(preuzeto sa artfile.ru)
Naučnice, FBI istražiteljke, roboti, vojnici, vanzemaljci… žene su u SF-u zauzimale različite uloge. Ne samo na velikom platnu ili malim ekranima, one su učestvovale u razvitku ovog žanra i svojim perima – nije li Meri Šeli ta koja je 1818. godine napisala prvi SF roman Frankenštajn ili moderni Prometej? Možda ste mišljenja da su žene u ovom žanru dvodimenzionalni likovi koji služe samo da budu „med za oči“ i da izigravaju „dame u nevolji“. Da, na površini, SF-om preovlađuju muškarci. Ali to samo znači da niste duboko kopali za istinom, a to je da svet naučne fantastike ne bi bio to što jeste da nema žena. Spisateljki, imaginarnih likova, ali i fanova ženskog pola.
Žene sa perom u ruci
Naučna fantastika nam pruža jedinstvenu priliku da istražimo i zamislimo kakva bi bila budućnost iz koje su iskorenjeni današnji problemi civilizacije ili u suprotnom slučaju – da su preovladali. Utopije i anti-utopije, apokaliptični svetovi, ili alternativna stvarnost – sve je moguće u mašti jednog pisca.
Svet koji gori, Margaret Kavendiš, 1666.
Naučna fantastika je podarila ženama glas u danima kada je od njih traženo da ćute. Vizije budućnosti prenele su nam njihove težnje za boljom budućnošću kojom vlada rodna i rasna ravnopravnost, ali su prikazivale i onu mračnu stranu u kojoj je podeljeno društvo dovedeno do ivice propadanja. Prvi utopijski roman koji je napisala žena bio je The Blazing World (Svet koji gori), koji prati ženu slučajno zalutalu u alternativni utopijski svet, gde postaje carica i sprema invaziju na svoju domovinu. Ovo delo, koje je napisala vojvotkinja Margaret Kavendiš 1666. godine, jedinstveno je i značajno za razvitak čitavog žanra.
Pored opštepoznatog Šelinog Frankenštajna, treba spomenuti i roman Džejn Loudon iz 1827. godine Mumija! Priča iz 22. stoleća, koji je začeo jednu od najstandarnijih tema u SF-u: tehnologija protiv religije. Na prelazu između 19. i 20. veka, žene su kroz svoju fikciju prenosile i svoje ideje feminizma; kao najbolji primer treba spomenuti veoma cenjenu kratku priču bangladešanske autorke Rokvije Sakavat Husein, Sultanijin san iz 1905, čija je radnja smeštena u futuristički svet kojim žene vladaju, pa čak i koriste solarnu energiju.
Leva ruka tame, Ursula le Guin
Sledeći talas feminističkog glasa u SF-u stigao nam je sa velikim društvenim promenama ’60tih i ’70tih godina, i tadašnja dela prožimali su seksizam, tehnologija i aktuelna politička pitanja. Jedan od najboljih SF romana napisanih u tom razdoblju je Leva ruka Tame (1969) proslavljene Ursule le Gvin, u kome je ona stvorila androgenu rasu koja živi u svetu društvene jednakosti. Maestralni radovi koje Kokoška toplo preporučuje su i The Female Man (1975) Džoane Rus, Memoirs of a Survivor: The end of society (1974) i Shikasta (1979) nobelovke Doris Lesing, The Handsmaid’s Tale (1985) Margaret Etvud, Xenogenesis trilogy (1987–1989) Oktavije E. Butler, Igre Gladi Suzan Kolins, kao i zbirku priča najznačajnijih ženskih autora, ironično nazvanu Women Destroy Science Fiction! (2014).
Iako naizgled uspešne u žanru punom testosterona, žene su ipak pribegavale prikrivanju svog pola pri izdavanju dela, koristeći pseudonime, inicijale ili uniseksna imena. Ipak, žanr kome su žene toliko doprinele i dalje je muška teritorija. Od 29 “Velikana SF”, samo četiri su žene. 2013. godine konkurenti za dve najznačajnije nagrade u SF-u, “Artur C. Klark” i “BSFA” bili su sredovečni, beli muškarci. Kao opravdanje, žiri se ogradio time da „žene više pišu fantastiku nego naučnu fantastiku“. Po statistici izdavačke kuće Tor, samo 32% podnetih rukopisa bude napisano ženskom rukom, i to većinom bude fantastika – epska ili urbana – ne i naučna. Žene se pak brane da su njihova dela potcenjena i svedena na puku fantastiku za tinejdžerke, dok se delima njihovih kolega automatski daje viši status plemenitog SF-a.
