-Jesi li dobro spavao? - upitao je Colin.
- Nisam loše, a ti?-kazao je Nicolas, koji je sada bio u civilu.
Chloe je zevnula i uzela vrč pun sirupa od kopra. - To nesretno okno mi nije dalo spavati -rekla je.
- Zar nije zatvoreno? - upitao je Nicolas.
- Nije baš do kraja - odgovorila je Chloe. -Detinje je teme još premekano i prilično tanko, tako da propušta upravo famozan propuh. Jutros sam imala pluća posve puna tog snega ..
. - To je ubitačno -napomenuo je Nicolas. -Ja ću ih najstrože izgrditi. Zaista, krećemo li jutros?
- Posle podne - odgovorio je Colin.
- Hoće li biti potrebno da stavim šofersku uniformu - zapitao je Nicolas.
- Oh! Nicolas ... - kazao je Colin. - Ako nastaviš tako ... ja...
- U redu - nadodao je Nicolas - ali ne sada. Popio je sav sirup od kopra iz svoje posude i pojeo svoje kriške hleba sa puterom i medom. - Skočiću načas u kuhinju - najavio je ustajući i popravljajući čvor na kravati s pomoću džepnog razvrtača.
Napustio je sobu i čulo se kako se stišava zvuk njegovih koraka, verovatno u pravcu kuhinje.
- Šta bi htela da radimo, draga moja Chloe - zapitao je Colin.
- Da se grlimo i ljubimo - odgovorila je Chloe.
- Naravno... - nadovezao je Colin. - Ali nakon toga?
- Nakon toga - kazala je Chloe - ne smem to izreći sasvim glasno.
- Dobro - rekao je Colin - ali nakon toga?
- Nakon toga - odvratila je Chloe - već će biti vreme da jedemo. Uzmi me u naručaj. Hladno mi je zbog tog snega ...
Sunce je u zlaćanim talasima nadiralo u prostoriju.
- Ovde nije hladno - kazao je Colin.
- Nije - rekla je Chloe, stišćući se uz njega - ali meni je hladno. Nakon toga, pisaću Alisei .
XXVIII
Već od samog početka ulice, svetina se na veliko gurala da omogući sebi pristup u dvoranu u kojoj je Jean-Sol držao predavanje. Ljudi su se služili najrazličitijim lukavstvima i smicalicama kako bi izigrali nadzor zdravstvenoga kordona, zaduženog da preispita valjanost pozivnica, jer je bilo stavljeno u opticaj nekoliko desetaka hiljada krivotvorenih. Neki su stizali u mrtvačkim kolima, a žandari bi tada otvaralikovceg i dugačko čelično koplje i pribili ih na hrastovinu za sve veke vekova amen, čime su istima prištedeli da ih naknadno vade iz njega za ukop, a štetu su pričinjali tek eventualnim pravim mrtvacima kojima se tako rasporio mrtvački plašt. Drugi su se spuštali padobranima iz specijalnog aviona (a tukli su se već na Bourgetu samo zato da se popnu u avion). Jedna vatrogasna četa uzela je na nišan te padobrance i skretala ih, s pomoću požarnih mlaznica, prema mestu zbivanja gde su se kukavno utapali. Treći su, naposletku, pokušavali stizati kanalima. Te bi odgurnuli, udarajući ih grubo cipelama sa gvozdenim potkovama baš u času kad su se hvatali za rub da prikupe snage i izađu van, a štakori bi se pobrinuli za preostalo. Ali ništa nije obeshrabrivalo te strastvene zanesenjake. Doduše nisu bili isti, valja priznati, oni koji su se utapali i ovi koji su tvrdoglavo ustrajali u svojim pokušajima, dok se urnebes dizao prema zenitu i odbijao od oblaka kao spiljska tutnjava. Samo su čistunci, oni dobro obavešten, odnosno prisni prijatelji, imali prave pozivnice, koje je bilo vrlo lako raspoznati od lažnih i, baš zbog toga, prolazili su bez zapreke kroz uski špalir postavljen tik uz kuće, a njega je, na svakih pedeset metara, čuvao tajni agent prerušen u automatsku kočnicu. Uzvanika je inače bilo u silno velikom broju, i već puna dvorana morala je stalno primati nove koji su pristizali svake sekunde. Chick je bio na svome mestu već od sinoć. Bio je stekao, po cenu zlata, pravo da zameni pazikuću, a kako bi omogućio tu zamenu mesta, slomio je dotičnom pazikući levu nogu posluživši se rezervnim repom lafeta. Nije štedeo duplofinte kad se radilo o Partreu. Alise i Isis čekale su zajedno s njime na dolazak predavača. Provele su onde celu noć, u velikoj želji da ne propuste takav događaj. Chick je u svojoj tamnozelenoj vratarskoj uniformi bio privlačan koliko mu je već sama uniforma dopuštala. Uveliko je zapuštao svoj posao, otkad je postao vlasnik onih dvadeset pet hiljada Colinovih duplofinti. Narod koji se gurao u dvorani izgledaoje uistinu sasvim posebno. Primećivala su se samo maglovita lica s naočarima, nakostrešene dlake, požuteli opušci, podrigivanja po bademnjaku, a što se pak žena tiče, sitne prljave pletenice ovijene oko lobanje i duge jakne podstavljene ovčjim krznom, što su ih nosile na goloj koži, s izrezima u obliku krišaka dojki na tamnoj pozadini. U velikoj dvorani u prizemlju, sa stropom koji je bio napola staklen, napola ukrašen freskama naslikanim teškom vodom, i dok su sumnje, koje su nicale u duhu prisutnih, o smislu postojanja napučenog tako obeshrabrujućim ženskim oblinama, bile zaista osnovane, okupljalo se sve više ljudi, a kasni pristizatelji nisu imali drugog izlaza nego da ostanu stajati u dnu na jednoj nozi, služeći se drugom za odguravanje odveć približenih suseda. Posebna loža, u kojoj je kao na prestolju sedela vojvotkinja de Bovouard okružena svitom, privlačila je poglede gotovo beskrvne svetinje i vređala je svojom nepatvorenom raskoši privremeni karakter jadnih dohodaka jednog celog reda filozofa koji su sedeli na stolcima za sklapanje. Približavao se početak predavanja i prisutna je svetina postala grozničava. U dnu dvorane počela se stvarati organizovana gužva, jer je nekoliko studenata pokušavalo posijati sumnju među duhove, recitujući zatezno na sav glas okrnjene odlomke Zakletve na planini barunice Orczy. Ali približavao se Jean-Sol. Na ulici su se začuli zvukovi slonovskog roga i Chick se nagnuo koz prozor pazikućine sobe. U daljini, Jean-Solova prilika izranjala je iz oklopljene nosiljke, ispod koje su smežurana i hrapava slonova pleća poprimala pod svetlošću crvenog reflektora neobičan izgled. Na svakom uglu nosiljke stajao je po jedan izabrani strelac, naoružan sekirom, u stanju pripravnosti. Velikim je koračajima slon krčio sebi put kroz gomilu i potmuli topot četiriju stubova, koji su se spoticali o zgnječena tela, približavao se neizbežno. Slon je kleknuo pred vratima i izabrani strelci siđoše dole. Ljupkim skokom Partre je skočio među njih, u samu sredinu, i oni su, oslobađajući mu put udarcima sekire,krenuli ravno prema estradi. Policajci su zatvorili vrata, a Chick je pojurio glavom bez obzira kroz tajni hodnik koji je vodio do stražnje strane podija, gurajući pred sobom Isis i Alise. Pozadina podija bila je pokrivena zastorom od cistične velur-tapete, u kojemu je Chick probušio nekoliko rupa za gledanje. Seli su na jastučiće i čekali. Na udaljenosti od jedva jednog metra, Partre se pripremao da pročita svoje predavanje. Iz njegova vitkog i asketskog tela isijavalo je neko iznimno zračenje i gledaoci, zatravljeno nedvojbenim čarom što je resio njegove i najmanje pokrete, čekalo je plaho na početni znak. Bilo je mnogo slučajeva onesveštavanja, izazvanih prevelikim intramaterničnim nadražajem koji je posebno hvatao žensku publiku, a Alise, Isis i Chick, sa svog mesta, razgovetno su čuli usopljeno dahtanje osamdeset gledalaca koji su se krišom uvukli ispod podija i svlačili se naslepo kako bi zauzimali što manje mesta.
- Sećaš li se? - upitala je Alise gledajući nežno Chicka.
- Sećam se - odgovorio je Chick. - Upravo smo se tu upoznali... Nagnuo se k Alisei i blago je poljubio.
- Bili ste onde ispod? - zapitala je Isis.
- Da - rekla je Alise. - Bilo je vrlo ugodno.
- Verujem - kazala je Isis. - Šta je pak ovo, Chick?
Chick je počeo otvarati neku veliku crnu kutiju pokraj koje je seo.
- To je registrator - odgovorio je Chick. -Kupio sam ga jer sam slutio da će se održati predavanje.
- Oh! - uskliknula je Isis. - Kakva dobra ideja!... Tako više neće biti potrebno da slušamo! ...
- Tako je - rekao je Chick. - A kad se vratimo kući, moći ćemo ga slušati celu noć, ako baš hoćemo, ali to nećemo učiniti da ne upropastimo ploče. Pre ću ih dati udvostručiti i možda ću zatražiti od izdavačke kuće »Gazdin krik« da mi izbace u prodaju jednu komercijalnu seriju.
- Mora da vas je taj aparat vrlo skupo stajao - napomenula je Isis.
- Oh! - kazao je Chick. - To zbilja nije važno! ...
