kojoj su dva pileća zametka, po svemu sudeći, oponašala Ružin spektar u koreografiji Nizinskog. Poredao je uokrug nekoliko mimozinih grana spletenih u konope: to malo čudo izmislio je vrtlar njegovih prijatelja ukrštanjem  mimoze u glavicama ili klasovima s vezicama crnog sladića, što ih nalazimo u sitničara na izlasku iz škole. Potom je izvadio dva bela porculanska tanjira, izukrštana prozirnozlatnim prečkicama, i uz to čelične kašike, noževe i viljuške, koje ne oksidiraju, s izbušenim azurom na drškama  i punjenom bubom marom, što je nosila sreću, između dve pločice pleksiglasa kojima je bila izolovana od čelika. Dodao je još kristalne pehare i ubruse, previnute u obliku šešira; na to je trebalo utrošiti određeno vreme. Čim je bio pri kraju tih priprema, zvonce se odmaklo od zida i najavilo Chickov dolazak.
Colin je izravnao kriv nabor na stolnjaku i potrčao da otvori vrata.
- Kako si? - upitao je Chick.
- A ti? - ponovio je Colin. - Skini balonac i dođi da vidiš štoa radi Nicolas.
- Tvoj novi kuvar?
- Da - rekao je Colin. - Digao sam ga svojoj tetki i utrapio joj za njega svog bivšeg kuvara i kilogram belgijske kafe.
- Je li dobar? - upitao je Chick.
- Čini se da zna svoj posao. Gouffeov je učenik.
- Šta, zar onog mađioničara? - raspitao se Chick zgrozivši se, dok su mu se crni brkovi tragično spuštali.
- Ma ne, glupane, već Julesa Gouffea, dobro poznatog kuvara!
- Oh, znaš! ja ti... - rekao je Chick - osim Jean-Sola Partrea, ne čitam bogzna šta. Sledio je Colina popločanim hodnikom, pomilovao miševe i, usput napunio svoj upaljač s nekoliko sunčanih kapljica.
- Nicolas - kazao je Colin na ulazu - predstavljam vam svog prijatelja Chicka.
- Dobar dan, gospodine - rekao je Nicolas.
- Dobar dan, Nicolas - odgovorio je Chick. - Nemate li vi rođaku  po imenu Alise?
- Da, gospodine - odvratio je Nicolas. - Lepa devojka, uostalom, ako smem uplesti svoj komentar.
- Između vas dvoje zapaža se velika rodbinska sličnost - napomenuo je Chick. - Iako, gledano s grudne strane, postoje  razlike.
- Ja sam podosta širok - kazao je Nicolas - a ona je razvijenija u okomitome smeru, ako mi gospodin izvoleva dopustiti to utanačenje.
- Pa dobro - rekao je Colin - još malo fali, evo, pa da svi budemo jedna  porodica. Nicolas, niste mi rekli da imate rođaku.
- Moja je sestra krenula stramputicom, gospodine - objasnio je Nicolas. - Studirala je naime filozofiju. A to baš nisu stvari s kojima se čovek voli podičiti u porodici koja se ponosi svojom tradicijom ...
- Eh ... - uzdahnuo je Colin - mislim da imate pravo. Razumem vas u svakom slučaju. Pokažite nam, dakle, tu paštetu od jegulje ...
- Bilo bi opasno otvoriti pećnicu u ovom času - pretekao ga je Nicolas. - Moglo bi doći do isušenja, kao posledice uvođenja zraka u kojemu ima manje vodene pare nego u onome koji je, u ovom trenutku, zatvoren u pećnici.
- Više volim iznenađenje - rekao je Chick - koje ću doživeti kad je prvi put ugledam na stolu.
- Mogu samo odobriti gospodinove reči -kazao je na to Nicolas. - Smem li biti toliko slobodan i zamoliti gospodina ne bi li mi dozvolio da se ponovo latim svojih poslova.
- Samo nastavite, Nicolas, molim vas.
         Nicolas se ponovno posvetio svojoj zadaći, koja se sastojala u tome da vadi žele od listovih fileta iz kalupa u obliku sklupčanih guja, a bili su obloženi lamelama jelen gljiva, i namenjeni garniranju ribljeg predela. Colin i Chick su napustili kuhinju.
- Hoćeš li popiti aperitiv? - zapitao je Colin. - Moj je piano koktel dovršen i mogao bi ga isprobati.
