Alfred Žari,Kralj Ibi

KRALJ IBI

Drama u pet činova, u prozi, vraćena u integralni oblik, u kojem je izvedena u marionetskoj predstavi Teatra fizinansija 1888. i u Pozorištu dela (Théâtre de l’Œuvre), 10. decembra 1896, uz muziku Kloda Terasa (Claude Terrasse)

Ova knjiga je posvećena Marselu Švobu (Marcel Schwob)

I zatrese tada čiča Ibi krušku svoju, zbog čega ga Englezi Šekspirom prozvaše, i od tog imena mnoge lepe tragedije dobiše, svojeručno napisane.

Lica

Otac Ibi, Majka Ibi, Kapetan Bordir, kralj Venceslav, kraljica Rozamunda, Boleslav, Ladislav, Bugrelav, general Laši, Stanislav Leščinski, Jan Sobjeski, Nikola Renski, Car Aleksej, Žiron, Pil, Kotis, zaverenici i vojnici, narod, Mihajlo Fjodorović, plemići, sudije, savetnici, finansijeri, finansi, seljaci, cela ruska armija, cela poljska armija, garda Majke Ibi, jedan kapetan, medved, Finansijski konj, giljotina, posada, komandant.

Prvi čin

Scena I

Otac Ibi, Majka Ibi

OTAC IBI: Gomnarija.

MAJKA IBI: Lepo, bogami, čika-Ibi, dobra ste mi vi bitanga.

OTAC IBI: Uh, što li te ne zadavim, majko Ibi.

MAJKA IBI: Ne mene, tata-Ibi, nekog drugog bi valjalo ubiti.

OTAC IBI: E sveće mi za dušu, ne razumem.

MAJKA IBI: Kako, oče Ibi, i ti si mi zadovoljan svojom sudbinom?

OTAC IBI: Da mu sunašce jarko, gospođo, dabogme da sam zadovoljan. A kako i ne bih bio: dragonski kapetan, čovek od poverenja kralja Venceslava, sa ordenom poljskog Crvenog orla na prsima i bivši kralj Aragonije. Šta bi htela više?

MAJKA IBI: Kako? Bio si kralj Aragonije, a sad ti je dosta da vodiš na paradu pedesetak vojničina naoružanih secikupusima, a mogao bi da na tu svoju ćupu natakariš posle aragonske sad i poljsku krunu.

OTAC IBI: Vala, majko Ibi, baš ništa od tog tvog ne razumem.

MAJKA IBI: Uh, nije da si glup...

OTAC IBI: Ma, sunašca mi jarkog, kralj Venceslav je još živ i zdrav, a čak i da umre, zar nema celu vojsku dečurlije...

MAJKA IBI: A ko bi ti smetao da pokolješ celu familiju i sedneš na njihovo mesto?

OTAC IBI: Ehej, majko Ibi, vi mene vređate! A može da vam se desi da vas na ražanj nataknem!

MAJKA IBI: E, nesretniče moj, ako mene na ražanj natakneš, ko će gaće da ti krpi?

OTAC IBI: Jes’, istina je. Pa šta? Kao da mi guzica nije kao u drugih ljudi?

MAJKA IBI: Da sam na tvom mestu, ja bih gledala da tu guzicu na neki presto posadim. Mogao bi beskonačno da uvećaš svoje imanje, da jedeš džigernjače do mile volje i u kočijama da se voziš ulicama.

OTAC IBI: Da sam kralj, dao bih da mi naprave veliki šešir, kao onaj što sam ga imao u Aragoniji, pa mi ga one mangupčine španjolske bez zazora ukradoše.

MAJKA IBI: Mogao bi da nabaviš i kišobran, i kabanicu koja bi ti do peta dosezala.

OTAC IBI: Uh, uh, padam u iskušenje. Bokca mu božjeg, božjeg mu bokca, ako li mi samo padne šaka negde u šumi, loše će se provesti!

MAJKA IBI: Eto, tata-Ibi, sad si pravi čovek.

OTAC IBI: A ne! Zar ja, dragonski kapetan, da smrsim konce kralju Poljske? Radije u smrt!

MAJKA IBI (za sebe): Uh, bestraga mu glava! (Glasno.) Znači, da ostaneš siromah kao crkveni miš, oče Ibi?

OTAC IBI: Ma više volim, slavu mu veselu, da budem mršavi pošteni crkveni miš, nego bogat kao ugojeni lopov-mačor.

MAJKA IBI: A šešir? A kišobran? A kabanica?

OTAC IBI: Pa šta s tim, majko Ibi? (Odlazi zalupivši vratima.)

MAJKA IBI (sama): Pih, gomnar, teško je bilo slomiti ga, ali ipak, pačavra jedna, mislim da sam ga pokolebala. Zahvaljujući bogu i mojoj mudroj glavi, možda ću za osam dana biti kraljica Poljske...

