Lav Tolstoj

Lav Tolstoj ispred svoje kuće u Jasnoj Poljani, 1908. Prva kolor fotografija ikada snimljena u Rusiji


- Mi mislimo da je sve izgubljeno čim nas izbace iz svakodnevnog koloseka, a ono tek onda nastaje ono što je novo, dobro. Dok ima života, ima i sreće.

- Nema životnih uslova na koja se čovek neće navići, naročito kada vidi da su ih svi oko njega prihvatili.

Ana Karenjina - I u najboljim, prijateljskim i prostim vezama potrebno je laskanje ili pohvala kao što je potrebno podmazivanje točkova, da bi mogli ići.

- Kad čovek sve razume, on sve i oprašta.

- I nema veličine onde gde nema jednostavnosti, dobra i istine.

- Ljubav je život. Sve što razumem, razumem samo zato što volim.

- Uvek biva da glup čovek doskoči u lukavstvu pametnijima.

- Gde je sud, tu je i nepravda.

- Bitku dobija onaj ko je čvrsto odlučio da je dobije.

- Mi ne volimo ljude toliko za ono dobro koje su oni nama učinili, koliko ih volimo za ono dobro koje smo mi njima učinili.

- Mi možemo znati samo to da ništa ne znamo. I to je najviši stupanj čovečje premudrosti.

 -Viša mudrost i istina to je kao najčistija tečnost koju hoćemo da primimo u sebe. Mogu li ja primiti u nečist sud tu čistu tečnost, pa suditi o njenoj čistoti? Samo unutrašnjim čišćenjem samog sebe mogu ja dovesti do izvesne čistote onu tečnost koju primam. Viša mudrost ima jednu nauku - nauku svega nauku koja objašnjava sav sklop sveta i u njemu ono mesto koje čovek zauzima. Da bi čovek mogao primiti u sebe tu nauku, potrebno je da očisti i obnovi svog unutrašnjeg čoveka, i zato, pre nego što sazna, treba da veruje i da se usavršava. A da bismo postigli te ciljeve, stavljeno je u dušu našu videlo božje, koje se zove savest.

- Nije dato ljudima da sude šta je pravo i šta nije pravo. Ljudi su večito grešili i grešiće i to najviše u tome šta smatraju da je pravo, a šta nepravo.

- U nerešenim prilikama uvek je pobednik onaj koji je uporniji.

 

- Sposobnost da se sećamo prošlosti i da zamišljamo budućnost data nam je samo stoga da, kad razmišljamo o jednom ili o drugom, tačnije rešavamo zadatke sadašnjosti, a nikako da žalimo za prošlošću ili da spremamo budućnost...
 - Vreme je iza nas, vreme je pred nama... čim samo počneš da duže misliš o onome što je bilo ili o onome što će biti, odmah gubiš ono što je glavno: istinski život u sadašnjosti...
- Ništa nije važno osim onoga što radimo u sadašnjem trenutku...
- Pobediti loše navike može čovek samo danas, a ne sutra...

- Kad bi se samo češće sećali da se propušteno vreme ne može vratiti, da se učinjeno zlo ne može nikad popraviti, mi bi smo više činili dobra a manje zla...
- ljudi svoj život kvare ne toliko time što ne čine ono što treba da čine, koliko time što čine ono što ne treba da čine...
- U prepirkama se zaboravlja  istina... prepirku prekida onaj ko je pametniji...

 - Trudi se da ti u prepirci reči budu meke a dokazi jaki! Gledaj da uveriš protivnika a ne da mu dosadiš...
- Što manje ljudi znaju o lošim delima drugih ljudi, tim strožiji su prema samima sebi...
- Ne slušaj nikad one koji govore loše o drugima, a dobro o vama! - Velika je snaga onog čoveka koji ume da prećuti i onda kad ima pravo...
- Daj više odmora jeziku nego rukama... 

