Novi Nostradamus
Uelbek Mišel
Majstor kreiranja visoke medijske temperature:
Mišel Uelbek
Najtiražniji, najprevođeniji i najkontroverzniji francuski (a verovatno i evropski) savremeni pisac, Mišel Uelbek, pravi je majstor kreiranja visoke medijske temperature i provokativne misterioznosti oko svoje ličnosti i dela. O njegovom najnovijem romanu "Mogućnost jednog ostrva" ("La pošibilité d’une île"), i pre nego što se 31. avgusta pojavio u knjižarama, i u prevodu, u još nekoliko evropskih zemalja, mediji su pisali kao o najvećem, jedinstvenom događaju nove jesenje kulturne sezone. Roman još niko nije pročitao a već se tvrdi da će Uelbek ove godine sigurno dobiti najveću književnu nagradu, Gonkurovu, za šta se zalaže, lično svemoćni guru savremene francuske književnosti, predsednik žirija Fransoa Nurisje.
Prava pomama koja je u medijima zavladala za izjavama, intervjuima i citatima iz novog romana dobrim delom je posledica samostvorenog Uelbekovog imidža, koji ga prikazuje kao ekstravagantnog, introvertnog usamljenika, perverznog solo-drinkera i erotomana. Poslednjih godinu dana u javnost su povremeno "curile" kratke vesti koje su, navodno, do besa dovodile pisca, a za koje mnogi smatraju da ih je sam lansirao, o njegovom preseljenju iz Irske u Španiju, gde piše novi roman, za koji se znalo samo da će se baviti autobiografskim iskustvima autora sa jednom savremenom sektom. Interesovanje čitalaca i kritike za novo delo Mišela Uelbeka je razumljivo kad se ima u vidu provokativnost tema njegovih prethodnih romana, kojima je rušio mnoge tabue i uveo u literaturu neke nove teme: incest, erotske perverzije kao svakodnevnu praksu modernog urbanog čoveka, seksualno ropstvo, kloniranje, verski fanatizam i terorizam. Zbog proročanskog opisa terorističkog napada u jednom turističkom raju u Tajlandu, u romanu "Platforma" (srpski prevod objavljen u izdanju "Clio" 2002), godinu dana pre nego što se istovetan napad islamskih fundamentalista zaista desio na Filipinima, Uelbeka su nazvali novim Nostradamusom. On sam ne beži od ovog epiteta i voli da sebe naziva "piscem-prorokom". Uelbek, koga bije glas da je najveći namćor i osobenjak među piscima, ume podjednako dobro da unovči svoj talenat, kao što zna da u medijima reklamira svoju usamljenost i izolaciju iz civilizacije, koju tako oštro persiflira u knjigama.
Nj egov nedavni "transfer" od izdavača Flamarion ka "Fajaru", plaćen je sumom sličnom onima koje dobijaju fudbalske zvezde (priča se o iznosu od 1, 3 miliona evra). "Fayard "nije žalio pare jer je Uelbek fenomen u današnjem svetu gde knjige retko kad donose dobru zaradu-svaki njegov roman donosio je izdavačima sume ravne akcijama nafte na svetskim berzama. Uelbekov izdavač brižljivo je, prethodne dve godine razrađivao strategiju misterioznosti oko ovog dela: pisac se najpre "krio" negde u Španiji, zatim je odbijao da priča bilo šta o temi svoje knjige, a "tajnu" je podržavao i izdavač koji je krio čak i njen naslov. U junu je rukopis podeljen nekolicini novinara "od poverenja", koji su dobili zadatak da pripreme klimu lansiranja romana, intervjue, TV- reportaže i kritike: cela operacija je proračunata do detalja da izazove radoznalost i nestrpljenje budućih čitalaca.
Reklame nikad dosta, shvatio je Uelbek, pa je uoči izlaska svog romana iz štampe, poveo pravi rat protiv redakcija nekih velikih novina, kao što su "Figaro", "Figaro magazin" i nedeljnik "Poan". Oni su navodno, objavili povodom njegove nove knjige komentare koje je Uelbek nazvao "životinjskim reakcijama" i javno se zarekao da, do kraja svoje književne karijere, više nijednu reč neće izgovoriti za te novine. Istovremeno se u knjižarama pojavila i knjiga publiciste Denisa Demonpiona, pod naslovom "Neautorizovana Uelbekova biografija: istraživanja o jednom fenomenu", koja će, svakako, doprineti doštampavanju tiraža njegovog novog romana.
