Jedino prozno delo Charli Chaplina, mračna, nostalgična novela, koja je poslužila kao predložak filma Svetla pozornice, i koja je šezdeset godina ostala neobjavljena, prvi je put predstavljena javnosti.
Footlights prati priču filma o ostarelom klovnu Calveru, koga u filmu tumači sam Chaplin, i plesačici, koju igra Claire Bloom, a koju Calvero spašava od samoubistva. Svetla pozornice bio je poslednji Chaplinov američki film, pre nego što je napustio zemlju zbog optužbi da gaji simpatije prema komunistima.
Novela, koju je napisao 1948, pre scenarija za film, priču priča šire i dublje, dajući uvid u autorove poglede u to doba. Rukopis je decenijamaa ležao u Chaplinovu arhivu, a sada ga je uredio njegov biograf David Robinson. Objavio ga je talijanski institut Cineteca di Bologna, koji već duže radi na digitalizaciji Chaplinove arhive.
Svetla velegrada (engleski City Lights) je komedija koju mnogi svrstavaju u najbolj filmove kinematografije. Američki filmski institute ga je stavio na 76. mesto, na 100 godina AFI-ja... bio je uvršten u 100 filmova, itd. Reč je o jednostavnoj fabuli ; sudbini jedne skitnice velegrada koji je upoznao siromašnu slepu devojku i u koju se zaljuubio. Zvuk raskošne limunzine koju je devojka pri upoznavanju naveo ju je na misao da je on milioner. Skitnica otkriva da joj treba velika svota novca za operaciju uz pomoč koje bi opet mogla progledati, pa odlučuje da joj nekako pomogne.
Slučajno jedne noći spasi život pijanog milionera koji je hteo skočiti u reku. Skitnica ga zabavlja ne bi li ga spasio, što mu i uspeva. Kada se ujutro otreznio on ga više ne prepoznaje te ga izbacuje iz svoje kuće.
Slede njegovi pokušaji da dođe do novca preko sitnih honorarnih poslova, ali uvek dobija otkaz. U silnoj želji jednom se prijavio na partiju boks kako bi osvojio glavnu novčanu nagradu. Uprkos hrabroj borbi, on naravno gubi. Ponovni susret sa milionerom bio je uspešniji, ali zbog nesporazuma biva optužen za krađu, uhvaćen i stavljen u zatvor. Srećom uspeva doturiti devojci novac za operaciju.
Nakon nekoliko godina, skitnica biva pušten iz zatvora. Hoda ulicama bez cilja sve dok slučajno ponovno ne sretne devojku, koja je progledala nakon operacije. Pošto ga nikada nije videla, ona ga ne prepoznaje sve dok ga nije dodirnula i čula glas. Tada shvata da on nije bogataš nego obična skitnica.
Iako je Holivud vršio velik pritisak da film snimi kao zvučni , Chaplin je ipak odlučio snimiti ga kao nemi film. Svoj prvi zvučni film snimiće tek 1940. – to je „Veliki diktator“.
Na svojoj listi velikih filmova, Roger Ebert je ovo zapisao o filmu;
„Ako bi se mogao sačuvati samo jedan Chaplinov film, „Svetla velegrada“ bi se najviše približila do te tačke u kojoj predstavlja najrazličitije varijacije njegovog genija. Film sadrži slapstick, patos, pantomimu, savršenu fizičku koordinaciju, melodramu, dostojanstvo te naravno skitnicu – lik koji je verovatno najpoznatija osoba na svetu...U „Svetlima velegrada“ jedini prijatelji skitnice su oni ljudi koji ga ne vide ili ne mogu videti ispravno; pijani milioner koji ga ne prepoznaje kada se otrezni, te slepa devojka. Njegov otrcani izgled ga odvaja te čini da ga ljudi izbegavaju i stavljaju u stereotip; skitnica nije jedan od nas.
Za razliku od likova Keatona, koji imaju poslove te učestvuju u društvenom životu, skitnica je izoliran otuđenik i usamljena osoba...Pošto sam nedavno ponovno pogledao „Svetla velegrada“ i „Moderna vremena“, još uvek sam očaran njihovim čarima. Chaplinov talent je zaista bio čaroban“.
Нема коментара:
Постави коментар