Poglavlje 8
Langdon nije mogao da odvoji pogled od svetlećeg purpurnog teksta napisanog na parketu. Poslednja poruka Jacquesa Sonijera bila je najneverovatnija poslednja poruka koju je Langdon mogao da zamisli. Glasila je:
13-3-2-21-1-1-8-5 O,
Krakonijski đavole!
Oh, lažni sveće!1
Krakonijski đavole!
Oh, lažni sveće!1
Iako nije imao nikakvu predstavu o tome što poruka znači, Langdon je sada razumeo zašto je Faš instinktivno pomislio da pentagram stoji u nekakvoj vezi sa obožavanjem đavola.
O, Krakonijski đavole!
Đavola je Sonijer izričito spomenuo. Jednako neobičan bio je i niz brojeva. "Jednim delom sliči na numeričku šifru."
O, Krakonijski đavole!
Đavola je Sonijer izričito spomenuo. Jednako neobičan bio je i niz brojeva. "Jednim delom sliči na numeričku šifru."
"Da", potvrdi Faš. "Naši šifranti već rade na tome. Verujemo da ovi brojevi mogu ukazati na ubicu. Možda telefonski broj ili neka vrsta socijalne identifikacije. Da li za vas imaju ikakvo simboličko značenje?"
Langdon ponovno pogleda brojke, osećajući da bi mu bili potrebni sati da iz njih izvuče nekakvo simboličko značenje. Ako je Sonijer uopšte tako nešto i imao na umu. Langdonu se činilo da su brojevi potpuno nasumično odabrani. Navikao je na simboličke progresije koje su izgledale kao da imaju nekog smisla, ali sve što se ovde nalazilo - pentagram, tekst, brojevi - izgledalo je nepovezano čak i na najosnovnijem nivou.
"Ranije ste pretpostavljali", reče Faš, "da su svi Sonijerovi postupci imali za cilj da se nešto saopšti... obožavanje boginje ili nešto u tom smislu? Kako se ova poruka tu uklapa?" 1 knjiški prevod je glasio: O, rana davi, Al' demon zlo čini! Originalno: O, Draconian devil! Oh, lame saint! Postavio sam prevod originala. (prim. Praetorious)
Langdon je znao da je pitanje retoričko. Sonijerov bizarni amanet se očigledno nikako nije uklapao u Langdonov scenarij obožavanja boginje.
O, Krakonijski đavole? Oh, lažni sveće?
Faš reče: "Ovaj tekst izgleda kao neka vrsta optužbe. Slažete li se?" Langdon pokuša sebi da predoči kustosove poslednje minute koje je proveo sam, zatočen u Velikoj galeriju, znajući da će umreti. Činilo se logičnim.
"Imalo bi smisla da je optužio svog ubicu, pretpostavljam."
"Moj zadatak je, naravno, da otkrijem ime te osobe. Da vas pitam nešto, gospodine Langdon. Šta je po vama, pored brojeva, neobično u vezi sa ovom porukom?"
Najneobičnije? Čovek koji umire zabarikadirao se u galeriji, nacrtao pentagram na sebi i napisao misterioznu optužbu na podu. Šta u tom scenariju nije bilo neobično?
"Reč 'Drakinijan'?" natuknu Langdon, nudeći prvu stvar koja mu je pala na pamet. Langdon je bio prilično siguran da pomisao na Draka – bespštednog B.C. političara iz 17. st. – nije uobičajena misao za umirućeg čoveka. "'Drakonijski džavo' se čini kao neobičan izbor reči."
"Drakonijski?" Fašov glas sada je sadržao notu nestrpljivosti. "Reči koje je Sonijer odabrao teško da su od primarnog značaja ovde."
Langdon nije bio siguran koji je to značaj Faš imao na umu, ali je počinjao da veruje da bi se Faš i demon slagali sasvim dobro.
"Sonijer je bio Francuz", odseče Faš. "Živeo je u Parizu. Ipak, za poslednje reči je odabrao..."
"Engleski", reče Langdon, tek sada uviđajući na šta kapetan cilja.
Faš klimnu. "Précisément. Šta mislite, zašto?"
Langdon je znao da je Sonijer besprekorno govorio engleski, pa ipak nije shvatao zašto baš engleski. Slegnu ramenima.
Faš ponovno pokaza na pentagram nacrtan na Sonijerovom stomaku. "Nema nikakve veze sa obožavanjem đavola? Još uvek ste sigurni?"
Langdon više ni u šta nije bio siguran. "Čini se da se simbologija i tekst ne poklapaju. Žao mi je što nisam od veće pomoći."
"Možda će ovo razjasniti stvari." Faš se odmaknu od tela i ponovno podiže crno svetlo, puštajući da snop svetlosti ovaj put obasja širu površinu. "A sada?"
Na Langdonovo zaprepaštenje, oko kustosovog tela zasjao je primitivni krug. Sonijer je očigledno bio legao i ocrtao svoje telo sa nekoliko dugih lukova, upisujući se unutar kruga.
Iste sekunde, značenje postade jasno.
"Skica po Vitruviju", promuca Langdon. Sonijer je od sebe načinio repliku najpoznatijeg crteža Leonarda da Vincija u prirodnoj veličini.
Da Vincijeva Skica po Vitruviju, koja se do današnjeg dana smatra anatomski najpreciznijim crtežom, postala je moderna kulturna ikona koja se pojavljuje na posterima, podlogama za miša i majicama širom sveta. Slavni crtež sastoji se od savršenog kruga unutar kojeg je ucrtan nag čovek... širom raširenih ruku i nogu.
Da Vinči. Langdon oseti kako ga od zadivljenosti prolaze žmarci. Jasnoća Sonijerove namere nije se mogla poreći. U poslednjim trenucima života kustos je skinuo svu odeću sa sebe i postavio telo tako da predstavlja jasnu repliku Skice po Vitruviju Leonarda da Vincija.