- Funkcioniše li zaista? - upitao je Chick
- Savršeno. Spremio sam ga s mnogo muke, ali rezultat nadmašuje sva moja iščekivanja. Na osnovu  Black and Tan Fantasy postigao sam mešavinu koja će te zaista zabezeknuti.
- Koje je zapravo načelo tvog piano koktela? - zapitao je Chick.
- Postigao sam da svakoj noti odgovara jedan alkohol, liker ili pak mirođija. Desna pedala odgovara tučenom jajetu, a leva pedala-prigušivač ledu. Za kiselu vodu potreban je triler u visokom registru. Količine su u direktnom odnosu s trajanjem: šezdesetčetvrtinki ravna je šesnaestinka jedinice, četvrtinki jedna, a cela se nota izjednačuje s četiri jedinice. Kad se svira polagana melodija, stavlja se u pokret sistem registara, tako da se ne povećava doza - što bi pružalo preobilan koktel - nego jačina alkohola. A prateći odvijanje melodija, može se, ako se hoće, promeniti vrednost dobe, smanjujući je npr. na stotinku,  da bi se moglo dobiti piće koje vodi računa o svim harmonijama s pomoću bočnog regulisanja.
- To je jako zamršeno - napomenuo je Chick.
- Sve se pokorava električnim kontaktima i relejima. Ne objašnjavam ti pojedinosti, jer se ti razumeš u stvar. Uostalom, klavir zaista funkcioniše.
- To je čudesno! - uskliknuo je Chick.
- Postoji samo jedna stvar koja smeta - rekao je Colin. - To jest desna pedala za tučeno jaje. Bio sam prisiljen postaviti poseban sistem ukopčavanja, jer kad se jedna kompozicija svira previše »vruće«, u koktel upadaju komadi omleta, a njih je teško progutati. To ću svakako promeniti. Dovoljno je, za sada, više paziti. Za svežu kremu, potreban je duboki ge.
- Napraviću sebi koktel na muziku Love less Love - kazao je Chick. - To će biti strašno.
- On još i sada stoji u ropotarnici, u kojoj sam sebi napravio radionicu - kazao je Colin -jer još nisam pričvrstio vijkom zaštitne pločice. Dođi, idemo smesta tamo. Ja ću ga podesiti na dva koktela od približno dvadeset centilitara, za početak.
Chick je seo za klavir. Na završetku melodije, jedan se dieo prednjeg poklopca uz rezak štropot naglo spustio i pojavio se red čaša. Dve među njima behu ispunjene do samog ruba zamamnom slasnom mešavinom.
- Prepao sam se, da ti pravo kažem - priznao je Colin. - U jednom trenutku odsvirao si pogrešnu notu. Na sreću, unutar iste harmonije
- Zar tvoj izum vodi računa i o harmoniji? - začudio se Chick.
- Ne baš o svakoj - odgovorio je Colin. -Bilo bi to previše zamršeno. Zavisi o njoj samo u nekoliko slučajeva. Pij, i dođi za sto.

II

Ta pašteta od jegulja je predobra-rekao je Chick. - Ko ti je dao ideju da je učiniš?
- Bila je to Nicolasova ideja - odgovorio je Colin. - Postoji jedna jegulja - tačnije, bila je jednom jedna jegulja, koja je svaki dan doplivala u njegov umivaonik sa strujom hladne vode.
- To je neobično - pripomenuo je Chick. -Kako to?
- Jegulja bi pomolila glavu i ispraznila tubu paste za zube, pritišćući je odozgo svojim zubima. Nicolas se služi samo američkom pastom od ananasa i ta ju je verovatno dovodila u iskušenje.
- Kako ju je uhvatio? - zapitao je Chick.
- Namestio je čitavi ananas mesto tube. Dok je proždirala pastu za zube, mogla je uvući natrag glavu nakon što bi je progutala, ali s pravim ananasom to nije išlo, i što je više vukla, to više su joj zubi prodirali u ananas. Nicolas je ...
Colin je zastao.
- Šta je učinio Nicolas? - upitao je Chick.
- Ne usuđujem ti se to ispričati, moglo bi ti preseći apetit.
- Hajde, nastavi - rekao je Chick - gotovo ga više i nemam.
