Posmatrajući izbliza tela muškaraca

 

 

 Počet ćemo s vratom. Najbolji vrat je onaj koji je dovoljno tanak i koji te istog
časa neće podsetiti na reč bik. Taj isti vrat bi trebao biti dovoljno dugačak kako
 se ne bi stekao utisak da se glava direktno nastavlja na telo. Primerci muškaraca
bez vrata najčešće se mogu naći u nogometnoj ili hokej uniformi. Teško ga se
može zamisliti u običnoj odeći s ovratnikom i kravatom.

 Na dobrom vratu Adamova jabučica je vidljiva, ali nije šiljata. Ne privlači na
sebe pažnju time što previše strši ili previše skače gore dole. Ne sme imati
previše ožiljaka zbog čestih nezgoda oko brijanja. Veće vene na svakoj strani
vrata mogu biti vidljive, ali osim u situaciji ekstremnog stresa, ne smeju biti
previše istaknute. U tim venama možeš ponekad videti kako pulsira krv. To bi
trebalo izgledati tako da te ispuniti nježnošću, a ne da izazove mučninu,
odvratnost ili čak ubilačku želju. Imaj na umu da je jedna od tih žila, žila kucavica.

 Ispod vrata su ramena koja su neophodna za dizanje teških objekata poput
klavira, frižidera, ali i da bi nosila težinu celog sveta. Snaga gornjeg dela tela
kod muškaraca je tri puta veća nego kod žene. Ta široka i impozantna ramena
prirodna su površina za tvoju glavu kad spavaš, plačeš ili plešeš. Ne postoji
ništa bolje od para čvrstih ramena na kojima se možeš osećati nežnom,
tetošenom i zaštićenom.

 Jednako dobra za plakanje su prsa. Mnoga muška prsa imaju u sredini malu
udubinu u koju će se, ako dovoljno dugo plačeš, tvoje suze skupiti kao u mali
bazen. Prsa moraju imati razvijene pektoralne mišiće, tako dobro formirane da
se ni u kom slučaju ne mogu zameniti za grudi. Neki muškarci mogu tako napeti
svoje pektoralne mišiće da poskakuju kao mali psići. To te može zbuniti, isto kao
i muške grudi koje su skladnije od tvojih.

 Iako muške bradavice nemaju nikakvu poznatu funkciju, privlačne su na svoj
način. Grudi bez bradavica bile bi nešto kao lice bez očiju.

 Dlake na prsima ti se mogu svideti ili ne, to je pitanje ličnog ukusa. Najbolja
su ipak prsa koja su negde na sredini između dva ekstrema. Potpuno gola prsa
previše su skliska i mogu proizvesti neugodni zvuk sisanja kad na njih pritisneš
svoje znojne grudi. Dok je s druge strane debeli prostirač od crnog krzna leti
daleko od ugodnog. Poznato je da muškarci čije dlake strše izvan ruba njihovih
košulja neobično vole zlatne priveske, sintetične tkanine i prstenove na malom prstu.

 Unutar prsiju je naravno nastanjeno srce. Nemoj misliti da je muško srce u osnovi
jednako kao i žensko. Postoje mnoge teorije o najboljim načinima kako stići do
muškog srca. Slobodno pokušaj jednu ili sve od tih varijanti, ali upozoriću te da
će u biti taj put ostati jednako misteriozan kao i ono što ćeš najverovatnije naći
kad tamo stigneš. Neki muškarci imaju kamenje na mestima gde bi trebalo biti
srce. Drugima tamo zjape rupe.

 Od 204 kosti u muškarčevom telu, dvadeset i četiri kostiju su rebra, dvanaest na
svakoj strani. Gledajući izvana, ne bih se usudila to potvrditi. Jedan od dvadeset
i četvero ljudi ima dodatno rebro i ta osoba je najčešće muškarac. Dobro razmisli
pre nego li pripišeš previše simbolične vrednosti toj činjenici.

 Trbuh bolje izgleda bez dlaka. Iako ne treba baš izgledati kao rifljača, isto tako
ne sme visiti preko remena. Kad pritisneš svoje uho na trbuh, možda ćeš čuti zvižduk
ili žuboranje. Nešto slično plimi kad ulazi u podzemnu špilju. To je  zbog toga što
muško telo sadrži više vode od ženskog. Ili možda dotični ima čir na želucu, čemu
su muškarci skloniji od žena.

 Ispod trbuha je pupak koji bi uvek trebao biti uredan i čist. Trebala bi biti u stanju
da u njega staviš jezik, a da pri tome ne dobiješ želju za povraćanjem.

 Bočne kosti trebaju biti čvrste, ali ne toliko izražene da ti ostavljaju modrice. Njegove
kosti mogu izdržati pritisak od 24.000 funti na kvadratni inč, ali tvoje to ne mogu.
Muška zdelica je uža od ženske i formirana je u obliku srca. Sudski stručnjaci smatraju
da je oblik zdelice najbolji pokazatelj spola neidentificiranog kostura.

 A onda su tu genitalije. To je područje gde obično ima najviše gužve.

 Prosečna dužina penisa u erekciji je četrnaest centimetara. Nijedan muškarac ne voli
da ga se smatra prosečnim. Bolje mu je i ne spominjati da je penis afričkog slona u
erekciji težak 30 kg a dugačak 2 m.

Ali veličina očito nije važna. Umesto toga divi se toj koži bez pora. Isto tako boji koja
je tamnija od kože na ostalim delovima tela, ponekad s ljubičastim odsjajem. Razveseli
se elastičnoj energiji s kojom se penis oslobađa iz svog kaveza od odeće tako da se čini
kao da te se nikada neće zasititi.