Alise je uzdahnula. Njezin je uzdah bio tako lagan da ga je jedino ona čula... a i ona ga je jedva čula.
- Evo ga!... - rekao je Chick. - Počinje! Stavio sam svoj mikrofon zajedno s mikrofonima službenog radija, koji stoje na stolu. Niko ga neće opaziti.
Jean-Sol je taman započeo. Ponajpre se čulo samo škljocanje okidača. Fotografski snimatelji, novinari i filmski reporteri iživljavali su se do mile volje. Ali je jednoga od njih oborio na tlo odskok njegovog aparata pa je usledila stravična zbrka. Besne kolege nasrnuli su na njega i poštrcali ga magnezijevim prahom. Nesretnik je iščeznuo u blještavoj munji na opste zadovoljstvo, a policajci su odveli u zatvor sve preživele.
- Divno!-uskliknuo je Chick.-Biću jedini koji će imati snimak .
Publika, koje se sve do tada otprilike mirno držala, počela se živcirati i pokazivalo je svoje divljenje prema Partreu silnom vriskom i povlađivanjima, svaki put kad bi on izgovorio jednu rec, što je prilično otežavalo savršeno razumevanje teksta.
- I ne pokušavajte sve shvatiti - kazao je Chick. - Slušaćemo snimak do mile volje.
- Pogotovo zato što se ovde ništa ne čuje - rekla je Isis. - On ne podiže buku veću nego miš. Doista, imate li vesti od Chloe?
- Primila sam od nje pismo - odgovorila je Alise.
-Jesu li napokon stigli?
- Da, uspeli su krenuti dalje, ali će skratiti svoj boravak na Jugu, jer se Chloe ne oseća najbolje - objasnila je Alise.
- A Nicolas? - zapitala je Isis.
- On je dobro. Chloe mi piše da se jezovito loše ponašao sa svim kćerkama vlasnika hotela u kojima su se zaustavili.
- Nicolas je glavni - pripomenula je Isis. -Pitam se zašto je kuvar.
- Da - rekao je Chick. - To je neobično.
- A zašto? - kazala je Alise. - Mislim da je bolje biti kuvar nego sakupljač Partreovih knjiga - nadodala je štipajući Chicka za uho.
- Ali Chloe valjda nije teško bolesna? - upitala je Isis.
- Nije mi pisala šta joj je - rekla je Alise. - Boli je u prsima.
- Chloe je tako lepa - kazala je Isis. - Ne mogu zamisliti da je bolesna.
- Oh!-prišapnuo je Chick.-Pogledajte!...
Upravo se podigao jedan deo stropa i pomolio se čitav red glava. Smioni obožavatelji su se maločas prišuljali sve do njegovog staklenog dela i izvršili taj osetljiv zahvat. Bilo je i drugih koji su ih gurali, pa su se prvi energično hvatali za rubove na otvoru.
- Nisu pogrešili - pripomenuo je Chick. -Ovo je predavanje značajno!...
Partre je ustao i predočavao publici uzorke izbljuva u bočicama opletenim slamom. Najlepši, nalik na sirovu jabuku i crno vino, požnjeo je istinski uspeh. Sad se više nije ništa čulo, čak ni iza zavese gde su se nalazili Isis, Alise i Chick.
- Onda, kad će se vratiti? - rekla je Isis.
- Sutra ili prekosutra-odgovorila je Alise.
- Tako je dugo otkako ih nismo videli!... - ustanovila je Isis.
- Da - potvrdila je Alise - od njihovog venčanja ...
- To je venčanje divno uspelo - zaključila je Isis.
- Da - rekla je Alise. - I upravo tu veče te je otpratio kući Nicolas ...
Na svu sreću tog se trena stropoštala u dvoranu celokupna površina plafona, što je prištedell Isis da ulazi u pojedinosti. Podigla se gusta prašina. Među krhotinama zida komešali su se neki bleđahni oblici, posrtali su i rušili se, zagušeni teškim oblakom koji je lebdeo nad razvalinama. Partre je prekinuo predavanje i smejao se od sveg srca, udarajući se po bedrima, sretan što vidi tolike ljude angažovane u toj pustolovini. Progutao je veliki gutljaj prašine i započeo mahnito kašljati. Chick je grozničavo okretao dugmad na svom registratoru. Ovaj potonji ispustio je jaku zelenu svetlost, koja je šmugnula razom poda i nestala u pukotini na parketu. Usledio je odmah drugi sev, a zatim i treći, pa je Chick prekinuo struju baš kad je neka gadna mnogonožna životinja izmilila iz motora.
- Šta to radim? - rekao je on. - On je blokiran. To je radi prašine u mikrofonu.
Paklenska galama u dvorani dostizala je vrhunac. Partre je sada pio iz samog vrča i pripremao se da ode jer je upravo pročitao svoj poslednji list. Chick je doneo odluku.
- Ponudiću mu da izađe ovuda - rekao je. - Pođite napred, pridružiću vam se uskoro.
- Sećaš li se? - upitala je Alise gledajući nežno Chicka.
- Sećam se - odgovorio je Chick. - Upravo smo se tu upoznali... Nagnuo se k Alisei i blago je poljubio.
- Bili ste onde ispod? - zapitala je Isis.
- Da - rekla je Alise. - Bilo je vrlo ugodno.
- Verujem - kazala je Isis. - Šta je pak ovo, Chick?
Chick je počeo otvarati neku veliku crnu kutiju pokraj koje je seo.
- To je registrator - odgovorio je Chick. -Kupio sam ga jer sam slutio da će se održati predavanje.
- Oh! - uskliknula je Isis. - Kakva dobra ideja!... Tako više neće biti potrebno da slušamo! ...
- Tako je - rekao je Chick. - A kad se vratimo kući, moći ćemo ga slušati celu noć, ako baš hoćemo, ali to nećemo učiniti da ne upropastimo ploče. Pre ću ih dati udvostručiti i možda ću zatražiti od izdavačke kuće »Gazdin krik« da mi izbace u prodaju jednu komercijalnu seriju.
- Mora da vas je taj aparat vrlo skupo stajao - napomenula je Isis.
- Oh! - kazao je Chick. - To zbilja nije važno! ...
Alise je uzdahnula. Njezin je uzdah bio tako lagan da ga je jedino ona čula... a i ona ga je jedva čula.
- Evo ga!... - rekao je Chick. - Počinje! Stavio sam svoj mikrofon zajedno s mikrofonima službenog radija, koji stoje na stolu. Niko ga neće opaziti.
Jean-Sol je taman započeo. Ponajpre se čulo samo škljocanje okidača. Fotografski snimatelji, novinari i filmski reporteri iživljavali su se do mile volje. Ali je jednoga od njih oborio na tlo odskok njegovog aparata pa je usledila stravična zbrka. Besne kolege nasrnuli su na njega i poštrcali ga magnezijevim prahom. Nesretnik je iščeznuo u blještavoj munji na opste zadovoljstvo, a policajci su odveli u zatvor sve preživele.
- Divno!-uskliknuo je Chick.-Biću jedini koji će imati snimak .
Publika, koje se sve do tada otprilike mirno držala, počela se živcirati i pokazivalo je svoje divljenje prema Partreu silnom vriskom i povlađivanjima, svaki put kad bi on izgovorio jednu rec, što je prilično otežavalo savršeno razumevanje teksta.
- I ne pokušavajte sve shvatiti - kazao je Chick. - Slušaćemo snimak do mile volje.
- Pogotovo zato što se ovde ništa ne čuje - rekla je Isis. - On ne podiže buku veću nego miš. Doista, imate li vesti od Chloe?
- Primila sam od nje pismo - odgovorila je Alise.
-Jesu li napokon stigli?
- Da, uspeli su krenuti dalje, ali će skratiti svoj boravak na Jugu, jer se Chloe ne oseća najbolje - objasnila je Alise.
- A Nicolas? - zapitala je Isis.
- On je dobro. Chloe mi piše da se jezovito loše ponašao sa svim kćerkama vlasnika hotela u kojima su se zaustavili.
- Nicolas je glavni - pripomenula je Isis. -Pitam se zašto je kuvar.
- Da - rekao je Chick. - To je neobično.
- A zašto? - kazala je Alise. - Mislim da je bolje biti kuvar nego sakupljač Partreovih knjiga - nadodala je štipajući Chicka za uho.
- Ali Chloe valjda nije teško bolesna? - upitala je Isis.
- Nije mi pisala šta joj je - rekla je Alise. - Boli je u prsima.
- Chloe je tako lepa - kazala je Isis. - Ne mogu zamisliti da je bolesna.
- Oh!-prišapnuo je Chick.-Pogledajte!...
Upravo se podigao jedan deo stropa i pomolio se čitav red glava. Smioni obožavatelji su se maločas prišuljali sve do njegovog staklenog dela i izvršili taj osetljiv zahvat. Bilo je i drugih koji su ih gurali, pa su se prvi energično hvatali za rubove na otvoru.
- Nisu pogrešili - pripomenuo je Chick. -Ovo je predavanje značajno!...
Partre je ustao i predočavao publici uzorke izbljuva u bočicama opletenim slamom. Najlepši, nalik na sirovu jabuku i crno vino, požnjeo je istinski uspeh. Sad se više nije ništa čulo, čak ni iza zavese gde su se nalazili Isis, Alise i Chick.
- Onda, kad će se vratiti? - rekla je Isis.
- Sutra ili prekosutra-odgovorila je Alise.
- Tako je dugo otkako ih nismo videli!... - ustanovila je Isis.
- Da - potvrdila je Alise - od njihovog venčanja ...
- To je venčanje divno uspelo - zaključila je Isis.
