Aktuelni društveni i kulturni problemi i industrijalizacija davali su osnovu i materijal za opise konfliktnih situacija. Pisci su se često vraćali u vreme, a više njih napisali i serije istorijskih romana. Opisivali su probleme u opštoj etičkoj i delimično religioznoj perspektivi. Galerija likova proteže se gotovo uvek na više generacija. Izveštavanje je hronološko i ”neutralno”; izvestilac ”nevidljiv” i principijelno ”sveznajući”; ugao posmatranja menja se između više osoba, te u tim situacijama nalazimo malo pripovedačkih komentara. Naturalistički pogled na svet, izgrađen na darvinizmu, pozitivizam i utilitarizam, prisutni su slojevitije nego ranije. Javile su se idealističke i metafizičke ideje (”Filozofija intuicije” Henrija Bergsonsa dobila je svoje značenje u stihovima Olafa Bullsa). Diskutovane su verske psihološke studije Williama Jamesa: The Varieties of Religions Experience (1902); knjiga je izašla na danskom, 1906. Kristofer Visted (1873-1949) napisao je delo: Naša stara seoska kultura (Vor gamle bondekultur), a Harry Fett (1875-1962) istražuje u nizu dela norvešku narodnu umetnost.
U toj atmosferi razvio se ”novi realizam” u norveškoj književnosti. Roman je postao dominirajuća vrsta. Važniji deo opisa o deci ispunjen je psihološkim i pedagoškim idejama. Realistički ram varira u romanu Sigrid Undset u opisivanju natprirodnih događaja koji ne pripadaju nekom drugom svetu, nego svakodnevnom životu u kojem se ”kreću” iracionalne snage. Sigrid Undset otvoreno akceptira narodna verovanja o natprirodnim silama. To je, u delu, ono nepoznato što muči čoveka u situaciji kad ne zna šta da učini. U trilogiji (1920, 1921, 1922) nalazimo čitav niz ovakve vrste, koji se kao strukturalni element upliće u načine kazivanja. Mračne šume i mračne, hladne i uske ulice2 postaju ogledalo teskobe, neprijatnih osećanja, čežnje iskrsle iz niza pitanja na koje ličnosti ne nalaze odgovore.
”Put je ulazio u gustu šumu. Jahali su ispod Hammeråsa; dolina je postajala uska i tamna, a žubor rijeke čuo se jače i snažnije; vidjeli su odbljesak Lågena, tekao je ledeno zelen sa bijelim pjenušanjem između strmih planinskih zidova.”
Kao u mitovima o mrtvim dušama, Kristin je psihički zbunjena i uznemirena jer ne može da izleči Simonovog sina, te odlazi do ”onog sveta”, odnosi darove i ”dobija” pomoć. Nalazimo čistu psihoanalitičku predstavu i veliko interesovanje za psihološku analizu. Moguće je čitati ”Kristin” kao socijalnu i psihološku studiju prožetu magičnim i fantastičnim doživljajima. Moguće je čitati i kao roman psihološkog realizma.
Bračni motiv plasiran je u središte glavne radnje i to prvo kao ljubav, a zatim kao negativno iskustvo. Postepeno i detaljno razvija se radnja, a u tom dugom razvojnom procesu otkrivaju se ličnosti, njihove navike i želje i njihov odgoj koji ih razdvaja.
Osnovni konflikt proizlazi iz činjenice o ograničenju slobode. Tematika obuhvata socijalne odnose, lični moral i položaj žene u društvu. Dvoznačno: za doba u koje je delo napisano i za sva vremena, kad se ima u vidu istaknuti problem.
