Gete- pismo Šileru

Publika se već dvadeset godina prepire 
oko toga ko je veći: Šiler ili ja, a ona treba 
da se raduje što uopšte ima dva čoveka 
oko kojih može da se prepire.
– Gete 1



Johan Volfgang Gete-  Fridrih Šiler

      Najčuveniji par korespondenata u istoriji književnosti su svakako bili Fridrih Šiler i Johan Volfgang fon Gete. Pre nego što su počeli da se skoro svakodnevno posećuju i razmenjuju ideje o književnosti i drugim temama putem pisama, dvojica slavnih pisaca bili su konkurenti i nisu imali mnogo kontakta. Sve se promenilo u junu 1794. kada je Šiler zamolio Getea da piše za književni časopis Hore, što je ovaj prihvatio. Uprkos različitim pogledima na svet, među njima se razvilo blisko prijateljstvo koje je rezultiralo obimnom korespondencijom. O tome koliko je Getea pogodila Šilerova smrt 1805. godine svedoči njegova izjava da je odlaskom prijatelja „izgubio polovinu sebe“( izvor)



Publika se već dvadeset godina prepire
oko toga ko je veći: Šiler ili ja, a ona treba
da se raduje što uopšte ima dva čoveka
oko kojih može da se prepire.
– Gete

U pismu Šileru (Schiler) od 31. jula 1799. godine Gete iznosi svoja zapažanja o Miltonovom (Milton) spevu Izgubljeni raj i usput daje svoje tumačenje o mogućem poreklu Kantove ideje o radikalnom zlu:


 „Pored ostalih razmišljanja povodom ovog dela nametnulo mi se i pitanje slobodne volje, o kojoj inače nerado razbijam glavu; ona u ovom spevu, kao i u hrišćanskoj religiji uopšte, igra rđavu ulogu. Jer čim se pretpostavi da je čovek po sebi dobar, slobodna volja postaje besmislena moć da se izbegne izbor dobra i da čovek tako sebi natovari krivicu; a uzme li se da je čovek po prirodi zao ili, da se izrazim određenije, da ga na životinjskom nivou vode njegovi nagoni, onda je slobodna volja kao neka otmena persona koja pretenduje na to da iz prirode deluje protiv prirode. Otuda se takođe vidi kako je Kant nužno morao doći do radikalnog zla i kako filozofi koji smatraju da je čovek po prirodi šarmantan teško izlaze na kraj s njegovom slobodom i zašto se oni tako žestoko bune kad se njihovom dobru na osnovu nagona ne daje baš neka visoka ocena.“
izvor 

________________________
1. Ekerman, Razgovori sa Geteom, Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1963 god., strana 78