Krug je bio ključni kamen koji je nedostajao. Ženski simbol zaštite, krug oko nagog tela čoveka dopunio je poruku koju je Leonardo da Vinci imao na umu - harmonija ženskog i muškog principa. Međutim, pitanje koje se sada postavljalo bilo je zašto je Sonijer imitirao poznati crtež.
"Gospodine Langdon", reče Faš, "čovek poput vas sigurno zna da je Leonardo da Vinci naginjao mračnim veštinama."
Langdona iznenadi koliko Faš zna o Da Vinciju. To poznavanje je, u velikoj meri, objašnjavalo zašto je kapetan sumnjao na obožavanje đavola. Da Vinci je za istoričare oduvek predstavljao delikatnu temu, naročito u hrišćanskoj tradiciji. Usprkos svojoj genijalnosti, ovaj vizionar je bio neskriveni homoseksualac i obožavalac božanskog poretka u Prirodi, zahvaljujući čemu je stalno iznova činio greh prema Bogu. Štaviše, jezive ekscentričnosti umetnik davale su mu izrazito demonsku auru: Da Vinci je ekshumirao leševe kako bi proučavao anatomiju ljudskog tela; vodio je tajanstvene dnevnike pisane nerazumljivim obrnutim rukopisom; verovao je da poseduje moć alhemičara da pretvori olovo u zlato, pa čak i prevari samog Boga tako što će napraviti eliksir za odlaganje smrti; a njegovi su pronalasci uključivali i jeziva, dotle nezamisliva oružja za rat i mučenje.
Nerazumevanje stvara nepoverenje, pomisli Langdon.
Čak je i znatan broj Da Vincijevih veličanstvenih dela koja su spadala u hrišćansku umetnost samo pojačao reputaciju duhovnog licemerja umetnika. Prihvatajući stotine unosnih narudžbi Vatikana, Da Vinči je slikao hrišćanske teme ne kao izraz vlastitog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat - sredstvo da se financira luksuzan način života. Na nesreću, Da Vinci je bio šaljivdžija koji se često zabavljao tako što je ispotiha grizao ruku koja ga je hranila. U mnoge svoje hrišćanske slike ubacio je skrivenu simboliku koja je bila sve samo ne hrišćanska - omaž ličnim verovanjima i suptilno izražavanje prezira i podsmeha upućenog Crkvi. Langdon je čak, jednom prilikom, u Nacionalnoj galeriji održao predavanje pod nazivom: "Tajni život Leonarda: Paganska simbolika u hrišćanskoj umetnosti."
"Razumem vašu zabrinutost", reče Langdon, "ali Da Vinci se nikada nije bavio crnom magijom. Bio je izuzetno duhovan čovek, iako u stalnom sukobu sa Crkvom." Dok je ovo govorio, javi mu se čudna misao. Ponovno baci pogled na poruku na podu. O, Krakonijski đavole? Oh, lažni sveće?
"Da?" upita Faš.
Langdon pažljivo odmeri reči. "Upravo mi je palo na pamet da je Sonijer delio mnoge duhovne ideologije sa Da Vincijem, uključujući i brigu o tome da će Crkva ukloniti žensko božanstvo iz moderne religije. Možda je, podražavajući čuveni Da Vincijev crtež, Sonijer jednostavno izražavao zajedničko nezadovoljstvo zbog sotonizovanje boginje od strane Crkve."
Fašov se pogled smrkne. "Mislite da Sonijer Crkvu naziva ranom koja davi i demonom koji čini zlo?"
Langdon je morao da prizna da je tumačenje nategnuto - s druge strane, ipak se činilo da pentagram donekle potvrđuje tu ideju. "Sve što pokušavam da kažem jeste da je gospodin Sonijer posvetio svoj život proučavanju istoriju boginje, a niko nije više radio na brisanju te istorije od Katoličke crkve. Čini se logičnim da je Sonijer oproštajno izrazio svoje razočarenje."
"Razočarenje?" upita Faš, sada otvoreno neprijateljski. "Ova poruka više zvuči kao gnev nego kao razočarenje, ne čini li vam se?"
Langdonovo strpljenje je dostiglo krajnje granice.
"Kapetane, pitali ste šta, po mom mišljenju, Sonijer pokušava ovde da kaže, i upravo to sam vam objasnio."
Langdon ponovno pogleda brojke, osećajući da bi mu bili potrebni sati da iz njih izvuče nekakvo simboličko značenje. Ako je Sonijer uopšte tako nešto i imao na umu. Langdonu se činilo da su brojevi potpuno nasumično odabrani. Navikao je na simboličke progresije koje su izgledale kao da imaju nekog smisla, ali sve što se ovde nalazilo - pentagram, tekst, brojevi - izgledalo je nepovezano čak i na najosnovnijem nivou.
"Ranije ste pretpostavljali", reče Faš, "da su svi Sonijerovi postupci imali za cilj da se nešto saopšti... obožavanje boginje ili nešto u tom smislu? Kako se ova poruka tu uklapa?" 1 knjiški prevod je glasio: O, rana davi, Al' demon zlo čini! Originalno: O, Draconian devil! Oh, lame saint! Postavio sam prevod originala. (prim. Praetorious)
Langdon je znao da je pitanje retoričko. Sonijerov bizarni amanet se očigledno nikako nije uklapao u Langdonov scenarij obožavanja boginje.
O, Krakonijski đavole? Oh, lažni sveće?
Faš reče: "Ovaj tekst izgleda kao neka vrsta optužbe. Slažete li se?" Langdon pokuša sebi da predoči kustosove poslednje minute koje je proveo sam, zatočen u Velikoj galeriju, znajući da će umreti. Činilo se logičnim.
"Imalo bi smisla da je optužio svog ubicu, pretpostavljam."
"Moj zadatak je, naravno, da otkrijem ime te osobe. Da vas pitam nešto, gospodine Langdon. Šta je po vama, pored brojeva, neobično u vezi sa ovom porukom?"
Najneobičnije? Čovek koji umire zabarikadirao se u galeriji, nacrtao pentagram na sebi i napisao misterioznu optužbu na podu. Šta u tom scenariju nije bilo neobično?