Žene susrećemo pojedinačno: u svojim kućama kao domaćice, u tuđim – kao radnice na imanju; nalazimo ih i u manastirima, na selu, na svadbama, pri lečenju bolesnika, u katunima...Žena je kćerka, majka, supruga ... Ona prede, tka, sije, kuha ... obavlja niz poslova u domaćinstvu. Ona se raduje i sanja. Žena je žena, sa svojom individualnošću, svojim mislima, željama, u svojim razmišljanjima. Jednako kao i muški deo sveta razmišlja o pojmovima, o Bogu, o postojanju, razumevanju. U životu je, međutim, često potisnuta u drugi plan i dovedena u situaciju da drugi odlučuju o njoj. Sigrid Undset govori o realizaciji sopstvene volje, o borbi i pravu na vlastiti izbor.
Ne bi se moglo reći da Sigrid Undset pripada nekom ”feminizmu” koji glorifikuje ženu i bori se isključivo za ženska prava. Daleko od toga. ”Ljudi” se razlikuju, Sigrid Undset rastvara situacije i u najboljim opisima daje i veoma primitivne i zle žene koje, uljuljane u svom osećanju sigurnosti, nisu spremne da razumiju onu situaciju u kojoj je ekonomski obespravljena osoba u situaciji da se bori za svoje dostojanstvo.
Sve ono dalje što ne poznajemo, a što na neki način upravlja, u tim teškim situacijama, ljudskim životima, zove se nesigurnost.
Upravo je ta vrsta nesigurnosti psihološko-ekonomska kategorija kojoj je Sigrid Undset posvetila čitav niz stranica ovog romana.
Asocijacije
I
Imponirajuće je koliko se tekstovnih motiva iz Kristin-trilogije može plasirati u šemu iz istorije, prava, psihologije, književnosti. Stvarnost je nepoznata. Čitajući ”Kristin”, delo koje je od epohalnog značaja za norvešku kulturu, javile su se asocijacije. Jedno je van svake sumnje: seoski svet i opisi prirode podsetili su me na Tolstoja. S tim u vezi pronašla sam i neka druga verovatna obrazloženja: kao da je došlo do prožimanja u stvaralačkom procesu, što uopšte ne predstavlja ništa neobično: niko ne postaje pisac tek tako i ni iz čega, pre se nešto stvarno dogodi, a nešto se i pročita i tako nastaje stvarnost književnog dela.
”Det var en bitende kold kveld, så
sneen skrek under føttene; stjernene
gnistret tett som rim på den svarte himmel.”
sneen skrek under føttene; stjernene
gnistret tett som rim på den svarte himmel.”
”Veče je bila hladna, sneg je
pucketao ispod obuće; zvezde
su svetlucale kao inje na ogromnom nebu.”
pucketao ispod obuće; zvezde
su svetlucale kao inje na ogromnom nebu.”
Može se nazvati intuicijom. Bilo je to mesto kad sam prvi put pomislila na Tolstoja. Da li je veza slučajna?
Veliki ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj rodio se 1828; živio je i radio na imanju Jasna Poljana nedaleko od Moskve. Umro je 1910. Napisao je, između ostalog, i dj+elo Rat i mir za koje nije nikada dobio Nobelovu nagradu.
”Anarhista”, nije mogao dobiti nagradu.3
Lav Tolstoj dospeo je u Norvešku svojim delima, romanima Ana Karenjina i Rat i mir, prvenstveno, a to je bilo osamdesetih godina devetnaestog veka.4
Čitali su ga:
Ibsen i Bjørnson i Hamsun i Alexander L. Kielland (: Čelan) i Jonas Lie. Te 1910. imala je Sigrid 29 godina. Iste godine izdala je delo ”Mladost”, a sledeće i roman ”Jenny” od kada je definitivno priznata u svetu književnosti. Sigrid Undset dobila je Nobelovu nagradu. Bilo je to 1928. Carl Nærup ”syntes” (”je smatrao”, norveški, nap. redakcije) da ”Kristin” podseća na Rat i mir. A evo šta je ona odgovorila:
”Ja nisam nikada čitala Lea Tolstoja, ja sam uvek bila zapadno orijentisana.”