 

Scena II

Scena predstavlja sobu u kući oca Ibija, gde je postavljena raskošna trpeza.

Otac Ibi, Majka Ibi

MAJKA IBI: Naši su gosti mnogo zadocnili.

OTAC IBI: Jest’, sveće mi za dušu. Crkavam od gladi. Majko Ibi, mnogo si ružna danas. To si se za goste spremila?

MAJKA IBI (sleže ramenima): Gomnaru.

OTAC IBI (zgrabi pečeno pile): E, baš sam ogladneo. Zagrišću ovu ptičicu. Nije loša.

MAJKA IBI: Šta to radiš, nesrećniče? A šta će gosti da jedu?

OTAC IBI: Biće i za njih. Ništa više neću da diram. Majko Ibi, de, pogledaj kroz prozor idu li nam gosti.

MAJKA IBI (ide): Nikog ne vidim. (Za to vreme otac Ibi ukrade parče teletine.)

MAJKA IBI: A, evo kapetana Bordira i njegovih drugara, dolaze. Šta to jedeš, oče Ibi?

OTAC IBI: Ništa, parčence teletine.

MAJKA IBI: Teletinu, teletinu, teletinu! Pojeo je teletinu, u pomoć!

OTAC IBI: Sunca mi jarkog, iskopaću ti oči. (Otvaraju se vrata.)

Scena III

Otac Ibi, Majka Ibi, kapetan Bordir i njegove pristalice

MAJKA IBI: Dobar dan, gospodo, čekamo vas nestrpljivo. Sedite.

KAPETAN BORDIR: Dobar dan, gospođo. Ali gde je otac Ibi?

OTAC IBI: Evo me, evo me! Do vraga, sveće mi, makar sam prilično krupan.

KAPETAN BORDIR: Dobar dan, oče Ibi. Sedite, ljudi. (Svi sedaju.)

OTAC IBI: Uf, zamalo da propadnem kroz stolicu.

KAPETAN BORDIR: E, pa, mama-Ibi, šta ste nam lepo spremili danas?

MAJKA IBI: Evo jelovnika.

OTAC IBI: E, to bih i ja da znam.

MAJKA IBI: Poljska čorba, pacovska rebra, teletina, piletina, kučeća pašteta, ćureće trtice, ruska torta...

OTAC IBI: A sad dosta, rekao bih. Ima li još?

MAJKA IBI (nastavlja): Sladoled, salata, voće, kolači, kaša, praziluk, govnjivi karfiol.

OTAC IBI: Šta misliš, da sam ja persijski car, pa toliko trošiš?

MAJKA IBI: Ne slušajte ga, malo je blesav.

OTAC IBI: Ma, naoštriću ja zube o vaše listove.

MAJKA IBI: Bolje jedi, tata-Ibi, evo poljske čorbe.

OTAC IBI: Uh, ala je ovo grozno.

KAPETAN BORDIR: Zaista nije najbolje.

MAJKA IBI: Nekrsti jedni, šta biste hteli?

OTAC IBI (Udari se po čelu.): Oh, setio sam se. Sad ću da se vratim. (Izlazi.)

MAJKA IBI: Gospodo, sad ćemo probati teletinu.

KAPETAN BORDIR: Odlična je, dosta mi je.

MAJKA IBI: A sad na trticu.

KAPETAN BORDIR: Izvrsno, izvrsno! Živela mama Ibi.

KAPETAN BORDIR: Živela mama Ibi-i-i-i-!

OTAC IBI (ulazi): A sad ćete svi da viknete živeo čiča Ibi. (Drži nepojmljivo ogavnu metlu u ruci i baca je na gozbu.)

MAJKA IBI: Bedniče, šta učini?

OTAC IBI: De, probajte! (Neki od njih probaju i padaju otrovani.)

OTAC IBI: Mama-Ibi, daj pacovske kotlete da poslužim.

MAJKA IBI: Evo ih.

OTAC IBI: Napolje, svi napolje! Kapetane Bordire, treba da razgovaramo.

OSTALI: Nismo večerali.

OTAC IBI: Kako niste! Napolje svi! Ostanite, Bordire. (Niko se ne miče.)

OTAC IBI: Još niste otišli? Sreće mi, pobiću vas pacovskim rebarcima. (Počinje da ih baca.)

SVI: Jao! Uh! U pomoć! Branite se! Kuku, mrtav sam!

OTAC IBI: Gomnari, gomnari i gomnari! Napolje! Sad ću da vam pokažem!

SVI: Spasavaj se ko može! Oče Ibi, gade jedan! Izdajice! Bedniče! Mangupe!

OTAC IBI: Odoše. Da odahnem. Ali slabo sam večerao... (Izlaze sa majkom Ibi.)

 

 

nastavak :       Kralj Ibi ili Poljaci