- U tom je času ušao Nicolas i presekao jegulji glavu sa žiletom za brijanje. Zatim je otvorio pipu pa je iscurilo i sve ostalo.
- To je sve? - upitao je Chick. - Daj mi još paštete. Nadam se da jegulja ima mnogobrojnu porodicu u vodovodnoj cevi.
- Nicolas je namestio pastu od jagoda da vidi... - nadovezao je Colin. - Ali, kaži mi, ta Alise o kojoj si njemu govorio ... ?
- Upravo mislim na nju - kazao mu je Chick. - Susreo sam se s njome na jednom predavanju Jean-Sola Partrea. Nalazili smo se oboje potrbuške ispruženi ispod podija i tako sam je upoznao.
- Kakva je?
- Ne znam opisivati - napomenuo je Chick. - Lepa je...
- Ah!... - uzdahnuo je Colin. Nicolas je ponovno naišao, donoseći ovaj put ćurku.
- Dajte, sednite s nama, Nicolas - rekao je Colin, - Posle svega, kako je to kazao Chick, vi ste gotovo član porodice.
- Najpre ću se pobrinuti za miševe, ako gospodin u tome ne vidi nešto neprilično - odgovorio je Nicolas. - Vraćam se, ćurka je već isečena na komade ... I umak je tu ...
- Videćeš - rekao je Colin. - To je umak s kremom mangova ploda i borovice, u sašivenim smotuljcima od teletine. Pritisneš odozgo i umak izlazi van u obliku končića.
- Vrhunska stvar! - uskliknuo je Chick.
- Ne bi li mi hteo bar nabaciti ideju o načinu kojim si se poslužio da stupiš s njome u vezu? ... - produžio je Colin.
- E pa dobro ... - rekao je Chick - zapitao sam je da li joj se sviđa Jean-Sol Partre, a ona mi je odgovorila da skuplja njegova dela . .. Tada sam joj rekao: »ja takođe«. I svaki put kad bih joj nešto kazao, ona bi mi odgovorila: »ja takođe ...« i obratno ... Na kraju, samo zato da steknem novo egzistencijalističko iskustvo, rekao sam joj: »strašno mi se sviđate«, a ona je na to odgovorila: »oh!«
- Promašeno iskustvo - napomenuo je Colin.
- Da - rekao je Chick. - Ali ona ipak nije otišla. Tada sam joj kazao: »ja idem ovuda«, a ona je odvratila: »ja ne« i nadodala je: »ja idem onuda«.
- To je izvanredno - potvrdio je Colin.
- Tada sam joj kazao: »ja takođe« - rekao je Chick. - I bio sam svugde gde je i ona bila...
- A kako se to završilo? - upitao je Colin.
- Uh!... - rekao je Chick. - Došlo je vreme da se ide u krevet...
Colin se počeo daviti i popio je pola litre burgunca pre negoli je ponovno došao k sebi.
- Sutra idem s njome u pozorište - nastavio je Chick. - Nedelja je. Hoćeš li doći s nama? Biramo jutro zato što nema mnogo seta. To mi pomalo dosađuje - napomenuo je -jer sam loš klizač, ali moći ćemo razgovarati o Partreu.
- Doći ću ... - obećao je Colin. - Ići ću s Nicolasom ... Možda on ima i drugih rođakinja.


III

     Colin je sišao iz podzemne žljeznice, zatim se po stepenicama ponovno uspeo na ulicu. Izbio je u krivom smeru i napravio krug oko stanice da bi se bolje snašao. S pomoću žute svilene maramice, uhvatio je pravac u kojemu je duvao vetar i njezina žuta boja, nošena strujom, spustila se na neko veliko zdanje nepravilna oblika, koje je tako poprimilo izgled pozorišta Molitor.
