Colin je stajao na uglu trga i čekao Chloe. Trg je bio okrugao i na njemu se nalazila crkva, golubovi, park, klupe, a spreda na makadamu, automobili i autobusi. Sunce je takođe očekivalo Chloe, ali ono se moglo razonoditi stvaranjem sena, kao i time da u jednakim vremenskim razmacima pomogne divljem grahu da mu proklija zrnje, te spuštanjem kapaka, pa i time da postidi poneku još upaljenu uličnu svetiljku zbog nesavesnosti lampaša-žigača. Colin je izvrtao rub svojih rukavica i smišljao prvu rečenicu. Ta se menjala sve brže i brže kako se približavao čas sastanka. Nije znao šta će raditi kad stigne Chloe. Možda da je odvede u čajanu, ali onde obično vlada pretežno sumoran ugođaj, pa one gospođelice četrdesetih godina, koje izedu sedam kolača s kremom dok im mali prst strši u zraku, sve se to Colinu nije dopadalo. Proždrljivost je mogao smisliti samo u muškaraca, kod njih ona zadobija puni smisao a da ih ne lišava njihova prirodnog dostojanstva. Bioskoo ne dolazi u obzir, Chloe to neće prihvatiti. A ni delegodrom, to joj se sigurno neće svideti. Pa ni trke volova, uhvatiće je strah. Ni bolnica Saint-Louis, to je pak zabranjeno. Ni muzej Louvre, jer iza asirskih kerubina vrebaju satiri. Ni kolodvor Saint-Lazare, ta onde se nalaze još jedino tačke i ni jedan jedini voz.
- Dobar dan!... Chloe mu je prišla s leđa.
Brzo je počeo svlačiti rukavicu, zapetljao se, opalio samog sebe šakom po nosu, zajauknuo »joj« ... i stisnuo joj ruku. Ona se smejala.
- Izgledate vrlo smeteni!...
Imala je na sebi krzneni kaput s dugim dlakama, u istoj boji kao kosa, a na glavi šubaru od istoga krzna i kratke čizmice s krznenim parmakom. Uhvatila je Colina za ruku.
- Ponudite mi vašu ruku. Danas ste nekako ukočeni.
- Prošli put sam se držao bolje i slobodnije - priznao je Colin.
Ona se opet nasmejala, pogledala ga je i iznova se još jače nasmejala.
- Vi se meni rugate - rekao je žalosno Colin. - To je nemilosrdno.
- Jeste li zadovoljni što me vidite? - upitala je Chloe
- Da!... - uskliknuo je Colin.
Hodali su, krenuvši prvim pločnikom koji im je bio na putu. Jedan mali ružičast oblak silazio je iz zračnih visina i približavao im se. - Dolazim k vama! - predložio je oblačić. - Dođi - rekao je Colin. I oblak ih je okružio. U njegovoj nutrini bilo je toplo i mirisalo je na šećer sa cimetom.
- Ljudi nas više ne vide! - rekao je Colin ... Ali mi njih vidimo!...
- Ipak je malo proziran - kazala je Chloe. -Budite na oprezu.
- Ništa zato, a ipak se ovako bolje osećamo - odgovorio je Colin. - Što hoćete da radimo? - Da prošetamo, upravo to ... Dosađuje li vam šetnja? - Pričajte mi onda ...
- Ne znam dobro pripovedati -rekla je Chloe - Možemo gledati izloge. Pogledajte ovaj tu!... Zanimljiv je.
U tom je izlogu neka lepa žena počivala na strunjači sa čeličnim perima. Grudi su joj bile gole i neki joj je aparat trljao dojke prema gore dugim svilenkastim četkama od bele dlake. Na oglasu je pisalo: Štedite obuću s protunošcem Velečasnoga Charlesa.
- Dobra ideja - kazala je Chloe.
- Ali to je bezvezno!... - napomenuo je Colin. - To je mnogo ugodnije kad se obavlja rukom.