Da li je Uelbek genijalni romanopisac-prorok, ili vešt manipulator, ljubitelj evra i slave, pitaju se danas mnogi. Prve stručne reakcije na novi roman u Francuskoj su uzdržane, medijska pompa je mnogo upečatljivija od literarnih ocena. U inostranstvu, međutim, Uelbeka veličaju kao novog Balzaka. Na nedavno održanom međunarodnom kjiževnom skupu u Škotskoj njegov organizator, univerzitetski profesor Gaven Boud izjavio je da je Uelbek najznačajniji savremeni pisac, a da je njegov najnoviji roman remek-delo. Španski izdavač Huan Gonzales misli takođe da je Uelbek najveći savremeni romansijer. Italijanski izdavač Elizabeta Skarbi, iz kuće Bompiani, kaže da Uelbek sa izuzetnom i neponovljivom lakoćom stvara narativni svet, dok su svi ostali savremeni romansijeri, u ime moderne estetike, izgubili taj kvalitet. Sam Uelbek, bez ikakve skromnosti, tvrdi da on pripada velikoj i bogatoj francuskoj tradiciji pisaca koji postavljaju važna pitanja o savremenom svetu i koji pri tom ne zanemaruju umešnost pripovedanja i vođenja romaneskne intrige koja drži čitaoca.
Roman "Platforma" je anticipirao niz terorističkih napada u svetu: ova knjiga koja se završava atentatom islamskih terorista, izašla je u Francuskoj iz štampe nekoliko dana pre napada na Trade center u Njujorku ; Novi roman "Mogućnost jednog ostrva" je najava totalne destrukcije sveta i civilizacije. "Ja sam vesnik smrti, došao sam da vam donesem uništenje", kaže jedan junak ovog romana. Šta je radnja novog romana koji je izazvao toliku znatiželju, hvalospeve i osporavanja, još pre nego što se i pojavio u prodaji, i po kome je već počeo da se snima film za koji svi tvrde kako će biti događaj narednog Kanskog festivala? Ovo je do sada najobimnije Uelbekovo delo, sa više od 500 stranica, u kome se prepliće nekoliko priča, smeštenih u različita vremena. Glavni junaci su Danijel, glumac -komičar i njegov klon, koji živi nekoliko decenija kasnije. Danijel, za koga Uelbek u jednom intervju kaže da je "Zaratustra srednje građanske klase", priča svoje uspomene, svoju ljubavnu vezu sa Izabelom, urednicom jednog modnog lista, i trenutak kad je upoznao članove jedne sekte čiji je cilj da stvori "novo čovečanstvo". Klonovi Danijeli, od broja jedan do broja dvanaest, rezultati su uspešnih eksperimentisanja ove sekte, koja ima ambicije da, stvarajući novu vrstu, zavlada svetom. Prethodni Uelbekov roman "Platforma" najavljivao je kraj ljubavi, ovaj novi najavljuje kraj ljudske vrste, kaže jedan kritičar. I u intervjuima koji se svakodnevno objavljuju poslednjih sedmica, Uelbek najavljuje definitivni kraj nekih civilizacijskih tradicionalnih vrednosti, na primer svih monoteističkih religija i trijumf raelijanske sekte čiji je član i on sam.