 Zgodno je videti penis koji se svija malo udesno ili ulevo. Onaj koji izgleda kao da ti
klima ili namiguje, sve dok iz njega ne iscuri jedna pristojna kapljica, zasigurno će te
očarati. Mnogi muškarci daju svojim penisima imena od milja. Tu je mušku
budalaštinu najbolje smireno tolerisati. I nikako nemojte ta imena odavati svojim prijateljicama.

 Ugnežđene iza penisa su mošnje. Smeđe, naborane, s tek ponekom dlakom, one
predstavljaju osetljivu vrećicu iz koje vire testikli.

Nemoj se prestrašiti kad opaziš da testikli plutaju unutar mošnji kao da su tvrdo
kuhana jaja. Tu, unutar testikla, radi se sperma. Samo se seti činjenice da je
u ženinim jajnicima kod poroda prisutno samo 400 jaja, a da zdrav muškarac
 u toku svog života proizvede 400 biliona novih spermatozoida. Ne možeš a da se
 ne diviš takvoj industriji.

II.

 Iako je muški torzo sam po sebi zanimljiv (evocirajući, kao što to često čini, sliku
škrinje s blagom punu misterioznih organa, kompliciranih kanala i jakih
vodoinstalaterskih pipa), priključci koji iz njega izlaze su isto vredni poštovanja.
Oni muškom telu daju veće područje kretanja.

 Može biti da su ruke ono za čime najviše čezneš. Ruke sa svojim čvrstim bicepsima
bez dlaka. Koje dodaju loptu, dižu šalicu s kavom ili telefonsku slušalicu. Ili poravnjuju
plahte. Ruke sa svojim čvrstim napetim tricepsima, pružene prema tebi, omotavaju se
 oko tebe i ne ispuštaju te. Dobro obrati pažnju na zglobove. Prošarani plavim venama,
 s malim kostima, ranjivi, osetljivi, odmaraju se na stolu. Svako objašnjenje je moguće.

 Bez obzira da li su prsti ruku dugački, kratki, tanki ili debeli, trebaju biti nežni,
ali ipak snažni. Idealno je da su kod muškarca svi prsti na broju. Ipak, muškarac kojem
fali poneki prst moći će ispričati makar jednu zanimljivu priču. Beži od ruku išaranih
ožiljcima ili ruku koje su često stisnute u šake. Muške ruke su obično tople. To je zato
 jer je protok krvi jači u muškim nego u ženskim rukama. Budi sumnjičava prema
muškarcu koji najčešće ima hladne ruke. Protok krvi je kod njega  spor i slabašan.
Muškarci s ukama kao kukama za meso ne bi smeli biti zubari, neurokirurzi ili
mađioničari.

 Od 656 mišića u muškom telu   najviše ćeš se diviti bedrenim mišićima. Muško bedro
u pokretu nešto je što će te zasigurno jako razveseliti. Omotani oko femura, najveće
kosti u telu, su sartorius, rectus femoris i vastus, uključujući externus i internus. Ti su
mišići slični cveću: cenićeš ih iako ti nisu poznata njihova latinska imena. Kad su ti
mišići u pokretu, pogled na njih može biti dovoljna naknada za sve ostale nedostatke.

 Ispod bedra su kolena koja su retko privlačna i često prouzrokuju čudne,
neočekivane zvukove. Kao da nešto pucketa ili iskače iz svog mesta. To se često
događa muškarcima određene dobi koji su se bavili sportom i može biti povod za
dugačke, dosadne diskusije o hrskavici, uljima za masažu i slavnim nogometašima
čije su karijere bile uništene čestim povredama kolena. Kod nekih muškaraca njihove
čašice na kolenima često iskaču iz zgloba. Oni očekuju da ih ti vratiš natrag na svoje
mesto, a da se pri tome ne onesvestiš.

  Kost u kolenu je povezana s potkolenicom, koja se latinski zove tibia. Potkolenice
potpuno odraslog čoveka ne bi smele biti pokrivene krastama ili modricama. Naravno
 ukoliko te povrede nisu nastale za vreme veranja po stenama, splavarenja po belim
vodama ili puzanja pred tobom moleći te za milost, oproštenje ili makar još jednu šansu.

 Nožni bi zglobovi trebali biti snažni i čvrstih kostiju. Muškarci čiji nožni zglobovi
nisu takvi, imaju sklonost da se posluže tom malom slabošću kao izgovorom za
izbegavanje svih fizičkih aktivnosti uključujući klizanje, šetnju po mesečini, iznošenje
smeća i šišanje trave.

Pod uglom od 90 stupnjeva na gležnjeve su pričvršćena stopala. Ona ti se ili sviđaju
ili ne. Nakon godina zapuštenosti i zlostavljanja, stopala nekih muškaraca dekorirana
 su žuljevima, zadebljanjima i kurjim očima. Stopalo se sastoji od dvadeset i šest
malih kostiju i kod nekih muškaraca sve su te kosti odreda deformisane i kvrgave.
Nokti su često žuti i tako čvornati da ih je nemoguće rezati normalnim načinom. Neki
 su muškarci osetljivi i nisu uspeli pošteno poštucati nokte na nožnim prstima zadnjih
 dvadeset godina. Njihovi prsti su često dlakavi, drugi prst je duži od palca, a mali je
prst deformirana škrba koja sliči mrtvom pužu balavcu. Muškarci s ružnim
 stopalima nemaju pravo očekivati da ćeš ti ta stopala masirati, ljubiti ili lizati.
Muškarci s ružnim stopalima moraju potrošiti mnogo novaca na cipele i čarape koje
 bi u principu trebali skidati samo po mraku.

III.

 Kad se već toliko uzbuđenja događa s prednje strane, može biti smirujuće promatrati
 muška tela otpozada.

