Istorija vibratora,

S prava koja je ženu definitivno oslobodila arhaičnih, patrijahalnih stegova, koja joj je omogućila da se jednog dana prihvati feminističke borbe, nije veš mašina, nije ni usisivač, nije mikrovalna ili toster. To je - vibrator. O tom maloj spravici velikih karakteristika danas se navodno zna sve. Društvo koje grozničavo troši, nestajanje granica u smislu trgovine i proizvodnje omogućilo je da budemo u stalnom fokusu ciljane publike raznih sex- shopova, manje ili više stiliziranih i-li agresivnih.

T ehnologija napreduje, izumitelji su sve više kreativni i inovativni, pa se na tržištu danas može naći I vibrator koji svira, odnosno peva, vibrator koji je, prema potrebi, i mobitel, vibrator sa slikom željenog muškarca itd. U komunistička vremena, žene koje bi danas nazvali pohotnima i sumnjivog morala, odlazile su u Trst da kupe tu spasonosnu spravicu. Druga adresa bila bi Minhen.

 

D anas su dovoljno dva klika na internetu i vibrator je vaš. Neki seksolozi smatraju da je vibrator jedna od retkih, istinskih stvari koje integriraju planetarno čovečanstvo. Moguće da je ta teza mnogima karikirana, ali to još uvik ne negira činjenicu da je vibrator u našim domovima postao nešto kao goblen  ili zidni calendar. O tome više i ne razmišljamo, ta mala, moćna spravica dobila je zasluženi status u društvu, u medijima, u masovnoj kulturi i privatnoj komunikaciji, i tako definitivno napustila odaje mistike, mraka ili kriminala.

 



I storija vibratora nadasve je zanimljiva. Rekao bih čak da moderne žene nisu fer prema njegovom izumitelju. A reč je o britanskom doktoru Josephu Mortimeru Granvillu. On je 1883 godine izumio prvi vibrator koji bi se mnogima danas činio smešnim ili čudnovatim. U njegovoj upotrebi, međutim, bilo je podosta problema, naprosto je bio prevelik i nimalo lak za svrsishodno korištenje. Kronologija nastanka vibratora upućuje nas na to da je određene vaginalne masaže preporučivao i Hipokrat, i to za histerične žene. Naime, seksualna potreba žene, uključujući i oblike seksualne frustracije, definirala se dijagnozom Hysteria, a ono što bi usledilo imalo je termin " hysterical paroxysm " .

Mi to danas nekako lepše kažemo : orgazam. Te pradavne masaže bile su čista manufaktura. Radile su se rukama, uz pomoć nekih sredstava lukretivnih svojstava.

N iko ne bi pomislio da u Muzeju nauke, u Americi, ima izloženo 40 primeraka raznih vibratora. Fenomen vibratora zaista je star, prestar. Neki su mišljenja da je preteča svih korisnica današnjih vibratora čuvena Kleopatra. Početkom 4. stoleća rimski i grčki filozofi mnogo su pisali o " histeriji " kod žena. U 19.stoleću, kad su započeli prvi " tretmani ", bilo je mnogo etičkih problema. Masaža se smatrala medicinskim tretmanom, a posebno su bile oštećene neudate gospođe, one nisu ni mogle dobiti " tretman ".

V ibrator je, sada je to već neosporno, uradio pravi "boom" na svetskom tržištu i valorizacija tog proizvoda svakako uključuje ne samo seksualni aspect, nego i sociološki, socijalni, psihološki, društveni, estetski, pa i politološki. Ništa i nikad ženi nije pružilo tako i toliko lakoće, uživanja, sreće, samostalnosti i samopouzdanja, kao što je to učinio vibrator.

                                        
V ibrator koji koliko- toliko nalikuje današnjima, patentiran je prije usisivača ili električne pegle. Tvrtka Hamilton Beach of Racine plasirala je " first held vibrator " na tržište daleke 1902. godine. Narednih godina žene su mogle poštom naručivati svog novog intimnog prijatelja, a te usluge pružale su im kompanije Modern Priscilla, Womens Home Companion i Needlecraft. Uslijedile su i prve kampanje, tvrdilo se da vibrator promovira "život, snagu i ljepotu ". Prvi slogani glasilu su : Vibrate your body and make it well ili You have no right to be sick. U literaturi Cheltenham Science Festivala ima podosta zanimljivih obrada ove teme, uključujući i tehnologiju, design, medicinu i socijalni kontekst.