Uverenje da je monoteističkim religijama došao kraj crpim iz ličnog iskustva
To je ono što me privuklo raelijancima, sekti koja se bavi upravo ovim problemom", kaže pisac. Sa sektom Raelijanaca Uelbek se upoznao, kako kaže, u Sloveniji, tokom jednog letovanja. Zvanični sledbenik gurua Raela postao je ubrzo zatim, tokom jednog skupa sekte u Karns Montani. "Rael je vrlo simpatičan tip, privuklo me njemu najpre to što voli naučno-fantastičnu literaturu, kao i ja. A zatim me potpuno "uhvatila" ideja o besmrtnosti koju ova sekta propagira i koja će se ostvartii jednog dana", kaže Uelbek u jednom od intervjua povodom svoje nove knjige. Priznanje da neko pripada sekti raelijanaca i da se divi njenoj ideologiji, izazvalo je u delu javnosti isto uzbuđenje i negodovanje prema Uelbeku, kao što je pre tri godine izazvala njegova izjava da je islam najgora religija na svetu, zbog čega je, povodom tužbe nekoliko muslimanskih zajednica, piscu bilo suđeno u Parizu. Kontroverzni zagovornik prostitucije i erotskog turizma u zemljama trećeg sveta, Uelbek se ne ustručva ni da javno kaže da je rasista. "Počeo sam da se interesujem za rasizam pišući knjigu o Lavkroftu (američki pesnik koji je javno izražavao divljenje za Hitlera, u kome je video "elementarnu snagu" koja će da obnovi evropsku kulturu", prim. Z. B). Uelbekov neautorizovani biograf Demonpion tvrdi da je i sama Uelbekova majka bila zapanjena količinom netrpeljivosti koju je, u vreme rata u Persijskom zalivu, njen sin počeo da ispoljava prema Arapima, Palestincima, Afrikancima i ostalim "nižim bićima za koja ne bi dao ni pet p ara", kako je tvrdio.
Da li je ovaj javno manifestovani, šokirajući rasizam stvarni stav Mišela Uelbeka, njegov otpor prema obavezujućem "politički korektnom mišljenju", koji je na snazi u javnom govoru na Zapadu, ili je samo provokativna poza, kojom želi da skrene na sebe što više medijske pažnje?- na ovu dilemu ni njegovi najbliži saradnici ne umeju da odgovore. Pisac-prorok je istovremeno pisac- misterija i pisac -skandal majstor.
Dobitnik ovogodišnje nagrade Frankfurtskog sajma knjiga Orhan Pamuk izložen represalijama u Turskoj
Zorica Banjac Glas javnosti 09.05.04
_______________________________________
Ignorancija, provokacija, poza
Francuski pisac Mišel Uelbek pred svojim ruskim čitaocima u Moskvi
Uelbek
Mišel Ko god se ovih dana spustio do nekog moskovskog underground kluba, nije mogao da ne primeti najavu "događaja godine" - posetu Mišela Uelbeka Rusiji. Za nedelju dana, koliko je takozvani najkontroverzniji francuski pisac proveo u Rusiji, imao je prilično naporan program. Književno veče u Politehničkom muzeju, susret sa publikom u nekoliko najvećih knjižara u gradu, zatim veče u Francuskom kulturnom centru, i susret sa publikom u "Klubu na Brestskoj", poznatom po dobroj hrani i bogatom kulturnom programu, ali, pre svega, po "utorcima na Brestskoj", kada po ceni jednog dobijate dva obroka ili pića. Druženje sa Uelbekom pada tačno u utorak. Francuz koji se u tom trenutku našao u publici kaže: "Svako od nas bi sad platio duplo i za jedno piće, u znak zahvalnosti što ste doveli legendu".
Veče s piscem koga prati fama namćora i prilično nezgodnog tipa, i koji je objavljivanjem Platforme izazvao nezapamćeni društveni skandal i postao predmet mnogobrojnih moralističkih procesa, nikako nije trebalo propustiti.
Nešto pre sedam u klubu je teško naći mesto i za stajanje. U jednom ćošku prodaju se Proširenje područja borbe, Platforma, Svet kao supermarket, Lansarote... Novi roman Mogućnost jednog ostrva je u prvom planu. Traže se i Elementarne čestice, ali je ta knjiga, objavljena 2004. godine, odavno rasprodata. Uelbek počinje da čita stihove, a da prethodno publiku nije udostojio nijednim Dobro veče. U ovakvim prilikama stranci ne samo da pozdrave publiku, nego to obično učine na ruskom jeziku. Ali, kako i sam kaže: "Ne volim javne nastupe i tolike gužve". Tiho, jednolično, čita desetak svojih pesama iz knjige Ostati među živima. Na video bimu stihovi se smenjuju na ruskom jeziku. Rusima, naviknutim na jako izražajno, možda čak i preterano teatralno recitovanje, ne deluje drsko - on ostavlja utisak umornog, stidljivog, tihog i povučenog čoveka.
Za tih pola sata pisac je napravio dve pauze - taman toliko da otpije po gutljaj piva. Dobio je aplauz toliko bled, koliko je bilo bledo i njegovo čitanje. A onda su usled ila pitanja publike.