- Da - rekla je Alise. - I upravo tu veče te je otpratio kući Nicolas ...
Na svu sreću tog se trena stropoštala u dvoranu celokupna površina plafona, što je prištedell Isis da ulazi u pojedinosti. Podigla se gusta prašina. Među krhotinama zida komešali su se neki bleđahni oblici, posrtali su i rušili se, zagušeni teškim oblakom koji je lebdeo nad razvalinama. Partre je prekinuo predavanje i smejao se od sveg srca, udarajući se po bedrima, sretan što vidi tolike ljude angažovane u toj pustolovini. Progutao je veliki gutljaj prašine i započeo mahnito kašljati. Chick je grozničavo okretao dugmad na svom registratoru. Ovaj potonji ispustio je jaku zelenu svetlost, koja je šmugnula razom poda i nestala u pukotini na parketu. Usledio je odmah drugi sev, a zatim i treći, pa je Chick prekinuo struju baš kad je neka gadna mnogonožna životinja izmilila iz motora.
- Šta to radim? - rekao je on. - On je blokiran. To je radi prašine u mikrofonu.
Paklenska galama u dvorani dostizala je vrhunac. Partre je sada pio iz samog vrča i pripremao se da ode jer je upravo pročitao svoj poslednji list. Chick je doneo odluku.
- Ponudiću mu da izađe ovuda - rekao je. - Pođite napred, pridružiću vam se uskoro.
XXIX
Prolazeći hodnikom, Nicolas se naglo zaustavio. Sunčeve su zrake prodirale u nj doista slabo. Četverouglaste žute keramičke pločice nekako su potamnile i kao da behu lagano zamagljene, a zrake mseto da se odbijaju poput metalnih kapljica, ponajpre bi se smrskale na tlu i potom se razilazile u plitkim i lenjm lokvicama. Zidovi koje je sunce išaralo sivobelim pegama nisu više jednoliko bleštale kao prs. Miševima, tako se bar činilo, nije posebno smetala ta promena, osim onom sivom sa crnim brkovima, čiji se duboko ojađeni izgled Nicolasa otprve jako dojmio. Nicolas je pretpostavio da je miš žalio zbog nepredviđenog prekida putovanja, kao i za svim onim vezama koje je putem mogao sklopiti.
- Zar nisi zadovoljan? - upitao je Nicolas.
Miš je kretnjom punom gađenja pokazao na zidove.
- Da - rekao je Nicolas. - Nije kako treba. Pre je bilo bolje. Ne znam što je ...
Miš kao da se zamislio na časak, a zatim je kimnuo glavom i raširio ruke u znak nedoumice. - Ni ja ne shvatam - kazao je Nicolas. -Čak i kad ih se trlja, ništa se ne menja. Po svoj prilici, sama atmosfera postaje razorna ...
Zaustavio se, zadubio u misli, a potom je i sam odmahnuo glavom i pošao dalje svojim putem. Miš je prekrstii ruke i počeo odsutno žvakati, pa je iznebuha sve ispljunuo jer je osetio okus žvakaće gume za mačke. Trgovac se zabunio. U trpezariji je Chloe doručkovala skupa s Colinom.
- Onda? - zapitao je Nicolas. - Je li bolje?
- Čuj - upao je Colin. - Nameravas li već jednom odlučiti da govoriš kao i svi drugi ljudi?
- Nisam još obukao cipele - objasnio je Nicolas.
- Nije loše - rekla je Chloe.
Oči su joj sjale, put joj je oživela i izgledala je sretna što se vratila kući.
- Chloe je pojela celu polovicu torte s piletinom - kazao je Colin.
- To mi je drago - kazao je Nicolas. - Ta torta nije po Gouffeovu receptu.
- Šta želiš raditi danas, Chloe? - Upitao je Colin.
- Da - umešao se Nicolas.
- Hoćemo li jesti rano ili kasno? - Volela bih izići s vama dvojicom i Isis, sa Chickom i Aliseom, ići na klizalište i u trgovine i na surpriseparty- odgovorila je Chloe - i volela bih sebi kupiti zeleni prsten s raskošno ugraviranom gemom.
- Dobro - kazao je Nicolas - U tom ću se slučaju odmah latiti kuvanja.
- Kuvaj u civilu, Nicolas - nagovorila ga je Chloe. Za nas je to kudikamo manje zamorno. A osim toga bićeš odmah spreman za izlazak.
- Otići ću smesta izvaditi duplofinte iz kase - rekao je Colin - a ti, Chloe, telefoniraj l 11 prijateljima.Organizovaćemo prekrasan izlazak.
- Već nazivam - kazala je Chloe.
Ustala je i potrčala do telefona. Podigla je slušalicu i počela oponašati ćurlikanje sove kako bi najavila da želi govoriti s Chickom. Nicolas je raspremio sto pritisnuvši na neku malu polugu i prljavo je suđe krenulo u pravcu sudopera kroz debelu gumenu cev koja se krila ispod tepiha. Napustio je trpezariju i stigao ponovno u hodnik. Miš je, stojeći na stražnjim nogama, grebao noktima jednu potamnjelu keramičku pločicu Na mestima koja je već ostrugao povratio se stari sjaj.
- Eh, pa dobro! - rekao je Nicolas. - Ipak ti polazi za rukom! Promena je upadljiva!
Miš se zaustavio, sopćući, i pokazao Nicolasu vršak krvavih i oguljenih ruku.
- Oh - kazao je Nicolas. - Ozledio si se!... Pusti to i dođi! Konačno tu još uvek ima mnogo sunca. Dođi, staviću ti zavoj...
Smestio ga je u gornji džep na svom kaputu i miš je sav zadahtan i poluzatvorenih očiju, pustio da mu jadne ozleđene nožice vise izvan Nicolasova džepa. Colin je velikom brzinom okretao dugmad na svojoj kasi s duplofintama i pevuckao. Više ga nije mučilo kleštima nespokokojstvo kao proteklih dana i osećao je da mu srce ima oblik naranče. Kasa je bila od belog mramora obloženog belokošću, a dugmeta od crnozelenog ametista. Merilo u kasi označavalo je šezdeset hiljada duplofinti. Poklopac je odskočio uz nauljeno pucketanje i Colina je prošla volja da se smeje. Nivo u kasi, zabrtvljen iz nekog nepoznatog razloga, malo pre se nepomično zaustavio nakon dva-tri titraja na trideset pet hiljada duplofinti. Colin je posegnuo rukom duboko u kasu i ubrzo proverio točnost poslednje brojke. Napravivši napamet brzi proračun, ustanovio je verodostojnost spomenute cifre. Od sto hiljada duplofinti Chicku je bio dao dvadeset pet hiljada,zato da se oženi s Aliseom, petnaest hiljada za automobil, pet niljada za obred venčanja... Ostatak je, naravno planuo sam od sebe. To ga je donekle umirilo.
- To je normalno - rekao je glasno, ali mu se vlastiti glas pričinio nekako čudno izmenjen. Uzeo je koliko mu je trebalo, ali se predomislio i vratio polovinu para iznurenim pokretom u kasu koju je ponovno zatvorio. Dugmad se počela hitro okretati i glasati se više puta uzastopce jasnim škljocanjem. Colin je lupnuo merilo po brojčaniku i proverio označava li uistinu sadržanu svotu. Zatim je opet ustao i nekoliko časaka ostao stajati na mestu, snebivajući se nad golemim svotama koje je morao uložiti da bi Chloei pružio sve ono što joj, prema njegovu sudu, dolikuje i nasmešio se pomislivši na Chloe, ujutro, raspletenih kosa, u krevetu, i na plahtu priljubljenu uz obline njezinog ispruženog tela i na njezinu kožu boje jantara kad bi skinuo s nje carsaf, pa se naglo trgnuo i prisilio samog sebe da ne misli više na kasu, jer to nije bio čas da se razmišlja o takvim stvarima. Chloe se oblačila.
- Kaži Nicolasu da napravi sendviče da možemo odmah krenuti... - rekla je ona. - Zakazala sam svima sastanak kod Isis.
Colin ju je poljubio u rame, iskoristivši trenutačno razvedrenje, i potrčao u kuhinju da obavesti Nicolasa. Nicolas je taman završavao mišu vidati rane i sastavljao mu je par malih štaka od bambusa.
- Eto - zaključio je on. - Hodaj na tim štakicama sve do naveče i više se ništa neće videti.
- Što mu je?-zapitao je Colin pomilovavši miša po glavi.
- Htio je čistiti keramičke pločice u hodniku - rekao je Nicolas. - To mu je i uspjelo, ali se povrijedio.
- Ne zabrinjavaj se zbog toga - kazao je Colin. - Popravit će se samo od sebe.
- Ne znam - rekao je Nicolas. - Čudna je to stvar. Reklo bi se da pločice loše dišu.
- Popravit će se to ... - nastanio je Colin. -Ja bar tako mislim ... Sve do sada toga nikad nije bilo?
- Nije - odgovorio je Nicolas.
Colin je načas zastao pred kuhinjskim prozorom.
- Možda je posrijedi posve obično trošenje - rekao je. - Mogli bismo ipak pokušati da ih damo izmijeniti...
- To će vrlo skupo stajati - napomenuo je Nicolas.
- Da - rekao je Colin. - Možda je bolje pričekati.
- Što si zapravo htio? - zapitao je Nicolas.
- Nemoj kuhati ručak - rekao je Colin. -Pripremi samo sendviče ... Izlazimo odmah.
- Dobro, već se oblačim - kazao je Nicolas. Položio je miša na zemlju i ovaj se uputio prema vratima, klimajući se na svojim sićušnim štakama, a na obje strane stršali su mu brkovi.