D a bi vibrator i masturbacija dobila status društveno priznatoga i savim normalnoga, bilo je potrebno preći dug i mukotrpan put. Avicenna, muslimanski učenjak i osnivač rane, moderne medicine, kaže da je to "posao za muškarce " i dodaje " suitable only husbands and doctors ".

U okviru ovog teksta prezentiramo izbor slika koje najbolje prikazuju kako su izgledali nekadašnji vibratori. Čisto da ih se čovek prepadne, imali su dizajn srednjovekovnih sprava za mučenje, ili svojevrsnih svemirsko-astronautskih pomagala. Kada je vibrator od pisaćih stolova filozofa i medicinskih ordinacija došao na police obližnjih marketa, on se pretvorio u pravu lepezu srodnih proizvoda.

P rema međunarodnom katalogu, izbor za žene ( i muškarce ! ) jeste raskošan : nudi se Clitoral verzija, često zvana "back massagers ", zatim Dildo ( najčešće izrađen od plastike ili silikona ), pa Rabbit ( sa varijantama Jackrabbit ili Rampant Rabbit ) koji stimulira vaginu i klitoris. Slijedi G-spot, pa Egg, Pocket rocket, Undercover, anal vibrator, Butterfly, Dual Area vibrator, Triple area vibrator, fashion vibrator, luxury...Da skratimo : ima tu za svakoga, za svaku, ponešto. Treba samo izabrati. Kao i u svemu, i ovdje postoji druga strana. Glasne su kritike na ovu temu, mnogi smatraju vibrator nehumanim.

Papa se još nije decidirano izjasnio o tome, ali kritičari vibratora naprosto smatraju da nešto nije u redu sa vama, ako ga koristite.


Trebali bi imati želju, potrebu i spremnost voditi ljubav sa svojom partnericom, bez upotreba " mašina ". Ova kritika modernijeg je datuma, i podrazumeva činjenicu da je svepristuna spravica savim uobičajeno prisutna i u spavaćim sobama bračnih parova.

Bilo kuda - vibrator svuda.

 Oni koji žele se iscrpnije informisati o ovom fenomenu današnjice, neka se potrude doći do sjajnog dokumentarca " Pussy at play " Tristana Taormina, ili " Passion and Power : The Tecnology of Orgasm ". Ovaj posljednji režirali su Wendy Slick I Emiko Omori, a prema knjizi Rachel. P. Maines The Tecnology of orgasm : Hysteria, the Vibrator, and Womens Sexual Satisfaction. Uglavnom, gomila dokumenata govori o ovom fenomenu, a svakako treba izdvojiti i knjigu 100 Of The Best Vibrators In The World.

Od početka osamdesetih godina prošlog veka, vibratory i ostale sex igračke postale su kudikamo vidljivije u tzv. Mainstream javnoj kulturi. Nekako je embrio toga bilo otvaranje Condom Nation shopova u New Yorku, odnosno Good Vibrations u San Franciscu,da bi se posle sve začinilo slatkasto-feminiziranom serijom Sex and the City.

Kompanije kao Jimmyjane inicirale su industriju modnih i luksuznih vibratora koji korisnicu znalački vezuje sa, na primer, poznatom celebrity osobom. Sex trgovine su od "back street " pozicija prešle na udarne točke "high streeta ". Ključni doprinos u jedinoj revoluciji u kojoj svi uživaju, dao je britanski lanac Ann Summers. Ta je tvrtka postala gotovo nezaobilazan simbol erotskih pomagala , sredstava, erotizirane odeće i svega što nabujala mašta može smisliti, a kapitalistički moćnici tehnoški finalizirati. Kad smo već kod Velike Britanije, vredi napomenuti da je najveći sajam erotike upravo u Londonu. Nedavno je održan i organizatori zadovoljno trljaju ruke zbog rekordne posjete i punih blagajni. Na londonskom sajmu moguće je videti predstavnike svih društvenih slojeva.