 

 - Oni kažu: religiozan, karakteran, pošten, pametan čovek, ali oni ne vide ono što sam ja videla. Oni ne znaju kako je on osam godina gušio moj život, gušio u meni sve što je bilo živo, da on ni jednom nije pomislio na to da sam ja živa žena kojoj je potrebna ljubav.

 

Ana Karenjina

 

- Ako želite da budete srećni, budite.

 

- Najjači od svih ratnika su ova dva – vreme i strpljenje.

 

- Šta ja mogu želeti? Ja mogu želeti samo to da me vi ne napustite kao što mislite - reče Ana shvativši ono što on nije dorekao. - Ali ja to neću, to je sporedno. Ja hoću ljubav, a nje nema. Znači - sve je svršeno!

Ana Karenjina

 

-Svi misle o promeni sveta, ali niko ne misli o promeni samoga sebe.

- Istina je toliko evidentna, tako obavezujuća i tako opšte priznata, da je samo potrebno da se to jasno stavi do znanja ljudima pre nego što krenu u zlo koje se zov rat kada to već postaje sasvim nemoguće.

 

 

Dostojevski, citati

A
*Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.

*Ako se plašiš samoće ne ženi se.

*Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

*Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati ili će ti zavideti ili će te mrzeti.

*Ako raj nije u samom tebi, nikad nećeš ući u njega.

*Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

B

*Biti širokog srca i shvatanja je veće bogatstvo nego imati puno novca.

Č
*Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrajao onako kako to one zaslužuju uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.
*Čovek je najveća greška prirode.
*Čovek je despot od prirode, i voli da bude mučitelj.

D
*Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.

*.....da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju.

I
*Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvre]enosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se doga]a vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvre]eni nego ne uvre]eni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestili deset puta više nego što je trebalo."

*I sreća može da se umori ako nekog predugo prati.

K
*Kada glupan shvati da je glupan, on onda više nije glupan>
*Ko hoće da postane bogat neka ide među siromahe.
*Kada bi na zemlji bilo sve razumno, ne bi se ništa događalo.
*Kad nema Boga, sve je dopušteno.
*Kada je bogatstvo izgubljeno nista nije izgubljeno,
*Kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.


L
*Laganje je jedina čovečija privilegija koju nemaju drugi organizmi.

* Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slućaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

N
*Najpametniji od svih, po mome mišljenju, je čovek koji sebe nazove budalom makar jednom u mesecu.

*Nema razlike između budale i mudrog čoveka kad su zaljubljeni.

*Najveća sreća je poznavati izvor nesreće.

*Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati… Ne!

*Ne možemo da utičemo na to sa koje će strane duvati vetar, ali možemo da podesimo jedra.

*Ne razumem zašto me ovde svi prikazuju kao bezbožnika. Ja u boga verujem kao u biće koje sebe tek u meni spoznaje. Pa ne mogu ja verovati kao moja Natasja, služavka, ili kao neki gospodin koji veruje "za svaki slučaj", ili kao Šapov - mada on prinudno veruje kao moskovski slovenofil.

*Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi."

*Nikada ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.

*Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

*Niko se nije vratio da živi u prošlosti, zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.

O
*Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samoga sebe više negoli istinu!
*Oni koji znaju da govore, govore kratko.
S
*Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta.
*Srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav, ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću.

Š
“Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.”

T
*Tiranija je navika koja prelazi u potrebu.

U

*Uništite moje želje, izbrišite moje ideale, pokažite mi nešto bolje i ja ću poći za vama.”

V
*Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."

• Dostojevski Fjodor Mihailovič, Bele noći
• Dostojevski Fjodor Mihailovič : Mi u Evropi ništa ne značimo
• Dostojevski Fjodor Mihailovič, Zapisi iz podzemlja
• Dostojevski Fjodor Mihailovič, Bedni ljudi
• Dostojevski Fjodor Mihailovič, odlomci iz romana

ANALIZE 

• Haluciniranje Dostojevskog, Leonid Cipkin
• Blagoje Pantelić, Hristos ili gadarinski bezdan ( Bulgakov _Dostojevski ) 
• Zašto je Dostojevski spalio prvu verziju „Zločina i kazne“:



William Shakespeare,citati

HAMLET: A, frule! - Dajte da vidim jednu. - Vi želite da budem sa vama malo nasamo. Što vi neprestano obletate oko mene, da mi nanjušite trag, kao da hoćete da me naterate u klopku?