Chloe je porumenela.
- Nemojte govoriti takve stvari. Ne volim momke koji govore grozote pred devojkama.
- Jako mi je žao ... - rekao je Colin - nisam hteo...
Izgledao je tako potišteno da se Chloe nasmešila i malo ga prodrmala da mu pokaže kako se nije naljutila. U jednom drugom izlogu, neki je krupan muškarac s mesarskom pregačom klao malu decu. Bio je to propagandni izlog za dobrotvorne zavode.
- Eto na što se rasipa novac - rekao je Colin. - Mora da ih strahovito skupo stoji čišćenje svaku veče nakon toga klanja.
- Nisu to prava deca! ... - povikala je preplašena Chloe.
- Otkuda to možemo znati? - kazao je Colin. - Ima ih kao pljeve u dobrotvornim zavodima ...
- Nikako mi se ne sviđa - rekla je Chloe. - Pre se nisu viđali takvi propagandni izlozi. Ne držim da je to nekakav napredak.
- To uopste nije važno - kazao je Colin. -Ovako nešto deluje samo na one koji nasedaju takvim budalaštinama.
- A ovo? ... - pokazala mu je Chloe.
U izlogu se nalazio jedan trbuh, razapet na kotače presvučene kaučukom, bio je vrlo obao i jedar. Na oglasu su ljudi mogli pročitati: Vaš trbuh se neće naborati ako ga budete peglali električnom peglom.
- Ali ja prepoznajem taj trbuh!... - uzviknuo je Colin - pa to je Sergeov trbuh, mog bivšega kuvara!... Zaboga, što on tu radi?
- Nije važno - rekla je Chloe. - Nemojte sada zanovetati komentarima o tom trbuhu.
-Uostalom, debeo je preko svake mere ...
- Zato što je znao kuvati!...
- Otiđimo odavde - rekla je Chloe. - Ne želim više gledati izloge, odvratni su mi. - Šta ćemo raditi? - zapitao je Colin. - Da popijemo negdje čaj?
- Oh!... Nije vreme za čaj... a, osim toga, baš ga ne volim mnogo.
Colin je uzdahnuo s olakšanjem i u tom su mu času popucale naramenice.
- Šta je to zapucketalo?
- Nagazio sam na suvu granu - rekao je Colin pocrvenevši.
- A da odemo prošetati u Bulonjsku šumu? - predložila je Chloe.
Colin ju je oduševljeno pogledao.
- Vrlo dobra ideja. Onde neće biti nikoga.
Chloe je porumenila.
- Nisam to zato predložila. Uostalom -nadodala je da mu se osveti - nećemo se udaljavati s glavnih aleja, jer ćemo inače smočiti noge.
Colin je krišom stisnuo ruku koju je osećao pod svojom.
- Krenućemo podzemnim hodnikom -rekao je on.
Podzemni je hodnik bio s obe strane obrubljen nizom pećinastih ptičjih kaveza golemih razmera, gde su Gradski aranžeri spravljali pričuvne golubove za trgove i spomenike. Bilo je tu i nasada vrabaca i cvrkutanja vrapčića. Ljudi nisu često silazili u hodnik jer su krila svih tih ptica stvarala užasan propuh, na kojem je letelo sićušno belo i plavo perje.
- Zar večito lepeću krilima? - kazala je Chloe, pričvršćujući svoju šubaru da spreči njezino poletanje.
- Ne lepeću celo vreme isti - protumačio je Colin.
Borio se sa rubovims svog ogrtača.
- Požurimo se da pređemo golubove, vrapci ne podižu toliki vetar - rekla je Chloe stišćući se uz Colina.
Pohitali su i izašli iz opasne zone. Oblačić ih nije pratio dok su prolazili hodnikom. Zaputio se prečacem i već ih je čekao na drugom kraju
XIV
Klupa se pričinjala pomalo vlažna i zagasitozelena. Uprkos svemu, tom alejom nisu prolazili odveć brojni šetači i onde im zapravo nije bilo loše.
