Dimitri Rouchon - Borie, Demon s Vučjeg brda

Inače ne volim govoriti o Vučjem brdu. Tamo se rodio Demon i tamo me zarobio. Ali da sve to moram precutati, bilo bi kao da mi je zauvek ukrao dušu, a još više kao da mi je oteo priču -

1 Otac je govorio na Vučjem brdu je oduvek tako kako je bilo njemu tako je i nama. Sada znam da je zauvek gotovo. Na Vučjem brdu sam odrastao i o tome ću vam pričati. Priča možda nije leps ali je moja i šta je tu je.

Inače ne volim govoriti o Vučjem brdu. Tamo se rodio Demon i tamo me zarobio. Ali da sve to moram precutati, bilo bi kao da mi je zauvek ukrao dušu, a još više kao da mi je oteo priču. Nadam se da ćete znati pokazati milost ili barem nešto tome slično jer ovo je moj govor i te moje reči su celo ovo vreme bile moj način da ja budem ja, a ne neko drugi. A kako zbog oca, zbog Demona, zbog majke i zbog svih ostalih dugo nisam išao u školu, u mojem shvatanju sveta fale neke kućice.

Ne znam kome pišem ovaj dnevnik. Možda samom sebi i onom što sam bio pre Demona.

2 Ljudi nemaju prvo sećanje. Ni Fridge koji spava tu kraj mene u ćeliji nema prvo sećanje. On kaze nemam pojma koji je to klinac i gladi gornju usnu ko da ima brkove, a nema ni jednu živu dlaku. Fridge je sa mnom u ćeliji koliko sam i ja s njim i ostalo mu je još deset-dvanaest godina, ali kaze da neće guliti toliko jer mu je advokat rekao da neće. Fridge se seća svačega ali nema pojma koje mu je prvo sećanje. Ko da bi iko bio tako lud da pamti kad mu je prva misao pala na pamet, a i koga briga zašto ju ne pamtimo, a onda opet ko zna možda je bolje sve zaboraviti da nam se ne bi previše stvari vrtelo po glavi.

Dok Fridge spava, ja pišem, jer on inače stalno nešto melje i hoće mi čitati preko ramena. Jednom sam mu pljunuo u uho. Pitao sam šefa za knjige iz biblioteke i dobio dozvolu da ih uzimam i čuvam kod sebe pa sada imam i rečnik i gramatiku za strance. Psihijatri su mi stalno govorili da pišem jer da je to terapija, a ja nisam znao pravo ni držati olovku u ruci a sad čak imam i pisacu masinu i ne moram se žuriti jer je direktor rekao da imam još taman toliko vremena.

Nisam uznemiren jer sam već osetio nešto slično večnosti kad sam se susreo s Demonom. Bio je to pad u ponor za koji znaš da nema dna čim si zakoračio u njega i znao sam da je deo mene već krenuo odavde i da više nije na zemlji barem ne onako kako se to misli za obične ljude. Neću reći da ja nisam običan čovek, samo hoću reći da u krvi nosim Demona i da je to isto kao kad bogovi siđu među nas samo što ovo nije bog nego djavo. Ne znam od čega je građen, ali već sam čuo oca kako ga zove, on nije imao pojma šta radi, a ja još nisam znao govoriti da mu to kažem. Sećam se da sam jednom dok sam bio mali kada su me pustili napolje udahnuti prirodu video kukuljicu iz koje će izići leptir pa sam osetio da sam i ja takva kukuljica ali da će iz mene izleteti jedna prljava i odurna priča i nisam se baš previše prevario.

Dok pišem, ne jedem baš puno pa Fridge uzme i moj tanjir a ja pišem i to mi je dosta ne volim zamastiti masinu, moram ga vratiti čistu, tako mi je rekao direktor.