Naučna fantastika jeste naklonjenija muškarcima, pogotovu klasičnim delima u kojima su žene često dvodimenzionalno predstavljene. Ipak, postoji duga i bogata tradicija SF romana koji poštuju žene, napisanih od strane žena koliko i muškaraca. Svi ti autori podsticali su na rasprave o položaju žena u društvu, jer ovo je jedinstveni žanr koji nam daje tu priliku da vidimo kuda nas put kojim sada hodamo vodi kao civilizaciju, i da promenimo kurs na vreme ako je potrebno.
Mali i veliki ekran
Marija robot, Metropolis 1927. (preuzeto sa redlist.com)
Predstava žena u filmskoj i televizijskoj SF istoriji imalo je svoje uspone i padove. Prvi naučno fantastični film bio je Metropolis (1927), čiji scenario su pisali Tea von Harbou i njen muž. Glavni lik u filmu je Marija, a prvi robot u istoriji filma bio je ženskog roda. Kroz lik Marije, vođe ustanka, i Marije, robota kojeg je stvorio ludi naučnik kao zamenu za izgubljenu ljubav, ovaj istaknuti film postavlja pitanje – koje je mesto žene u naučnoj fantastici: da li su tu da bi bolje definisale muškog protagonistu, da mame uzdahe muškog dela publike ili da budu osobe „od krvi i mesa“? Nažalost, ovo pitanje je i dan danas otvoreno.
Prvi veliki pomak za dame u SF-u desio se sa dolaskom legendarne serije Star Trek 1966. godine, čiji su tvorci verovali u bolju budućnost u kojoj nema nejednakosti polova, rasizma i drugih boljki čovečanstva. Kao važan deo posade broda pojavljuje se Uhura, koju igra glumica afričko-američkog porekla Nišel Vilijams. Uticaj koji je ova uloga ostvarila bio je nemerljiv, čak je i Martin Luter King pohvalio Nišel, dok su mnoge danas uticajne žene afričko-američkog porekla navele upravo nju kao inspiraciju svog detinjstva.
Ipak, priča o velikim ženama SF-a bila bi potpuno drugačija da nije bilo Elen Ripli. U originalnom scenariju Osmog putnika, zastavnik Ripli, jedini dovoljno pametni lik u filmu da se drži protokola koji bi ih sve spasio (ali avaj), bio je muškarac. Međutim, reditelj Ridli Skot bio je otvoren za ideju da tako napisan lik može da bude i žensko, te je na audiciju pozvao i „dame i gospodu”. Najveći utisak na njega ostavila je Sigurni Viver, i posle mnogo ubeđivanja sa producentima ona je dobila priliku da nam dočara jedan od najslavnijih likova filma, za šta je bila nominovana za Oskara. Sigurni Viver je pokazala da žena može da bude nosilac visokobudžetnog filma i da povrati svaku uloženu paru.
Zlatno doba 90ih
Neverovatno je iz ove perspektive gledati i ne zapitati se, šta se to desilo u ovoj deceniji da nam je donelo toliku pregršt divnih žena koje rešavaju misterije svemira, bore se protiv vampira i robota, ili istražuju nove svetove? I ne samo u svetu filma i televizije, imamo Laru Kroft u svetu video igara, Harli Kvin u svetu stripa, čak se i Dizni odlučuje za nešto drugačiju „princezu“ Mulan. Promenu vidimo već 1991. godine, gde umesto bezopasne konobarice koju juri mašine iz budućnosti, dobijamo novu Saru Konor, koja juri mašine za promenu. Prvi deo Terminatora izašao je samo 6 godina pre drugog, ali sama Sara je doživela neverovatan preobražaj, pokazujući da žene mogu raditi zgibove koliko muškarci.
Skali i Molder, (preuzeto sa denofgeek.us)
Prelep primer uspona žena na televiziji devedesetih, posebno u SF-u, je primer Dejne Skali. Pre Dosijea X (1993), veoma malo muško-ženskih partnerstava moglo je da opstane bez romantičnog povezivanja. Dejna i Molder su serijski duo kao i svaki drugi, ali klasične rodne uloge u ovoj priči su zamenjene. Molder je taj koji je vođen emocijama i instiktom, taj kome treba bebisiterka koja će da mu spašava život, dok je Dejna žena nauke, skeptična lekarka vođena logikom. Pogrešno je tvrditi da je Dejna odlično napisana ženska uloga, ona je odlično napisana uloga – tačka.