 Gledano iz tog ugla, možete videti zatiljak u najboljem svetlu. Slično ručnom zglobu,
 zatiljak zrači osetljivošću i ranjivošću. U tome i leži njegova moć. Najbolje ga je
posmatrati onako slučajno, kada nije ni svestan da ga posmatrate. Iznenadni pogled
na pahuljasti zatiljak muškog vrata sagnutog nad knjigom u žutom krugu svetlosti
lampe može prouzročiti napad ljubavi u tvom sentimentalnom grlu, u tvom zaprepaštenom srcu.

Sama leđa trebaju biti što manje dlakava. Muškarcima dlakavih leđa često je neugodno
zbog te neprikladne rutavosti i kad skidaju košulju obično se preterano ispričavaju.

 Leđa bez dlaka daju dovoljno mogućnosti za divljenje i istraživanje te velike
neprekidne površine kože. Jedan centimetar kože sadrži 8 miliona ćelija, 300
žlezda znojnica, 65 dlaka, 6 metara krvnih žila i 20 miliona mikroskopskih grinja.
Koža, najveći deo ljudskog tela, kod prosečnog muškarca pokriva teren od sedam
kvadratnih metara i teži pet kila. Da bi potvrdili tu informaciju, kožu bi trebali
skinuti i onda je izmeriti.
To nije posao za amatere jer je procedura neregularna i šanse da sve to uredno vratiš
natrag na svoje mesto gotovo su nikakve. Bolje bi bilo da u sve to samo slepo veruješ,
 isto onako kako si godinama slepo verovala da su muškarci snažniji, hrabriji, manje emocionalni, racionalniji, bolji u matematici i da im svi tehnički poslovi prirodno idu
od ruke.

 Poželjno je da koža bude glatka i relativno bez mana. Nemoj zaboraviti da je
 muškarčeva koža deblja od ženske. Sada ti je sigurno puno toga jasnije.

 Na samoj sredini leđa nalazi se kralježnica sa svojih dvadeset i šest kralježaka, od
kojih najveći izgledaju kao zglobovi na prstima, a najmanji kao grašak. Sa svake
strane kralježnice je latissimus dorsi, najveći mišić u ljudskom telu. To je mesto gde,
ako uporno posmatraš, možeš uhvatiti trenutak legendarnog trzaja leđnog mišića.
Na dnu kralježnice su često dve veće rupice koje uvek pozivaju na osmeh ili prijateljski poljubac.

 Svi muškarci vole da im se masiraju leđa. To nije neugodno ni za koju stranu, ali
nemoj pri tome zaboraviti da ako to učiniš jedanput on će očekivati da to radiš celo
 vreme. Pre nego što ponudiš taj servis na redovnoj bazi, osiguraj se da je on spreman
 na reciprocitet barem jedanput nedeljno.

 Leđa bi se prirodno trebala sužavati prema struku. Muškarci bez struka još uvek mogu
 biti dobro društvo, ali je za vreme šetnje nešto teže obaviti svoju ruku oko njegovog
struka. Čak i muškarci s uskim strukom ponekad imaju na tom mestu naslage sala koje
 sa simpatijom nazivamo ljubavnim kvakama. To ne mora uvek biti neprivlačno, a
u situacijama koje traže čvršći stisak, to može biti čak korisno. Muškarci s vrlo uskim s
trukom i vrlo širokim ramenima će ti  ići na živce jer se uvek prave važni.

 Zovite ga kako hoćete, ali kad se gleda straga, muško dupe je najčešći fokus pažnje.
Mozda je to i jedini razlog što čini gledanje profesionalnih sportova podnošljivim.
Gluteus maximus je najsnažniji mišić u telu i kao takav zaslužuje puni respekt.
Dupence nadalje mora biti potpuno bez dlaka i bez prištića. Ne sme biti ni vrećasto
ni pljosnato, a ne sme ni previše stršiti. Muškarci bez dupeta imaju problema sa
spadanjem hlača. Bez obzira na njegovu veličinu, prorez na dupetu ne sme biti vidljiv
 iznad gornjeg ruba hlača. Ovaj uvređujući spektakl možeš videti u slučaju vodoinstalatera
kad kleči u tvojoj kuhinji i popravlja cevi ispod sudopera. Također na parkiralištima
kod muževa i tatica dok se saginju da stave špeceraj u gepek.

 Činjenica je da mnogi muškarci izgledaju bolje u odeći.
To nije karakteristika samo muškaraca. Ta se činjenica odnosi i na žene, samo s
tom razlikom da žene uglavnom to shvaćaju, a muškarci ne.

IV.

Kruna muškog tela, nešto poput zvezde na vrhu božićnog drvca je, naravno, glava.
Glave nekih muškaraca nisu u skladu s njihovim telima. Neki mali, mršavi muškarci
imaju velike, debele glave. Dok drugi, mišićavi i visoki, imaju male glave koje se
uvek pomalo njišu. Neki muškarci lepih tela imaju ružne glave i obratno. Problemi
koji nastaju iz takvog nesklada uglavnom su samo estetske naravi.

 Osnovna baza glave je lobanja. Ona se sastoji od dvadeset dva velikih i malih kostiju
koje bi trebale biti uredno spojene bez previše kvrga ili brežuljaka. To je od posebne
važnosti za ćelavce ili za one koji su iznenadno dobili neodoljivu želju da ošišaju glavu.

 Unutar glave se nalazi nekoliko zanimljivih, ali potencijalno problematičnih stvari.
Svakako nisu nevažne oči, koje bi trebale biti sjajne i tople, prepune obećanja i muškosti.
 Oči nekih muškaraca su iskričave. Možeš se utešiti podatkom da posle smrti sve oči
 promene boju i obično postaju mutne zeleno-smeđe boje.

 Iz ušiju nekih muškaraca rastu dlake u neurednim snopićima. To možeš uzeti kao
razlog zašto muškarac ne čuje niti polovinu onog šta mu govoriš: njegove su uši
začepljene dlakom. Ali je činjenica da muškarčev sluh nije izoštren kao ženin. To
objašnjava zašto on nikad ne čuje kad zvoni telefon, laje pas ili kad se beba rasplače
usred noći.