Razgovor je tekao, zapravo, ovako:
Kritičar:
”U norveškoj književnosti javlja se Sigrid Undset kao pisac naših najjačih, najbolje napisanih i najoriginalnijih istorijskih romana: Kristin Lavransdatter i Olav Audunssøn; po obimu i bogatstvu sadržaja dostigli su majstorsko delo epske umjtnosti: Tolstojev Rat i mir.”
Iz dijaloga: novinari i Sigrid Undset:
-”Rekoste li da Nærup uspoređuje ’Kristin Lavransdatter’ sa ’Ratom i mirom’? Zar ne mislite da je to laskavo?”
G-đa Undset, poluglasno:
- Nisam ga čitala.
- Nisam ga čitala.
Kasnije:
- Teško čitam ruski. Ja, no roman je predivan. – Zar nije? (hladno, nezainteresovano), ja sam uvijek bila orijentisana zapadno.”
Carl Nærup je kritičar velikog formata. Napisao je 1897. i ”Opise i ugođaje u mladoj književnosti”, kao i poglavlje o modernoj norveškoj književnosti, 1890-1904, koje je sastavni deo knjige ”Ilustrovana norveška istorija književnosti”, autora Henrika Jæegera (1854-95). Carl Nærup bio je impresionistički kritičar sa velikim talentom za snažna tumačenja; kritika mu je predstavljala profesiju, ”životni zadatak”, imao je veliki uticaj na čitalačku publiku, mnogo veći nego ijedan norveški kritičar pre njega. Pretpostavku ne želim pretvoriti u insinuaciju. Mogu jedino navesti da nije trebalo znati ruski; Tolstojeva dela su već bila prevedena na danski.
Amalie Skram (1847-1905) bila je oduševljena ”Porodičnom srećom”; svoje osećanje unela je poput čitaoca u roman ”Afkom”, 1898:
– To je ”Porodična sreća” – kaže jedna njena ličnost – od jednog ruskog pisca. Ja pre nisam ništa čitala od njega, niti sam čula njegovo ime. No, to mora da je izuzetan pisac. To je veliki književnik, Henrik! Moraš ga pročitati, nemoguće je opisati.
Tolstoj je govorio s dužnim poštovanjem o Bjørnsonu. Bjørnson je poslao Tolstoju primerak svoga dela ”Kralj”.Vezu između ”Kristine – Lavransove kćerke” i Tolstojevog dela ne mogu dokazati. Ovde je reč o asocijacijama.
II
Høviska književnost bila je veoma popularna u srednjem veku. Varlaam i Joasaf i Tristan i Izolda prevedeni su za vreme kralja Håkona Håkonssona. Popularna tema ovih dela koje su ”kao dašak, sa novim idealima i tonom dolazili iz stranog sveta”, bila je ljubav.U romanu nalazimo situaciju u kojoj su Kristin i Ingebjørg (dve vrsnice) napadnute od pljačkaša, a Erlend i njegov pratilac dolaze iz šume jašući na konjima i to u poslednjem trenutku. Mladi ljudi spašavaju devojke, a Erlend postaje Kristinin vitez.Viteška romantika prožeta je stilom sage. Nalazimo je između ostalog u Tristanu i Izoldi i u Pripovestima o kralju Arturu.5
Amalie Skram (1847-1905) bila je oduševljena ”Porodičnom srećom”; svoje osećanje unela je poput čitaoca u roman ”Afkom”, 1898:
– To je ”Porodična sreća” – kaže jedna njena ličnost – od jednog ruskog pisca. Ja pre nisam ništa čitala od njega, niti sam čula njegovo ime. No, to mora da je izuzetan pisac. To je veliki književnik, Henrik! Moraš ga pročitati, nemoguće je opisati.