XXX
Ulica je potpunoma promenila izgled otkad su otišli Colin i Chloe. Na stablima je sada raslo veliko lišće i kuće su se rešile dotadašnje blede boje da bi se prelevale u nekom svetlozelenom tonu pre no što se poprime nežnu žućkastosmeđu boju leta. Pločnik je postajao savitljiv i gotovo mek pod koracima i vazduh je mirisao po jagodama. Bilo je još sveže, ali se iza modrikastih stakala na prozorima naslućivalo lepo vreme. Zeleni i plavi cvetovi rasli su duž pločnika, a novi je sok zmijuljio oko njihovih tankih stabljika uz lagan navlažen šum, kao pri sparivanju puževa. Nicolas je prvi zakoračio na ulicu. Bio je odeven u sportsko odelo od tople vunene tkanine boje gorčice, a ispod odela nosio je debelu planinarsku maju sa zavrnutim okovratnikom. Njezin pleteni uzorak prikazivao je lososa a la Chambord, tačno onako kako se pojavljuje na 607. stranici Gouffeove Kuvarice. Njegove žute kožne cipele s rebrastim potplatima jedva su i gazile po raslinju. Vodio je brigu da korača po dvema brazdama s kojih bi se svi troje uklanjali samo zato da propuste automobile. Sledili su ga Colin i Chloe. Chloe je držala Colina za ruku i upijala dugim udisajima mirisan vazduh. Nosila je na sebi belu vunenu haljinicu i kaputić od benzolirana leopardova krzna, na kojemu su se pege, istanjene preradbom, širile kao aureole i presecale se u čudnim ukrstanjima. Chloeina penušava kosa lepršala je slobodno i iz nje se zanosno dizala nežna para namirisana jasminom i karanfilom. Cholin se poluzatvorenih veđa prepustio da ga vodi taj miris i njegove bi usnice zadrhtale potajice pri svakom novom upijanju. Pročelja kuća su se pomalo opuštala, lišavajući se svoje stroge pravilnosti, pa je tako izmenjeni izgled ulice kadikad skretao Nicolasa s pravog puta i on se svaki put morao zaustaviti da bi pročitao natpis na emajliranim tablicama.
- Šta ćemo najpre raditi? - upitao je Colin.
- Prvo ćemo ići u dućane - odgovorila je Chloe. - Nemam više ni jedne haljine.
- Zar nećeš ići k Sestrama Ćelepuš, kao obično? - napomenuo je Colin.
- Neću - odvratila je Chloe. - Želim ići u robnu kuću i kupiti već gotove haljine i druge stvarčice.
- Isis će sigurno biti zadovoljna što te opet vidi - rekao je Colin Nicolasu.
- Zašto to misliš? - zapitao je Nicolas.
- Ne znam ...
Zaokrenuli su u ulicu Sidnev-Bechet i stigli na odredište. Pazikuća se njihala pred vratima na mehaničkoj stolici za ljuljanje, koju je motor prduckavo bučio u ritmu polke. Bio je to stari sistem. Dočekala ih je Isis. Chick i Alise su već bili kod nje. Isis je imala crvenu haljinu i nasmešila se Nicolasu. Zagrlila je Chloe, a onda se svi izljubiše u toku nekoliko časaka.
- Dobro mi izgledaš, Chloe - rekla je Isis. -Mislila sam da si bolesna. To mi je veliko umirenje.
- Osećam se bolje - kazala je Chloe. - Nicolas i Colin su me odlično negovali.
- Kako vaše sestrične? - raspitao se Nicolas.
Isis je pocrvenela do ušiju.
- Svaka dva dana me pitaju imam li kakvih vesti o vama - odgovorila je Isis.
- To su dražesne devojke, ali vi ste odlučniji - rekao je Nicolas, okrenuvši se lagano u stranu.
- Da... - kimnula je Isis.
- A vaše putovanje? - upitao je Chick.
- Dobro je prošlo. Cesta je u početku bila strašno loša, ali se kasnije popravila.
- Osim snega - nadovezala je Chloe - sve je bilo dobro ...
Prinela je ruku grudima.
- Gde idemo? - zapitala je Alise.
- Mogu vam ukratko ispričati Partreovo predavanje, ako želite - predložio je Chick.
- Jesi li se nakupovao Partreovih knjiga od našeg odlaska? - upitao je Colin.
- Oh!... Baš i nisam ...- propentao je Chick.
- A kako tvoj posao? - upitao je Colin
- Oh!... Kako-tako ... - rekao je Chick. -Našao sam jednog tipa koji me zamenjuje kad god moram izići.
- Čini li on to besplatno? - upitao je Colin.
- Oh!... Paaa, gotovo zabadava! - odgovorio je Chick. - Hoćete li da odmah odemo na klizalište?
- Ne, najpre idemo u robne kuće - rekla je Chloe. - Ali ako muškarci hoće na klizanje ...
- To je ideja! - uzviknuo je Colin.
- Ja ću dame pratiti u robne kuće - ponudio se Nicolas. -I sam moram obaviti nekoliko kupovina.
- Tako je dobro - rekla je Isis. - Ali pođimo brzo da nam posle ostane još malo vremena za klizanje.
XXXI
Colin i Chick su klizali već jedan sat i malo-pomalo na ledu je zavladala gužva. Večito iste devojke, uvek isti momci, večita padanja na ledu i večiti sluge-čistači sa strugaljkama. Nadglednik je upravo navio na gramofonu neki otrcan šlager što su ga svi redovni posetioci naučili napamet već pre nekoliko nedelja. Potom je okrenuo ploču na drugu stranu, a to su svi prisutni i očekivali, jer su njegove manije postale na kraju poznate, ali se ploča odjednom naglo zaustavila i neki gromoran glas odjeknuo je u svim zvučnicima osim u jednom, raskolničkom, iz kojega je i dalje svirala muzuka. Glas je molio gospodina Colina da izvoli doći u kontrolnu službu jer ga zovu na telefon.
- Šta bi to moglo biti? - kazao je Colin. Pohitao je prema rubu, u pratnji Chicka, i dočepao se tla pod nogama na prostiračima od kaučuka. Krenuo je duž bara i upao u kontrolnu kabinu gde se nalazio mikrofon. Čovek zadužen za ploče upravo je brisao jednu ploču s ribaćom četkom od korena zubaca da izgladi hrapavosti izazvane prekomernom upotrebom. - Halo! - rekao je Colin dohvativši aparat. Slušao je.
Chick je video kako mu lice, najpre začuđeno, naglo poprima boju leda. - Je li nešto ozbiljno? - upitao je on. Colin mu je dao znak da cuti. - Smesta dolazim - rekao je u prijemnik i zaklopio aparat.
Zidovi kabine su se sve više stezale i Colin je izišao čas pre no što bi i njega zdrobile, sa Chickom koji ga je pratio u stopu. Trčao je na klizaljkama. Stopala su mu se krivila u svim pravcima. Dozvao je dežurnog momka.
- Otvorite brzo moju kabinu. Broj 309.
- I moju, broj 311 ... - rekao je Chick.
Momak ih je sledio ne žureći odviše. Colin se okrenuo, spazio ga je na deset metara od sebe i pričekao da stigne. Uzevši zalet, odapeo mu je, divljački, strahovit udarac klizaljkom pod bradu i glava tog momka se u tili čas zabila u jedan dovod uređaja za klimatizaciju, dok je Chick pograbio ključ što ga je lešina, odsutna izgleda, i dalje držala u ruci. Colin je otvorio jednu kabinu, ugurao u nju telo, pljunuo i skočio do broja 309. Chick je ponovno zatvorio vrata.
- Šta se dogodilo? - upitao je stigavši do njega sav zadihan. Colin je već bio skinuo klizaljke i navukao cipele.
- Chloe je bolesna - odvratio je Colin.
- Teško?
- Ne znam - rekao je Colin. - Pala je u nesvest.
Bio je gotov i već je odjurio.
- Gde ideš? - viknuo je za njim Chick.
- Kući!... - doviknuo mu je Colin i nestao na betonskom stubištu koje se odazvalo jekom.
Na drugom kraju klizališta, iz strojarnice iziđoše ljudi, zagušeni, jer zračenje više nije radilo, i popadaše, iscrpeni, uokolo piste. Chick, koji se ukočio od zaprepaštenja, držeći jednu klizaljku u ruci, buljio je neodređeno u mesto na kojem je iščeznuo Colin. Ispod vrata kabine broj 128 polagano je zmijuljio uzak potočić krvi. Crvena tekućina je počela kapati na led u debelim teškim kapljicama što su se pušile.
- Zar nisi zadovoljan? - upitao je Nicolas.
Miš je kretnjom punom gađenja pokazao na zidove.
- Da - rekao je Nicolas. - Nije kako treba. Pre je bilo bolje. Ne znam što je ...
Miš kao da se zamislio na časak, a zatim je kimnuo glavom i raširio ruke u znak nedoumice. - Ni ja ne shvatam - kazao je Nicolas. -Čak i kad ih se trlja, ništa se ne menja. Po svoj prilici, sama atmosfera postaje razorna ...
Zaustavio se, zadubio u misli, a potom je i sam odmahnuo glavom i pošao dalje svojim putem. Miš je prekrstii ruke i počeo odsutno žvakati, pa je iznebuha sve ispljunuo jer je osetio okus žvakaće gume za mačke. Trgovac se zabunio. U trpezariji je Chloe doručkovala skupa s Colinom.
- Onda? - zapitao je Nicolas. - Je li bolje?
- Čuj - upao je Colin. - Nameravas li već jednom odlučiti da govoriš kao i svi drugi ljudi?
