Jatagan Mala

JATAGAN MALA


         Jatagan mala! Naš specijalitet! Ogledalo naše savesti i naše kanalizacije; dodajte tome: i naše civilizacije! Jedinstveni način zbrinjavanja sirotinje u velikim gradovima Evrope! Čudo balkanskog urbanizma. Dokument koji se ne sme zavesti u protokol naših jada! Zemljište nad kojim su se uzvitlale mnoge sudbine i sukobile mnoge krvave suze! Zgarište ljudskih nada! Tržište bola i prostote! Najbolnije mesto na bolesnom telu našega društva! Strašna posledica ućutkivanja gomila koje traže hleba! Najbanalnija povest naše prošlosti i naše svakidašnjice! Najtragičnije polaganj e oružja u blato! Najsramnija stranica istorije o kukavičluku i poniznosti čoveka, i o ponižavanju! Najbednije u velikom narodu izdvojilo se iz društva i smestilo tu, na to prljavo zemljište. Seljaka se s kraja na kraj grada, gonjeno od vlasti i ohrabrivano od vatrenih govornika na javnim skupovima. Društvo obrazovano posle velikih ratova, da bude progonjeno sa zemljišta na zemljište, podizano i obarano, građeno i raskopavano. Društvo kome je stalna privremenost smisao života, kome je komad hleba važan kao komad zlata. O članovima ovog društva slabo se interesuju i poreske vlasti. Mogu li zabušiti vojnu obavezu? Ako mogu da ne prijave novorođenče, onda samim tim sposobni su i na tu podlost naspram otađbine! Oni su u stawu i grobqe da izbegnu ako ima mesta pod wihovim
prozorima za njihov grob! Oni bivaju zaboravljeni sve dok ne postanu smetnja autu. A kad se utvrdi da se naseobina drsko isprečila, onda ih iste brže nego blato! Ne pitaju je li stegao mraz ili lije ledena kiša, ne pitaju kuda će, nego ih odmah uklanjaju i otvaraju prolaz limuzini. Dođu nadležni s budacima i ašovima, s motikama i ćuskijama, s čekičima i ekserima i ruše. Tada se pojave čovek i pacov i beže odatle na drugo zemljište da tamo sviju novo gnezdo i da ih jednom već i odatle ukloni auto!
        Jatagan mala nema, dakle, stalno zemljište, ona klizi kao podvodno zemljište, ili ako hoćete ona izbija iz zemlje kao pečurka i živi koliko i pečurka. Jatagan malu viđamo danas ovde, sutra onde. Ako ste večeras prošli pored nje, niko vam ne može zagarantovati da ćete i sutra proći pored nje. Sutra mesto nje možete zateći samo gomile ruševina. Njene kuće, to su vodeni cvetovi; njene
ulice, to su izukrštani tragovi gladnih zečeva na snegu koji se topi. Jataganmalac je zec koji zazire od svojih ušiju. On je bio krvavo duhovit kada je svoju krvavu naseobinu nazvao Jatagan malom. Jatagan, to je turska reč i znači nož za ubijanje ljudi; mala, i to je turska reč i znači deo varoši. Jataganmalac je svojim jataganom  proburazio utrobu društva i oteo sebi pravo; a njegov jatagan, to je njegova gola, suha i krvava ruka; njegov jatagan je i njegovo ponižavanje i njegova volja, strašna, nepokolebljiva, odlučna! Utroba društva gadno je zasmrdela i novine su nadale dreku, ali je i to brzo prošlo, jer novine u jednom okorelom društvu isto su što i glas trube za razbijenu vojsku! Dobri su se lj udi bunili, saučestvovali u volji ovih bednika, sažaljhevali; okoreli su se smejali i naređivali da se odmah načini mesto prolazu, mesto novom bulevaru, mesto novim palatama, mesto civilizaciji, mesto kulturi. Oni koji su smetali bačeni su dalje, bačeni su daleko u stranu. A to u stranu znači biti istisnut nekoliko kilometara daleko. Tako su oni obigrali prestonicu nekoliko puta. Igra se nastavlja, i ne zna se hoće li ikada nestati Jatagan male. Mnogi veruju da će pre nestati u Evropi Beograda, nego u
Beogradu naselj a za najbednije!