 Nos ne sme biti tako velik da se osećaš ponukana ponuditi mu adresu plastičnog
hirurga. Ne sme biti crven i pun kvrga ili upadljivo iskrivljen zbog toga što je bio
slomljen sedamnaest puta. Nos s nekima od tih ili čak svim svojstvima čista je parodija
 nosa i ne može ga se uzeti za ozbiljno. Nos mora dobro funkcionisati sam od sebe, a
 ne da mu je svaki čas potrebno uštrcavati kapljice. Ili da neprekidno trubi u maramicu.
 Mora funkcionisati potiho, bez da na sebe navlači nepotrebnu pažnju. Muškarci koji
glasno dišu ići će ti toliko na živce da će ti čak biti teško sedeti s njima u istoj sobi.
Muškarce koji hrču treba uljudno obavestiti da sada postoje hirurški zahvati koji će
ispraviti problem.

 Ispod nosa su usta, mesto gde se događa puno toga zanimljivog. Količinu sline u
ustima uvek bi trebalo kontrolisati. Muškarce koji sline i bale ne možeš izvesti među
ljude. Usne bi trebale biti mekane, vlažne i ne večno ispucane. Nije potrebno da zubi
budu savršeni i beli kao biseri, ali bi svi trebali biti na broju, u najmanju ruku oni prednji.
Jezik mora biti okretan i ne prevelik. Ne bi smeo izgledati kao da sam od sebe mlatara
okolo. Nikad nemoj gledati jezik odozdola jer je ta strana jezika, jednako kao i kod
žena, prilično odvratna. Mišići jezika pričvršćeni su za jezičnu kost formiranu u
obliku potkove i to je jedina kost u telu koja ne dodiruje drugu kost.

 Što čini jednu mušku glavu privlačnom, a drugu ne, ostaje zagonetka. Tu se radi o
nečemu puno više nego samo kvaliteti i rasporedu obeležja.

Zašto ti klecaju kolena samo od jednog pogleda na muškarca na suprotnoj strani sobe
 pune ljudi, dok te s druge strane pogled sasvim zgodnog muškarca ostavlja potpuno
 hladnom, to je jedna od nerešenih misterija života, nešto poput Bermudskog trokuta
ili nestanka Amelije Earhart.

 Isto se odnosi i na mozak. On te, kao i muško srce, može naizmence zaneti, zastrašiti
ili razljutiti. Jednako kao i srce, mozak je potpuno nedokučiv. Nakon što si završila
s podobnim ispitivanjem površnih karakteristika muškog tela moraćeš se na kraju
suočiti s mozgom. Ne možeš to večno odgađati.

 Muški mozak, kao i ženski, nije naizgled bog zna šta. Sjajeća, uvrnuta hrpa sive tvari
kroz koju prolaze crvene arterije i plave vene.

Od rođenja do punoljetnosti mozak se poveća tri puta. Muški mozak je otprilike veličine
 dve šake, a teži tri funte. Prema zabeleženim podacima najteži je mozak težio 2,5
kile i pripadao je tridesetgodišnjem muškarcu. Najlakši je mozak težio otprilike jednu
kilu i pripadao je tridesetjednogodišnjoj ženi. Ukoliko neki muškarac pokuša u tome
videti nešto simbolično, podseti ga da nema uzajamnog odnosa između veličine mozga
 i inteligencije. Objasni mu da iako je muški mozak teži od ženskog za 10 posto, ženski
mozak sadrži 11 posto više moždanih ćelija. Dovod krvi u muški mozak u fazi
razmišljanja manji je u poređenju sa ženskim. U svakom slučaju, neki muškarci ne
razmišljaju mozgovima.

 Kapacitet ljudskog mozga je neki broj iza kojeg sledi 6,5 miliona nula – broj koji je
tako velik da bi ga se moglo rastegnuti više od trinaest puta od zemlje do meseca i
natrag. Pošto mozak nema živaca, može ga se zapaliti, smrznuti, udariti ili iseckati,
 a da on to uopste ne oseti.

Svakog dana umire između 30.000 i 50.000 moždanih ćelija i one se ne regenerišu,
nego ih pojedu i probave druge ćelije. Kako muškarci stare, njihovi mozgovi propadaju
 dva ili tri puta brže nego mozgovi žena. Iako je ta činjenica bila dokumentovana tek
nedavno, teško da će nas to začuditi.

 Na nesreću, ne možeš ništa saznati o muškarčevom mozgu time da promatraš njegovo
 telo. Kad izbliza promatraš tela muškaraca moraš se prisetiti da ono što vidiš apsolutno
 nema nikakve veze s onim što ćeš dobiti.

 Mozak nastavlja slati signale čak i do trideset i sedam sati nakon smrti. Moždani valovi,
oni posle smrti i oni pre, nešto su poput vetra: u stvari ne možeš ih videti, možeš samo
osetiti njihov efekat. Zamisli dašak toplog povetarca iznad mirisne livade pune poljskog
 cveća kako se nežno poigrava s tvojom kosom i lagano je podiže s tvog vrata. Onda
zamisli tornado kako zgrće sadržaj tvog srca i razdire ga na komadiće a zatim te
komadiće razbacuje na sve četiri strane sveta.

  Moždani valovi su vrsta električne struje. Zamisli ugodnu sobu predveče, bazene
žute svetlosti od lampe i zvuk tihe muzike u zraku.

Onda zamisli kako si stavila prst u utičnicu.