- Nisam još obukao cipele - objasnio je Nicolas.
- Nije loše - rekla je Chloe.
Oči su joj sjale, put joj je oživela i izgledala je sretna što se vratila kući.
- Chloe je pojela celu polovicu torte s piletinom - kazao je Colin.
- To mi je drago - kazao je Nicolas. - Ta torta nije po Gouffeovu receptu.
- Šta želiš raditi danas, Chloe? - Upitao je Colin.
- Da - umešao se Nicolas.
- Hoćemo li jesti rano ili kasno? - Volela bih izići s vama dvojicom i Isis, sa Chickom i Aliseom, ići na klizalište i u trgovine i na surpriseparty- odgovorila je Chloe - i volela bih sebi kupiti zeleni prsten s raskošno ugraviranom gemom.
- Dobro - kazao je Nicolas - U tom ću se slučaju odmah latiti kuvanja.
- Kuvaj u civilu, Nicolas - nagovorila ga je Chloe. Za nas je to kudikamo manje zamorno. A osim toga bićeš odmah spreman za izlazak.
- Otići ću smesta izvaditi duplofinte iz kase - rekao je Colin - a ti, Chloe, telefoniraj l 11 prijateljima.Organizovaćemo prekrasan izlazak.
- Već nazivam - kazala je Chloe.
Ustala je i potrčala do telefona. Podigla je slušalicu i počela oponašati ćurlikanje sove kako bi najavila da želi govoriti s Chickom. Nicolas je raspremio sto pritisnuvši na neku malu polugu i prljavo je suđe krenulo u pravcu sudopera kroz debelu gumenu cev koja se krila ispod tepiha. Napustio je trpezariju i stigao ponovno u hodnik. Miš je, stojeći na stražnjim nogama, grebao noktima jednu potamnjelu keramičku pločicu Na mestima koja je već ostrugao povratio se stari sjaj.
- Eh, pa dobro! - rekao je Nicolas. - Ipak ti polazi za rukom! Promena je upadljiva!
Miš se zaustavio, sopćući, i pokazao Nicolasu vršak krvavih i oguljenih ruku.
- Oh - kazao je Nicolas. - Ozledio si se!... Pusti to i dođi! Konačno tu još uvek ima mnogo sunca. Dođi, staviću ti zavoj...
Smestio ga je u gornji džep na svom kaputu i miš je sav zadahtan i poluzatvorenih očiju, pustio da mu jadne ozleđene nožice vise izvan Nicolasova džepa. Colin je velikom brzinom okretao dugmad na svojoj kasi s duplofintama i pevuckao. Više ga nije mučilo kleštima nespokokojstvo kao proteklih dana i osećao je da mu srce ima oblik naranče. Kasa je bila od belog mramora obloženog belokošću, a dugmeta od crnozelenog ametista. Merilo u kasi označavalo je šezdeset hiljada duplofinti. Poklopac je odskočio uz nauljeno pucketanje i Colina je prošla volja da se smeje. Nivo u kasi, zabrtvljen iz nekog nepoznatog razloga, malo pre se nepomično zaustavio nakon dva-tri titraja na trideset pet hiljada duplofinti. Colin je posegnuo rukom duboko u kasu i ubrzo proverio točnost poslednje brojke. Napravivši napamet brzi proračun, ustanovio je verodostojnost spomenute cifre. Od sto hiljada duplofinti Chicku je bio dao dvadeset pet hiljada,zato da se oženi s Aliseom, petnaest hiljada za automobil, pet niljada za obred venčanja... Ostatak je, naravno planuo sam od sebe. To ga je donekle umirilo.
- To je normalno - rekao je glasno, ali mu se vlastiti glas pričinio nekako čudno izmenjen. Uzeo je koliko mu je trebalo, ali se predomislio i vratio polovinu para iznurenim pokretom u kasu koju je ponovno zatvorio. Dugmad se počela hitro okretati i glasati se više puta uzastopce jasnim škljocanjem. Colin je lupnuo merilo po brojčaniku i proverio označava li uistinu sadržanu svotu. Zatim je opet ustao i nekoliko časaka ostao stajati na mestu, snebivajući se nad golemim svotama koje je morao uložiti da bi Chloei pružio sve ono što joj, prema njegovu sudu, dolikuje i nasmešio se pomislivši na Chloe, ujutro, raspletenih kosa, u krevetu, i na plahtu priljubljenu uz obline njezinog ispruženog tela i na njezinu kožu boje jantara kad bi skinuo s nje carsaf, pa se naglo trgnuo i prisilio samog sebe da ne misli više na kasu, jer to nije bio čas da se razmišlja o takvim stvarima. Chloe se oblačila.
- Kaži Nicolasu da napravi sendviče da možemo odmah krenuti... - rekla je ona. - Zakazala sam svima sastanak kod Isis.
Colin ju je poljubio u rame, iskoristivši trenutačno razvedrenje, i potrčao u kuhinju da obavesti Nicolasa. Nicolas je taman završavao mišu vidati rane i sastavljao mu je par malih štaka od bambusa.
- Eto - zaključio je on. - Hodaj na tim štakicama sve do naveče i više se ništa neće videti.
- Što mu je?-zapitao je Colin pomilovavši miša po glavi.
- Htio je čistiti keramičke pločice u hodniku - rekao je Nicolas. - To mu je i uspjelo, ali se povrijedio.
- Ne zabrinjavaj se zbog toga - kazao je Colin. - Popravit će se samo od sebe.
- Ne znam - rekao je Nicolas. - Čudna je to stvar. Reklo bi se da pločice loše dišu.
- Popravit će se to ... - nastanio je Colin. -Ja bar tako mislim ... Sve do sada toga nikad nije bilo?
- Nije - odgovorio je Nicolas.
Colin je načas zastao pred kuhinjskim prozorom.
- Možda je posrijedi posve obično trošenje - rekao je. - Mogli bismo ipak pokušati da ih damo izmijeniti...
- To će vrlo skupo stajati - napomenuo je Nicolas.
- Da - rekao je Colin. - Možda je bolje pričekati.
- Što si zapravo htio? - zapitao je Nicolas.
- Nemoj kuhati ručak - rekao je Colin. -Pripremi samo sendviče ... Izlazimo odmah.
- Dobro, već se oblačim - kazao je Nicolas. Položio je miša na zemlju i ovaj se uputio prema vratima, klimajući se na svojim sićušnim štakama, a na obje strane stršali su mu brkovi.
XXX
Ulica je potpunoma promenila izgled otkad su otišli Colin i Chloe. Na stablima je sada raslo veliko lišće i kuće su se rešile dotadašnje blede boje da bi se prelevale u nekom svetlozelenom tonu pre no što se poprime nežnu žućkastosmeđu boju leta. Pločnik je postajao savitljiv i gotovo mek pod koracima i vazduh je mirisao po jagodama. Bilo je još sveže, ali se iza modrikastih stakala na prozorima naslućivalo lepo vreme. Zeleni i plavi cvetovi rasli su duž pločnika, a novi je sok zmijuljio oko njihovih tankih stabljika uz lagan navlažen šum, kao pri sparivanju puževa. Nicolas je prvi zakoračio na ulicu. Bio je odeven u sportsko odelo od tople vunene tkanine boje gorčice, a ispod odela nosio je debelu planinarsku maju sa zavrnutim okovratnikom. Njezin pleteni uzorak prikazivao je lososa a la Chambord, tačno onako kako se pojavljuje na 607. stranici Gouffeove Kuvarice. Njegove žute kožne cipele s rebrastim potplatima jedva su i gazile po raslinju. Vodio je brigu da korača po dvema brazdama s kojih bi se svi troje uklanjali samo zato da propuste automobile. Sledili su ga Colin i Chloe. Chloe je držala Colina za ruku i upijala dugim udisajima mirisan vazduh. Nosila je na sebi belu vunenu haljinicu i kaputić od benzolirana leopardova krzna, na kojemu su se pege, istanjene preradbom, širile kao aureole i presecale se u čudnim ukrstanjima. Chloeina penušava kosa lepršala je slobodno i iz nje se zanosno dizala nežna para namirisana jasminom i karanfilom. Cholin se poluzatvorenih veđa prepustio da ga vodi taj miris i njegove bi usnice zadrhtale potajice pri svakom novom upijanju. Pročelja kuća su se pomalo opuštala, lišavajući se svoje stroge pravilnosti, pa je tako izmenjeni izgled ulice kadikad skretao Nicolasa s pravog puta i on se svaki put morao zaustaviti da bi pročitao natpis na emajliranim tablicama.
- Šta ćemo najpre raditi? - upitao je Colin.
- Prvo ćemo ići u dućane - odgovorila je Chloe. - Nemam više ni jedne haljine.
- Zar nećeš ići k Sestrama Ćelepuš, kao obično? - napomenuo je Colin.
- Neću - odvratila je Chloe. - Želim ići u robnu kuću i kupiti već gotove haljine i druge stvarčice.
- Isis će sigurno biti zadovoljna što te opet vidi - rekao je Colin Nicolasu.
- Zašto to misliš? - zapitao je Nicolas.
- Ne znam ...
Zaokrenuli su u ulicu Sidnev-Bechet i stigli na odredište. Pazikuća se njihala pred vratima na mehaničkoj stolici za ljuljanje, koju je motor prduckavo bučio u ritmu polke. Bio je to stari sistem. Dočekala ih je Isis. Chick i Alise su već bili kod nje. Isis je imala crvenu haljinu i nasmešila se Nicolasu. Zagrlila je Chloe, a onda se svi izljubiše u toku nekoliko časaka.