     Ko živi u Jatagan mali? – da zapitamo najprostijim jezikom. Živi otac porodice sa svojom ženom. Živi udovica i raspuštenica. Živi samohrana starica i javna ženska. Živi mali penzioner i neznatni radnik, bez zanata i bez zaposlenja. Živi pečalbar i profesionalni besposličar. Živi nezbrinuto dete i
posrnula devojka. Živi propali trgovac i iznemogli nadničar. Živi zaboravljeni invalid, napuštena žena, otac koji se propio, majka koja se zaboravila, sestra koja se osramotila, kći koja se odrodila,
služavka koja je odlučila da živi bolje, kuvarica koja zna samo prostačku kujnu, šofer koji nema više pravo da radi, jer je gazio svet! Tu živi pralja, kojoj zaradu uzima ljubavnik pred perionicom i vraća se pijan pred zoru da je tuče. Tu živi propali zanatlija, ra{~iljeni kaluđer, mađioničar koji pred gledaocima pravi pun šešir napoleona, ali koji ovde umire od gladi! Tu živi bivši glumac, koji je postao dnevničar u državnoj službi i bivši student, koji nije mogao ništa da postane. Tu živi ruski
izbeglica, koji je pobegao iz Rusije zbog brisanog prostora ispred artilerije.
   
      U Jatagan malu se mogao doseliti ko hoće. Dok se za druge ulice mora imati naročita propusnica, ovde se živi nesmetano. Samo ako nađeš pogodnu rupu da se zavučeš! Za velike ulice valja imati otmenost koja se nalazi u punom novčaniku; dok se ovde ulazilo bez prebijene pare, bez ikakave spreme, bez ikakve pokretnosti. Niko nije padao u oči, bili su svi ravni, svi pod konac jednaki, svi združeni na istom poslu: da se izživi nekako, da se opstane, da se čeka nešto neodređeno, ali nešto što je izvesno bolje nego ovo sadašnje, ovo sparušeno, ovo ustojalo, ovo mrtvo! To je bila vojska na mrtvoj straži, vojska koja je izgubila prvu bitku, ali koja veruje u drugu više nego što veruje da će do nje doći!... Ova sirotinja gubi nadu pre podne, da je opet povrati po podne; ne veruje u ono što vidi; raduje se darovima iz mutnih oblaka; očajava kad se smeje, a plače kad se najede. Dan se ovde izobličava u noć, a noć kad dođe može iznenadno da se pretvori u zoru. Ovde se ne živi kao tamo u
gradu proćišćenih ulica i provetrenih odaja; ovde je sve drugačije, kao što je sve drugačije na Severnom polu nego u žarkom pojasu. Ovde su odnosi prijateljstva drugačiji nego gore u gradu; ovde se sad gine za prijatelja, da mu se zatim zabije nož pod plećku. Ovde porodica znači kolac koji je prošao kroz red lica sa istim prezimenom i nanizao ih kao vlakno like red ribica!



DRAGUTIN ILI]-JEJO

SEKS I GRAD, Feministička urbana bajka

SEKS I GRAD: Feministička urbana bajka
Marina Blagojević

Serija "Seks i grad" je završena. Tačnije, završen je prvi deo koji se neće mnogo razlikovati od drugog dela, koji se neće mnogo razlikovati od trećega dela itd. Primenjena je jednostavna formula : sex + shopping+ New York. Svako je ovde našao ono što je tražio. Svaka je ovde našla ono što je tražila. Prosto zato što je ponuda bila ogromna: "sex shopping center". Mnogo je toga bilo da se nauci, za mnogo toga je bilo dobro da se shvati da postoji. Neki će ovu seriju čak smatrati edukativnom. Na Balkanu nije na odmet prikazati žene koje imaju svoje potrebe, pa čak (!) i seksualne. Nije na odmet ovdašnjim mačo muškarcima koji sebe smatraju životnim nagradama za svoje saputnice otkriti da je samo pitanje trenutka kada će se saputnice osvestiti i shvatiti da ne moraju da odlažu svoj život za "bolja vremena". Kako kaže jedna moja prijateljica, "ovo je edukativna serija o ženama i seksu". Ona je mnogim tradicionalnim bračnim parovima ogrezlim u naviku i nerazmišljanje o potrebi Druge, tj. Žene, unela nelagodnost otkrića koje postaje višak u rutini preživljavanja. Kako dalje, posle svih tih uvida? Nastaviti sa otaljavanjem života, uči u otvorenu pobunu, pristati na samozavaravanje ili hipokriziju? Svako će raditi ono što može, ume, hoće...