  

S engleskoga preveli Višnja Brčić i Goran Simić

izvor

DOSTOJANSTVO ŽENE U ISLAMU

UMESTO ZAKLJUČKA

Kur’anski principi ravnopravnosti žene i muškarca
još nisu deo rodnih politika u većini muslimanskih
zemalja. Umesto rodne ravnopravnosti, islamistički
orijentisane vlade i režimi zagovaraju i održavaju rodnu
segregaciju s komplementarnim rodnim odnosima.
S obzirom na to da ljudska prava nisu vlasništvo i
prerogativ ijedne kulture, naroda i pojedinca, Musawah
globalni pokret za ravnopravnost i jednakost u muslimanskim
porodicama koji okuplja žene iz 48 muslimanskih
zemalja – otvoreno poziva na bitne reforme porodičnih  zakona
u muslimanskim zemljama uz konstatacije:
-Žene i porodični  zakoni koriste se za političku mobilizaciju,
što je nedopustivo. Jedan element politizacije odnosi
se i na zloporabu tumačenja islamskog zakona, za koji
države tvrde da je božanskog porekla i nepromenljiv.
Međutim, reforme su se uvek događale za dobrobit društva
i porodica te nije tačno da se zakoni ne mogu menjati.
-Promena konteksta življenja zahteva i promene u
bračnim i porodičnim odnosima u muslimanskim zemljama.
-Većina današnjih porodičnih zakona i dalje je utemeljena
na klasičnim tumačenjima šeri’ata, koja su kreirana
za potpuno drugo vreme, kontekste i izazove.

Zilka Spahić-Šiljak,

Dostojanstvo osobe u religijskim se tradicijama različito definisalo i bilo je uslovljeno različitim društveno-političkim i kulturološkim kontekstima u kojima su ljudi kreirali svoju religijsku misao i praksu. U islamskoj tradiciji žena i muškarac ontološki su oduvek smatrani jednakima u dostojanstvu s jednakim darovima od Boga: duša (dio božanskog), razum i slobodna volja – na čemu se temelje dostojanstvo i integritet osobe. Međutim, na društvenom nivou dostojanstvo osobe žene i muškarca različito je shvaćano i tumačeno.
U Kur’anu se za čoveka upotrebljava arapski pojam insan koji u sebi supsumira i ženu i muškarca te, kako Amina Wadud zaključuje, ne postoji primordijalna razlika između muškaraca i žena u vezi
s duhovnim potencijalom osobe: “(...) Stoga, kakve god druge razlike da postoje između muškaraca i žena, one ne mogu upućivati na urođenu vrednost jer bi u suprotnom slobodna volja bila beznačajna.”
Ipak, klasična teološko-pravna misao pokazuje da se dostojanstvo žene i muškarca različito definiralo i to ponajviše na temelju bioloških razlika i poistovećivanja žene s prirodom, a muškarca s kulturom.
Ono što se posebno naglašavalo u darovima koje je čovek dobio od Boga jest sloboda izbora koja čoveka odvaja od ostatka stvorenog sveta jer samo čovjk može da menja svoj položaj i stanje te kao razumom obdareno biće snosi odgovornost za svoje postupke. Istorija svedoči o tome da ženama, kao primordijalno jednakim bićima s muškarcima, nije uvek bilo dopušteno da
uživaju puninu svoga dostojanstva, da biraju i odlučuju o svome životu i menjaju svoje stanje. Razlog je tome, kako irački filozof i pravnik modernističke orijentacije Khadduri navodi:
Ljudska prava u islamu, kako je to propisano božanskim zakonom (šeri’at), povlastica su osoba koje imaju puni pravni kapacitet. A osobom punoga pravnoga kapaciteta smatra se osoba koja je punoletna, slobodna i musliman
Iako ne postoji nikakav religijski argument da se ženi ospori puni pravni kapacitet, to se događalo i prava žene limitirana su na određena područja delovanja i uloge prikladne za ta područja. Abdullahi An-Na’im u svojoj analizi muslimanskih pravnih sistema  zaključuje da su nemuslimani,
robovi i žene drukčije tretirani i da ne uživaju jednaka prava kao muškarac musliman.

Iako postoje kur’anski principi o poštovanju prava i dostojanstva svake osobe (Kur’an, 16:90), zabrana izrugivanja i omalovažavanja žena i muškaraca (Kur’an, 49:11), principi o jednakoj odgovornosti svake osobe te zabrana poslanika Muhammeda o ponižavanju ljudi, ekskluzivistička
patrijarhalna tumačenja islamskih izvora vere reducirala su dostojanstvo žena, nemuslimana i robova, osporavajući im jednaka prava i slobode.
Redukciji dostojanstva žene pridonosilo je i insistiranje na rodnoj segregaciji koje su muslimani nasledili i usvajali od drugih kultura. Time je, kako objašnjava Fatima Mernissi, kosmičko i univerzalno načelo islama reducirano na teritorijalni princip -muškog i ženskog teritorija.

Na žalost, i danas se na takvoj rodnoj arhitekturi insistira kada se želi skrenuti pozornost na “islamski” način življenja: Prevladavajuća rodna arhitektura srednjeg vika je
kanonizovna i pravno regulisana, pa se i danas u različitim muslimanskim grupama mogu čuti mišljenja kako je “islamski” i jedino ispravno, živeti prema principu rodne segregacije – ”odvojeni, a jednaki”. Na primerima rasne diskriminacije i aparthejda pokazalo se da to ne funkcioniše, i da odvojenost najčešće znači i isključenost, posebno na mestima odlučivanja i moći, a isključenost omogućava lakšu kontrolu, manipulaciju i diskriminaciju.

