Anton Pavlovič Čehov bratu Nikolaju, pismo

                                         Nikolaj Pavlovič Čehov - Anton Pavlovič Čehov


Anton Pavlovič Čehov , kao dvadesetšestogodišnji lekar objašnjava u pismu bratu Nikolaju šta je to vaspitanje. Pismo je napisano u martu 1886.



“Vaspitani ljudi treba da zadovoljavaju sledeće uslove:

1) Da poštuju ljudsku ličnost, da uvek budu blagonakloni, dobroćudni, učtivi, popustljivi...
2) Da poštuju tuđu svojinu i u vezi sa tim plaćaju dugove.
3) ... Da ne lažu čak i kada se radi o beznačajnim stvarima... Da ne govore otvoreno, ako ih ne pitaju...
4) Takvi ljudi ne ponižavaju sebe sa ciljem da kod drugog izazovu saosećanje...
5) Oni nisu sujetni. Nije im od značaja što se rukuju sa pijanim Plevakom.
6) Ako u sebi imaju talenta, cene ga... njemu podređuju sve. Gadljivi su.
7) Neguju u sebi estetiku... Od žene im nije potrebna postelja... Njima je, naročito umetnicima, potrebna svežina, prefinjenost, čovečnost, sposobnost da se ne bude..., već majka... Zatim je potreban neprekidan danonoćni rad, stalno čitanje, studiranje, volja... Tu je dragocen svaki trenutak. Kada bih sada ostavio porodicu na milost i nemilost sudbini, trudio bih se da za sebe nađem opravdanje u majčinom karakteru, u krvoliptanju i ostalom.“

iz knjige Ivana Bunjina, O Čehovu