GILDENSTERN: O, gospodaru, ako je moja revnost odveć drska, onda je i moja ljubav suviše nepristojna.

HAMLET: Ja to ne razumem dobro. Hoćete li da svirate na ovoj fruli?

GILDENSTERN: Ne umem, kneže.

HAMLET: Ja vas molim.

GILDENSTERN: Verujte mi, ne umem.

HAMLET: Preklinjem vas.

GILDENSTERN: Ali ja ne umem ni da je držim, kneže.

HAMLET: To je lako, kao lagati. Prstima i palcem hvatajte ove rupe, ustima duvajte u nju i ona će dati od sebe najrečitiju muziku. Evo, vidite, ovo su rupe.

GILDENSTERN: Ali ja ne umem da to dovedem u sklad, nemam dara za to.

HAMLET: Pa vidite kakvu tričavu stvar pravite vi od mene. Vi hoćete na meni da svirate, hoćete da saznate za moj ključ; hoćete da mi iz srca isčupate tajnu; hteli biste da učinite da odjeknem od najnižeg tona do vrha svoje skale. A evo ovog malog instrumenta u kome je divan glas i obilje tonova, pa ga vi ipak ne možete naterati da govori! Do sto đavola, mislite li vi da se na meni može lakše svirati nego na jednoj fruli? Nazovite me kojim hoćete instrumentom, ali ne možete svirati na meni.



(Hamlet, danski kraljevic - cin III, scena druga


______________________________________

 A

* "Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek."
* "Ako ti u pamćenju ne prebiva ni najmanja ludost na koju te navela ljubav, nikad nisi voleo."
B

  * "Budimo skromniji posle dela nego među njegovim stvaranjem."

C,Ć,Č

    * "Čovek može da se osmehuje... osmehuje... i da bude hulja."
D

    * "Dečiji je plač oštriji od zmijina zuba."
* "Dobro otvori oči kad se ženiš, a posle ih zatvori !"
*  "Dve najlepše na nebu zvezde, nekim poslom sprečene, zamolile su oči njene da umesto njih svetlucaju malo, u sferama njenim, dok se ne vrate.”

G


    * "Gde seješ ljubav, izraste veselje."
* "Govornici nisu dobri radnici."

I


    * "I vrag može citirati Sveto pismo za svoje potrebe."
* "Ime nije ništa; ono što nazivamo ružom, slatko bi mirisalo i s drugim imenom"
* "Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne govori, guši puno srce dok ne pukne."

J


    * "Jednako su bolesni oni koji odviše u sebe trpaju kao i oni koji u oskudici gladuju."

K


    * "Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa."
* "Kada dolazi tuga - dolazi u mnoštvu."
* "Kako su strogi oni koji nemaju strpljenja."
* "Ko silno ljubi, silan strah ga mori, a strah kad raste, jače ljubav gori."
* "Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda."
* "Koliko bi očiju trebao imati čovek da opazi sreću koja ga okružuje?"
* "Kratkoća je duša duhovitosti."

LJ

    * "Ljubav ne gleda očima, već dušom; zato je krilati Amor na slikama slep."
* "Ljubav se rađa, živi i umire u očima."
* "Ljudsko je telo park u kojem je volja glavni vrtlar."
* " Ljubav nije ljubav koja se menja kad naiđe na promenu ili odlazi sa onim koji odlazi. O, ne! To je večni putokaz, snažan i ničim uzdrman. To je zvezda vodilja svakoj izgubljenoj barci čija je vrednost nepoznata, ali ne i veličina. Ljubav nije igračka vremena, mada rujne usne i obrazi pod zamah njegova srpa dolaze. Ljubav se ne menja sa njegovim kratkim časovima, nedeljama, ona traje večno, do samog sudnjeg časa. Ako je ovo greška, dokaži mi ili ja nikada pisao nisam, a čovek voleo nije.”