   Nasuprot Colinu nalazio se zimski bazen. On ga je prešao i s pobočne strane prodro u taj okamenjeni organizam, prošavši kroz dvostruku igru dvokrilnih staklenih vrata s bakrenim šipkama. Pružio je pretplatničku legitimaciju, koja je sa svoje dve probušene okrugle rupice namignula kontroloru. Kontrolor joj je odgovorio saučesničkim smeškom, ali svejedno nije propustio da na narančastom bristol papiru izbije i treću rupu, na što je legitimacija umah oslepila. Colin ju je bez ikakva obzira vratio u svoju kožu ruskih listova i krenuo ulevo, hodnikom s nepromočivim prostiračem od kaučuka, kojim se odvijao saobraćaj između redova kabina. U prizemlju je sve već bilo zauzeto. Popeo se dakle betonskim stepenicama , ukrštajući se s dva povelika stvora, zato što su hodala na okomitim metalnim pilama i sebe pritom silila na skokove uvis, zadržavajući s mukom prirodno držanje usprkos očitoj zapreci. Neki mu je čovek u belom puloveru otvorio kabinu kao tamničku ćeliju, naplatio smesta napojnicu koju će spiskati na jelo jer je izgledao kao lažljivac, i ostavio ga je u tom vade in pace, nakon što je neuredno kredom ucrtao početna slova nove mušterije na crni pravougao koji je u tu svrhu bio postavljen u unutrašnjosti kabine. Colin je zapazio da dotični nema ljudsku nego golubiju glavu i nije shvatao zašto su ga radije uzeli u službu pozorišta umesto u službu bazena.
      Sa piste je uzlazila jajolika buka koja se mešala s muzikom što se orila iz zvučnika, posijanih svud naokolo, pretapajući se u kompleksnu graju. Topkanje klizača još nije doseglo zvučni nivo velikih navala, kad je potpunoma nalik na topot koraka čitava jednog puka po blatu što štrca na kaldrmu.
       Colin je potražio očima Alisu i Chicka, ali oni se nisu pojavljivali na ledu. Nicolas će mu se pridružiti malo kasnije; imao je još posla u kuhinji oko pripremanja ručka.
       Colin je odvezao petlje na cipelama i opazio da su potplati otišli dovraga. Izvadio je iz džepa smotuljak flastera, ali ga nije dovoljno ostalo. Spustio je tada cipele u baricu koja se oblikovala pod cementnom klupicom, i premazao ih gustim gnojivom ne bi li koža na potplatima nanovo izrasla. Navukao je par vunenih sokni sa širokim, naizmenično žutim i ljubičastim prugama, i potom namestio klizaljke. Oštrice njegovih klizaljki račvale su se s preda na dva dela, da mu omoguće lakše menjanje pravca.
         Izašao je iz kabine, sišao jedan sprat niže. Stopala su mu se pomalo krivila na prostiračima rupičasta kaučuka, kojima bijahu obloženi betonirani hodnici. Taman kad se odvažio na pistu, morao se navrat-nanos uzverati uz dve drvene stepenice da ne padne: neka je klizačica, naime, doletela kao orao i, na završetku svoje veličanstvene figure, snela krupno jaje koje se polupalo na Colinovim nogama.
         Baš kad je nailazio jedan sluga-čistač da pokupi rasprsnute komadiće, Colin je spazio Chicka i Alisu gde stižu do ruba piste na suprotnoj strani. Dao im je znak koji nisu primetili i pojurio im ususret, ne vodeći nimalo računa o kružnom pokretu klizača. Usledio je posvemašnji poremećaj, ubrzo se stvorila pozamašna hrpa ljudi, na koju su se od sekunde do sekunde nagomilavala nova ljudska bića, očajnički lamatajući po zraku rukama, nogama, ramenima i celim telom, pre nego bi se strovalila na prve padavičare. Budući da je sunce počelo rastapati ledenu površinu, ispod velikog humka začulo se brčkanje.
      U kratkom vremenskom razmaku, ugruvalo se onde devet desetina klizača, pa je Chicku i Alise, samo njima, ili otprilike tako, stajala na raspoloženju cela pista. Približili su se u tren oka gmizavoj gomili i Chick je, prepoznavši prijatelja po račvastim klizaljkama, zgrabio Colina za gležnjeve i iščupao ga iz celog tog skupa telesa. Chick mu je odmah predstavio Aliseu, i Colin se postavio s leve strane onoj kojoj je Chick otpre zauzeo desni bok.
      Svrstali su se u red, stižući na desni kraj piste, kako bi propustili sluge-čistače koji su se, onako očajni što u planini žrtava ne pronalaze ništa drugo izuzev nezanimljive poderotine raspadnutih ličnosti, oboružali svojim strugaljkama da uklone sveukupan zbroj otegnutih i potom nahrupili spram rupe za ostruške, pevajući himnu Molitora, koju je 1709. napravio Vaillant-Couturier, a počinje ovako:

Gospodo i gospođe,
Izvolite isprazniti pistu
(Molimo vas lepo)
Da je što pre ostavimo čistu...