- Nije vam hladno? - upitao je Colin.
- Nije, s tim oblakom oko nas - odgovorila je Chloe. - Ali... ipak ću se vrlo rado primaknuti k vama.
- Oh!... - propentao je Colin i zarumeneo se.
Pobudilo je to u njemu neki čudan osećaj. Obujmio je rukom njezin struk. Šubara joj je bila naherena na drugu stranu, pa mu je padao, na domak usana, pravi pravcati talas sjajnih Chloeinih vlasi.
- Volim biti s vama - rekao je Colin. Chloe je cutala. Disala je malo brže i neprimetno mu se približila. Colin joj je sada gotovo šaptao u uho.
- Ne dosađujete se?
Zanekala je glavom i Colin joj se mogao, pod zaštitom te kretnje, još više približiti.
- Ja... - prišapnuo joj je na samo uho i, baš u tom trenu, Chloe je kao nekom omaškom okrenula glavu i Colin ju je poljubio u usne. Nije predugo trajalo; ali, idući put, bilo je već mnogo bolje. Tada je zagnjurio lice u Chloeinu kosu i ostali su tako, ne izustivši više ni reči.
XV
- Lepo od vas što ste došli, Alise - kazao je Colin. - Bićete, međutim, jedina devojka...
- Ništa zato - rekla je Alise. - Chick je s time suglasan.
I Chick je to doista potvrdio. Ali, istini za ljubav, Alisein glas nije bio sasvim radostan.
- Chloe nije u Parizu - nadovezao je Colin, - Otišla je na tri nedelje sa svojtom na Jug.
- Ah! - kazao je Chick - mora da si vrlo nesretan.
- Nikad nisam bio sretniji! - rekao je Colin. - Hteo sam vam zapravo najaviti svoje zaruke s njom ...
- Čestitam ti - upao mu je u reč Chick.
Izbegavao je da pogleda Aliseu.
- Šta se to događa s vama dvoje? - zapitao je Colin. - Ne ličite mi baš na jako sagorevanje.
- Ništa se ne događa - odgovorila je Alise. - Chick je glup, i u tom grmu leži zec.
- Ni govora - umešao se Chick. - Nemoj je slušati, Colin . .. Nema tu nikakva grma, a zec je ionako u šumi.
- Govorite istu stvar, a ne slažete se - rekao je na to Colin. - Jedan između vas, dakle, laže ili pak lažete oboje. Dođite, odmah ćemo večerati.
- Sedite, Alise - zamolio je Colin. - Sedite tu kraj mene, ispričaćete mi smesta šta se to zbiva.
- Chick je glup - ponovila je Alise. - Kaže da čini krivo što me zadržava uza se, jer nema novaca da mi omogući udoban život, i stid ga je što se sa mnom ne može venčati.
- Ja sam gad - rekao je Chick.
- Zaista ne znam šta da vam kažem - rekao je Colin u nedoumici. Sam je bio toliko sretan da je to pobudilo u njemu neizmjerno sažaljenje.
- Nije, konačno, u pitanju novac - utanačio je Chick. - Problem je u tome što Aliseini roditelji neće nikad privoleti da se njome oženim i imaće pravo. Postoji slična pripovest u jednoj Partreovoj knjizi.
- To je izvrsna knjiga - napomenula je Alise. - Niste je pročitali, Colin?
- Eto, kakvi ste - ustanovio je Colin. - Siguran sam da sav svoj novac uporno trošite na Partrea.
Chick i Alise spustiše nos na Colinovu primedbu.
- To je moja krivica - napomenuo je Chick. - Alise više ne troši na Partrea. Ona se njime gotovo više ni ne bavi otkad sa mnom živi.
U njegovu se glasu osećala primesa prekora.
- Volim te jače od Partrea - rekla je Alise. Umalo da nije briznula u plač.