M


    * "Muzika je hrana ljubavi."

N


    * "Najiskrenije su one suze koje lijemo sami nad sobom."
* "Ne pokazuj sve što imaš, niti govori sve što znaš."
* "Ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše: zavisi samo šta o njemu mislimo."
* "Novac je krupna stvar koja ljude čini sitnim."

O
* "Od našeg rastanka oko mi je tobom zaneto i više ne upravlja hodom, ne vrši dužnost i ne vlada sobom…”

P


    * "Poslušaj svoju mudrost, a ne gnev."
* "Prijatelj bi morao nositi prijateljeve slabosti."
R

* "Ratnik slavan zbog ratničke strasti, posle hiljadu pobeda, već s jednim porazom biva brisan sa liste časti i podvizi mu postaju bezvredni. Voljen sam, volim – to su sreće slavne, takvom ljubavlju da joj nema ravne."

S

   * "Slabosti, ime ti je žena."
* "Slava je poput krugova na vodi; snaga im se smanjuje sve dok se ne izgube."
* "Smem sve ono što dolikuje čoveku; ko sme više od toga, nije čovek."
* "Svet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali."
* "Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu."


U
    * "Uzdisati nad prošlim jadom najsigurniji je način da se privuče novi."
* "U ljubavi pravoj nikada ništa nije teklo glatko."
V
* "Vruća krv rađa vruće misli, vruće misli daju vruća dela, a vruća dela su ljubav."
    * "Više volim ludost koja me veseli, nego iskustvo koje me žalosti."
* "Vera u radost gotovo je ista kao i sama radost."

Z

* "Zaljubljeni uvek jedno drugom žure, k’o đaci iz škole na koju se dure. Dragi se od drage rastaje u brizi, k’o sumoran đačić kad se vraća knjizi."

* "Znamo što jesmo, ali ne znamo što bismo mogli biti."

Ž

    * "Ženidba je prva glupost koju čovek učini kada postane zreo i razuman."

Lord Bajron, proza

"O, čitaoče; ako ti umeš čitati!…Znaj da sricati – pa i čitati – ne znači čitati. Zato su potrebne osobite sposobnosti, kako meni tako i tebi. Prvo, treba početi s početka (i ako je to teško), drugo – treba dalje raditi; treće ne počinjati s kraja, a ako se to i moradne činiti, onda bar treba završiti početkom.“

„Ja ratujem na jeziku (ako bude potrebno, ratovaću i ustvari) sa svima koji ratuju protiv mišljenja, a protiv njegovih neprijatelja ratujem mnogo grublje, jer je tirana i sikofanata svagda bilo i ima ih. Ne znam ko će pobediti. Kad bih ja imao imalo božjeg priviđenja, ja ne bih smetao, vere mi, ovoj mojoj čistosrdačnoj mržnji na svaki despotizam u svakom narodu. I to ne zato što ja hoću da laskam narodima. Za tu stvar ima i bez mene dosta demagoga, koji ni u šta ne veruju i koji su u stanju da sruše sve zvonare – samo da podignu kakve gluposti koje su sami izumeli. Ja ne znam da li oni seju neverstvo zato da pakao dobije bogatu žetvu, kao što to uči dosta stroga dogma hrišćanska, ali ja želim da ljudi budu slobodni kako od vlasti svetine tako i od vlasti kraljeva – od vas kao i od mene.“


"Niko ne treba da dopusti da mu se kaže kako smo mi nemi točak na kolima prestola. O vi, deco naša! Ne zaboravljajte da smo se mi trudili da vam pokažemo šta se radilo pre no što je svet postao Slobodan!
Mi to vreme dočekati nećemo, ali ćete ga dočekati vi. Znajući da vi tada u opštem veselju nećete verovati da se moglo desiti ono što se desilo, ja sam naumio da vam to opišem, iako bi u stvari srdačno želeo da i spomen o njemu nestane. Ali ako opis dođe do vas, prezirite takva dela, prezirite ih više no prvobitne divljake koji šaraju svoje telo, ali ne šaraju ga krvlju!