Ne znam koliko sam spreman iznova proživeti Vučje brdo makar sam ga napustio ili je ono napustilo mene ja sam poput truloga stabla s korenjem duboko usađenim u močvari detinjstva. Psihijatar mi je rekao da se moram vraćati vraćati i vraćati baš tako je ponovio tri puta da se moram vraćati u prošlost dok ne pronađem sve što u meni stvara blokade. Baš sam se dobro nasmejao. Blokade. Ja se vraćam na ono što sam ja napravio. Blokade. Ali posle toga sam malo razmislio i pomislio da ne znam koga ću u trenutku smrti zateći s druge strane pa možda moram početi sanjati možda ne baš o pravom oprostu to bi bilo previše ali psihijatar je spominjao iskupljenje. Kako se piše iskupljenje, Fridge, a on mi odgovara odjebi. S Fridgeom ne možeš razgovarati.

Danas nisam išao napolje u šetnju jer ne moram svaki dan udisati sveži vazduh. Kako god okreneš ništa se neće promeniti ako ovde umrem od samoće ionako sam već na popisu za umiranje

Glupo je reći ali za Vučje brdo ispočetka nisam ni znao da je Vučje brdo jer sam živeo u kući na njemu i jer još nikad nisam bio napolju. Bili smo u kući i nismo znali da smo u njoj. Kažem mi jer ću vam morati pričati o braći i sestrama a to e to mi neće biti lako neće mi biti lako pričati o njima jer ne znam gde su oni danas i jer me peče tu duboko unutra ništa na svetu ne peče tako jako. Rodio sam se posle dvoje starijih i pre troje mlađih i uvek sam govorio da nas je pet jer mi je lakše računati kad sebe izostavim iz računice i u školi sam dok sam išao u školu imao kalkulator ali nisam računao nego samo pritiskao tipke danas se konačno znam njime služiti. Više nemam u čemu računati na porodicu to je prednost samoće.

Svima će vam se to činiti čudnim ali na početku nismo imali imena. Čemu? Nismo imali potrebe dozivati jedni druge pa se nismo nikako ni zvali. Očito smo znali naći jedni druge.

Silno sam se trudio iskopati prva sećanja i u nos mi se vraća jer nos je najvažniji od svega u nos mi se vraća jedino sećanje na toplinu koju sam osećao dok sam bio malen. Bilo je toplo jer se nikad nismo micali jedni od drugih bili smo celo vreme zalipepljeni jedni uz druge i šćućureni kao puhovi ili poljski miševi i još osećam miris svakoga od braće i sestara jer sam po nosu znao ko se stišće uz mene. U mojim slikama iz detinjstva nema ničega osim pokrivača bačena na pločice na podu u nekoj prostoriji u kojoj ležimo zbijeni jedni uz druge i u koju tu i tamo neko uđe ili se možda nešto dogodi ili nam možda neko nekad donese jesti ali sad se više ne sećam šta. Sve se uvek vraća na tu toplinu. Tako je bilo i bilo nam je vruće ali niko se nije žalio olakšati smo se išli u jedan kut prostorije tako je bilo na samom početku. Ne znam kada sam shvatio kako funkcioniraju vrata i ostatak kuće jer ako želim biti iskren prema samom sebi i stvarno zaroniti što dublje vidim svet ograničen na to klupko koje činimo svi mi zajedno i mislim da nikad nisam čuo nijednu jedinu reč nikad nikome nije pobegla ni jedna reč možda od straha. Ali veliki a ja sad ne mogu tačno reći ali mislim da su neki od nas već bili veliki veliki su već prošli kroz vrata i išli srati i pišati negde drugde samo što ja nemam pojma gde.

Nekad su sene u prostoriji rasle i stvarale muklu buku a nekad su urlale o nečemu što je imalo veze s pišalinom ili skoro uvek s posledicama koje bi donosila naša utroba. Trebalo mi je vremena da počnem razlikovati te sene i pohvatam njihove obrise i još više vremena da shvatim da su to ljudi i da su neki od njih moji roditelji.