 

Diskriminacija na temelju spola jedna je od najrasprostranjenijih
vrsta diskriminacije u muslimanskom svetu.
Musliman se i dalje može oženiti nemuslimankom, a muslimanka
se ne može udati za nemuslimana; muslimanu
se dopušta imati do četiri žene; muškarac ima više prava u
slučaju razvoda braka; nasleđuje dvostruko više od žene;
njegovo svedočenje vredi više od svedočenja žene i žena
se obvezuje na islamski kôd odevanja.Takvo stanje u rezervama
na CEDAW i druge međunarodne dokumente o ljudskim pravima muslimanske
zemlje pokušavaju opravdati kulturno relativističkim argumentima,
uz objašnjenje da je nemoguće pomiriti sekularni
i islamski koncept ljudskih prava. Širin Ebadi, prva
muslimanska nobelovka, koja je preživjla diskriminaciju
u Iranu nakon islamske revolucije 1979. godine,
o tome kaže:
Ideja kulturnog relativizma nije ništa drugo nego
izgovor za kršenje ljudskih prava. Ljudska su prava
plod različitih civilizacija. (...) Oni koji se pozivaju na
kulturni relativizam zapravo ga koriste kao izgovor
za kršenje ljudskih prava i da stave masku kulture na
lice onoga što rade. (...) Ljudska prava su univerzalni
standardi. To je komponenta svake religije i svake civilizacije

Kulturni relativisti insistiraju na primatu kolektivnih
prava u odnosu na individualna iako prema delu klasičnih
i savremenih tumačenja šeri’ata prednost imaju ljudska
prava u odnosu na božanska jer, kako ističe Abou El-Fadl,
ljudi trebaju imati svoja prava na zemlji, dok Bog ostvarivanje
svojih prava može odgoditi do sudnjeg dana.

U pokušaju pomirenja sekularne i religijske perspektive ljudskih
prava, Jack Donelly na kulturnorelativističke
argumente odgovara da je važno priznati kulturne
različitosti i specifičnosti, ali to ne može biti isključivo
utemeljenje ljudskih prava – kako zahtevaju radikalni
kulturni relativisti, kao što je neprihvatljivo ne uzimati u
obzir kulturu kao izvor moralnih prava – kako zahtevaju
radikalni univerzalisti.
Abdullahi an-Na’im nastoji učiniti isto, ali prigovara
i univerzalistima i kulturnim relativistima na isključivosti
i nedovoljnoj senzibilnosti u iznošenju argumenata.
Stoga predlaže istraživanje mogućnosti reinterpretacije i
rekonstrukcije kultura kroz “unutarnji kulturni diskurs i
transkulturni dijalog” To bi značilo otvaranje platformi
za dijalog i međusobno razumevanje u svim područjima
života, kako bi se u tom procesu saznavanja,učenja
zrenja i evolucije kulturnih tradicija došlo do pravilnijeg
 razumijevanja koncepata individualnih i kolektivnih
prava koje zagovaraju univerzalisti i kulturni relativisti.
To je jedini način da se nadiđu dijametralno
suprotni stavovi i isključivosti, što u najvećoj mjeri
pogađa žene.
An-Na’im također smatra kako je uprkos velikim reformama
porodičnih zakona u muslimanskom svetu tokom
20. veka, diskriminacija žena i dalje prisutna. Jedini
način da se to prevlada jest sistemska reforma tumačenja
šeri’atskog prava i naglašavanje univerzalističkih poruka
Objave Kur’ana iz Mekke, a ne ekskluzivističkih poruka
objavljenih u Medini.
Takav je zahtev većini muslimana/ki i dalje neprihvatljiv, pa čak i
blasfemičan, jer se zanemaruju poruke jednog dela Objave
Kur’ana. Alternativa za savremene egzegete/kinje nije
zanemarivanje medinskog dela Objave, nego tumačenje
Kur’ana uzimajući u obzir kontekst u kojem je Kur’an
objavljen, gramatičku kompoziciju teksta i celokupnost
teksta, odnosno svetonazor koji tekst promoviše.

RODNE TEORIJE U ISLAMSKOJ TRADICIJI


O rodnim se teorijama nije mnogo pisalo, niti se o tome posebno elaboriralo u muslimanskoj literaturi. Ipak, ako se pogleda na koji su način definisani rodna politika i odnosi između polova u klasičnom razdoblju islamske misli, pa i danas, moguće je napraviti nekoliko podela, ali se načelno može govoriti o tri prevladavajuće rodne teorije: teorija podređenosti, teorija komplementarnosti, teorija egalitarnosti.

Da bi se uopšte razmatralo ovo pitanje, potrebno je poznavati društveno-političke i istorijske okolnosti nastanka kanonskih dela islamske teološko-pravne misli i uzeti u obzir činjenicu da je teološka antropologija žene bila pod snažnim uticajem judeo-kršćanskoga religijskog nasleđa, kao i grčke filozofske misli, koju su prevodili Arapi i posredovali je drugim kulturama. Aristotelovsko
utemeljenje rodne dihotomije odrazilo se i na definisanje muške i ženske prirode i osobina, pa se intelektualno i duhovno uglavnom poistovećivalo s muškarcem, a emotivno i materijalno sa ženom. To je uvelike odredilo način definisanja ženine prirode i karaktera te, konsekventno tome, i njenih uloga u porodici i društvu (Ullmann, 1978.; Rosenthal, 1975.; Rahman, 1987.).
Ova je rodna teorija utemeljena na hijerarhijskim i patrijarhalnim tumačenjima Kur’ana i prakse poslanika Muhammeda a.s (sunna) dodeljujući ženi drugorazredni položaj i mesto u društvu. Opravdanje se nalazilo u samom činu stvaranja žene, koje je impliciralo specifičnu žensku narav i mušku narav, iako se u Kur’anu ne definiše muška i ženska narav, niti se govori o stvaranju žene od
krivog rebra.
U Kur’anu se u nekoliko poglavlja govori o stvaranju prvog čoveka – adema, koji je u tumačenjima i prevodima postao vlastito ime Adem (Kur’an, 7:11–25; 2:30– 38). Muslimanski su egzegeti, međutim, da bi objasnili kur’anske poruke, koristili i druge izvore vere (hadis), ali i judeo-hrišćanske predaje (israilijat) te arapsko književno i filozofsko nasleđe. Na temelju tih izvora, a posebno predaja
(hadis), koje se pripisuju poslaniku Muhammedu, da je žena stvorena od krivog rebra i to od onog najzakrivljenijeg dela, zbog čega treba biti pažljiv i nežan prema ženi, Zemljanin – adem postaje muškarac– Adem. Iz toga dalje sledi da je Adem – muškarac– namesnik Božji (halifa) na Zemlji, a ne adem – čovek,te da Adem – muškarac imenuje stvari i pokazuje melecima (anđelima) dar koji ima čovek u odnosu na ostala stvorenja.

