Friedrich Schiller grofici Marti fon Ahauzen

Fridrih Šiler grofici Marti fon Ahauzen

7. decembar 1784.

Bio sam siguran da me nećete naterati da vam napišem ovakvo pismo. Tako sam želeo da nikada ne poželim da vam napišem ovakvo pismo. I, šta sad radim, dok vi zmajeve u sebi krotite? Ustajem sa poda, a govorili ste da me volite. I dalje ne želim da vam napišem ovakvo pismo. I nisam ga napisao, ali vi ste ga napisali meni. Moglo je sve da se završi onog prvog jutra, da ne dozvolite da vas sve više uzaludno želim, da vas ne volim toliko da noću molim zvezde da me ne razdvajaju od vas. Ostaju mi dani kad je sve bilo smeh, kada sam osećao da sa vama, da sa vama sve mogu, da i vi samnom sve hoćete, voljena moja. Sada se sklanjate kada ja dođem, okrećete glavu kada nešto kažem. U čemu sam pogrešio? U tome što vas volim? Ostaje mi praznina gde mi je srce nekada bilo, više i ne pitam zašto, to nije pravo pitanje... obavijen slutnjom prihvatam naša ćutanja i još uvek ne znam kako da izgubim nadu, pomozite mi makar u tome....

Vaš Fridrih