Posle sam u životu sretao ljude koji su od samog početka imali oca i majku koji su ih voleli i slično čitao sam to u novinama pa sam mogao pokušati usporediti. Ali ja vam velim da se ne sećam da sam na početku viđao ljude. I nemam pojma kako su nas hranili ti likovi koji su se pojavljivali u našem gnezdu a valjda sam nešto tu i tamo ipak progutao jer bih inače umro ali znam da ne bih mogao prepoznati hranu ili reći što smo jeli jer je sve bila jedna zbrka.

Postoji trenutak u djpetinjstvu kada svako od nas progleda malo bolje pa su tako i moje oči malo po malo počele razlikovati bića u našem gnezdu i prepoznavati koje telo kome pripada. I bio sam tada sretan što mi više nije sve mutno i u isto vreme sam žaleo za tim svetom neraspoznatljivoga jedinstva u kojemu sam jedino mogao osećati da mi je toplo i da mi je hladno i da sam se opet ugrejao. Jednoga dana ugledao sam lice to je bila moja sestra i toga se dana sećam makar to nije moje prvo sećanje jer je to bilo prekrasno lice sa svetlim očima i ružičastim usnicama.

Kada sam tako malo po malo upoznao braću i sestre otkrio sam da je smotuljak koji mi stišće trbuh neko biće još puno slabije od mene a da je biće koje ide po vodu moj najstariji brat.

Kada su se sene pretvorile u moje roditelje već sam sve bolje razlikovao stvari i zvukove i krikove. Pa sam se počeo približavati vratima.

Približavanje vratima bio je instinktivni izazov koji sam osećao u želucu pa sam posjeo Smotuljak pokraj sebe i ostavio ga tako da se malo isplače onda sam ga dragao po glavi tako se opraštajući od njega i polako krenuo dalje. Bilo je mračno i tek sam posle shvatio da je to zato što roditelji nikad nisu otvarali kapke na prozorima i još mi je puno godina trebalo da mi do kraja u glavu sedne ideja da postoje dan i noć.

Ne pričam po redu. Ne bi ni znao. Svest je čudna biljka i za mene je ona bila to postupno buđenje u kojemu je soba postajala sve manja i manja. Ne znam kako bi to drukčije rekao bez obzira na sve što sam posle pročitao. Nije bilo ni ograda ni granica ničeg. I odjednom sam u glavi malog deteta video strop iznad zidova. Sena i urlici postajali su sve jasniji i jasniji sve dok na kraju nisam prepoznao čoveka koji mi je rekao mene ćeš zvati otac. I kada sam se potpuno približio vratima, prvi prvcati put, ona su se otvorila i neko mi je rekao evo sad ćeš videti mamu.

Ne mogu se praviti da je bilo drukčije ali ništa nisam razumeo i mislim da sam zaurlao a ako se prisilim zatvoriti oči skoro pa mogu videti tu ogromnu priprostu ženu u belkastoj spavaćici kose raspletene poput lijana i s osmehom kojemu je nedostajao pokoji zub. Želeo sam ponovno pronaći sestrino lice pa sam se otrgnuo a majka se izderala izvikujući neke reči i zvukove koje nisam razumeo a ja sam samo želeo pobeći natrag u gnezdo da se nikad više ne približim vratima.

3 Danas nisam išao van u šetnju jer ne moram svaki dan udisati sveži vazduh. Kako god okreneš ništa se neće promeniti ako ovde umrem od samoće ionako sam već na popisu za umiranje. Fridge ide napolje ali mora čuvati guzicu zbog onoga sranja s Eliottom koji je baš gadan kad malo popije a lepo sam rekao Fridgeu da se ne petlja s njim. Fridge baš nije najbistriji a ne zna ni razgovorom prikratiti vreme ali ja znam da je on dobar u duši kad ga noću ne opsedaju tajne ili ružne slike. Kad ga u snu progone ružne slike ujutro je drukčiji vidim mu to u očima i bojim se da mu se ne dogodi neko zlo. Nije da mi je baš jako stalo do njega ali nije ni da mi se živo jebe. Posle takvih napadaja Fridge zna biti svadljiv pa zuji oko drugih ko muha. Eliott mu je rekao prestani kružiti oko mene jebote. Ali Fridge je nastavio cirkusirati i pričati gluposti i onda je u jednom trenutku izvalio nešto što bi za nekoga moglo biti nepristojno. Eliott se raspalio ali je pazio da ne plane jer je već bio u samici a niko ne voli samicu čak ni kad više nemaš šta mrziti. Bojim se da su ostali zatvorenici protiv njega skovali neki plan jer Fridge nikad ne pazi. Rekao sam mu da mora paziti ali Fridge nikad ništa ne doživi ozbiljno.

