Lord Bajron, proza

"O, čitaoče; ako ti umeš čitati!…Znaj da sricati – pa i čitati – ne znači čitati. Zato su potrebne osobite sposobnosti, kako meni tako i tebi. Prvo, treba početi s početka (i ako je to teško), drugo – treba dalje raditi; treće ne počinjati s kraja, a ako se to i moradne činiti, onda bar treba završiti početkom.“

„Ja ratujem na jeziku (ako bude potrebno, ratovaću i ustvari) sa svima koji ratuju protiv mišljenja, a protiv njegovih neprijatelja ratujem mnogo grublje, jer je tirana i sikofanata svagda bilo i ima ih. Ne znam ko će pobediti. Kad bih ja imao imalo božjeg priviđenja, ja ne bih smetao, vere mi, ovoj mojoj čistosrdačnoj mržnji na svaki despotizam u svakom narodu. I to ne zato što ja hoću da laskam narodima. Za tu stvar ima i bez mene dosta demagoga, koji ni u šta ne veruju i koji su u stanju da sruše sve zvonare – samo da podignu kakve gluposti koje su sami izumeli. Ja ne znam da li oni seju neverstvo zato da pakao dobije bogatu žetvu, kao što to uči dosta stroga dogma hrišćanska, ali ja želim da ljudi budu slobodni kako od vlasti svetine tako i od vlasti kraljeva – od vas kao i od mene.“


"Niko ne treba da dopusti da mu se kaže kako smo mi nemi točak na kolima prestola. O vi, deco naša! Ne zaboravljajte da smo se mi trudili da vam pokažemo šta se radilo pre no što je svet postao Slobodan!
Mi to vreme dočekati nećemo, ali ćete ga dočekati vi. Znajući da vi tada u opštem veselju nećete verovati da se moglo desiti ono što se desilo, ja sam naumio da vam to opišem, iako bi u stvari srdačno želeo da i spomen o njemu nestane. Ali ako opis dođe do vas, prezirite takva dela, prezirite ih više no prvobitne divljake koji šaraju svoje telo, ali ne šaraju ga krvlju!

I kad čujete da istoričar govori o prestolima, i da su im se oni popeli na glavu, znajte da će to ličiti na ovo što mi sad gledamo mamutove kosti i divimo se kako je stari svet mogao gledati takve stvari; ili da će to biti hijeroglifi na egipatskim stenama, ta prijatna zagonetka budućnosti – pa ćete se pitati kakav se pravi cilj piramida krio u njima.“


___________________________________________



Slava, vino, ljubav i zlato to je sve za čim žude pojedini ljudi i čitavi narodi. Da život nema toga soka, kako bi suvo i jadno bilo njegovo drvo, koje je često veoma plodno.

*O ljubavi! Divna li je tvoja tajanstvena veština kojom pobeđuješ silne i hrabriš slabe!Čudnovata li je ona umešnost kojom mudrost vara sebe kad se uhvati na tvoju udicu!

*Avaj! Ljubav žena! Poznato je da je divna ali u isto vreme i  strašna stvar;  sva njihova sudbina metnuta je na tu kartu.  I ako ona izgubi, život im ništa ne može dati na dar osim loših opsena prošlosti same. I njihova je osveta zato kao skok tigra, smrtonosna, i brza, i teška; a opet one same trpe teže muke nego oni kojima se svete.  I one imaju pravo. Ljudi su često nepravični prema ljudima, a uvek prema ženama. Žene uvek čeka jedna sudbina, iz koje je jedini izlazak – neverstvo! One su osuđene da uvek kriju svoje misli, i zato samo u mislima mogu milovati predmet koji je drag srcu njihovom. A kad čija razuzdana strast kupi njihovu ruku - šta ih čeka ubuduće? Nezahvalan muž, nepošten ljubavnik, kinđurenje, deca, molitve – i tada je sve svršeno. Jedne nahode ljubavnike, druge počnu piti ili moliti se Bogu, jedne se zanimaju kućnim poslovima, a druge se provode. Ima i takvih koje ostavljaju muževe, ali malo od toga dobijaju, menjaju i svoj ugledni položaj za drugi, koji ne može  mnogo popraviti stvar. Taj položaj uvek ostaje lažan, bile one u dvoru ili u kolibi. Neke traže đavola, pa pišu romane.

*Cerera i Bahus krasni su pomoćnici Venerini, a da nije njih, ona nas ne bi tako mučila. Dok se Venera zanima srcem (ljubav bez srca takođe je lepa stvar, ali samo upola), Cerera nam daje jelo od makarona, jer je ljubavi nužno potkrepljenje, kao I mesu i krvi. U isto vreme Bahus puni naš pehar
vinom ili nam daje žele. Jaja i ostrige takođ e su lepa hrana ljubavi, ali ko nam ih poklanja odozgo,
nebo ć e samo znati –može biti Neptun, Pan ili Jupiter...


*Srce je moje srce jedne žene, i ono ne može da zaboravlja! Ono je zanesenjački slepo prema svemu, osim jednog jedinog lika – ono je nalik na kompas, kad se igla, neprestano drhteći,okreće nepokretnom polu – ona juri neprestano za jednom mišlju.


*O Platone, Platone! Ti si svojim glupim fantazijama-kako sila volje može imati vlast nad srcem – prokrčio put većim nemoralnim postupcima, no svi pesnici i romansijeri uzeti ukupno.


*Ljubav je ništavni delić života kod ljudi, a ženama je u njoj sav život....Eto koliko poslova može na i muškarac, a mi smo sposobne samo za jedno: da ljubimo i ljubimo, dok same sebe ne upropastimo.


iz Don Žuana