- Ti si vrlo plemenita - nadovezao je Chick. - Ja te uopste ne zaslužujem. Ali to mi je mana, to skupljanje Partreovih dela, a jedan inženjer ne može sebi nažalost dopustiti da ima sve.
- Rastužio sam se - rekao je Colin. - Želeo bih da vam sve polazi dobro za rukom. Sada razmotajte salvete.
Ispod Chickove salvete alazio se jedan primerak Izbljuvka, napola uvezan u kožu američkog jazavca, a pod Aliseinim ubrusom debeo zlatan prsten u obliku mučnine.
- Oh!... - uskliknula je Alise. Obujmila je rukama Colinov vrat i poljubila ga.
- Ti si famozan tip - rekao je Chick. - Ne znam kako da ti zahvalim; uostalom, vrlo dobro znaš da ti ne mogu zahvaliti onako kako bih želeo ...
Colina je to utešilo i vraćalo mu pomalo snagu. A i Aliseina lepota, tu večer, bila je uistinu u svom punom sjaju.
- Koji je to parfem? - zapitao je. - Chloe se miriše s esencijom dvaput destilirane orhideje.
- Ne stavljam nikakav parfem - rekla je Alise.
- To je prirodan miris - nadodao je Chick.
- Čudovit je! ... - kazao je Colin. - Mirišete po šumi, potoku i zečićima.
- Pričajte nam o Chloe!... - nagovarala ga je polaskana Alise.
Nicolas je već unosio predjela.
- Dobra večer, Nicolas - rekla je Alise. -Jesi li dobro?
- Jesam - odgovorio je Nicolas.
Položio je pladanj na sto.
- Nećeš me poljubiti? - kazala je Alise.
- Ne ustručavajte se, Nicolas - nadodao je Colin. - Štaviše, meni biste učinili veliko veselje kad biste s nama večerali...
- Oh! Da ... - uskliknula je Alise.
- Večeraj s nama. - Gospodin me stavlja u nezgodan položaj - rekao je Nicolas. - Ovako odeven ne mogu sesti za sto..
- Slušajte, Nicolas - nastavio je Colin. - Idite se presvući, ako baš hoćete, ali izdajem vam službenu naredbu da večerate s nama.
- Zahvaljujem gospodinu - rekao je Nicolas. - Idem promeniti odelo.
Odložio je pladanj na stol i izašao.
- Onda, vratimo se Chloei - kazala je Alise.
- Poslužite se - rekao je Colin. - Nemam pojma šta je, ali mora da je dobro.
- Zbog tebe umiremo od radoznalosti!... -pripomenuo je Chick.
- Oženit ću se njome za mesec dana - rekao je napokon Colin. - A toliko bih želeo da je to već sutra! . . .
- Oh! - uzdahnula je Alise - baš ste sretni. Colin se osećao postiđen zbog svoga bogatstva.
- Slušaj, Chick - rekao je on - hoćeš li da ti ja dam novaca?
Alise je uputila Colinu pogled pun nežnosti. Bio je tako plemenit da su se njegove misli, boje slezova cveta i plave, videle uzburkane u žilama ruku.
- Ne verujem da mi on može biti od koristi - odgovorio je Chick.
- Mogao bi se oženiti Aliseom - rekao je Colin.
- Njezini roditelji to ne žele - odvratio je Chick - a ja neću da se ona s njima zavadi. Premlada je ...
- Nisam baš tako mlada - umešala se Alise, uspravivši se na tapeciranoj klupi da pravodobno istakne svoje izazovne grudi.
- To on nikako ne želi reći!... - prekinuo ju je Colin. - Slušaj, Chick, ja imam sto hiljada duplofinti, tebi ću dati četvrtinu svote i moći ćeš spokojno živeti. Dakako, nastavićeš raditi i tako sve ce biti u redu.
- Ostacu ti zauvek zahvalan - rekao je Chick.
- Nemoj mi zahvaljivati - kazao je Colin. -Mene zapravo ne zanima sreća sviju, nego sreća svakoga.