Ja sam loše spavao jer su me mučile moje ružne slike sanjao sam majku a to nije dobro. Prvi put kada sam je video reagovao sam kako sam mogao. Danima nisam hteo prići vratima ali sam se ipak prisilio. Ne znam je li živela tamo iza njih ili se dogodilo slučajno ali opet me zaskočila na pragu u istoj onoj spavaćici. Uspeo sam videti dnevnu svetlost u toj nekakvoj prostoriji sličnoj hodniku i iz daljine je dopirala neka buka ali ja nisam znao šta je to. Bila je ogromna i rekla mi je e sad ćeš opet drečati pizdo mala a ja sam ju gledao onako kako čovek gleda u čudo i onda me odalamila bez ikakvog upozorenja. Ostao na nogama mislim da sam primetio da se u meni budi nešto novo nešto što uopste nije bilo ugodno ali u to vreme ja to nisam tako zvao. Suze su potekle same a mene je uhvatila panika od toga jer sam mislio da to ne smem raditi u tom delu gnezda. Majka je prasnula u smeh i rekla pogledajte kako izgleda živahno ovaj mali divljak.

Okrenuo sam se prema čoporu i stisnuo Smotuljak uz svoj trbuh ali on je već jako narastao pa je bio težak i hteo je otići proviriti kroz vrata ali sam ga zaustavio. Radili smo sve to bez ijedne reči jer mislim da smo u to vripeme znali samo mrmljati.

Bilo je toplo jer se nikad nismo micali jedni od drugih bili smo celo vreme zalepljeni jedni uz druge i šćućureni kao puhovi ili poljski miševi i još osećam miris svakoga od braće i sestara jer sam po nosu znao ko se stišće uz mene

Posle toga je sigurno prošlo puno vremena jer je gnezdo više ili manje nestalo i neko je otvorio kapke na prozorima koji se više nikad nisu zatvorili. Ja sam stalno bio u toj prostoriji ali dvoje najvećih su nestali tu i tamo bi se znali vratiti i onda bi opet nestali. Ja sam često gledao lice svoje sestre i držao ga među rukama ona nije ništa govorila a ja sam je samo gledao.

Češće sam sretao majku izlazio sam iz prostorije i ona me nekad znala zveknuti i grohotom se smejati. Celo je vreme imala istu haljinu i derala se da bi joj otac nekad mogao doneti i neki dar.

Često se motala oko njega i govorila moj čovjek ovo moj čovek ono. Jedan dan bi jecala bez suza a drugi bi ga opet hvatala za međunožje govoreći ovo je moj trofej ovo je moj trofej.

Oca dugo nije bilo a kad se vratio ja sam već imao dosta godina da mogu fino razlikovati stvari pa sam tako mogao videti sve crte njegovog lica a pogotovo oči. Oblačio se u crno i nosio je traperice a na nogama je imao bele čarape i natikače. Kosa mu je bila crna i sjajna i imao je brčiće baš kao i majka.

Trebalo mi je vremena da otkrijem hodnik i blagovaonicu i kuhinju, prvi put kad sam otišao predaleko prepao sam se da ću se izgubiti i da više nikad neću videti sestrino lice. Jedan dan nas je otac došao pogledati doneo je mačku bila je to mala mačka ali posle toga kuća je bila prepuna mačaka pa je na kraju svako od nas imao malo klupko na trbuhu jer smo već svi bili preveliki da bi nosili jedni druge a mačke su čuvale toplinu među nama makar su smrdele.