- Dobro mi izgledaš, Chloe - rekla je Isis. -Mislila sam da si bolesna. To mi je veliko umirenje.
- Osećam se bolje - kazala je Chloe. - Nicolas i Colin su me odlično negovali.
- Kako vaše sestrične? - raspitao se Nicolas.
Isis je pocrvenela do ušiju.
- Svaka dva dana me pitaju imam li kakvih vesti o vama - odgovorila je Isis.
- To su dražesne devojke, ali vi ste odlučniji - rekao je Nicolas, okrenuvši se lagano u stranu.
- Da... - kimnula je Isis.
- A vaše putovanje? - upitao je Chick.
- Dobro je prošlo. Cesta je u početku bila strašno loša, ali se kasnije popravila.
- Osim snega - nadovezala je Chloe - sve je bilo dobro ...
Prinela je ruku grudima.
- Gde idemo? - zapitala je Alise.
- Mogu vam ukratko ispričati Partreovo predavanje, ako želite - predložio je Chick.
- Jesi li se nakupovao Partreovih knjiga od našeg odlaska? - upitao je Colin.
- Oh!... Baš i nisam ...- propentao je Chick.
- A kako tvoj posao? - upitao je Colin
- Oh!... Kako-tako ... - rekao je Chick. -Našao sam jednog tipa koji me zamenjuje kad god moram izići.
- Čini li on to besplatno? - upitao je Colin.
- Oh!... Paaa, gotovo zabadava! - odgovorio je Chick. - Hoćete li da odmah odemo na klizalište?
- Ne, najpre idemo u robne kuće - rekla je Chloe. - Ali ako muškarci hoće na klizanje ...
- To je ideja! - uzviknuo je Colin.
- Ja ću dame pratiti u robne kuće - ponudio se Nicolas. -I sam moram obaviti nekoliko kupovina.
- Tako je dobro - rekla je Isis. - Ali pođimo brzo da nam posle ostane još malo vremena za klizanje.
XXXI
Colin i Chick su klizali već jedan sat i malo-pomalo na ledu je zavladala gužva. Večito iste devojke, uvek isti momci, večita padanja na ledu i večiti sluge-čistači sa strugaljkama. Nadglednik je upravo navio na gramofonu neki otrcan šlager što su ga svi redovni posetioci naučili napamet već pre nekoliko nedelja. Potom je okrenuo ploču na drugu stranu, a to su svi prisutni i očekivali, jer su njegove manije postale na kraju poznate, ali se ploča odjednom naglo zaustavila i neki gromoran glas odjeknuo je u svim zvučnicima osim u jednom, raskolničkom, iz kojega je i dalje svirala muzuka. Glas je molio gospodina Colina da izvoli doći u kontrolnu službu jer ga zovu na telefon.
- Šta bi to moglo biti? - kazao je Colin. Pohitao je prema rubu, u pratnji Chicka, i dočepao se tla pod nogama na prostiračima od kaučuka. Krenuo je duž bara i upao u kontrolnu kabinu gde se nalazio mikrofon. Čovek zadužen za ploče upravo je brisao jednu ploču s ribaćom četkom od korena zubaca da izgladi hrapavosti izazvane prekomernom upotrebom. - Halo! - rekao je Colin dohvativši aparat. Slušao je.
Chick je video kako mu lice, najpre začuđeno, naglo poprima boju leda. - Je li nešto ozbiljno? - upitao je on. Colin mu je dao znak da cuti. - Smesta dolazim - rekao je u prijemnik i zaklopio aparat.
Zidovi kabine su se sve više stezale i Colin je izišao čas pre no što bi i njega zdrobile, sa Chickom koji ga je pratio u stopu. Trčao je na klizaljkama. Stopala su mu se krivila u svim pravcima. Dozvao je dežurnog momka.
- Otvorite brzo moju kabinu. Broj 309.
- I moju, broj 311 ... - rekao je Chick.
Momak ih je sledio ne žureći odviše. Colin se okrenuo, spazio ga je na deset metara od sebe i pričekao da stigne. Uzevši zalet, odapeo mu je, divljački, strahovit udarac klizaljkom pod bradu i glava tog momka se u tili čas zabila u jedan dovod uređaja za klimatizaciju, dok je Chick pograbio ključ što ga je lešina, odsutna izgleda, i dalje držala u ruci. Colin je otvorio jednu kabinu, ugurao u nju telo, pljunuo i skočio do broja 309. Chick je ponovno zatvorio vrata.
- Šta se dogodilo? - upitao je stigavši do njega sav zadihan. Colin je već bio skinuo klizaljke i navukao cipele.
- Chloe je bolesna - odvratio je Colin.
- Teško?
- Ne znam - rekao je Colin. - Pala je u nesvest.
Bio je gotov i već je odjurio.
- Gde ideš? - viknuo je za njim Chick.
- Kući!... - doviknuo mu je Colin i nestao na betonskom stubištu koje se odazvalo jekom.
Na drugom kraju klizališta, iz strojarnice iziđoše ljudi, zagušeni, jer zračenje više nije radilo, i popadaše, iscrpeni, uokolo piste. Chick, koji se ukočio od zaprepaštenja, držeći jednu klizaljku u ruci, buljio je neodređeno u mesto na kojem je iščeznuo Colin. Ispod vrata kabine broj 128 polagano je zmijuljio uzak potočić krvi. Crvena tekućina je počela kapati na led u debelim teškim kapljicama što su se pušile.
XXXII
Trčao je svom snagom, a ljudi su se pred njegovim očima polagano naginjali, da bi napokon, pokošeni kao čunjevi, pali na pločnik, uz mlitavo zapljuskivanje nasukanih kobilica, kao kad se pljoštimice ispusti kakav veliki karton. I Colin je trčao, trčao. Oštar ugao obzorja, stisnut, između kuća, strmoglavo se rušio prema njemu. Pod njegovim nogama padala je noć. Noć crne vate, amorfna, anorganska, a nebo je bilo bezbojno, neka vrsta stropa, jedan oštar ugao više, a on je trčao prema vrhuncu piramide, zakočen u srcu odsecima neke manje crne noći, ali morao je preći još tri ulice pre svoje. Chloe je počivala, posve vedra, na njihovoj lepoj svadbenoj postelji. Imala je širom otvorene oči, ali je teško disala. S njom je bila Alise. Isis je pomagala Nicolasu koji je, prema Gouffeovu receptu, pripravljao pouzdano okrepljujuće sredstvo, a miš je svojim oštrim zubićima drobio semenke trava za ukuvavanje i pripremanje noćnog napitka. Ali Colin nije ništa znao i dalje je trčao i strahovao, zato što nije dovoljno da svagda ostanu zajedno, potrebno je pribojavati se, možda je posredi saobracajna nesreća, pregazio ju je auto, ležaće na krevetu, neću je moći videti, zabraniće mi da ulazim, ali vi možda mislite da se ja plašim svoje Chloe, videću je protiv vaše volje, ali ne, Colin, ne ulazi. Možda je samo ranjena, onda od svega toga neće biti ništa, sutra ćemo zajedno otići u Bulonjsku šumu da opet vidimo onu klupu, držao sam njezinu ruku u svojoj i njezina je kosa bila tik uz moju, pa njezin miris na jastuku. Uvek pograbim njezin jastuk, večeras ćemo se opet potući, ona smatra da je moj previše nabijen, pod njezinom glavom ostaje sasvim okrugao, bez i najmanjeg uleknuća, a ja ga kasnije uzimam natrag, zadržava miris njezine kose. Nikada više neću osećati nežan miris njezinih vlasi. Pločnik se podigao uvis pred njim. Prekoračio ga je divovskim skokom, našao se na prvom spratu, popeo se, otvorio vrata i sve je bilo mirno i spokojno, nije bilo ljudi u crnini, ni svestenika, mirnoća sagova sa šarama u sinjoj boji. Nicolas mu je rekao: »Ništa strašno«, a Chloe se nasmešila, bila je sretna što ga opet vidi.
XXXIII
Chloeina ruka, mlaka i puna poverenja, mirovala je u Colinovoj. Gledala je u njega, a njezine su mu pomalo začuđene svetle oči ponovno vraćale duševni mir. Od platforme naniže, u njihovoj su spavaćoj sobi prebivale brige, koje su se razjareno gomilale na hrpu, u ljutoj želji da jedna drugu zaguše. Chloe je osecala neku mračnu silu u telu, u prsnom košu, neku neprijateljsku prisutnost, nije znala kako da se bori, kašljala je od vremena do vremena da istisne tog suparnika iz dubina svoga mesa na koje se zakvačio. Činilo joj se da bi se, dišući duboko, živa prepustila tamnom besu neprijatelja, njegovoj pakosnoj zasedi. Grudi su joj se jedva podizale, a dodir njezinih dugih golih nogu s glatkim ponjavama ispunjao je spokojstvom njezine kretnje. Colin je sedeo kraj nje, malo pogrbljenih leđa, i promatrao je. Nadirala je noć, stvarajući koncentrične naslage mraka oko male svetlosne jezgre upaljene svetiljke, pričvršćene na zidu nad uzglavljem, s kuglastim senilom od mlečnog kristala.
- Stavi mi koju ploču, mili moj Colin - rekla je Chloe. - Izaberi melodije koje voliš.
- To će te zamoriti - kazao je Colin.
Govorio je iz vrlo velike daljine. Loše je izgledao. Srce mu je zapremalo sav prostor u prsima, a tek je sada postao toga svestan.
- Neće, molim te - rekla je Chloe.
Colin je ustao, sišao malim ljestvama od hrastovine i napunio automatski uređaj. Zvučnici su bili postavljeni u svim prostorijama. Stavio je, međutim, u pokret samo onaj u spavaćoj sobi.