Neko je pozvonio na vrata.
- Ja ću otvoriti - ponudila se Alise. - Ionako sam najmlađa, a i sami mi to predbacujete
... Ustala je i njezina su stopala ostavila tanak namaz boje na mekom tepihu. Bio je Nicolas, koji se malo pre spustio stubištem za poslugu. Sada se vraćao odeven u ogrtač od gusta nabrekla tkanja, sa žućkastosmeđim i zelenim gajtanima na rukavu, a na glavi je nosio pusten šešir amerland s najvećma niskim obodom. Imao je rukavice od smekšane svinjske kože, cipele od čvrste krokodilske kože, a tek kad je skinuo ogrtač, pojavio se u svom punom sjaju, u sakou od kestenastog samta s rebrima boje slonove kosti i u hlačama plave boje petroleja s manšetama koje su u širinu iznosile pet prstiju i palac.
- Oh! - rekla je Alise. - Kako si gizdav!...
- Kako si, nećakinjo moja? Uvek lepa? ... - pomilovao ju je po grudima i bokovima.
- Dođi za sto - rekla je Alise.
- Dobar dan, prijatelji - kazao je Nicolas na ulazu.
- Konačno! - uzdahnuo je s olakšanjem Colin. - Konačno ste se odlučili da govorite normalno!...
- Naravno! - kazao je Nicolas. - Mogu i ja. Ali, reci mi - produžio je on -jesi li zato da svi četvero pređemo na ti?
- Slažem se - odgovorio je Colin. - Sedi.
Nicolas je seo nasuprot Chicku.
- Posluži se predjelom - kazao mu je ovaj.
- Momci - zaključio je Colin - hoćete li biti moji deveri?
- To se podrazumeva - rekao je Nicolas. -Ali ne bi valjalo da nas spojiš u parove s nekakvim groznim devojkama, zar ne? Klasičan i dobro poznat potez ...
- Nameravam zamoliti Aliseu i Isis da mi budu deveruše - rekao je Colin - a braću Celibat da mi budu pederski deverci.
- Dogovoreno! - potvrdio je Chick.
- Alise - nastavio je Nicolas - pođi u kuhinju i donesi jelo koje se nalazi u pećnici. Sada je verojatno već gotovo.
Poslušala je Nicolasove upute i vratila se sa posudom od masivnog srebra. A kad je Chick podigao poklopac, u unutrašnjosti su se videle dve figurice izrađene od guščjih jetara, koje su prikazivale Colina u sakou i Chloe u venčanici. Svud uokolo, mogao se čitati datum venčanja, a u jednom uglu stajao je i potpis: Nicolas.
XVI
Colin je trčao ulicom.
- Biće to prekrasna svadba ... Već sutra, sutra ujutro. Prisustvovaće svi moji prijatelji...
Ulica je vodila u pravcu Chloe.
- Chloe, vaše su usne slatke. Vaša put je poput svežeg voća. Vaše oči vide kao što treba da vide i zagrijao sam se za vaše telo ....
Staklene špekule kotrljale su se ulicom, a za njima su nailazila deca.
- Biće mi potrebni meseci, dugi meseci da se zasitim celova kojima ću vas celivati. Biće mi potrebne godine i godine da iscrpem poljupce kojima vas želim obasuti, po rukama, kosi, po vašim očima, vratu ...
Putem je naišao na tri devojčice; pevale su neku posve okruglu pesmicu i plesale kolo. - Chloe, hteo bih osećati vaše dojke na svojim grudima, prekrstiti obe ruke na vašem telu, a vaše da me grle oko vrata, ćutati vašu miomirisnu glavu u udubljenju svoga ramena i vašu treperavu put i miris koji se od vas širi...
Nebo je bilo vedro i modro, zima još i sada oštra, ali ipak nešto manje. Sasvim crna stabla pokazivala su, na vršcima potamnele grane, zelene i nabrekle pupoljke.