Majka se nekad znala baviti mojim sestrama pa im je češljala kosu govoreći da su princeze a onda bi im štipkala bradavice govoreći brzo će to narasti. Mene nije češljala ali jedan dan mi je rekla da smrdim ko tvor i pokazala mi mesto na kojemu je iz neke cevi tekla voda onda sam morao stati ispod te cevi i nasapunati se onda sam otišao do sestre da mi kaze da li lepo mirišem a ona je rekla da da. Ne znam da li je majka često boravila u toj prostoriji ali otac je stalno govorio da ničemu ne služi i da je njemu dosta češalj u džepu pa bi onda pljunuo na njega i zalizao kosu. Mislio sam da ću posle i ja tako.

Oba starija brata sve su češće odlazila od kuće a kada bi se vratili otac je kukao ko će ih sad hraniti i lokao crno vino iz flaša bez etikete. Bili su stariji ali ne previše i shvatio sam da se jedan od njih zove Michael a drugi Jonas jedan dan su se svađali i Jonas je Michaelu razbio nos pa im je otac obojici opalio šamar. Poslipe se više nikad nisu vratili a meni još nije jasno zašto.

Najvažnije razdoblje za sve nas kažem to a da nisam pitao braću i sestre ali slutim njihov odgovor bilo je kada smo otkrili stražnja vrata – ona koja su se otvarala prema vrtu. Sigurno zvuči neverovatno ali ja još osećam grubu travu pod bosim nogama i nevidljive kamenčiće koji mi bockaju nežnu kožu. Tamo nije bilo ničega neprijateljskog i ja sam gledao gore pa dole, sunce i nebo i boje i oblike i činilo mi se kao da i tamo postoji toplina gnezda i da i mi potičemo iz te iskonske topline u kojoj je sve nastalo. Izišao sam jednoga proletnoga dana otac je rekao da je proleće i tako sam to zapamtio. Stablo je bilo puno cvetova i tada sam se prvi put našao oči u oči s nečim tako lipepim i bojama koje su mi krale pogled. Vani sam se osećao dobro jer sam stajao na raspršenoj toplini u veličanstvenoj i ludoj maštariji – među stablima, biljem, kamenjem. Skupljao sam ih i gurao u džepove i gužvao i mislio da je to pesma sveta. Svaki je taj kamen za mene bio dragulj i satima sam zurio u potrazi za najslabašnijim sjajem i onda bi našao glatki oblutak koji ni jedan čovek na ovom svetu ne bi mogao s namerom tako lipepo oblikovati.

Teren oko kuće nije bio velik ali se spuštao prema dolini i nisi mogao videti ništa drugo osim stabala i proplanka i otac je rekao da je to Vučje brdo i ja sam to prihvatio makar nisam znao što su to vukovi.

Kad smo izlazili majka se derala da se ne približavamo stablima i govorila da bi mogli nestati jer tamo kruži neka pedofilska pederčina a ja nisam shvatao oko čega on to kruži ali sam mislio da je sigurno strašno kad se ona tako boji. Otac je govorio da preteruje i jednom ju je polio vodom od glave do pete i rekao baš se prava našla koja će o tome govoriti.

Tek sam puno godina posle shvatio o čemu se tu radi jer se jednoga dana prvi put pojavila neka odrasla osoba s kapom na glavi imao je sitne sjajne oči i izgledao je staro jer su mu ruke drhtale a otac mu je ponudio crno vino. Majka se sakrila s nama u gnezdu i govorila evo to je ta pedofilska pederčina i ne sme vas videti.

Onda je po nju došao otac rekao joj je da je došao sused što je tu je pa su se svađali a mislim da ju je sigurno premlatio jer je još danima imala crvene tragove na licu.

izvor