     Sve to još naglašeno prodornim zvucima automobilskih truba, u nameri da se u dubini najvećma promočenih duša zadrži srh i drhtaj nestišljive strave.
      Klizači koji su još bili na nogama, pljeskali su celom tom pothvatu i klopka se zatvorila nad skupom posmrtnih ostataka. Chick, Alise i Colin izgovoriše kratku molitvu i nastaviše kružiti pistom.
       Colin je pogledavao neprestance Alisu. Imala je na sebi, čudna li slučaja, beli sweat-shirt i žutu suknjicu. Na nogama žutobele cipele, koje su se jedva malo uspinjale nad gležnjeve, a bile su stegnute belom pamučnom vrpcom, tri puta omotanom oko svakoga gležnja. Nosila je svilene čarape u boji dima i bele sukne prevrnute preko gornjeg ruba cipela. Povrh toga, imala je jarko zeleni šal i iznimno gustu plavu kosu što je uokvirivala lice mnoštvom kovrča. Gledala je u svet sa svoja dva širom otvorena modra oka, a njezin telesni obujam bio je sapet svežom i zlaćanom puti. Uz to je posedovala oble ruke i listove na nogama, tanahan struk i tako dobro ocrtano poprsje kao da je reč o fotografiji.
       Colin je počeo gledati na drugu stranu ne bi li opet pronašao duhovnu ravnotežu. To mu je pošlo za rukom pa je, spuštajući oči, zapitao Chicka je li pašteta od jegulja prošla bez smetnji.
- Ne govori mi o njoj - rekao je Chick. - Pecao sam u svom umivaoniku celu noć da vidim hoću li i ja uloviti jegulju. Ali meni navraćaju samo pastrve.
- Nicolas verovatno ume i od njih nešto prirediti! - utvrdio je Colin. - Vi imate - nadovezao je obraćajući se ovaj put posebnije Alisi - izvanredno nadarenog ujaka.
- On je ponos naše porodice - kazala je Alise.
- Moja se majka ne može utešiti što se udala za vanrednog profesora matematike, dok je njezin brat postigao u životu tako sjajan uspeh.
- Vaš je otac vanredni profesor matematike?
- Da, profesor je na College de France i član Instituta ili tako nešt .. -odgovorila je Alise.
- To je zbilja žalosno ... u tridesetosmoj godini. Mogao bi se i on potruditi. Na svu sreću, tu je ujak Nicolas.
- Nije li i on morao jutros doći? -upitao je Chick.
Divan miris širio se iz svetlih Alisinih vlasi. Colin se malo odmaknuo.
- Mislim da će zakasniti. Jutros mu se nešto motalo po glavi... Kad biste oboje došli  meni na ručak? ... Tako bismo videli o čemu je reč ...
- Odlično - rekao je Chick. - Ali ako misliš da ću tvoj predlog prihvatiti tek tako, onda imaš krivi pojam o svetu. Najpre moramo pronaći drugu. Neću pustiti Alisu da ide tebi, zaveo bi je s harmonijama svog piano koktela, a to mi se baš ne mili.
- Oh!...- usprotivio se Colin. - Čujete li vi njega?...
       Nikad nije čuo odgovor, jer mu je jedna individua neumerene dužine, koja se već pet minuta iživljavala u velikoj brzini, taman projurila između nogu, sagnuvši se prema napred do krajnje granice, pa je na taj način proizvedena struja zraka izdigla Colina pet metara iznad tla. Uhvatio se za rub balkona na prvom spratu, zatim se pokušao podići na ruke i ljosnuo natrag pokraj Chicka i Alise, jer je vežbu na prečki izveo u krivome smeru.
- Valjalo bi im zabraniti da tako brzo kližu - kazao je Colin.
      Potom se prekrstio jer se dotični klizač upravo zdrozgao uza zid restorana, na suprotnom kraju piste, i ostao zalepljen kao meduza od prešanog papira koju je raščetvorilo neko okrutno dete.
      Sluge-čistači su još jednom obavili svoju dužnost, a jedan od njih zabio je leden krst na mestu nesreće. Dok se krst topio, nadglednik je navijao religiozne ploče.
Zatim je opet zavladao red. Chick, Alise i Colin i dalje su kružili pistom.

Нема коментара:

Постави коментар