"Reč 'Drakinijan'?" natuknu Langdon, nudeći prvu stvar koja mu je pala na pamet. Langdon je bio prilično siguran da pomisao na Draka – bespštednog B.C. političara iz 17. st. – nije uobičajena misao za umirućeg čoveka. "'Drakonijski džavo' se čini kao neobičan izbor reči."
"Drakonijski?" Fašov glas sada je sadržao notu nestrpljivosti. "Reči koje je Sonijer odabrao teško da su od primarnog značaja ovde."
Langdon nije bio siguran koji je to značaj Faš imao na umu, ali je počinjao da veruje da bi se Faš i demon slagali sasvim dobro.
"Sonijer je bio Francuz", odseče Faš. "Živeo je u Parizu. Ipak, za poslednje reči je odabrao..."
"Engleski", reče Langdon, tek sada uviđajući na šta kapetan cilja.
Faš klimnu. "Précisément. Šta mislite, zašto?"
Langdon je znao da je Sonijer besprekorno govorio engleski, pa ipak nije shvatao zašto baš engleski. Slegnu ramenima.
Faš ponovno pokaza na pentagram nacrtan na Sonijerovom stomaku. "Nema nikakve veze sa obožavanjem đavola? Još uvek ste sigurni?"
Langdon više ni u šta nije bio siguran. "Čini se da se simbologija i tekst ne poklapaju. Žao mi je što nisam od veće pomoći."
"Možda će ovo razjasniti stvari." Faš se odmaknu od tela i ponovno podiže crno svetlo, puštajući da snop svetlosti ovaj put obasja širu površinu. "A sada?"
Na Langdonovo zaprepaštenje, oko kustosovog tela zasjao je primitivni krug. Sonijer je očigledno bio legao i ocrtao svoje telo sa nekoliko dugih lukova, upisujući se unutar kruga.
Iste sekunde, značenje postade jasno.
"Skica po Vitruviju", promuca Langdon. Sonijer je od sebe načinio repliku najpoznatijeg crteža Leonarda da Vincija u prirodnoj veličini.
Da Vincijeva Skica po Vitruviju, koja se do današnjeg dana smatra anatomski najpreciznijim crtežom, postala je moderna kulturna ikona koja se pojavljuje na posterima, podlogama za miša i majicama širom sveta. Slavni crtež sastoji se od savršenog kruga unutar kojeg je ucrtan nag čovek... širom raširenih ruku i nogu.
Da Vinči. Langdon oseti kako ga od zadivljenosti prolaze žmarci. Jasnoća Sonijerove namere nije se mogla poreći. U poslednjim trenucima života kustos je skinuo svu odeću sa sebe i postavio telo tako da predstavlja jasnu repliku Skice po Vitruviju Leonarda da Vincija.
Krug je bio ključni kamen koji je nedostajao. Ženski simbol zaštite, krug oko nagog tela čoveka dopunio je poruku koju je Leonardo da Vinci imao na umu - harmonija ženskog i muškog principa. Međutim, pitanje koje se sada postavljalo bilo je zašto je Sonijer imitirao poznati crtež.
"Gospodine Langdon", reče Faš, "čovek poput vas sigurno zna da je Leonardo da Vinci naginjao mračnim veštinama."
Langdona iznenadi koliko Faš zna o Da Vinciju. To poznavanje je, u velikoj meri, objašnjavalo zašto je kapetan sumnjao na obožavanje đavola. Da Vinci je za istoričare oduvek predstavljao delikatnu temu, naročito u hrišćanskoj tradiciji. Usprkos svojoj genijalnosti, ovaj vizionar je bio neskriveni homoseksualac i obožavalac božanskog poretka u Prirodi, zahvaljujući čemu je stalno iznova činio greh prema Bogu. Štaviše, jezive ekscentričnosti umetnik davale su mu izrazito demonsku auru: Da Vinci je ekshumirao leševe kako bi proučavao anatomiju ljudskog tela; vodio je tajanstvene dnevnike pisane nerazumljivim obrnutim rukopisom; verovao je da poseduje moć alhemičara da pretvori olovo u zlato, pa čak i prevari samog Boga tako što će napraviti eliksir za odlaganje smrti; a njegovi su pronalasci uključivali i jeziva, dotle nezamisliva oružja za rat i mučenje.
Nerazumevanje stvara nepoverenje, pomisli Langdon.
Čak je i znatan broj Da Vincijevih veličanstvenih dela koja su spadala u hrišćansku umetnost samo pojačao reputaciju duhovnog licemerja umetnika. Prihvatajući stotine unosnih narudžbi Vatikana, Da Vinči je slikao hrišćanske teme ne kao izraz vlastitog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat - sredstvo da se financira luksuzan način života. Na nesreću, Da Vinci je bio šaljivdžija koji se često zabavljao tako što je ispotiha grizao ruku koja ga je hranila. U mnoge svoje hrišćanske slike ubacio je skrivenu simboliku koja je bila sve samo ne hrišćanska - omaž ličnim verovanjima i suptilno izražavanje prezira i podsmeha upućenog Crkvi. Langdon je čak, jednom prilikom, u Nacionalnoj galeriji održao predavanje pod nazivom: "Tajni život Leonarda: Paganska simbolika u hrišćanskoj umetnosti."
"Razumem vašu zabrinutost", reče Langdon, "ali Da Vinci se nikada nije bavio crnom magijom. Bio je izuzetno duhovan čovek, iako u stalnom sukobu sa Crkvom." Dok je ovo govorio, javi mu se čudna misao. Ponovno baci pogled na poruku na podu. O, Krakonijski đavole? Oh, lažni sveće?
"Da?" upita Faš.
Langdon pažljivo odmeri reči. "Upravo mi je palo na pamet da je Sonijer delio mnoge duhovne ideologije sa Da Vincijem, uključujući i brigu o tome da će Crkva ukloniti žensko božanstvo iz moderne religije. Možda je, podražavajući čuveni Da Vincijev crtež, Sonijer jednostavno izražavao zajedničko nezadovoljstvo zbog sotonizovanje boginje od strane Crkve."