Tolstoj je govorio s dužnim poštovanjem o Bjørnsonu. Bjørnson je poslao Tolstoju primerak svoga dela ”Kralj”.Vezu između ”Kristine – Lavransove kćerke” i Tolstojevog dela ne mogu dokazati. Ovde je reč o asocijacijama.
II
Høviska književnost bila je veoma popularna u srednjem veku. Varlaam i Joasaf i Tristan i Izolda prevedeni su za vreme kralja Håkona Håkonssona. Popularna tema ovih dela koje su ”kao dašak, sa novim idealima i tonom dolazili iz stranog sveta”, bila je ljubav.U romanu nalazimo situaciju u kojoj su Kristin i Ingebjørg (dve vrsnice) napadnute od pljačkaša, a Erlend i njegov pratilac dolaze iz šume jašući na konjima i to u poslednjem trenutku. Mladi ljudi spašavaju devojke, a Erlend postaje Kristinin vitez.Viteška romantika prožeta je stilom sage. Nalazimo je između ostalog u Tristanu i Izoldi i u Pripovestima o kralju Arturu.5
”Priče o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola”, prevela je Sigrid Undset 1815. godine.Taj način opisivanja oseća se naročito u prvom delu romana.
III
”Kristina – Lavransova kćerka”. To je delo o familijarnim odnosima, o osećanju dužnosti i poštovanja prema roditeljima i o odnosima između roditelja i dece. Navodim dva odlomka.
”Kristin”:
”Čula je potok koji je tekao i žuborio negde u blizini; pošla je prema zvuku dok ga nije pronašla; popela se gore na neki veliki kamen i oprala ruke i lice, znojno, izujedano od komaraca. Ispod kamena videla se voda u tihom, slabom padu, a u sredini odsjaj planinskog zida i nekoliko malih breza i busenja – bilo je to najlepše ogledalo, a Kristin je radosno dotrčala do potoka i posmatrala se u vodi – htela se uveriti u ono što joj je Istrid rekla, da sliči svome ocu.6 Smejala se, micala glavom i naginjala napred, sve dok se njena kosa nije susrela sa onom svetlijom koja je ovijala njeno lice u potoku.
Svuda okolo raslo je neverovatno mnogo svetlocrvenog cveća koje se zove vodeni koren; cvetovi su bili crveniji i lepši ovde kod planinskog potoka nego kod kuće duž reke. Onda je Kristin brala i povezala svaki cvet uzicom od trave sve dok nije napravila najlepši, najbogatiji svetlocrveni venac. Devojčica ga je postavila na glavu i potrčala do slapa da vidi kako izgleda, sad je bila udešena poput odrasle devojke koja se sprema da ide na igranku.”
Iz autobiografskog djela ”Jedanaest godina”:
”Tog malog terakota konjica iz Troje koji je dobio od Schliemanna; posudio je Ingvildi, jer je uživao u razmišljanju, ovde se igra njegovo malo mlado s bucmastim, oznojenim rukama sa jednom igračkom kojom se možda igralo neko dijete iz Troje pre nekih hiljadu godina.”
”Sva izdanja saga ležala su na najdonjoj polici regala, a Ingvild je ležala na stomaku, na tepihu, kad bi čitala svome ocu.”
Onda je pitala, a on joj je tumačio poreklo svake reči ili kakav je bio narodni način razmišljanja u starijim vremenima, jer se iza neke neobično izgrađene rečenice ili genitiva ili dativa koje nemamo više u jeziku, krije uvek neki način razmišljanja koji se razlikuje od ovog savremenog. Zato se bacila na učenja novog i starog norveškog, ne razmišljajući da bi to moglo biti teško. Teže odlomke, kao stihove iz Edde (”Starije”), čitao joj je i prevodio.
U biografiji o Sigrid Undset nalazimo i ove podatke:
1912. Venčala se za Andersa Castusa Svarstada.
1916. Usvaja muževu decu, iz njegovog prvog braka.
Kristina – Lavransova kći – to je devojka koja je veoma privržena ocu.