Devedesete su nam donele mnoge divne ženske likove, uključujući i prvu ženu kapetana u Star Treku, Ketrin Džejnvej, ali Bafi – ubica vampira se izdvaja. Autor serije, Džos Vidon, izjavio je da su ga ljudi čudno gledali dok im je predlagao snimanje akcione horor serije o mladoj ženi luckastog imena, kojoj ne treba „baja“ da je spasava na svakih pet minuta; on je uvideo kako se publika menja i da je spremna za heroja ženskog roda… Ne heroinu – nego heroja. Nekoga ko će biti uzor ne samo devojčicama nego i dečacima.
Mračni novi vek
Kapetan Marvel, (preuzeto sa marvel.com)
Vidon je nastavio da gradi svoju karijeru praveći serije pune zanimljivih dama, te kad je najavljeno da će on biti scenarista i režiser Osvetnika, lako je bilo zamisliti nekoliko ženskih superheroja kako mrse konce Lokiju i vanzemaljcima. Međutim, dobili smo samo jedan ženski lik utegnut u crni spandeks sa vrlo malo uticaja na radnju, nedovoljno dijaloga i puno zumova na njene obline. Pre nego što se razočaramo u Vidona (Marvel trenutno ne poseduje autorska prava za najzanimljivije Osvetnice), treba da se zapitamo: gde su filmovi o ženskim superherojima? Gde su filmovi o hrabrim ženama koje se bore za bolju budućnost, plove svemirom i spasavaju svet? Šta se promenilo za tako kratko vreme?
Iako je svet superheroja prepun zanimljivih žena, njihove ekranizacije su blede. Serijal filmova rađen po X-men stripovima mogao je da bira između stotina ženskih mutanata, od kojih su neke legendarne koliko i voljeni Vulverin, a ipak, četiri heroine koje smo dobili na velikom platnu ne da su daleko od svojih verzija u stripu, već su i nezamislive kao žene od krvi i mesa. Blede, kenjkave i sa lošim humorom, smanjenih fizičkih i mutantskih moći, ne liče na likove iz stipova kojima smo se divili kao deca. Poslednje skrnavljenje žena X-mena desilo se u prošlogodišnjem filmu u kome su sve zasluge za ispravljanje grešaka prošlosti pripale Vulverinu, umesto Kiti Prajd, koja je u originalnom serijalu stripova Dani buduće prošlosti bila ta koja je putovala u prošlost.
Sledeći krah ženskih heroja desio se ekranizovanjem Žene mačke sa Hali Beri u naslovnoj ulozi, i Elektre sa Dženifer Garner. Filmovi su dobili ne loše, već užasne kritike i propali su na blagajnama. Veliki ljudi holivudskih studija su potrčali da to pripišu nezainteresovanosti publike za ženskim superherojima, a zapravo je istina da su ti filmovi bili loše napisani, loše izrežirani i u samoj suštini – loši, loši filmovi.
Harli Kvin, (preuzeto sa rats-in-the-van.deviantart.com)
Ipak, godine su prošle, Marvel je započeo trend povezanih superherojskih filmova, između kojih je i film u kome su protagonisti rakun sa puškom i hodajuće drvo. Da, rakun i drvo su dobili svoj film pre Čudesne žene (Wonder Woman). Ali, žene koje su odrasle gledajući Uhuru, Riplijevu i Dejnu Skali počele su da se bune, da kritikuju i bore se za ženski glas u SF-u. Devojčice koje su želele da budu kao Bafi danas nemaju sličnog junaka da gledaju na velikom platnu, te će samim tim i dragocene dolare zadržati za sebe (i gledati Firefly na Netflixu). Dečaci oduševljeni uvrnutom Harli Kvin, prevashodno zbog njene psihopatske strane, ne zanosnih oblina, pitali su se zašto je još nismo videli u nekom od tri Betmen filma. Sam Vidon je kritikovao studije što ne slušaju zov publike, moleći ih da naprave DOBAR film sa ženskim protagonistom.
S obzirom na to da ćete ovog proleća, na malim ekranima moći da gledate Agenta Karter, na jesen seriju A.K.A. Džesika Džouns, Osvetnicima se na leto pridružuje i Skarlet Vič (Scarlet Witch), najavljene su i ekranizacije Čudesne žene i Kapetana Marvel, a Harli Kuin nam stiže sledeće godine u Suicide Squad, izgleda da su nas finansijeri studija napokon čuli. Stvari idu nabolje.
Ivana Adamović
Нема коментара:
Постави коментар