"Šta mislite o nacionalnim manjinama?" Pisac pali cigaretu, i odgovara: "Ne znam na šta mislite. Ne znam tačno šta su nacionalne manjine. Da li možda mislite na Baske?" To je Uelbek o kome smo slušali i koga smo očekivali. Ironičan i nezainteresovan. Međutim, samo na trenutak se učinilo da se temperatura u sali diže - da pisac počinje s provokacijama.
"Šta je to što ruske žene čini različitim od ostalih žena?".
I odgovor:
"Ne znam. Nisam imao prilike da upoznam ruske žene."
"Šta mislite o ruskim filozofima?"
Vrlo ozbiljnog lica, posle duge pauze, Uelbek odgovara:
"Mmm, ne znam. Čitao sam Platona, Kanta, Šopenhauera... u jednom trenutku čak i Ničea. Ne, ne znam ruske filozofe."
Ljudi ostaju zbunjeni - nigde očekivanog "skandal-majstora" i "žustrog provokatora". Oni koji su dan ranije bili u Politehničkom muzeju, kažu da su mu čitaoci savetovali da ubuduće ne nastupa na takvim večerima, kad mu je to već toliko mučno. Obožavaoci ipak pokušavaju da ga kupe poznavanjem njegovog života i dela. Bezuspešno se trude da saznaju da li su romani autobiografski.
"Ja sam realista. Predstavljam svet takvim kakav jeste."
A zatim i jedno neočekivano pitanje od, reklo bi se, upućene publike
"Vi i Kundera ste najčitaniji francuski pisci u Rusiji. Šta mislite, zašto?"
Svi sem pisca slatko su se nasmejali. Uelbek nije ni trepnuo, pa odjednom niko nije znao da li je smeh bio na mestu. Da li Kunderu zapravo i treba smatrati francuskim piscem? Ali Uelbek uopšte nije bio u nedoumici:
"Ne znam. Nisam čitao Kunderu."
A onda i pitanje o piscu koga Rusi jako poštuju:
"Šta mislite o Miloradu Paviću?"
"Ne znam ko je Milorad Pavić."
Nije ni čudo što je iz publike neko povikao:
"Monsenjor Uelbek, kada ste se poslednji put nasmejali?"
Čini se da ni to nije pomoglo. Monsenjor je vrlo ozbiljno odgovorio:
"Gledao sam neki film nedavno u kome je bila neka prilično smešna scena".
Pozer? Sasvim verovatno. Mada, kad se bolje razmisli, takav mu je i glavni lik iz Platforme. Samo što je čitati njegove misli ipak zanim ljivije nego slušati ga kako priča.
Da li i njegov seksualni život liči na onaj njegovih junaka, pitanje je koje se nametnulo mnogima u publici. Jedan mladi čitalac osmelio se da to i glasno izrekne i pita da li je u njegovom životu postojala neka raskalašna i strasna ljubavnica kao što je Valeri iz "Platforme". Pisac crveni, i posle neprijatne pauze kaže da je bolje da ne odgovori, da ne bi slagao.
Mnogi su izgubili strpljenje i krenuli ka šanku - odjednom se ponuda dva pića po ceni jednog učinila interesantnijom od susreta s omiljenim piscem. "Put pod noge i olovku u ruke", savetovao mu je jedan od čitalaca. Usledio je niz "osvetničkih" pitanja: "Dragi Mišel, da li si ikada u životu bio srećan?", "Da li planirate da svoj život okončate samoubistvom?", "A kako biste želeli da umrete?", "Da li se plašite smrti?" Jedno kratko i odsečno "Ne" završilo je ovo veče.
Ostalo je nejasno da li je Uelbek pisac koji stvara imidž čudaka ili je zaista čudan tip? I da li je to luksuz koji trenutno najčitaniji francuski, a možda i evropski pisac može sebi da dozvoli. Da ne odgovara iz pristojnosti na pitanja koja mu nisu zanimljiva. Da zapravo ništa ne radi iz puke pristojnosti?
Najstrpljiviji obožavaoci, novinari i fotografi okupili su se oko "dragog Mišela". Jedni kako bi im potpisao knjigu, a drugi ne bi li izvukli koji suvisli odgovor od čoveka od koga su mnogo više očekivali. Ostali su ćutke, prilično zbunjeni i nezadovoljni izleteli napolje, ili po ono drugo, besplatno piće.