Fašov se pogled smrkne. "Mislite da Sonijer Crkvu naziva ranom koja davi i demonom koji čini zlo?"
Langdon je morao da prizna da je tumačenje nategnuto - s druge strane, ipak se činilo da pentagram donekle potvrđuje tu ideju. "Sve što pokušavam da kažem jeste da je gospodin Sonijer posvetio svoj život proučavanju istoriju boginje, a niko nije više radio na brisanju te istorije od Katoličke crkve. Čini se logičnim da je Sonijer oproštajno izrazio svoje razočarenje."
"Razočarenje?" upita Faš, sada otvoreno neprijateljski. "Ova poruka više zvuči kao gnev nego kao razočarenje, ne čini li vam se?"
Langdonovo strpljenje je dostiglo krajnje granice.
"Kapetane, pitali ste šta, po mom mišljenju, Sonijer pokušava ovde da kaže, i upravo to sam vam objasnio."
"Da se radi o osudi Crkve?" Fašova vilica se stegnu dok je cedio reči kroz stisnute zube. "Gospodine Langdon, u svom poslu sam se nagledao mnogih ubistava, i dajte da vam nešto kažem. Kada jedan čovek ubije drugog čoveka, ne verujem da su njegove poslednje misli okrenute ispisivanju nejasnog duhovnog stava koji niko neće razumeti. Verujem da tada misli samo na jednu stvar." Fašov prigušeni glas sekao je vazduh. "La vengeance. Verujem da je Sonijer ostavio ovu poruku kako bi nam rekao ko ga je ubio."
Langdon je zurio. "Ali to uopšte nema smisla."
"Nema?"
"Nema", odvrati on, umoran i iznerviran. "Rekli ste mi da je Sonijera u njegovoj kancelariji napao neko koga je, kako izgleda, pustio unutra."
"Da."
"Stoga je logičan zaključak da je kustos poznavao svog napadača."
Faš klimnu. "Nastavite."
"Dakle, ako je Sonijer poznavao osobu koja ga je ubila, kakva je to optužba?" On pokaza na pod. "Numeričke šifre? Rane koje dave?
Demoni koji čine zlo? Pentragrami na stomaku? Suviše šifrovano."
Faš se namršti, kao da mu takva ideja ranije nije pala na pamet. "U pravu ste."
"S obzirom na okolnosti", reče Langdon, "bilo bi očekivano da je Sonijer, ukoliko je želeo da nam poruči ko ga je ubio, napisao nečije ime."
Dok je Langdon izgovarao ove reči, lukav osmeh razli se Fašovim licem po prvi put te noći. " Précisément", reče Faš. " Précisément."
Pratim rad majstora, divio se poručnik Kole dok je stiskao slušalice i upijao Fašov glas koji je iz njih dopirao. Agent supérieur je znao da su upravo ovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda.
Faš će uraditi ono što se niko drugi ne bi usudio da uradi.
U savremenoj policiji, delikatna umetnost cajolera bila je izgubljena veština - veština koja je zahtevala izuzetnu pribranost i postojanost pod pritiskom. Malo je ljudi posedovalo hladnokrvnost neophodnu za tu vrstu operacija, ali Faš je, činilo se, rođen za to. Njegovu suzdržanost i strpljenje imali su samo roboti.
Snažna odlučnost kao da je jedina emocija koju je Faš te noći pokazivao. Činilo se da je ovo uhićenje za njega od ličnog značaja. Upute koja je Faš dao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobičajeno jezgrovita i samouverena. Znam koje ubio Jacquesa Sonijera, rekao je Faš. Znate šta treba da radite. Večeras nema grešaka.
I nijedna greška još ne beše počinjena.
Koleu nisu bili poznati dokazi koji su učvrstili Fašovo uverenje da je osumnjičeni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika. Fašova intuicija se ponekad činila gotovo natprirodnom. Bog mu šapuće na uho, tvrdio je jedan agent nakon naročito impresivne demonstracije Fašovog šestog čula. Kole je morao da prizna da je Faš, ukoliko je Bog postojao, svakako na njegovoj listi omiljenih ljudi. Kapetan je odlazio na misu i redovno se ispovedao - daleko češće od ostalih 'uglednika' koji su to činili o praznicima, zarad dobrih odnosa sa javnošću. Kada je, pre nekoliko godina, papa bio u poseti Parizu, Faš se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Fotografija Faša sa papom sada je visila u njegovoj kancelariji. Papinski Bik, agenti su u potaji nazvali fotografiju.
Kole je mislio da je ironično što je jedno od retkih Fašovih javnih istupanja poslednjih godina bila njegova otvorena reakcija na skandal sa katoličkom pedofilijom. Te bi sveštenike trebalo obesiti dva puta! izjavio je Faš. Jednom zbog njihovih zločina prema deci. Drugi put zbog sramoćenja Katoličke crkve. Kole je imao čudan osećaj da je ovo drugo više razbesnelo Faša.
Okrećući se monitoru laptopa, Kole se pobrinu za drugi deo svojih večerašnjih zaduženja - GPS sistem praćenja. Slika na ekranu prikazivala je detaljan plan krila Denon, strukturalnu shemu dobijenu od Odeljenja sigurnosti Luvra. Puštajući da mu se pogled kreće po labirintu galerija i hodnika, Kole otkrije ono što je tražio.
Duboko u srcu Velike galerije treptala je sićušna crvena tačka.
La marque.
Faš je svoj noćašnji plen držao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudro od njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip.
Kako bi osigurao da njegov razgovor sa gospodinom Langdonom prođe bez ometanja, Faš beše isključio mobilni telefon. Na nesreću, bio je to skup model opremljen dvosmernim radio-uređajem koji je, suprotno njegovim naređenjima, sada koristio jedan od agenata kako bi stupio u kontakt sa njim.
"Capitaine?" zapucketao je telefon poput voki-tokija.
Faš oseti kako mu se zubi stežu od gneva. Nije mogao da se seti ničega dovoljno važnog zbog čega bi Kole prekinuo survelllance cachée– naročito u ovom kritičnom trenutku.