Vreme čini čuda, i streloviti razvoj industrije vibratora učinio je da danas postoje i kolekcionari vibratora. Oni razmjenjuju mišljenja, iskustva, informacije, druže se i nastoje zameniti svoje duple primerke za one retke koje nemaju.

izvor

SEKS I GRAD, Feministička urbana bajka

SEKS I GRAD: Feministička urbana bajka
Marina Blagojević

Serija "Seks i grad" je završena. Tačnije, završen je prvi deo koji se neće mnogo razlikovati od drugog dela, koji se neće mnogo razlikovati od trećega dela itd. Primenjena je jednostavna formula : sex + shopping+ New York. Svako je ovde našao ono što je tražio. Svaka je ovde našla ono što je tražila. Prosto zato što je ponuda bila ogromna: "sex shopping center". Mnogo je toga bilo da se nauci, za mnogo toga je bilo dobro da se shvati da postoji. Neki će ovu seriju čak smatrati edukativnom. Na Balkanu nije na odmet prikazati žene koje imaju svoje potrebe, pa čak (!) i seksualne. Nije na odmet ovdašnjim mačo muškarcima koji sebe smatraju životnim nagradama za svoje saputnice otkriti da je samo pitanje trenutka kada će se saputnice osvestiti i shvatiti da ne moraju da odlažu svoj život za "bolja vremena". Kako kaže jedna moja prijateljica, "ovo je edukativna serija o ženama i seksu". Ona je mnogim tradicionalnim bračnim parovima ogrezlim u naviku i nerazmišljanje o potrebi Druge, tj. Žene, unela nelagodnost otkrića koje postaje višak u rutini preživljavanja. Kako dalje, posle svih tih uvida? Nastaviti sa otaljavanjem života, uči u otvorenu pobunu, pristati na samozavaravanje ili hipokriziju? Svako će raditi ono što može, ume, hoće...

Ali, meni je ova priča zanimljiva s jedne druge strane. To je u stvari bajka. Bajka o nezavisnim ženama koje sasvim slobodno odlučuju o tome šta hoće ili šta mogu, na način na koji to u stvari još uvek čine uglavnom samo muškarci. Gotovo da nema "skliznuća" u mitologiju ženkosti. To je bajka o ženama koje mogu da se ne udaju, samo zato što im se ne udaje, ili da rode dete samo zato što im se rađa dete, ili da se razvedu samo zato što nema deteta, ili da menjaju partnere onoliko koliko im to pričinjava zadovoljstvo. Nijedan od ovih ženskih likova nije uhvaćen u zamku ženskosti, oni su svi temeljno uzdrmavanje svih mitova o ženama. Inverzija je sprovdena potpuno dosledno. Bajka je u tome što žene rade ono što vekovima rade muškarci, i one rade muškarcima ono što muškarci vekovima rade ženama. Tek s one strane prinude mogu se uspostaviti normalni odnosi. Tek potpunim uneravnoteženjem neravnoteže moze se doći do novog balansa. Tek oslobađanjem od vlastite emocionalnosti, kao uvek podrazumvajuće i "normalne", a u suštini kao zatvora kojim patrijarahat konstruiše i proizvodi ženskost, moguć je iskorak. A na šta će onda svet da liči? E, to već nije samo problem žena! Uskraćivanje emocionalnosti, vernosti, požrtvovanosti, podrške, podićiće njihovu vrednost, pa i cenu, na nekom novom trzištu ljubavi.

Bajkovitost ove serije, međutim, ogleda se u još jednom elementu. Nema ovde prinčeva i "hepiendova", nema "sreće do kraja života" na ostrvu bračnog života, nema srećnih potomaka koji poštuju svoje požrtvovane roditelje. Ali, zato, ima onog čega ima jako malo u ženskoj realnosti - podrške prijateljica. Žene najčešće podržavaju njihove bake, i ako su bile dovoljno mudre, njihove ćerke. Veoma retko, gotovo nikada ih ne podržavaju prijateljice. Čitavi ženski pokreti sapleteni su u problemu nemogućnosti uspostavljanja podrške među heteroseksualnim ženama. Na našim prostorima, balkanskim, žene se uče da ženama ne veruju, žene čak i u ženskim grupama mnogo više govore o "ženskoj solidarnosti" nego što su u stanju da je realizuju. Neoliberalni kapitalizam dodatno razbija linije solidarnosti među ženama: ćerke u postkomunističkoj Evropi uglavnom misle da su njihove majke vodile promašene zivote, preterano se naprežući da usklade karijeru i porodicu; mlađe žene "prodaju" svoj izgled kao normalni deo "paketa" u uslužnim delatnostima, uživajući u prednosti koju imaju nad starijim ženama; a na Zapadu raste dostupnost jeftinih, poslušnih, lepih - naravno, udavača sa periferije Evrope ili iz Trećeg sveta. Kako, onda, uspostaviti solidarnost?