Jelena Milinčić Danas 10.09.05
Mišel Uelbek
Najtiražniji, najprevođeniji i najkontroverzniji francuski (a verovatno i evropski) savremeni pisac, Mišel Uelbek, pravi je majstor kreiranja visoke medijske temperature i provokativne misterioznosti oko svoje ličnosti i dela. O njegovom najnovijem romanu "Mogućnost jednog ostrva" ("La pošibilité d’une île"), i pre nego što se 31. avgusta pojavio u knjižarama, i u prevodu, u još nekoliko evropskih zemalja, mediji su pisali kao o najvećem, jedinstvenom događaju nove jesenje kulturne sezone. Roman još niko nije pročitao a već se tvrdi da će Uelbek ove godine sigurno dobiti najveću književnu nagradu, Gonkurovu, za šta se zalaže, lično svemoćni guru savremene francuske književnosti, predsednik žirija Fransoa Nurisje.
Prava pomama koja je u medijima zavladala za izjavama, intervjuima i citatima iz novog romana dobrim delom je posledica samostvorenog Uelbekovog imidža, koji ga prikazuje kao ekstravagantnog, introvertnog usamljenika, perverznog solo-drinkera i erotomana. Poslednjih godinu dana u javnost su povremeno "curile" kratke vesti koje su, navodno, do besa dovodile pisca, a za koje mnogi smatraju da ih je sam lansirao, o njegovom preseljenju iz Irske u Španiju, gde piše novi roman, za koji se znalo samo da će se baviti autobiografskim iskustvima autora sa jednom savremenom sektom. Interesovanje čitalaca i kritike za novo delo Mišela Uelbeka je razumljivo kad se ima u vidu provokativnost tema njegovih prethodnih romana, kojima je rušio mnoge tabue i uveo u literaturu neke nove teme: incest, erotske perverzije kao svakodnevnu praksu modernog urbanog čoveka, seksualno ropstvo, kloniranje, verski fanatizam i terorizam. Zbog proročanskog opisa terorističkog napada u jednom turističkom raju u Tajlandu, u romanu "Platforma" (srpski prevod objavljen u izdanju "Clio" 2002), godinu dana pre nego što se istovetan napad islamskih fundamentalista zaista desio na Filipinima, Uelbeka su nazvali novim Nostradamusom. On sam ne beži od ovog epiteta i voli da sebe naziva "piscem-prorokom". Uelbek, koga bije glas da je najveći namćor i osobenjak među piscima, ume podjednako dobro da unovči svoj talenat, kao što zna da u medijima reklamira svoju usamljenost i izolaciju iz civilizacije, koju tako oštro persiflira u knjigama.
Nj egov nedavni "transfer" od izdavača Flamarion ka "Fajaru", plaćen je sumom sličnom onima koje dobijaju fudbalske zvezde (priča se o iznosu od 1, 3 miliona evra). "Fayard "nije žalio pare jer je Uelbek fenomen u današnjem svetu gde knjige retko kad donose dobru zaradu-svaki njegov roman donosio je izdavačima sume ravne akcijama nafte na svetskim berzama. Uelbekov izdavač brižljivo je, prethodne dve godine razrađivao strategiju misterioznosti oko ovog dela: pisac se najpre "krio" negde u Španiji, zatim je odbijao da priča bilo šta o temi svoje knjige, a "tajnu" je podržavao i izdavač koji je krio čak i njen naslov. U junu je rukopis podeljen nekolicini novinara "od poverenja", koji su dobili zadatak da pripreme klimu lansiranja romana, intervjue, TV- reportaže i kritike: cela operacija je proračunata do detalja da izazove radoznalost i nestrpljenje budućih čitalaca.
Reklame nikad dosta, shvatio je Uelbek, pa je uoči izlaska svog romana iz štampe, poveo pravi rat protiv redakcija nekih velikih novina, kao što su "Figaro", "Figaro magazin" i nedeljnik "Poan". Oni su navodno, objavili povodom njegove nove knjige komentare koje je Uelbek nazvao "životinjskim reakcijama" i javno se zarekao da, do kraja svoje književne karijere, više nijednu reč neće izgovoriti za te novine. Istovremeno se u knjižarama pojavila i knjiga publiciste Denisa Demonpiona, pod naslovom "Neautorizovana Uelbekova biografija: istraživanja o jednom fenomenu", koja će, svakako, doprineti doštampavanju tiraža njegovog novog romana.