On uputi Langdonu miran pogled izvinjenja. "Trenutak, molim." Izvukao je telefon iz pojasa i pritisnuo dugme za radio-prenos. "Oui?"
"Capitaine, un agent du Département de Cryptographie est arrivé."
Istog trenutka, Fašov gnev popusti. Šifrant? Usprkos loše odabranom trenutku, verovatno se radilo o dobroj vesti. Nakon što je pronašao Sonijerov šifrirani tekst na podu, Faš je fotografije čitavog mesta zločina prosledio Odeljenju kriptografije u nadi da će neko odatle moći da mu objasni šta je to, do đavola, Sonijer pokušavao da kaže. Ako je šifrant sada stigao, to je najverovatnije značilo da je neko dešifrovao Sonijerovu poruku.
"Trenutno sam zauzet", odvrati Faš preko radija, svojim tonom jasno stavljajući do znanja da je mera prevršena. "Zamolite šifranta da pričeka na komandnom mestu. Razgovaraću sa njim čim završim."
"Sa njom", ispravi ga glas. "To je agent Nevo."
Svakim trenutkom ovaj razgovor je sve manje zabavljao Faša. Sofi Nevo je jedna od najvećih grešaka Sudske policije. Mlada Parižanka, déchiffreuse, koja je kriptografiju studirala u Engleskoj na Rojal Holoveju, bila je nametnuta Fašu pre dve godine u okviru pokušaja Ministarstva da uključi više žena u policijske redove. Stalna briga Ministarstva oko političke ispravnosti, smatrao je Faš, slabila je odeljenje. Ženama ne samo da je nedostajala fizička snaga neophodna za policijski posao, već je i samo njihovo prisustvo predstavljalo opasnu smetnju po muškarce. Kao što se Faš pribojavao, pokazalo se da je Sofi Nevo veća smetnja od drugih.
Sa svoje trideset i dve godine, bila je toliko uporna i odlučna da se to graničilo sa tvrdoglavošću. Njeno predano zagovaranje britanske nove kriptografske metodologije konstantno je izluđivalo njene nadređene, veterane francuske kriptografije. Međutim, ono što je Faša najviše uznemiravalo bila je neizbežna, univerzalna istina po kojoj privlačna mlada žena u kancelariji punoj sredovečnih muškaraca uvek te iste odvlači od posla.
Glas preko radija reče: "Agent Nevo je insistirala da odmah govori sa vama, kapetane. Pokušao sam da je zaustavim, ali ona je već na putu do galerije."
"Ovo je nedopustivo! Veoma sam jasno stavio do znanja..." počeo je Faš u neverici.
Za trenutak je Robert Langdon mislio da Faš preživljava moždani udar. Kapetanu je vilica usred rečenice prestala da se pomera, a oči mu se iskolačile. Činilo se da mu je užareni pogled uperen u nešto preko Langdonovog ramena. Pre nego što je stigao da se okrene i vidi o čemu se radi, Langdon začu zvonak ženski glas iza sebe.
"Excusez-moi, messieurs."
Okrene se i ugleda mladu ženu koja im je prilazila. Kretala se kroz hodnik prema njima dugim, lakim koracima... upečatljivo samouverenog držanja. Obučena ležerno u bež džemper do kolena i uske crne hlače, bila je privlačna i činilo se da ima oko trideset godina. Gusta kosa boje mahagonija padala joj je slobodno na ramena, uokvirujući toplinu njenog lica. Za razliku od slatkastih plavuša koje su krasile zidove spavaonica na Harwardu, ova žena je posedovala zdravu, prirodnu lepotu i jedinstvenost iz koje je zračilo primetno samopouzdanje.
Na Langdonovo iznenađenje, žena mu priđe i učtivo pruži ruku. "Monsieur Langdon, ja sam agent Nevo iz Kriptografskog odeljenja Sudske policije." Reči su joj se bogato uvijale oko prigušenog anglo-francuskog akcenta. "Drago mi je što sam vas upoznala."
Langdon prihvati njen meki dlan i oseti kako ga je istog trenutka obuhvatio njen snažan pogled. Oči su joj bile maslinasto- zelene - prodorne i jasne.
Ključajući u sebi Faš duboko udahnu, očigledno se pripremajući da počne predbacivati.
"Kapetane", reče ona, žurno se okrećući ka njemu, preduhitrivši ga, "molim vas da me oprostite zbog ometanja, ali..."
"Ce n'est pas le moment!" prasnu Faš.
"Pokušala sam da vas nazovem", nastavi Sofi na engleskom, iz obzira prema Langdonu. "Ali mobilni telefon vam je isključen."
"Isključio sam ga sa razlogom", prosikta Faš. "Razgovaram sa gospodinom Langdonom."
"Dešifrovala sam numeričku šifru", reče ona mirno.
Langdon oseti nalet uzbuđenja. Ona je dešifrovala poruku? Faš nije znao kako da reaguje. "Pre no što objasnim", reče Sofi, "imam hitnu poruku za gospodina Langdona."
Fašov izraz lica poprimi izgled zabrinutosti koja se pojačavala. "Za gospodina Langdona?"
Ona klimnu, okrećući se ponovno ka Langdonu. "Morate da se javite u Američku ambasadu, gospodine Langdon. Imaju poruku za vas iz Sjedinjenih Država."
Langdon se iznenadi, a uzbuđenje zbog dešifrovane poruke poče da ustupa mesto iznenadnom naletu zabrinutosti. Poruka iz Sjedinjenih Država? Pokušavao je da zamisli ko bi to pokušavao da stupi u kontakt sa njim. Samo je nekoliko njegovih kolega znalo da je u Parizu.
Fašova široka vilica se stegnu na ove vesti.
"Američka ambasada?" upita sumnjičavo. "A kako bi oni znali da je gospodin Langdon ovde.
Sofi slegnu ramenima. "Izgleda da su zvali hotel gospodina Langdona, i da im je recepcionar rekao da je otišao sa agentom Sudske policije."