Možda se solidarnost uspostavlja u stvari - podrškom. Junakinje serije " Seks i grad" jednostavno pružaju podršku jedna drugoj. Za sve što odluče ili ne odluče da urade, u svakoj situaciji koja je dobra ili loša, one iskazuju uporno prisustvo, dobronamerno udubljivanje i iskreno deljenje. Podrška koju vidimo nije ničim uslovljena, to je jednostavno - podrška. To je ona podrška koje žene uporno ne uspevaju da dobiju od svojih majki koje su najčešće ogrezle u patrijarhalne ideologije, napunjene mizoginijom prema samima sebi i prema drugim ženama, i koje podržavaju ćerke uvek samo u tome da budu kao i one same. Tok podrške od jedne žene drugoj da bude ono što jeste, da proba da bude ono što nije, da ispita dokle može da stigne, da ima pravo na grešku, na prestup, na oprost, na kraju krajeva - na bezuslovnu ljubav, upravo zato što je takva kakva jeste, a ne kakva bi trebalo da bude, sam taj tok jeste - ljubav. Bez ljubavi, nema podrške, bez podrške nema solidarnosti. Preusmeravanje emocija sa nikada dostižnih muskaraca u patrijarhalnom scenariju, na hrabre žene, u feminističkom scenariju, jeste bajka. Bajka bez koje se gušimo u izolovanosti i usamljenosti. Ali, u svakoj ženi, čuči feministkinja, ona koja je podseća da ima pravo da voli - sebe, pa i sebe u drugim ženama.

Misterija ženskog orgazma

Sonja Pavlović



Najpre, zašto žene imaju orgazam?
Pitanje zvuči u najmanju ruku čudno. Ženama može da izgleda i uvredljivo, čak seksistički. Sa aspekta nauke, međutim,sasvim je opravdano postaviti ga. Naime, poreklo i funkcija ženskog orgazma jedna je od najvećih zagonetki “nauke o seksu”.
Ako biste pitali biologe, rekli bi vam da ženski orgazam prktično nema nikakvu funkciju; nema biološkog opravdanja za njegovo postojanje. Danas dominantna naučna teorija o ženskom orgazmu kaže da je on naprosto nusprodukt muškog, na način na koji su bradavice na muškim grudima nusproizvod evolucije zajedničkih, ženskih i muških, razvojnih sistema. Evo šta to praktično znači.
Stvar sa muškim orgazmom je prilično očigledna. On neupitno spada u karakteristike koje biolozi nazivaju adaptacijama. To su osobine organizma koje pospešuju njegove izglede za preživljavanje i prokreaciju. Kako je muški orgazam praćen ejakulacijom, a kako je izbacivanje semena neophodno za oplodnju, nema dileme da orgazam muškarcu pospešuje izglede za reprodukciju. Osećaj zadovoljstva, koji je sastavni deo orgazma, praktično ima ulogu da ga podstakne na stupanje u seksualni odnos.
Zašto se isto ne može reći za ženski orgazam? Zašto ne možemo da kažemo da on ženu “ohrabruje” na stupanje u seksualni odnos i time pospešuje njene izglede da zatrudni i rodi?
Naučnici jesu nastojali da ženski orgazam objasne po analogiji s muškim. Predloženo je nekoliko interesantnih hipoteza. Prema jednoj, ženski orgazam doprinosi zbližavanju i učvršćivanju veze između žene i njenog seksualnog partnera, podiže izglede da ta veza postane trajna i time uvećava verovatnoću da će ona rezultirati zajedničkim potomstvom. Druga, nešto drugačija teorija, kaže da orgazam ženi služi kao test “kvaliteta” seksualnog partnera; otiprilike, “ako me partner dovodi do orgazma, to znači da je dovoljno ‘kvalitetan’ da sa njim ostanem u drugom stanju”. Treće objašnjenje sugeriše da ženski orgazam direktno pozitivno utiče na mogućnost začeća: uterine kntrakcije za vreme orgazma su učestalije i snažnije, usled čega više muškog semena dospeva u ženski reproduktivni trakt.
Mada zanimljive, nijedna od ovih hipoteza nije prošla test. Naime, da bi se ženski orgazam, poput muškog, mogao smatrati adaptacijom, on bi morao da utiče na ženin reproduktivni ishod. To, međutim, nije slučaj.
Generalno, u poređenju s muškarcima, žene znatno teže postižu orgazam. Procenjuje se da ga oko deset procenata žena nikada ne doživi, dok je broj onih koje orgazam postižu tek ponekad – znatno veći. Istraživanja pokazuju da sve one, u proseku, imaju isti broj potomaka. Preciznije, broj trudnoća i rođene dece ne zavisi od lakoće s kojom žena postiže orgazam niti od njegove redovnosti. U krajnjoj liniji, da bi zatrudnela, žena uopšte ne mora da doživi orgazam. U slučaju muškarca, slika je sasvim drugačija: umanjena sposobnost za postizanje orgazma ili njegov izostanak direktno vodi umanjenom broju potomaka ili izostanku potomstva.