Da li je Uelbek genijalni romanopisac-prorok, ili vešt manipulator, ljubitelj evra i slave, pitaju se danas mnogi. Prve stručne reakcije na novi roman u Francuskoj su uzdržane, medijska pompa je mnogo upečatljivija od literarnih ocena. U inostranstvu, međutim, Uelbeka veličaju kao novog Balzaka. Na nedavno održanom međunarodnom kjiževnom skupu u Škotskoj njegov organizator, univerzitetski profesor Gaven Boud izjavio je da je Uelbek najznačajniji savremeni pisac, a da je njegov najnoviji roman remek-delo. Španski izdavač Huan Gonzales misli takođe da je Uelbek najveći savremeni romansijer. Italijanski izdavač Elizabeta Skarbi, iz kuće Bompiani, kaže da Uelbek sa izuzetnom i neponovljivom lakoćom stvara narativni svet, dok su svi ostali savremeni romansijeri, u ime moderne estetike, izgubili taj kvalitet. Sam Uelbek, bez ikakve skromnosti, tvrdi da on pripada velikoj i bogatoj francuskoj tradiciji pisaca koji postavljaju važna pitanja o savremenom svetu i koji pri tom ne zanemaruju umešnost pripovedanja i vođenja romaneskne intrige koja drži čitaoca.
Roman "Platforma" je anticipirao niz terorističkih napada u svetu: ova knjiga koja se završava atentatom islamskih terorista, izašla je u Francuskoj iz štampe nekoliko dana pre napada na Trade center u Njujorku ; Novi roman "Mogućnost jednog ostrva" je najava totalne destrukcije sveta i civilizacije. "Ja sam vesnik smrti, došao sam da vam donesem uništenje", kaže jedan junak ovog romana. Šta je radnja novog romana koji je izazvao toliku znatiželju, hvalospeve i osporavanja, još pre nego što se i pojavio u prodaji, i po kome je već počeo da se snima film za koji svi tvrde kako će biti događaj narednog Kanskog festivala? Ovo je do sada najobimnije Uelbekovo delo, sa više od 500 stranica, u kome se prepliće nekoliko priča, smeštenih u različita vremena. Glavni junaci su Danijel, glumac -komičar i njegov klon, koji živi nekoliko decenija kasnije. Danijel, za koga Uelbek u jednom intervju kaže da je "Zaratustra srednje građanske klase", priča svoje uspomene, svoju ljubavnu vezu sa Izabelom, urednicom jednog modnog lista, i trenutak kad je upoznao članove jedne sekte čiji je cilj da stvori "novo čovečanstvo". Klonovi Danijeli, od broja jedan do broja dvanaest, rezultati su uspešnih eksperimentisanja ove sekte, koja ima ambicije da, stvarajući novu vrstu, zavlada svetom. Prethodni Uelbekov roman "Platforma" najavljivao je kraj ljubavi, ovaj novi najavljuje kraj ljudske vrste, kaže jedan kritičar. I u intervjuima koji se svakodnevno objavljuju poslednjih sedmica, Uelbek najavljuje definitivni kraj nekih civilizacijskih tradicionalnih vrednosti, na primer svih monoteističkih religija i trijumf raelijanske sekte čiji je član i on sam.
Uverenje da je monoteističkim religijama došao kraj crpim iz ličnog iskustva
To je ono što me privuklo raelijancima, sekti koja se bavi upravo ovim problemom", kaže pisac. Sa sektom Raelijanaca Uelbek se upoznao, kako kaže, u Sloveniji, tokom jednog letovanja. Zvanični sledbenik gurua Raela postao je ubrzo zatim, tokom jednog skupa sekte u Karns Montani. "Rael je vrlo simpatičan tip, privuklo me njemu najpre to što voli naučno-fantastičnu literaturu, kao i ja. A zatim me potpuno "uhvatila" ideja o besmrtnosti koju ova sekta propagira i koja će se ostvartii jednog dana", kaže Uelbek u jednom od intervjua povodom svoje nove knjige. Priznanje da neko pripada sekti raelijanaca i da se divi njenoj ideologiji, izazvalo je u delu javnosti isto uzbuđenje i negodovanje prema Uelbeku, kao što je pre tri godine izazvala njegova izjava da je islam najgora religija na svetu, zbog čega je, povodom tužbe nekoliko muslimanskih zajednica, piscu bilo suđeno u Parizu. Kontroverzni zagovornik prostitucije i erotskog turizma u zemljama trećeg sveta, Uelbek se ne ustručva ni da javno kaže da je rasista. "Počeo sam da se interesujem za rasizam pišući knjigu o Lavkroftu (američki pesnik koji je javno izražavao divljenje za Hitlera, u kome je video "elementarnu snagu" koja će da obnovi evropsku kulturu", prim. Z. B). Uelbekov neautorizovani biograf Demonpion tvrdi da je i sama Uelbekova majka bila zapanjena količinom netrpeljivosti koju je, u vreme rata u Persijskom zalivu, njen sin počeo da ispoljava prema Arapima, Palestincima, Afrikancima i ostalim "nižim bićima za koja ne bi dao ni pet p ara", kako je tvrdio.