Sigrid Undset slika bračne konflikte i snažne suprotne interese. Kristin živi u braku sa Erlendom čiju je jecu, iz veze sa prvom ženom, priznala; razvode se formalno, a Erlend odlazi da živi na svome imanju. Neretko pisci unose i vlastito životno iskustvo u svoja dela.
Radnja romana
Dešava se u periodu između 1306 – 1349. Događaji su smešteni u Hamar, Oslo, Tunsberg, Nidaros (norveški gradovi), u Gudbrandsovu dolinu, (u Trøndelagu), u Dovre (planina), kao i na imanja: Jorun (Jørundgård), Dyfrin, Husaby, Haugen ...11
III
”Kristina – Lavransova kćerka”. To je delo o familijarnim odnosima, o osećanju dužnosti i poštovanja prema roditeljima i o odnosima između roditelja i dece. Navodim dva odlomka.
”Kristin”:
”Čula je potok koji je tekao i žuborio negde u blizini; pošla je prema zvuku dok ga nije pronašla; popela se gore na neki veliki kamen i oprala ruke i lice, znojno, izujedano od komaraca. Ispod kamena videla se voda u tihom, slabom padu, a u sredini odsjaj planinskog zida i nekoliko malih breza i busenja – bilo je to najlepše ogledalo, a Kristin je radosno dotrčala do potoka i posmatrala se u vodi – htela se uveriti u ono što joj je Istrid rekla, da sliči svome ocu.6 Smejala se, micala glavom i naginjala napred, sve dok se njena kosa nije susrela sa onom svetlijom koja je ovijala njeno lice u potoku.
Svuda okolo raslo je neverovatno mnogo svetlocrvenog cveća koje se zove vodeni koren; cvetovi su bili crveniji i lepši ovde kod planinskog potoka nego kod kuće duž reke. Onda je Kristin brala i povezala svaki cvet uzicom od trave sve dok nije napravila najlepši, najbogatiji svetlocrveni venac. Devojčica ga je postavila na glavu i potrčala do slapa da vidi kako izgleda, sad je bila udešena poput odrasle devojke koja se sprema da ide na igranku.”
Iz autobiografskog djela ”Jedanaest godina”:
”Tog malog terakota konjica iz Troje koji je dobio od Schliemanna; posudio je Ingvildi, jer je uživao u razmišljanju, ovde se igra njegovo malo mlado s bucmastim, oznojenim rukama sa jednom igračkom kojom se možda igralo neko dijete iz Troje pre nekih hiljadu godina.”
”Sva izdanja saga ležala su na najdonjoj polici regala, a Ingvild je ležala na stomaku, na tepihu, kad bi čitala svome ocu.”
Onda je pitala, a on joj je tumačio poreklo svake reči ili kakav je bio narodni način razmišljanja u starijim vremenima, jer se iza neke neobično izgrađene rečenice ili genitiva ili dativa koje nemamo više u jeziku, krije uvek neki način razmišljanja koji se razlikuje od ovog savremenog. Zato se bacila na učenja novog i starog norveškog, ne razmišljajući da bi to moglo biti teško. Teže odlomke, kao stihove iz Edde (”Starije”), čitao joj je i prevodio.
U biografiji o Sigrid Undset nalazimo i ove podatke:
1912. Venčala se za Andersa Castusa Svarstada.
1916. Usvaja muževu decu, iz njegovog prvog braka.
Kristina – Lavransova kći – to je devojka koja je veoma privržena ocu.
Sigrid Undset slika bračne konflikte i snažne suprotne interese. Kristin živi u braku sa Erlendom čiju je jecu, iz veze sa prvom ženom, priznala; razvode se formalno, a Erlend odlazi da živi na svome imanju. Neretko pisci unose i vlastito životno iskustvo u svoja dela.