“Slučaj” Danske

Debatu između onih koji zastupaju stanovište da je ženski orgazam nusproizvod evolucije muškog i zagovornika teorije da orgazam i kod žena nosi adaptivnu težinu podgrejala je skorašnja studija koju su izveli genetičari Brendan Zietsch, sa australijskog Univerziteta u Kvinslendu, i Pekka Santtila, sa danskog Univerziteta Abo Akedemi. Oni su anketirali i intervjuisali oko 10.000 Danaca: parova istopolnih blizanaca, parova blizanaca brat-sestra, kao i parove braće i sestara koji nisu blizanci. Rezon iza ovako definisanog uzorka je sledeći: ukoliko je ženski orgazam nusproizvod muškog, onda orgazmibilnost (ovim terminom autori studije označavaju karakteristike orgazma, kao što su lakoća postizanja, redovnost, odnosno učestalost i sl.) brata i sestre blizanaca mora biti slična, i to u većoj meri nego orgazmibilnost između rođenog brata i sestre koji nisu blizanci.
Rezultati koje su publikovali u stručnom časopisu Animal Behavior, čini se, idu protiv postavljene hipoteze. Naime, dok je sličnost blizanaca istog pola u pogledu orgazmibilnosti veoma visoka, a u slučaju ne-blizanaca istog pola nešto niža, ali i dalje visoka, korelacija kod blizanaca suprotnog pola i brata i sestre ne-blizanaca – ravna je nuli.
Sami autori pozivaju na oprez u tumačenju rezultata i ne interpretiraju ih kao potvrdu teorije da je ženski orgazam adaptacija. Koautor ovog istraživanja, Zietsch, publikovao je nedavno studiju koja, štaviše, ide u prilog suprotnom gledištu – teoriji nusproizvoda.
Polazeći od činjenice da su adaptacije međusobno povezane, odnosno da između različitih evolutivno relevantnih karakteristika organizma uvek postoji korelacija, Zietsch je ispitao korelaciju između ženskog orgazma i dvadesetak drugih adaptivnih osobina. Utvrdio je da korelacije nema.

Od teorije ka praksi

Posmatrano iz ugla biologije, stvar sa ženskim orgazmom trenutno stoji tako da nema decidnog odgovora na pitanje kako je nastao i zašto postoji. Naravno, ne znači da tako mora i da ostane.
Biološkinja Elizabeth Lloyd, inače jedna od najzaslužnijih za teoriju o ženskom orgazmu kao nusproduktu evolucije muškog, koautorizovala je rad s profesorom beihejvioralne neuroendokrinologije na Univeritetu Emory, Kim Wallen, objavljen januara ove godine u časopisu Hormones and Behavior, koji baca novo svetlo na prirodu ženskog orgazma. U radu se, naime, navodi da je sposobnost postizanja orgazma direktno povezana s udaljenošću, odnosno blizinom klitorisa urinarnom otvoru; što mu je klitoris bliži, to je postizanje orgazma tokom seksualnog odnosa lakše. Ukoliko bi daljim istraživanjima ovakav nalaz bio potvrđen, to bi značilo da kapacitet žene da doživi orgazam zavisi od anatomske karakteristike. Na nju, pak, utiče prenatalna izloženost muškim hormonima (izloženost ženskog fetusa muškim hormonima), što onda ženski orgazam čini rezultatom prirodne selekcije.
U međuvremenu, stručnjaci koji se bave ljudskom seksualnoću suočavaju se s nizom praktičnih pitanja vzanih za ženski orgazam, koja ne moraju nužno biti biološka, niti njihovo razrešenje neizostavno zavisi od naučnog rasvetljavanja seksa. Da li žena može da uživa u seksu i bez orgazma? Koliko je njenom partneru bitno da ona doživi orgazam? Da li “tehnika” ima uticaja na to hoće li žena doživeti orgazam tokom seksualnog odnosa? Postoje li seksualne radnje koje uvećavaju šansu da ona dosegne vrhunac?