Faš je bio zbunjen. "I ambasada je stupila u kontakt sa odeljenjem kriptografije?"
"Ne, gospodine", reče Sofi, odlučnim tonom. "Kada sam pozvala centralu Sudske policije u pokušaju da stupim u kontakt sa vama, oni su imali poruku za gospodina Langdona i zamolili su me da je prenesem ukoliko dođem do vas."
Fašovo čelo se nabora u očiglednoj zbunjenosti. Otvori usta da progovori, ali se Sofi već beše okrenula ka Langdonu.
"Gospodine Langdon", reče ona, vadeći komad papira iz džepa, "ovo je broj službe za poruke vaše ambasade. Tražili su da ih nazovete što je pre moguće." Predala mu je papir, gledajući ga uporno. "Dok ja budem objašnjavala šifru kapetanu Fašu, vi ih pozovite."
Langdon pogleda ceduljicu. Bio je to broj telefona u Parizu, sa brojem lokala. "Hvala vam", reče on, sada zabrinut. "Gde da pronađem telefon?"
Sofi poče da vadi mobilni telefon iz džepa svog džempera, ali je Faš zaustavi pokretom ruke. Sada je izgledao kao Vezuv pred erupciju. Ne skidajući pogled sa Sofi, on izvadi svoj telefon i pruži ga Langdonu. "Ovo je sigurna linija, gospodine Langdon. Možete se poslužiti."
Langdona je zbunjivao Fašov gnev usmeren prema mladoj ženi. Osećajući se nelagodno, prihvatio je kapetanov telefon. Istog trenutka, Faš odvuče Sofi nekoliko koraka dalje i poče da joj drži lekciju prigušenim glasom. Kapetan mu se sve manje i manje sviđao. Odvraćajući pogled od neobičnog sukoba, Langdon uključi mobilni telefon. Gledajući u papirić koji mu je Sofi dala, Langdon ukuca broj.
Poče da zvoni.
Jedno zvono... dva zvona... tri zvona...
Konačno se veza uspostavi.
Langdon je očekivao telefonistu na centrali Ambasade, ali otkri da umesto toga sluša telefonsku sekretaricu. Začudo, glas na traci bio je poznat. Glas Sofi Nevo.
"Bonjour, vous êtes bien chez Sophie Neveu", govorio je ženski glas, "Je suis absenle pour le moment, mais..." Zbunjen, Langdon se okrete ka Sofi. "Ispričavam se, gospođice Nevo, ali mislim da ste mi dali..."
"Ne, to je pravi broj", brzo ga prekide Sofi, kao da je očekivala takvo pitanje. "Ambasada ima automatski sistem za poruke. Treba da ukucate pristupni broj kako biste čuli svoju."
Langdon je zurio. "Ali..."
"Na papiru koji sam vam dala je trocifrena šifra."
Langdon otvori usta da razjasni čudnu zbrku, ali Sofi mu uputi ućutkujući pogled koji je trajao svega tren. Njene zelene oči su slale kristalno jasnu poruku.
Ne postavljaj pitanja. Samo to uradi.
Zbunjen, Langdon ukuca broj lokala sa papira: 454. Sofina izlazna poruka istog trenutka prestane, i Langdon začu elektronski glas koji je na francuskom objavio: "Imate jednu novu poruku."
Očigledno, 454 je Sofina šifra za slušanje poruka kada nije kod kuće.
Ja slušam poruke ove žene?
Langdon je mogao da čuje kako se traka premotava. Konačno se zaustavi i stroj se pokrenu. Slušao je. Ponovno Sofin glas. "Gospodine Langdon", poruka je počinjala zastrašenim šapatom. "Nemojte reagovati na ovu poruku. Samo mirno slušajte. Trenutno ste u opasnosti. Pažljivo pratite moje upute.
Langdon je zurio. "Ali to uopšte nema smisla."
"Nema?"
"Nema", odvrati on, umoran i iznerviran. "Rekli ste mi da je Sonijera u njegovoj kancelariji napao neko koga je, kako izgleda, pustio unutra."
"Da."
"Stoga je logičan zaključak da je kustos poznavao svog napadača."
Faš klimnu. "Nastavite."
"Dakle, ako je Sonijer poznavao osobu koja ga je ubila, kakva je to optužba?" On pokaza na pod. "Numeričke šifre? Rane koje dave?
Demoni koji čine zlo? Pentragrami na stomaku? Suviše šifrovano."
Faš se namršti, kao da mu takva ideja ranije nije pala na pamet. "U pravu ste."
"S obzirom na okolnosti", reče Langdon, "bilo bi očekivano da je Sonijer, ukoliko je želeo da nam poruči ko ga je ubio, napisao nečije ime."
Dok je Langdon izgovarao ove reči, lukav osmeh razli se Fašovim licem po prvi put te noći. " Précisément", reče Faš. " Précisément."
Pratim rad majstora, divio se poručnik Kole dok je stiskao slušalice i upijao Fašov glas koji je iz njih dopirao. Agent supérieur je znao da su upravo ovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda.
Faš će uraditi ono što se niko drugi ne bi usudio da uradi.
U savremenoj policiji, delikatna umetnost cajolera bila je izgubljena veština - veština koja je zahtevala izuzetnu pribranost i postojanost pod pritiskom. Malo je ljudi posedovalo hladnokrvnost neophodnu za tu vrstu operacija, ali Faš je, činilo se, rođen za to. Njegovu suzdržanost i strpljenje imali su samo roboti.
Snažna odlučnost kao da je jedina emocija koju je Faš te noći pokazivao. Činilo se da je ovo uhićenje za njega od ličnog značaja. Upute koja je Faš dao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobičajeno jezgrovita i samouverena. Znam koje ubio Jacquesa Sonijera, rekao je Faš. Znate šta treba da radite. Večeras nema grešaka.
I nijedna greška još ne beše počinjena.