Radnja romana
Dešava se u periodu između 1306 – 1349. Događaji su smešteni u Hamar, Oslo, Tunsberg, Nidaros (norveški gradovi), u Gudbrandsovu dolinu, (u Trøndelagu), u Dovre (planina), kao i na imanja: Jorun (Jørundgård), Dyfrin, Husaby, Haugen ...11
Priroda je filmska, ljudi se kreću, često na skijama, na konjima ili u kolima, te se slike javljaju i smenjuju, a uglovi posmatranja menjaju.
Šta vidimo u tim kadrovima?
Norveško more, fjordove, potoke, reke, vodopade...
Izražajnom snagom proizvodi Sigrid Undset impresiju karakterističnim pojedinostima koje oživljavaju područja ili oblasti u kojima se događa radnja romana. Oslo, i tada glavni grad, okružen šumovitim brdima, sa Akers-rekom, ispod Ekeberg-brda; pristaništa povezana: sa Danskom, Švedskom, Engleskom i Nemačkom; Akerhus – sa šumama; Trondheim, osnovan u X veku, sa najpoznatijom građevinom, Nidarosdomen, sa Dovre-planinom, sa Nid-rekom koja uranja u trondheimski fjord; Gudbrans dolina (pokrajina Oppland – danas), sa naseljima, seoskim gazdinstvima, obradivim površinama.
”Venac” je prvo i najinteresantnije delo. ”Gazdarica” sadrži epsku širinu i mirnoću u opisu atmosfere i likova; to je onaj način koji podseća na veliko delo ruske književnosti. ”Krst” je u dobrom delu simboličan.
2. ”Gazdarica”
– Grešni ljudi
– Husaby (imanje)
– Erlend Nikulaussøn
– Grešni ljudi
– Husaby (imanje)
– Erlend Nikulaussøn
3. ”Krst”
– Pristojnost
– Grešnici
– Korset
– Pristojnost
– Grešnici
– Korset
U ekspoziciji je predstavljeno imanje Jørun, vlasništvo bogatog seljaka Lavransa Nikulaussøna.
Kristin je devojčica – doselila se u Jørundgård sa majkom (Ragnfrid) i ocem. Ragnfrid će u toku razvoja radnje roditi još dve kćerke: Utvhid i Ramborg.
Opisani su i život na imanju i Kristinina putovanja s ocem: prvo u katune, a drugo: preko Hamara u Oslo.
Kristin je narasla, napunila je petnaest godina; Lavrans ju je verio po tadašnjim običajima. Verenik je: Simon Andressøn, jedan od sinova bogatog seljaka iz okoline. Kristin je ovu veridbu prihvatila; običaj je bio da otac bira, a da devojka pristane ili ne pristane na očev izbor.
Kristinin prijatelj iz detinjstva, Arne, donosi odluku da (nakon njenih zaruka) otputuje u Oslo. Kristin ga prati. Ona to čini krijući od roditelja, a na povratku susreće sveštenikovog sestrića, Benteina, koji je napada.
U Hamaru će se, nakon nekog vremena, sresti Arne i Bentein; Arne će u tom sukobu poginuti. Selo se, nakon ovog događaja, a pod uticajem Arneovih roditelja, ”okreće” protiv Kristine. Lavrans i Simon donose odluku: Kristin će otići, na godinu dana, u manastir, u Oslo. Ako sledimo tok glavne radnje, zaplet se dešava u drugom poglavlju.
Kristin je tri sedmice u klosteru.
U Oslo su stigli inostrani trgovci, narod je nagrnuo sa svih strana. ”Od Mjøse do Landemerketa vrvelo je od sveta te prve nedelje u maju” kad su se Kristina i njena vršnjakinja uputile na sajam.
Devojke su se odvojile, želele su u Miklegård, da nabave obuću.
Trgovac je bio Nemac, imao je ženu Norvežanku i posedovao je kuću u Miklegårdenu. Na povratku su se izgubile. Neki mladići im pomažu, a onda ih napadaju.