- Što si stavio? - upitala je Chloe. Smeškala se. Pogađala je.
- Sećaš li se? - rekao je Colin.
- Sećam...
- Ne boli te?
- Ne boli me prejako ...
Na mestu gde se reke ulivaju u more stvara se prud, preko kojeg se teško prelazi, i veliki zapenjeni vrtlozi po kojima plešu olupine. Između vanjske noći i svetlosti lampice, iz mraka su iznova potekle uspomene, sudarale se sa svetlošću, pa su čas uronjene, čas vidljive, pokazivale svoje bele utrobe i srebrnasta leđa. Chloe se malko pridigla.
- Dođi i sedni pored mene ...
Colin se približio, ispružio se popreko na krevet pa je Chloeina glava odsad počivala u udubini njegove leve ruke. Njezina lepršava čipkasta spavaćica risala joj je na zlaćanoj puti hirovitu mrežu, koja se nežno nadimala na mestu gdje su joj nicale dojke. Chloeina ruka obesila se na Colinovo rame.
- Ne ljutiš se? ...
- Zašto bih se ljutio?
- Zato što imaš tako glupu ženu ...
Poljubio je jamicu na njezinu bezazlenom ramenu.
- Pokrij bar malo ruku, draga moja Chloe. Prehladićeš se.
- Nije mi hladno - rekla je Chloe. - Slušaj ploču.
U sviranju Johnnya Hodgesa bilo je nešto eterično, nešto neobjašnjivo i savršeno senzualno. Putenost u čistom stanju, oslobođena tela. Uglovi sobe menjali su oblik i zaokruživali se sve više pod uticajem muzike . Colin i Chloe mirovali su sada u središtu kugle. - Šta je to bilo? - upitala je 'Chloe.
- Bila je to muzika The Mood to be Wooed - odgovorio je Colin.
- Upravo sam to osećala - kazala je Chloe. - No hoće li doktor moći stupiti u našu sobu otkad ima ovakav oblik?
- Stavi mi koju ploču, mili moj Colin - rekla je Chloe. - Izaberi melodije koje voliš.
- To će te zamoriti - kazao je Colin.
Govorio je iz vrlo velike daljine. Loše je izgledao. Srce mu je zapremalo sav prostor u prsima, a tek je sada postao toga svestan.
- Neće, molim te - rekla je Chloe.
Colin je ustao, sišao malim ljestvama od hrastovine i napunio automatski uređaj. Zvučnici su bili postavljeni u svim prostorijama. Stavio je, međutim, u pokret samo onaj u spavaćoj sobi.
- Što si stavio? - upitala je Chloe. Smeškala se. Pogađala je.
- Sećaš li se? - rekao je Colin.
- Sećam...
- Ne boli te?
- Ne boli me prejako ...
Na mestu gde se reke ulivaju u more stvara se prud, preko kojeg se teško prelazi, i veliki zapenjeni vrtlozi po kojima plešu olupine. Između vanjske noći i svetlosti lampice, iz mraka su iznova potekle uspomene, sudarale se sa svetlošću, pa su čas uronjene, čas vidljive, pokazivale svoje bele utrobe i srebrnasta leđa. Chloe se malko pridigla.
- Dođi i sedni pored mene ...
Colin se približio, ispružio se popreko na krevet pa je Chloeina glava odsad počivala u udubini njegove leve ruke. Njezina lepršava čipkasta spavaćica risala joj je na zlaćanoj puti hirovitu mrežu, koja se nežno nadimala na mestu gdje su joj nicale dojke. Chloeina ruka obesila se na Colinovo rame.
- Ne ljutiš se? ...
- Zašto bih se ljutio?
- Zato što imaš tako glupu ženu ...
Poljubio je jamicu na njezinu bezazlenom ramenu.
- Pokrij bar malo ruku, draga moja Chloe. Prehladićeš se.
- Nije mi hladno - rekla je Chloe. - Slušaj ploču.
U sviranju Johnnya Hodgesa bilo je nešto eterično, nešto neobjašnjivo i savršeno senzualno. Putenost u čistom stanju, oslobođena tela. Uglovi sobe menjali su oblik i zaokruživali se sve više pod uticajem muzike . Colin i Chloe mirovali su sada u središtu kugle. - Šta je to bilo? - upitala je 'Chloe.
- Bila je to muzika The Mood to be Wooed - odgovorio je Colin.
- Upravo sam to osećala - kazala je Chloe. - No hoće li doktor moći stupiti u našu sobu otkad ima ovakav oblik?
XXXIV
Nicolas je pošao da otvori. Na pragu je stajao neki doktor.
- Ja sam doktor - rekao je.
Odvukao ga je sa sobom u kuhinju.
- Dobro - odgovorio je Nicolas. - Hoćete li se potruditi da me sledite ... - Eto - objasnio je on, kad su stigli u kuhinju. - Probajte ovo i kažite mi što o tome mislite.
U jednoj posudi od silikatno-natrijumsko-kalcijumskog stakla nalazio se napitak neobične boje koja je istovremeno vukla na Kasijev grimiz i na zeleni mehur s laganim otklonom prema plavoj boji kroma.
- Štaje to? - upitao je doktor.
- Napitak ... - rekao je Nicolas.
- To znam ... ali čemu služi? - zapitao je doktor.
- Za okrepu - odgovorio je Nicolas.
Doktor je primaknuo čašu k nosu, ponjušio, zasjao se, udahnuo kroz nos i probao, a potom je na dušak ispio napitak i uhvatio se obema rukama za trbuh, prepuštajući lekarstvo svojoj torbi. -
- Deluje? Hm? - napomenuo je Nicolas.
- Uh!... Da, i te kako - rekao je doktor. -Da crkneš ... Vi ste veterinar?
- Nisam - odvratio je Nicolas. - Ja sam kuvar. Napitak, konačno, sve u svemu deluje.
- Prilično - kazao je doktor. - Osećam se osnažen i razdragan...
- Dođite videti bolesnicu - rekao je Nicolas. - Sada ste dezinfikovani.
- Bolesni ste-
- Nisam toga svesna.
- Da - rekao je doktor - ali to nije dobro. Seo je na krevet.
- Preslušaću vam smesta pluća, ako vas to ne gnjavi.
- Samo izvolite - rekla je Chloe.
Doktor je izvadio iz torbe stetoskop s pojačalom i prislonio membranu na Chloeina leda.
- Brojite - naložio joj je.
Chloe je brojala.
- Pogrešili ste - rekao je doktor - nakon dvadeset šest dolazi dvadeset sedam.
- Da - rekla je Chloe - molim da me ispričate.
- Dovoljno je uostalom - kazao je doktor. -Kašljete li?
- Da - odvratila je Chloe i zakašljala.
- Šta joj je doktore? - upitao je Colin.-Da li je nešto ozbiljno?
- Hm!... Ima nešto na desnom plućnom krilu. Ali ne znam šta bi moglo biti... - kazao je doktor.
- A šta onda? - raspitao se Colin.
- Trebalo bi da dođe u moju ordinaciju na savršeniji pregled - predložio je doktor.
- Ne bi mi baš bilo drago da se diže iz kreveta, doktore - pripomenuo je Colin. - Ako joj pozli kao danas popodne?
- Neće - rekao je doktor- nije posredi teška bolest. Napisaću vam recept, ali će biti potrebno da ga se strogo pridržava.
- Svakako, doktore - rekla je Chloe. Prinela je ruku ustima i počela kašljati.
- Nemojte kašljati - rekao je
-Nemoj kašljati, mila moja - preklinjao ju je Colin.
- Ne mogu se nikako svladati – odgovorila je Chloe isprekidanim glasom.
- Iz njezinih pluća se čuje se nekakva čudna svirka - rekao je profesor.
Lice mu je poprimilo zlovoljan izraz.
- Je li to normalno, doktore - upitao je Colin.
- Do odredjene mere - rekao je doktor.
Potezao je svoju bradicu i ona se vratila na svoje mesto uz resko pucketanje.
- Kada moramo doći kod vas, doktore - upitao je Colin.
- Za tri dana - odgovorio je profesor. - Moram najpre popraviti aparaturu.
- Zar se obično njome ne služite? - upitala je ovaj put Chloe.
- Ne - odgovorio je profesor. - Neuporedivo više volim graditi smanjene modele aviona, ali mi pacijenti stalno dosađuju, tako da na jednome modelu visim već godinu dana i ne mogu naći dovoljno vremena da ga završim. Na kraju, to me već baca u očaj!...
- Nema sumnje - napomenuo je Colin.
- To su vam morski psi. Sa zadovoljstvom sebe uspoređujem s nesretnim brodolomcem na čiju dremljivost vrebaju te proždrljive nemani ne bi li izvrnule njegovu krhku barčicu.
- To je lepa slika - pripomenula je Chloe i nasmejala se krišom da je iznova ne bi uhvatio kašalj.
- Pazite, mala moja - rekao je profesor, stavljajući joj ruku na rame. - Ta je slika sasvim blesava, s obzirom da prema Genie Civil od 15. septembra a 1944, a suprotno opstem mnijenju, postoje još samo tri ili četiri vrste morskih pasa od ukupno trideset pet poznatih ljudožderskih vrsta! Još uvek morski psi manje napadaju čoveka nego što on napada njih ...
- Lepo govorite, doktore - rekla je zadivljena Chloe. Volela je tog doktora.
- To kaže Genie Civil - napomenuo je doktor. - Nisu to moje reči. A sada vas napuštam.