Koleu nisu bili poznati dokazi koji su učvrstili Fašovo uverenje da je osumnjičeni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika. Fašova intuicija se ponekad činila gotovo natprirodnom. Bog mu šapuće na uho, tvrdio je jedan agent nakon naročito impresivne demonstracije Fašovog šestog čula. Kole je morao da prizna da je Faš, ukoliko je Bog postojao, svakako na njegovoj listi omiljenih ljudi. Kapetan je odlazio na misu i redovno se ispovedao - daleko češće od ostalih 'uglednika' koji su to činili o praznicima, zarad dobrih odnosa sa javnošću. Kada je, pre nekoliko godina, papa bio u poseti Parizu, Faš se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Fotografija Faša sa papom sada je visila u njegovoj kancelariji. Papinski Bik, agenti su u potaji nazvali fotografiju.
Kole je mislio da je ironično što je jedno od retkih Fašovih javnih istupanja poslednjih godina bila njegova otvorena reakcija na skandal sa katoličkom pedofilijom. Te bi sveštenike trebalo obesiti dva puta! izjavio je Faš. Jednom zbog njihovih zločina prema deci. Drugi put zbog sramoćenja Katoličke crkve. Kole je imao čudan osećaj da je ovo drugo više razbesnelo Faša.
Okrećući se monitoru laptopa, Kole se pobrinu za drugi deo svojih večerašnjih zaduženja - GPS sistem praćenja. Slika na ekranu prikazivala je detaljan plan krila Denon, strukturalnu shemu dobijenu od Odeljenja sigurnosti Luvra. Puštajući da mu se pogled kreće po labirintu galerija i hodnika, Kole otkrije ono što je tražio.
Duboko u srcu Velike galerije treptala je sićušna crvena tačka.
La marque.
Faš je svoj noćašnji plen držao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudro od njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip.
Poglavlje 9
Kako bi osigurao da njegov razgovor sa gospodinom Langdonom prođe bez ometanja, Faš beše isključio mobilni telefon. Na nesreću, bio je to skup model opremljen dvosmernim radio-uređajem koji je, suprotno njegovim naređenjima, sada koristio jedan od agenata kako bi stupio u kontakt sa njim.
"Capitaine?" zapucketao je telefon poput voki-tokija.
Faš oseti kako mu se zubi stežu od gneva. Nije mogao da se seti ničega dovoljno važnog zbog čega bi Kole prekinuo survelllance cachée– naročito u ovom kritičnom trenutku.
On uputi Langdonu miran pogled izvinjenja. "Trenutak, molim." Izvukao je telefon iz pojasa i pritisnuo dugme za radio-prenos. "Oui?"
"Capitaine, un agent du Département de Cryptographie est arrivé."
Istog trenutka, Fašov gnev popusti. Šifrant? Usprkos loše odabranom trenutku, verovatno se radilo o dobroj vesti. Nakon što je pronašao Sonijerov šifrirani tekst na podu, Faš je fotografije čitavog mesta zločina prosledio Odeljenju kriptografije u nadi da će neko odatle moći da mu objasni šta je to, do đavola, Sonijer pokušavao da kaže. Ako je šifrant sada stigao, to je najverovatnije značilo da je neko dešifrovao Sonijerovu poruku.
"Trenutno sam zauzet", odvrati Faš preko radija, svojim tonom jasno stavljajući do znanja da je mera prevršena. "Zamolite šifranta da pričeka na komandnom mestu. Razgovaraću sa njim čim završim."
"Sa njom", ispravi ga glas. "To je agent Nevo."
Svakim trenutkom ovaj razgovor je sve manje zabavljao Faša. Sofi Nevo je jedna od najvećih grešaka Sudske policije. Mlada Parižanka, déchiffreuse, koja je kriptografiju studirala u Engleskoj na Rojal Holoveju, bila je nametnuta Fašu pre dve godine u okviru pokušaja Ministarstva da uključi više žena u policijske redove. Stalna briga Ministarstva oko političke ispravnosti, smatrao je Faš, slabila je odeljenje. Ženama ne samo da je nedostajala fizička snaga neophodna za policijski posao, već je i samo njihovo prisustvo predstavljalo opasnu smetnju po muškarce. Kao što se Faš pribojavao, pokazalo se da je Sofi Nevo veća smetnja od drugih.
Sa svoje trideset i dve godine, bila je toliko uporna i odlučna da se to graničilo sa tvrdoglavošću. Njeno predano zagovaranje britanske nove kriptografske metodologije konstantno je izluđivalo njene nadređene, veterane francuske kriptografije. Međutim, ono što je Faša najviše uznemiravalo bila je neizbežna, univerzalna istina po kojoj privlačna mlada žena u kancelariji punoj sredovečnih muškaraca uvek te iste odvlači od posla.
Glas preko radija reče: "Agent Nevo je insistirala da odmah govori sa vama, kapetane. Pokušao sam da je zaustavim, ali ona je već na putu do galerije."
"Ovo je nedopustivo! Veoma sam jasno stavio do znanja..." počeo je Faš u neverici.
Za trenutak je Robert Langdon mislio da Faš preživljava moždani udar. Kapetanu je vilica usred rečenice prestala da se pomera, a oči mu se iskolačile. Činilo se da mu je užareni pogled uperen u nešto preko Langdonovog ramena. Pre nego što je stigao da se okrene i vidi o čemu se radi, Langdon začu zvonak ženski glas iza sebe.
"Excusez-moi, messieurs."
Okrene se i ugleda mladu ženu koja im je prilazila. Kretala se kroz hodnik prema njima dugim, lakim koracima... upečatljivo samouverenog držanja. Obučena ležerno u bež džemper do kolena i uske crne hlače, bila je privlačna i činilo se da ima oko trideset godina. Gusta kosa boje mahagonija padala joj je slobodno na ramena, uokvirujući toplinu njenog lica. Za razliku od slatkastih plavuša koje su krasile zidove spavaonica na Harwardu, ova žena je posedovala zdravu, prirodnu lepotu i jedinstvenost iz koje je zračilo primetno samopouzdanje.