Da li je ovaj javno manifestovani, šokirajući rasizam stvarni stav Mišela Uelbeka, njegov otpor prema obavezujućem "politički korektnom mišljenju", koji je na snazi u javnom govoru na Zapadu, ili je samo provokativna poza, kojom želi da skrene na sebe što više medijske pažnje?- na ovu dilemu ni njegovi najbliži saradnici ne umeju da odgovore. Pisac-prorok je istovremeno pisac- misterija i pisac -skandal majstor.
Dobitnik ovogodišnje nagrade Frankfurtskog sajma knjiga Orhan Pamuk izložen represalijama u Turskoj
Zorica Banjac Glas javnosti 09.05.04
_______________________________________
Ignorancija, provokacija, poza
Francuski pisac Mišel Uelbek pred svojim ruskim čitaocima u Moskvi
Uelbek
Mišel Ko god se ovih dana spustio do nekog moskovskog underground kluba, nije mogao da ne primeti najavu "događaja godine" - posetu Mišela Uelbeka Rusiji. Za nedelju dana, koliko je takozvani najkontroverzniji francuski pisac proveo u Rusiji, imao je prilično naporan program. Književno veče u Politehničkom muzeju, susret sa publikom u nekoliko najvećih knjižara u gradu, zatim veče u Francuskom kulturnom centru, i susret sa publikom u "Klubu na Brestskoj", poznatom po dobroj hrani i bogatom kulturnom programu, ali, pre svega, po "utorcima na Brestskoj", kada po ceni jednog dobijate dva obroka ili pića. Druženje sa Uelbekom pada tačno u utorak. Francuz koji se u tom trenutku našao u publici kaže: "Svako od nas bi sad platio duplo i za jedno piće, u znak zahvalnosti što ste doveli legendu".
Veče s piscem koga prati fama namćora i prilično nezgodnog tipa, i koji je objavljivanjem Platforme izazvao nezapamćeni društveni skandal i postao predmet mnogobrojnih moralističkih procesa, nikako nije trebalo propustiti.
Nešto pre sedam u klubu je teško naći mesto i za stajanje. U jednom ćošku prodaju se Proširenje područja borbe, Platforma, Svet kao supermarket, Lansarote... Novi roman Mogućnost jednog ostrva je u prvom planu. Traže se i Elementarne čestice, ali je ta knjiga, objavljena 2004. godine, odavno rasprodata. Uelbek počinje da čita stihove, a da prethodno publiku nije udostojio nijednim Dobro veče. U ovakvim prilikama stranci ne samo da pozdrave publiku, nego to obično učine na ruskom jeziku. Ali, kako i sam kaže: "Ne volim javne nastupe i tolike gužve". Tiho, jednolično, čita desetak svojih pesama iz knjige Ostati među živima. Na video bimu stihovi se smenjuju na ruskom jeziku. Rusima, naviknutim na jako izražajno, možda čak i preterano teatralno recitovanje, ne deluje drsko - on ostavlja utisak umornog, stidljivog, tihog i povučenog čoveka.
Za tih pola sata pisac je napravio dve pauze - taman toliko da otpije po gutljaj piva. Dobio je aplauz toliko bled, koliko je bilo bledo i njegovo čitanje. A onda su usled ila pitanja publike.