”Udarila je čoveka u lice zavežljajem u kojem je držala novac, a on se zateturao, udarila ga je ponovo u prsa, a on se zanio i odgegao prema steni i još komad puta nizbrdo. Onaj drugi Nemac zgrabio ju je ozada, istrgnuo joj novčanik iz ruke i lančić s vrata, iznemogla devojka pokušala je da mu ga otme. On je hteo da se oslobodi, a tada su pljačkaši čuli da neko dolazi.”
Ljubav na prvi pogled, a zatim sledi niz događaja koji uzrokuju prekid zaruka sa Simonom. Lavrans je uvrijeđen, no naposljetku pristaje da uda svoju kćerku za Erlenda.
Radnja se premešta u Husaby, na Erledovo imanje u Trøndelagu. Kristin postaje majka i domaćica.
Zaplet se nastavlja. Kristinin ”zaručnik” Simon oženio je njenu mlađu sestru Ramborg. Kristin i Simon su rod, a Erlend i Simon postaju badžanaci. Simon je često u Kristininoj blizini.
– Erlend zapada u neprilike političke prirode: učestvuje u zaveri protiv kralja Magnusa. Zavera je otkrivena, a Erlend u zatvoru. Simon uspeva da ga oslobodi, Erlendu oduzimaju ”Husaby”. Porodica se seli u Jørungård.
____________________
1 ”Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja se menjaju također, i oni misle drugačije o mnogim stvarima. Ljudska srca se nikad u potpunosti ne menjaju.” Ørjasæter, Tordis, Biografija o Sigrid Undset, 1993.
2 Primer: 373. s.
3 Nag, Martin: ”Tolstojs gjennombrudd i Norge”, s 44.
4 Prevodi na danskom.
5 Istorijski kralj Artur živio je u 6. vijeku; bio je starešina britanske vojske u borbi protiv anglosaksonaca.
6 Podvlačenje je moje.
7 ”Kransen”, s. 22.
8 ”Elleve år” s. 12.
9 Ingvild je Sigrid.
10 Isto, s. 274.
11 Hamar je grad-centar za naselja u okolini jezera Mjøsa. Nalazi se u pokrajini Hedmark koja ima najviše šume, najviše irvasa i najveće površine obradivog zemljišta. Tunsberg, u pokrajini Vestfold (danas je ”glavni” grad Larvik). Sør-Trøndelag – pokrajina, proteže se do trondhejmskog fjorda i od švedske granice do ostrva Hitra i Frøya.
12 Delo je prevedeno na naš jezik.
autor : Jelana Kovač
izvor
1 ”Običaji se menjaju vremenom. Ljudska uverenja se menjaju također, i oni misle drugačije o mnogim stvarima. Ljudska srca se nikad u potpunosti ne menjaju.” Ørjasæter, Tordis, Biografija o Sigrid Undset, 1993.
2 Primer: 373. s.
3 Nag, Martin: ”Tolstojs gjennombrudd i Norge”, s 44.
4 Prevodi na danskom.
5 Istorijski kralj Artur živio je u 6. vijeku; bio je starešina britanske vojske u borbi protiv anglosaksonaca.
6 Podvlačenje je moje.
7 ”Kransen”, s. 22.
8 ”Elleve år” s. 12.
9 Ingvild je Sigrid.
10 Isto, s. 274.
11 Hamar je grad-centar za naselja u okolini jezera Mjøsa. Nalazi se u pokrajini Hedmark koja ima najviše šume, najviše irvasa i najveće površine obradivog zemljišta. Tunsberg, u pokrajini Vestfold (danas je ”glavni” grad Larvik). Sør-Trøndelag – pokrajina, proteže se do trondhejmskog fjorda i od švedske granice do ostrva Hitra i Frøya.
12 Delo je prevedeno na naš jezik.
autor : Jelana Kovač
izvor
Нема коментара:
Постави коментар