Na Langdonovo iznenađenje, žena mu priđe i učtivo pruži ruku. "Monsieur Langdon, ja sam agent Nevo iz Kriptografskog odeljenja Sudske policije." Reči su joj se bogato uvijale oko prigušenog anglo-francuskog akcenta. "Drago mi je što sam vas upoznala."
Langdon prihvati njen meki dlan i oseti kako ga je istog trenutka obuhvatio njen snažan pogled. Oči su joj bile maslinasto- zelene - prodorne i jasne.
Ključajući u sebi Faš duboko udahnu, očigledno se pripremajući da počne predbacivati.
"Kapetane", reče ona, žurno se okrećući ka njemu, preduhitrivši ga, "molim vas da me oprostite zbog ometanja, ali..."
"Ce n'est pas le moment!" prasnu Faš.
"Pokušala sam da vas nazovem", nastavi Sofi na engleskom, iz obzira prema Langdonu. "Ali mobilni telefon vam je isključen."
"Isključio sam ga sa razlogom", prosikta Faš. "Razgovaram sa gospodinom Langdonom."
"Dešifrovala sam numeričku šifru", reče ona mirno.
Langdon oseti nalet uzbuđenja. Ona je dešifrovala poruku? Faš nije znao kako da reaguje. "Pre no što objasnim", reče Sofi, "imam hitnu poruku za gospodina Langdona."
Fašov izraz lica poprimi izgled zabrinutosti koja se pojačavala. "Za gospodina Langdona?"
Ona klimnu, okrećući se ponovno ka Langdonu. "Morate da se javite u Američku ambasadu, gospodine Langdon. Imaju poruku za vas iz Sjedinjenih Država."
Langdon se iznenadi, a uzbuđenje zbog dešifrovane poruke poče da ustupa mesto iznenadnom naletu zabrinutosti. Poruka iz Sjedinjenih Država? Pokušavao je da zamisli ko bi to pokušavao da stupi u kontakt sa njim. Samo je nekoliko njegovih kolega znalo da je u Parizu.
Fašova široka vilica se stegnu na ove vesti.
"Američka ambasada?" upita sumnjičavo. "A kako bi oni znali da je gospodin Langdon ovde.
Sofi slegnu ramenima. "Izgleda da su zvali hotel gospodina Langdona, i da im je recepcionar rekao da je otišao sa agentom Sudske policije."
Faš je bio zbunjen. "I ambasada je stupila u kontakt sa odeljenjem kriptografije?"
"Ne, gospodine", reče Sofi, odlučnim tonom. "Kada sam pozvala centralu Sudske policije u pokušaju da stupim u kontakt sa vama, oni su imali poruku za gospodina Langdona i zamolili su me da je prenesem ukoliko dođem do vas."
Fašovo čelo se nabora u očiglednoj zbunjenosti. Otvori usta da progovori, ali se Sofi već beše okrenula ka Langdonu.
"Gospodine Langdon", reče ona, vadeći komad papira iz džepa, "ovo je broj službe za poruke vaše ambasade. Tražili su da ih nazovete što je pre moguće." Predala mu je papir, gledajući ga uporno. "Dok ja budem objašnjavala šifru kapetanu Fašu, vi ih pozovite."
Langdon pogleda ceduljicu. Bio je to broj telefona u Parizu, sa brojem lokala. "Hvala vam", reče on, sada zabrinut. "Gde da pronađem telefon?"
Sofi poče da vadi mobilni telefon iz džepa svog džempera, ali je Faš zaustavi pokretom ruke. Sada je izgledao kao Vezuv pred erupciju. Ne skidajući pogled sa Sofi, on izvadi svoj telefon i pruži ga Langdonu. "Ovo je sigurna linija, gospodine Langdon. Možete se poslužiti."
Langdona je zbunjivao Fašov gnev usmeren prema mladoj ženi. Osećajući se nelagodno, prihvatio je kapetanov telefon. Istog trenutka, Faš odvuče Sofi nekoliko koraka dalje i poče da joj drži lekciju prigušenim glasom. Kapetan mu se sve manje i manje sviđao. Odvraćajući pogled od neobičnog sukoba, Langdon uključi mobilni telefon. Gledajući u papirić koji mu je Sofi dala, Langdon ukuca broj.
Poče da zvoni.
Jedno zvono... dva zvona... tri zvona...
Konačno se veza uspostavi.
Langdon je očekivao telefonistu na centrali Ambasade, ali otkri da umesto toga sluša telefonsku sekretaricu. Začudo, glas na traci bio je poznat. Glas Sofi Nevo.
"Bonjour, vous êtes bien chez Sophie Neveu", govorio je ženski glas, "Je suis absenle pour le moment, mais..." Zbunjen, Langdon se okrete ka Sofi. "Ispričavam se, gospođice Nevo, ali mislim da ste mi dali..."
"Ne, to je pravi broj", brzo ga prekide Sofi, kao da je očekivala takvo pitanje. "Ambasada ima automatski sistem za poruke. Treba da ukucate pristupni broj kako biste čuli svoju."
Langdon je zurio. "Ali..."
"Na papiru koji sam vam dala je trocifrena šifra."
Langdon otvori usta da razjasni čudnu zbrku, ali Sofi mu uputi ućutkujući pogled koji je trajao svega tren. Njene zelene oči su slale kristalno jasnu poruku.
Ne postavljaj pitanja. Samo to uradi.
Zbunjen, Langdon ukuca broj lokala sa papira: 454. Sofina izlazna poruka istog trenutka prestane, i Langdon začu elektronski glas koji je na francuskom objavio: "Imate jednu novu poruku."
Očigledno, 454 je Sofina šifra za slušanje poruka kada nije kod kuće.
Ja slušam poruke ove žene?
Langdon je mogao da čuje kako se traka premotava. Konačno se zaustavi i stroj se pokrenu. Slušao je. Ponovno Sofin glas. "Gospodine Langdon", poruka je počinjala zastrašenim šapatom. "Nemojte reagovati na ovu poruku. Samo mirno slušajte. Trenutno ste u opasnosti. Pažljivo pratite moje upute.
nastavci: Romani u nastavcima
Нема коментара:
Постави коментар