"Šta mislite o nacionalnim manjinama?" Pisac pali cigaretu, i odgovara: "Ne znam na šta mislite. Ne znam tačno šta su nacionalne manjine. Da li možda mislite na Baske?" To je Uelbek o kome smo slušali i koga smo očekivali. Ironičan i nezainteresovan. Međutim, samo na trenutak se učinilo da se temperatura u sali diže - da pisac počinje s provokacijama.
"Šta je to što ruske žene čini različitim od ostalih žena?".
I odgovor:
"Ne znam. Nisam imao prilike da upoznam ruske žene."
"Šta mislite o ruskim filozofima?"
Vrlo ozbiljnog lica, posle duge pauze, Uelbek odgovara:
"Mmm, ne znam. Čitao sam Platona, Kanta, Šopenhauera... u jednom trenutku čak i Ničea. Ne, ne znam ruske filozofe."
Ljudi ostaju zbunjeni - nigde očekivanog "skandal-majstora" i "žustrog provokatora". Oni koji su dan ranije bili u Politehničkom muzeju, kažu da su mu čitaoci savetovali da ubuduće ne nastupa na takvim večerima, kad mu je to već toliko mučno. Obožavaoci ipak pokušavaju da ga kupe poznavanjem njegovog života i dela. Bezuspešno se trude da saznaju da li su romani autobiografski.
"Ja sam realista. Predstavljam svet takvim kakav jeste."
A zatim i jedno neočekivano pitanje od, reklo bi se, upućene publike
"Vi i Kundera ste najčitaniji francuski pisci u Rusiji. Šta mislite, zašto?"
Svi sem pisca slatko su se nasmejali. Uelbek nije ni trepnuo, pa odjednom niko nije znao da li je smeh bio na mestu. Da li Kunderu zapravo i treba smatrati francuskim piscem? Ali Uelbek uopšte nije bio u nedoumici:
"Ne znam. Nisam čitao Kunderu."
A onda i pitanje o piscu koga Rusi jako poštuju:
"Šta mislite o Miloradu Paviću?"
"Ne znam ko je Milorad Pavić."
Nije ni čudo što je iz publike neko povikao:
"Monsenjor Uelbek, kada ste se poslednji put nasmejali?"
Čini se da ni to nije pomoglo. Monsenjor je vrlo ozbiljno odgovorio:
"Gledao sam neki film nedavno u kome je bila neka prilično smešna scena".
Pozer? Sasvim verovatno. Mada, kad se bolje razmisli, takav mu je i glavni lik iz Platforme. Samo što je čitati njegove misli ipak zanim ljivije nego slušati ga kako priča.
Da li i njegov seksualni život liči na onaj njegovih junaka, pitanje je koje se nametnulo mnogima u publici. Jedan mladi čitalac osmelio se da to i glasno izrekne i pita da li je u njegovom životu postojala neka raskalašna i strasna ljubavnica kao što je Valeri iz "Platforme". Pisac crveni, i posle neprijatne pauze kaže da je bolje da ne odgovori, da ne bi slagao.
Mnogi su izgubili strpljenje i krenuli ka šanku - odjednom se ponuda dva pića po ceni jednog učinila interesantnijom od susreta s omiljenim piscem. "Put pod noge i olovku u ruke", savetovao mu je jedan od čitalaca. Usledio je niz "osvetničkih" pitanja: "Dragi Mišel, da li si ikada u životu bio srećan?", "Da li planirate da svoj život okončate samoubistvom?", "A kako biste želeli da umrete?", "Da li se plašite smrti?" Jedno kratko i odsečno "Ne" završilo je ovo veče.
Ostalo je nejasno da li je Uelbek pisac koji stvara imidž čudaka ili je zaista čudan tip? I da li je to luksuz koji trenutno najčitaniji francuski, a možda i evropski pisac može sebi da dozvoli. Da ne odgovara iz pristojnosti na pitanja koja mu nisu zanimljiva. Da zapravo ništa ne radi iz puke pristojnosti?
Najstrpljiviji obožavaoci, novinari i fotografi okupili su se oko "dragog Mišela". Jedni kako bi im potpisao knjigu, a drugi ne bi li izvukli koji suvisli odgovor od čoveka od koga su mnogo više očekivali. Ostali su ćutke, prilično zbunjeni i nezadovoljni izleteli napolje, ili po ono drugo, besplatno piće.
Jelena Milinčić Danas 10.09.05
Нема коментара:
Постави коментар