Dao je Chloei veliki poljubac u desni obraz i potapšao je po ramenu, a potom se počeo spuštati malim merdevinama. Zapeo je desnom nogom o levu, a levom nogom za poslednju prečagu i pao.
- Vaš je način stanovanja zaista ponaseban -upućujući tu opasku Colinu, sam je sebi snažno trljao leđa.
- Oprostite - kazao je Colin.
- Osim toga - nadovezao je profesor - ta kuglasta prostorija izaziva potištenost. Pokušajte naviti Slap Happy. Od toga će verovatno opet doći na svoje mesto, ili je pak izblanjajte.
- Svakako - rekao je Colin. - Prihvatate li mali aperitiv?
- Neka bude - pristao je doktor. - Doviđenja, mala moja - doviknuo je Chloei pre nego je napustio sobu.
Chloe se još smejala. Odozdo se videlo kako sedi na velikom ponešto spljoštenom krevetu, kao na kakvom velebnom podiju, obasjana sa strane električnom žaruljom. Svetlosne pruge prosijavale su joj kroz kosu, a imale su boju sunca u mladoj travi, dok se svetlost što se odbijala od njezine puti spuštala sva pozlaćena na stvari.
- Imate lepu ženu - rekao je doktor Mitojed Colinu u predsoblju.
- Da - potvrdio je Colin.
Odjednom je briznuo u plač jer je znao da je Chloe bolesna.
- Hajde, molim vas - rekao je profesor -stavljate me u škakljiv položaj... Još ću vas morati tešiti... Gledajte ... Prekopao je unutrašnji džep svoga kaputa i izvukao mali notes sa crvenim kožnatim uvezom. - Gledajte, to je moja...
- Vaša? - upitao je Colin, koji se upinjao da opet postane miran.
- Moja žena - objasnio je profesor.
I Colin je nesvesno otvorio notes i prasnuo u smeh.
- Eto ti ga na - kazao je profesor. - Još nikad nisam promašio. Svi crkavaju od smeha. Ali recite mi što je, na kraju krajeva ... na njoj tako strašno smešno?
- Jjjaa ... ja nnneee ... znam - zamuckivao je Colin i skljokao se na pod jer ga je zgrabio i napadaj najluđeg smeha. Profesor je uzeo natrag svoj notes.
- Svi ste isti - rekao je. - Mislite da je potrebno da žene budu lepe ... Onda, stiže li konačno taj aperitiv.
- Ja sam doktor - rekao je.
Odvukao ga je sa sobom u kuhinju.
- Dobro - odgovorio je Nicolas. - Hoćete li se potruditi da me sledite ... - Eto - objasnio je on, kad su stigli u kuhinju. - Probajte ovo i kažite mi što o tome mislite.
U jednoj posudi od silikatno-natrijumsko-kalcijumskog stakla nalazio se napitak neobične boje koja je istovremeno vukla na Kasijev grimiz i na zeleni mehur s laganim otklonom prema plavoj boji kroma.
- Štaje to? - upitao je doktor.
- Napitak ... - rekao je Nicolas.
- To znam ... ali čemu služi? - zapitao je doktor.
- Za okrepu - odgovorio je Nicolas.
Doktor je primaknuo čašu k nosu, ponjušio, zasjao se, udahnuo kroz nos i probao, a potom je na dušak ispio napitak i uhvatio se obema rukama za trbuh, prepuštajući lekarstvo svojoj torbi. -
- Deluje? Hm? - napomenuo je Nicolas.
- Uh!... Da, i te kako - rekao je doktor. -Da crkneš ... Vi ste veterinar?
- Nisam - odvratio je Nicolas. - Ja sam kuvar. Napitak, konačno, sve u svemu deluje.
- Prilično - kazao je doktor. - Osećam se osnažen i razdragan...
- Dođite videti bolesnicu - rekao je Nicolas. - Sada ste dezinfikovani.
- Bolesni ste-
- Nisam toga svesna.
- Da - rekao je doktor - ali to nije dobro. Seo je na krevet.
- Preslušaću vam smesta pluća, ako vas to ne gnjavi.
- Samo izvolite - rekla je Chloe.
Doktor je izvadio iz torbe stetoskop s pojačalom i prislonio membranu na Chloeina leda.
- Brojite - naložio joj je.
Chloe je brojala.
- Pogrešili ste - rekao je doktor - nakon dvadeset šest dolazi dvadeset sedam.
- Da - rekla je Chloe - molim da me ispričate.
- Dovoljno je uostalom - kazao je doktor. -Kašljete li?
- Da - odvratila je Chloe i zakašljala.
- Šta joj je doktore? - upitao je Colin.-Da li je nešto ozbiljno?
- Hm!... Ima nešto na desnom plućnom krilu. Ali ne znam šta bi moglo biti... - kazao je doktor.
- A šta onda? - raspitao se Colin.
- Trebalo bi da dođe u moju ordinaciju na savršeniji pregled - predložio je doktor.
- Ne bi mi baš bilo drago da se diže iz kreveta, doktore - pripomenuo je Colin. - Ako joj pozli kao danas popodne?
- Neće - rekao je doktor- nije posredi teška bolest. Napisaću vam recept, ali će biti potrebno da ga se strogo pridržava.
- Svakako, doktore - rekla je Chloe. Prinela je ruku ustima i počela kašljati.
- Nemojte kašljati - rekao je
-Nemoj kašljati, mila moja - preklinjao ju je Colin.
- Ne mogu se nikako svladati – odgovorila je Chloe isprekidanim glasom.
- Iz njezinih pluća se čuje se nekakva čudna svirka - rekao je profesor.
Lice mu je poprimilo zlovoljan izraz.
- Je li to normalno, doktore - upitao je Colin.
- Do odredjene mere - rekao je doktor.
Potezao je svoju bradicu i ona se vratila na svoje mesto uz resko pucketanje.
- Kada moramo doći kod vas, doktore - upitao je Colin.
- Za tri dana - odgovorio je profesor. - Moram najpre popraviti aparaturu.
- Zar se obično njome ne služite? - upitala je ovaj put Chloe.
- Ne - odgovorio je profesor. - Neuporedivo više volim graditi smanjene modele aviona, ali mi pacijenti stalno dosađuju, tako da na jednome modelu visim već godinu dana i ne mogu naći dovoljno vremena da ga završim. Na kraju, to me već baca u očaj!...
- Nema sumnje - napomenuo je Colin.
- To su vam morski psi. Sa zadovoljstvom sebe uspoređujem s nesretnim brodolomcem na čiju dremljivost vrebaju te proždrljive nemani ne bi li izvrnule njegovu krhku barčicu.
- To je lepa slika - pripomenula je Chloe i nasmejala se krišom da je iznova ne bi uhvatio kašalj.
- Pazite, mala moja - rekao je profesor, stavljajući joj ruku na rame. - Ta je slika sasvim blesava, s obzirom da prema Genie Civil od 15. septembra a 1944, a suprotno opstem mnijenju, postoje još samo tri ili četiri vrste morskih pasa od ukupno trideset pet poznatih ljudožderskih vrsta! Još uvek morski psi manje napadaju čoveka nego što on napada njih ...
- Lepo govorite, doktore - rekla je zadivljena Chloe. Volela je tog doktora.
- To kaže Genie Civil - napomenuo je doktor. - Nisu to moje reči. A sada vas napuštam.
Dao je Chloei veliki poljubac u desni obraz i potapšao je po ramenu, a potom se počeo spuštati malim merdevinama. Zapeo je desnom nogom o levu, a levom nogom za poslednju prečagu i pao.
- Vaš je način stanovanja zaista ponaseban -upućujući tu opasku Colinu, sam je sebi snažno trljao leđa.
- Oprostite - kazao je Colin.
- Osim toga - nadovezao je profesor - ta kuglasta prostorija izaziva potištenost. Pokušajte naviti Slap Happy. Od toga će verovatno opet doći na svoje mesto, ili je pak izblanjajte.
- Svakako - rekao je Colin. - Prihvatate li mali aperitiv?
- Neka bude - pristao je doktor. - Doviđenja, mala moja - doviknuo je Chloei pre nego je napustio sobu.
Chloe se još smejala. Odozdo se videlo kako sedi na velikom ponešto spljoštenom krevetu, kao na kakvom velebnom podiju, obasjana sa strane električnom žaruljom. Svetlosne pruge prosijavale su joj kroz kosu, a imale su boju sunca u mladoj travi, dok se svetlost što se odbijala od njezine puti spuštala sva pozlaćena na stvari.
- Imate lepu ženu - rekao je doktor Mitojed Colinu u predsoblju.
- Da - potvrdio je Colin.
Odjednom je briznuo u plač jer je znao da je Chloe bolesna.
- Hajde, molim vas - rekao je profesor -stavljate me u škakljiv položaj... Još ću vas morati tešiti... Gledajte ... Prekopao je unutrašnji džep svoga kaputa i izvukao mali notes sa crvenim kožnatim uvezom. - Gledajte, to je moja...
- Vaša? - upitao je Colin, koji se upinjao da opet postane miran.
- Moja žena - objasnio je profesor.
I Colin je nesvesno otvorio notes i prasnuo u smeh.
- Eto ti ga na - kazao je profesor. - Još nikad nisam promašio. Svi crkavaju od smeha. Ali recite mi što je, na kraju krajeva ... na njoj tako strašno smešno?
- Jjjaa ... ja nnneee ... znam - zamuckivao je Colin i skljokao se na pod jer ga je zgrabio i napadaj najluđeg smeha. Profesor je uzeo natrag svoj notes.
- Svi ste isti - rekao je. - Mislite da je potrebno da žene budu lepe ... Onda, stiže li konačno taj aperitiv.
Нема коментара:
Постави коментар