Stabilnost veze kao faktor

Nekih od navedenih pitanja dotiče se istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u časopisu American Sociological Review. S obzirom da je istraživanje fokusirano na studentkinje, istraživači su bili u stanju da provere hipotezu, ranije potvrđenu u studijama sa zrelijim ispitanicima, prema kojoj stabilnost, trajnost i čvrstina veze imaju uticaja na seksualni užitak i spobosnost žene da doživi orgazam.
Prema rezultatima istraživanja, 69 odsto studentkinja se barem jednom, tokom studiranja, upustilo u “seks s neznancem”. Interesantno, ovakvo seksualno ponašanje nije ugrozilo njihove izglede za formiranje stabilnije veze: 74 odsto studentkinja završne godine fakulteta u vezi su koja traje barem šest meseci unazad. No, kakve ovo veze ima sa orgazmom? Ima.
Dok prilikom prvog seksualnog kontakta sa do tada nepoznatom osobom orgazam doživi 11 odsto studentkinja, taj procenat, ukoliko dođe do sledećeg susreta, penje sa na 16 odsto. U odnosu koji ispitanice definišu ne kao vezu, već kao redovno/trajno seksualno partnerstvo, više od 30 posto njih redovno tokom seksualnog odnosa ima orgazam. S druge strane, prema rezultatima istraživanja koje su sproveli stručnjaci Univerziteta Indijane, na reprezentativnom uzorku za SAD, 67 odsto žena koje su u stabilnoj vezi ima redovan orgazam.
Različita orgazmibilnost muškaraca i žena potvrdđuje se i u ovakvim istraživanjima, fokusiranim na bihejvioralnu komponentu seksualnosti. Prema anketi Univerziteta u Indijani, 64 odsto žena starosti između 18 i 59 godina, te 61 odsto studentkinja doživele su orgazam prilikom poslednjeg seksualnog odnosa; kod muškaraca istih demografskih karaktersitika ovi procenti iznose 91 odsto, odnosno 96 odsto.

Da li je orgazam sve?

Ne, ali nije nebitan. U oba istraživanja, na direktno pitanje da li od redovnosti orgazma zavisi njihovo ukupno zadovoljstvo partnerskim odnosom ili vezom, dobar broj ispitanica daje odričan odgovor. Statistička analiza rezultata upitnika izbacuje, međutim, nešto drugačiji rezultat: verovatnoća da će se žena osećati zadovoljnom u vezi čak je pet do šest puta veća ukoliko tokom seksualnog odnosa redovno postiže orgazam. Šta parnter može da učini da bi do toga i došlo?
Interesantno, osim raznovrsnosti u seksu, jedan od faktora koji najviše doprinosi ženskom orgazmu jeste partnerov stav prema njemu. Prosto rečeno, treba da mu bude bitan partnerkin užitak. Štaviše, studija koja se ovim pitanjem bavila fokusirajući se na starije, iskusnije parove, došla je do zaključka da žene koje imaju partnere kojima je važno da one dožive orgazam u praksi češće i lakše dostižu vrhunac. Osim toga, njihovi partneri su, u proseku, zadovoljniji sopstvenim seksualnim životom od muškaraca kod čijih partnerki orgazam izostaje ili je neredovan. U igri je dvostruki faktor: s jedne strane, muškarac oseća zadovoljstvo u mislu “uspeha” jer je svoju partnerku doveo do orgazma; s druge, po svemu sudeći, žena na trud svog partnera da je doveode do orgazma svesno ili nesvesno odgovara istom merom.

izvor