Feminističke teologinje govorile su o tome da onaj ko imenuje ima moć da upravlja – vlada i da određuje norme ponašanja imenovanim. Zbog toga Elizabeth S. Fiorenza naglašava važnost “rekonceptualizacije intelektualnog okvira na takav način da postane istinski inkluzivan
za žene kao subjekte ljudskog akademskog rada i znanja.” (Shussler-Fiorenza, 1996., 5)

Iako su klasični komentatori Kur’ana, poput Taberija,Zamahšerija
i dr., kreirali hijerarhijsku sliku stvaranja,veliki komentator Fahrudin
al-Razi smatrao je da je Bogstvorio jednu osobu (nafs), pa onda muškarca
i ženu, kakoje to opisano u Kur’anu: “On vas je stvorio od jedne osobe
(nafs al-vahidah), a onda je od nje stvorio njen par.”(Kur’an, 39:6).
Na osnovu ovog hadisa,ali i judeo-hrišćanskih predaja (israilijat)
o stvaranju žene i muškarca od rebra, kreirana je definicija ženske
prirode – osetljiva, emotivna, krhka, povodljiva – “zbog čega se
preporučuje lep i pažljiv odnos prema njoj, ali i kontrola žene
utemeljena na toj istoj osetljivoj prirodi”

Nezavisno o egalitarnim kur’anskim kazivanjima ostvaranju čoveka
od jedne osobe u teološkoj antropologijižene, prevladala su tumačenja
o drugostvorenosti žene:Drugostvorenost ne bi bila problematična da
iza krivogrebra nije izrastala krivnja žene, drugorazrednost,
manjkavost, slabost i fizička i psihička, povodljivost,neracionalnost,
telesnost, strast – zbog čega je ženutrebalo kontrolisati i nadzirati.
A da bi se to provelo upraksi onda je trebalo doneti takve zakone koji će
 “u ime Boga” ograničavati dostojanstvo i slobodu žene

Feministička teologinja Riffat Hassan obrazlaže da jedrugostvorenost,
još ako se izvodi od krivog rebra, najčešćeimplicirala podređenost i
drugorazrednost na društvenomplanu.Takva su tumačenja pridonela
tome da se žena definisala isključivo u odnosu na muškarca: da bude
poslušna i verna, da trpi, da ne govori mnogo, da ne radi ništa mimo
volje svoga muža, da služi i podređuje sebe i svoje interese deci, mužu
i drugima,da čuva moral (obraz) i autoritet svoga muža, porodice
i društva. Tako postavljeni rodni odnosi omogućavaju kontrolu žene,
manipulaciju i iskorištavanje, jer se u ime Boga žena reducira ne nedoraslog
čoveka kojem treba nadzor i vodstvo muškarca umesto ravnopravnoga
partnerskog odnosa

Teorija komplementarnosti

U 19. i 20. veku s reformatorskim idejama koje se javljaju u muslimanskim
zemljama dolazi do potiskivanja teorije podređenosti i snažnijeg promovisanja
teorije komplementarnosti i dopunjavanja polova. Teorija podređenosti opstala
je i danas se promoviše u nekim zajednicama.

Zagovornici teorije komplementarnosti na temelju biološkihrazlika polova
definišu tipičnu mušku i ženskunarav, psihičke i kognitivne osobine imanentne
 i jednom i drugom polu. Insistira se na različitostima koje samoputem suradnje
i dopunjavanja žene i muškarca u zadanim društvenim okvirima kreiraju ravnotežu
 i celovitost ljudskog bića. Posebno se naglašavalo da je bračna zajednica
najpoželjniji i najvažniji okvir u kojem dva spola ostvaruju svoju istinsku celovitost.
Majčinstvo se posebno glorifikuje, kao i osobine koje prate tu ulogu: emotivnost,
 saosećanje i praštanje, što se prema današnjim maskulinim standardima političkog
života smatra velikim nedostatkom. Najvažnija uloga žene i dalje je bilo majčinstvo, ali
se ostavljala mogućnost bavljenja i drugim poslovima, pod određenim uslovima –
kada žena podigne decu i ima dovoljno vremena za društveno koristan rad.
Situacija danas nije značajno promenjena jer je u porodicama u kojima majke rade
obaveza odgajanja dece i brige o porodici i dalje njihova obaveza te nema redistribucije
obaveza u porodici između žene i muškarca. U literaturi koja tretira pitanjabraka
i porodice  ističe se kako je prihvatljivo za žene koje su hraniteljice  ili su podigle
decu da se angažuju za dobrobit zajednice, ali ponovno na poslovima “prikladnim
za ženu”. Prikladnost se tumači u smislu poslova koji su produžetak odgojno-
-obrazovnih i uslužnih poslova koje žena inače obavlja u porodici. Takva podela
poslova ponovno se opravdava prirodom i fizičkom konstitucijom žene koja je
predodređena za takvu vrstu poslova, a muškarac telesnom i umnom snagom
osigurava materijalno blagostanje i vodi porodicu.