- Kad ste daleko od mene, vidim vas u onoj haljini sa srebrenim dugmetima, ali kad ste je zapravo imali na sebi? Prvi put? Ne. Da, nosili ste je pripijenu uz telo, pod debelim ali mekim kaputom, upravo na dan našeg sastanka.
Gurnuo je vrata cvećarne i ušao.
- Želio bih hrpe cvijeća za Chloe - rekao je.
- Kad joj ga moramo uručiti? - upitala je cvećarica.
Bila je mlada i krhka, ali su joj ruke bile crvene. Mnogo je volela cveće.
- Odnesite ga sutradan izjutra, potom i meni donesite mnogo cveća. Neka nam soba bude puna ljiljana, belih gladiola, ruža i mnogo drugog belog cveća, a složite takođe - to je nadasve važno! - veliku kitu crvenih ruža ...
XVII
Braća Celibat odevahu se za svadbu. Vrlo često behu pozivani, u ulozi pederskih deveraca, jer su ostavljali dobar utisak. Bili su blizanci. Stariji se zvao Koriolan. Imao je crnu kovrčavu kosu, belu i nežnu put, devičanski izgled, pravilan nos i plave oči iza debelih žutih trepavica. Mlađi brat, po imenu Pegaz, bio je slične vanjštine, izuzevši trepavice koje su mu bile zelene; to je obično dostajalo da ih se međusobno razlikuje. Prihvatili su karijeru pederasta iz nužde ali i iz sklonosti, no kako su ih za obavljanje dužnosti pederskih deveraca dobro plaćali, nisu više gotovo ništa radili i, nažalost, to kobno dangubljenje navodilo ih je od vremena do vremena na porok. Tako je Koriolan, uoči svadbe, zagrešio s nekom devojkom. Pegaz ga je žestoko prekoravao, svejednako sam sebi trljajući kožu na krstima sa smesom badema-mužjaka, ispred velikog trokrilnog ogledala.
- U koliko si se sati vratio kući, hm? - rekao je Pegaz.
- Više se ne sećam - odgovorio je Koriolan. - Pusti me na miru. Brini se za svoja krsta.
Koriolan je čupao dlake s obrva pincetom za zaustavljanje krvi.
- Ti si bestidnik! - kazao je Pegaz. - S jednom devojkom!... Kad bi te videla tvoja tetka!..
- Oh!... Ti to nikada nisi učinio? Hm? - rekao je Koriolan pretećim tonom.
- A kada to? - kazao je Pegaz pomalo uznemireno.
Prekinuo je masažu i izveo nekoliko razgibavajućih pokreta pred ogledalom.
- U redu, neću dalje navaljivati - rekao je Koriolan. - Ne želim da zbog mene opet propadneš u zemlju. Zakopčaj mi radije gaće.
Imali su posebne gaće, sa šlicevima odostrag, pa ih je bilo teško zakopčati bez ičije pomoći.
- Ah! - cerekao se Pegaz - vidiš! Nemaš mi šta predbaciti! ...
- U redu, kažem ti! - ponovio je Koriolan. - Ko se danas ženi?
- Colin. Venčaće se s Chloe - odvratio je njegov brat sa zgražanjem.
- Zašto govoriš tim tonom? - zapitao je Koriolan. - Zgodan je, taj tip.
- Dakako da je zgodan - rekao je Pegaz zavidno. - Ali ona ima tako okrugle grudi, da je čovek doista ne može sebi zamisliti kao momka! ...
Koriolan je pocrvenio.
- Ja nalazim da je lepa ... – promrmljao je. - Čoveka hvata želja da joj dotakne grudi... Zar to na tebe ne deluje? ...
Brat blizanac ga je preneraženo pogledao.
- Kakav si mi ti pokvarenjak! - zaključio je odrešito. - Poročniji si no iko drugi... Jedan od idućih dana ćeš se još oženiti, i to nekom ženskom!...
Nastavci : Romani u nastavcima
Нема коментара:
Постави коментар