I kad čujete da istoričar govori o prestolima, i da su im se oni popeli na glavu, znajte da će to ličiti na ovo što mi sad gledamo mamutove kosti i divimo se kako je stari svet mogao gledati takve stvari; ili da će to biti hijeroglifi na egipatskim stenama, ta prijatna zagonetka budućnosti – pa ćete se pitati kakav se pravi cilj piramida krio u njima.“


___________________________________________



Slava, vino, ljubav i zlato to je sve za čim žude pojedini ljudi i čitavi narodi. Da život nema toga soka, kako bi suvo i jadno bilo njegovo drvo, koje je često veoma plodno.

*O ljubavi! Divna li je tvoja tajanstvena veština kojom pobeđuješ silne i hrabriš slabe!Čudnovata li je ona umešnost kojom mudrost vara sebe kad se uhvati na tvoju udicu!

*Avaj! Ljubav žena! Poznato je da je divna ali u isto vreme i  strašna stvar;  sva njihova sudbina metnuta je na tu kartu.  I ako ona izgubi, život im ništa ne može dati na dar osim loših opsena prošlosti same. I njihova je osveta zato kao skok tigra, smrtonosna, i brza, i teška; a opet one same trpe teže muke nego oni kojima se svete.  I one imaju pravo. Ljudi su često nepravični prema ljudima, a uvek prema ženama. Žene uvek čeka jedna sudbina, iz koje je jedini izlazak – neverstvo! One su osuđene da uvek kriju svoje misli, i zato samo u mislima mogu milovati predmet koji je drag srcu njihovom. A kad čija razuzdana strast kupi njihovu ruku - šta ih čeka ubuduće? Nezahvalan muž, nepošten ljubavnik, kinđurenje, deca, molitve – i tada je sve svršeno. Jedne nahode ljubavnike, druge počnu piti ili moliti se Bogu, jedne se zanimaju kućnim poslovima, a druge se provode. Ima i takvih koje ostavljaju muževe, ali malo od toga dobijaju, menjaju i svoj ugledni položaj za drugi, koji ne može  mnogo popraviti stvar. Taj položaj uvek ostaje lažan, bile one u dvoru ili u kolibi. Neke traže đavola, pa pišu romane.

*Cerera i Bahus krasni su pomoćnici Venerini, a da nije njih, ona nas ne bi tako mučila. Dok se Venera zanima srcem (ljubav bez srca takođe je lepa stvar, ali samo upola), Cerera nam daje jelo od makarona, jer je ljubavi nužno potkrepljenje, kao I mesu i krvi. U isto vreme Bahus puni naš pehar
vinom ili nam daje žele. Jaja i ostrige takođ e su lepa hrana ljubavi, ali ko nam ih poklanja odozgo,
nebo ć e samo znati –može biti Neptun, Pan ili Jupiter...


*Srce je moje srce jedne žene, i ono ne može da zaboravlja! Ono je zanesenjački slepo prema svemu, osim jednog jedinog lika – ono je nalik na kompas, kad se igla, neprestano drhteći,okreće nepokretnom polu – ona juri neprestano za jednom mišlju.


*O Platone, Platone! Ti si svojim glupim fantazijama-kako sila volje može imati vlast nad srcem – prokrčio put većim nemoralnim postupcima, no svi pesnici i romansijeri uzeti ukupno.


*Ljubav je ništavni delić života kod ljudi, a ženama je u njoj sav život....Eto koliko poslova može na i muškarac, a mi smo sposobne samo za jedno: da ljubimo i ljubimo, dok same sebe ne upropastimo.


iz Don Žuana