Ali, meni je ova priča zanimljiva s jedne druge strane. To je u stvari bajka. Bajka o nezavisnim ženama koje sasvim slobodno odlučuju o tome šta hoće ili šta mogu, na način na koji to u stvari još uvek čine uglavnom samo muškarci. Gotovo da nema "skliznuća" u mitologiju ženkosti. To je bajka o ženama koje mogu da se ne udaju, samo zato što im se ne udaje, ili da rode dete samo zato što im se rađa dete, ili da se razvedu samo zato što nema deteta, ili da menjaju partnere onoliko koliko im to pričinjava zadovoljstvo. Nijedan od ovih ženskih likova nije uhvaćen u zamku ženskosti, oni su svi temeljno uzdrmavanje svih mitova o ženama. Inverzija je sprovdena potpuno dosledno. Bajka je u tome što žene rade ono što vekovima rade muškarci, i one rade muškarcima ono što muškarci vekovima rade ženama. Tek s one strane prinude mogu se uspostaviti normalni odnosi. Tek potpunim uneravnoteženjem neravnoteže moze se doći do novog balansa. Tek oslobađanjem od vlastite emocionalnosti, kao uvek podrazumvajuće i "normalne", a u suštini kao zatvora kojim patrijarahat konstruiše i proizvodi ženskost, moguć je iskorak. A na šta će onda svet da liči? E, to već nije samo problem žena! Uskraćivanje emocionalnosti, vernosti, požrtvovanosti, podrške, podićiće njihovu vrednost, pa i cenu, na nekom novom trzištu ljubavi.

Bajkovitost ove serije, međutim, ogleda se u još jednom elementu. Nema ovde prinčeva i "hepiendova", nema "sreće do kraja života" na ostrvu bračnog života, nema srećnih potomaka koji poštuju svoje požrtvovane roditelje. Ali, zato, ima onog čega ima jako malo u ženskoj realnosti - podrške prijateljica. Žene najčešće podržavaju njihove bake, i ako su bile dovoljno mudre, njihove ćerke. Veoma retko, gotovo nikada ih ne podržavaju prijateljice. Čitavi ženski pokreti sapleteni su u problemu nemogućnosti uspostavljanja podrške među heteroseksualnim ženama. Na našim prostorima, balkanskim, žene se uče da ženama ne veruju, žene čak i u ženskim grupama mnogo više govore o "ženskoj solidarnosti" nego što su u stanju da je realizuju. Neoliberalni kapitalizam dodatno razbija linije solidarnosti među ženama: ćerke u postkomunističkoj Evropi uglavnom misle da su njihove majke vodile promašene zivote, preterano se naprežući da usklade karijeru i porodicu; mlađe žene "prodaju" svoj izgled kao normalni deo "paketa" u uslužnim delatnostima, uživajući u prednosti koju imaju nad starijim ženama; a na Zapadu raste dostupnost jeftinih, poslušnih, lepih - naravno, udavača sa periferije Evrope ili iz Trećeg sveta. Kako, onda, uspostaviti solidarnost?

Možda se solidarnost uspostavlja u stvari - podrškom. Junakinje serije " Seks i grad" jednostavno pružaju podršku jedna drugoj. Za sve što odluče ili ne odluče da urade, u svakoj situaciji koja je dobra ili loša, one iskazuju uporno prisustvo, dobronamerno udubljivanje i iskreno deljenje. Podrška koju vidimo nije ničim uslovljena, to je jednostavno - podrška. To je ona podrška koje žene uporno ne uspevaju da dobiju od svojih majki koje su najčešće ogrezle u patrijarhalne ideologije, napunjene mizoginijom prema samima sebi i prema drugim ženama, i koje podržavaju ćerke uvek samo u tome da budu kao i one same. Tok podrške od jedne žene drugoj da bude ono što jeste, da proba da bude ono što nije, da ispita dokle može da stigne, da ima pravo na grešku, na prestup, na oprost, na kraju krajeva - na bezuslovnu ljubav, upravo zato što je takva kakva jeste, a ne kakva bi trebalo da bude, sam taj tok jeste - ljubav. Bez ljubavi, nema podrške, bez podrške nema solidarnosti. Preusmeravanje emocija sa nikada dostižnih muskaraca u patrijarhalnom scenariju, na hrabre žene, u feminističkom scenariju, jeste bajka. Bajka bez koje se gušimo u izolovanosti i usamljenosti. Ali, u svakoj ženi, čuči feministkinja, ona koja je podseća da ima pravo da voli - sebe, pa i sebe u drugim ženama.