Zagovornici komplementarne rodne politike pozivaju se na kur’anske ajete o ulogama majke i oca u kojima se naglašava važnost poštovanja majke koja nosi dete, rađa i doji ga, dok je obaveza oca da uzdržava obitelj (Kur’an,2:233). Kult majke izuzetno je snažan u patrijarhalnim kulturama i majka uživa velik autoritet, posebno kod sinova, pa i onda kad zasnuju vlastite porodicu. Autoritet majke
počiva na predajama poslanika Muhammeda: “Džennet (Raj) je pod majčinim nogama.” “Najviše prava nad ženom ima njen muž, a nad njenim mužem, njegova majka”. Na temelju takvih i sličnih
predaja nastavljena je polarizacija uloga žene i muškarca. Žene se tome nisu mnogo suprotstavljale jer im je takva struktura odnosa omogućavala da preko muževa i sinova u određenoj dobi ostvare moć u porodici, da postanu neformalno moćne.

Teorija komplementarnosti insistira na podjeli muških i ženskih uloga, i poslova proizašlih iz prirode jednog i  drugog spola, te time ograničava ženu na majčinstvo i kućne poslove. Iako se javne funkcije i ravnopravno učestvovanje žene i muškaraca u političkom životu striktno ne osporavaju, to implicitno uključuje apeliranje na savest žena o važnosti odgajanja potomstva: “Nikakvo društvo
niti njegove bogato opremljene institucije ne mogu mladom stvorenju pružiti onu toplinu koju mu je priroda osigurala u porodici, uz majku”.  Ženi se sugeriše da se opredeli za obavljanje onih
poslova koji su u vezi s majčinstvom i odgajanjem dece, a kad ispuni te dužnosti, “onda ‘ima pravo’ da se angažuje i u javnom životu.”


Teorija egalitarnosti

Teorija egalitarnosti postojala je i pre, kako u prvoj zajednici muslimana u Medini u 7. veku tako i tokom istorije, ali nije zaživela u patrijarhalnom okruženju muslimanskih zajednica. U odnosu na teoriju komplementarnosti, ta teorija posmatra i ženu i muškarca kao jednaka bića u punini dostojanstva njihove osobe i na ontološkoj i na društvenoj razini. Takve su ideje u početku nailazile na oštre kritike, ali su s vremenom prihvaćane i čak slavljene kao preteča feminističkog delovanja u muslimanskom svetu, kao što je slučaj s knjigama Kasima Amina Emancipacija žena i Nova žena.
Promotori teorije egalitarnosti posebnu su pozornost usmeravali na reformu islamskih zakona u području porodičnog i bračnog prava jer su bili diskriminatorski u odnosu na ženu . Jedan od načina da se to promeni zahtevao je i nove egzegetske napore, napose u teološkoj antropologiji žene.

Tumačenja o stvaranju čoveka temelje se na sledećem kur’anskom stavku: “On vas je stvorio od jedne osobe (nafs al-vahidah), a onda je od nje stvorio njen par” (Kur’an, 39:6). Zanimljivo je primetiti da se u bosanskohercegovačkim prevodima Kur’ana termin osoba (nafs al-vahidah) prevodi u muškom rodu te, prema tome, njegov par – žena. U savremenim se komentarima pokazuje da je nafs esencijalni neodvojiv deo svake osobe te da ta imenica nije polno diferencirana, nego generička.
A ako bi se inzistiralo na spolno diferenciranim imenicama, onda bi prema tom kur’anskom ajetu žena bila prvostvorena osoba (nafs), a muškarac njezin par, partner ili drug (zavdž)

Zagovornici teorije egalitarnosti naglašavaju da je u govorenju o rodnim odnosima važno uzeti u obzir tri kur’anska principa kao okvir razumevanja partnerstva žene i muškarca:
– namesništvo (halifa) žene i muškarca (Kur’an 2:30–31) koje je tumačeno i još se tumači kao prerogativ muškarca iako Bog koristi imenicu ženskog roda kada govori o nameri da stvori namesnika/cu na zemlji;
– prijateljstvo (evlija) žene i muškarca (Kur’an, 9:71) koji imaju obavezu promovir+sati dobro i sprečavati zlo;
– uspravnost i ravnoteža (taqwa) koja se priznaje kao jedini kriterij razlikovanja među ljudima (Kur’an, 49:13).

 

REZERVE NA CEDAW U MUSLIMANSKIM ZEMLJAMA

Kada se 1948. godine donosila Opšta deklaracija o temeljnim
ljudskim pravima i slobodama, verovalo se daće taj instrument
ljudskih prava biti dovoljno sveobuhvatan i uključujući te da neće
biti potrebno zasebno regulirati prava pojedinih skupina. Međutim,
vrlo je brzo postalo jasno da se moraju doneti nove konvencije, povelje,
deklaracije i rezolucije da bi se osnažila ravnopravnost polova u
zemljama potpisnicima Opšte deklaracije. Među najvažnijima za
ženska ljudska prava je CEDAW, poznatija kao Ženska konvencija.

Danas, više od 30 godina nakon donošenja CEDAW--a, 22 zemlje –
od Velike Britanije, Alžira, Egipta do Australije– još traže pravo
na stavljanje rezervi na određene članke te tako potkopavaju i
anuliraju važnost i svrhu tog dokumenta. Ipak, Yasmeen Hassan,
direktorica programa Equality Now sa sjedištem u New Yorku,
smatra da iako rezerve na CEDAW pogoršavaju provedbu normi ženskih
ljudskih prava, važno je to što takve zemlje imaju obavezu dostavljati
izveštaje o položaju žena, što daje mogućnosti za zagovaranje i
stvaranje pritiska da se stanje menja nabolje.

Određen broj muslimanskih zemalja ratificirao je CEDAW, ali je stavio
 rezerve na pojedine članke. Opravdanje za to nalaze u neusklađenosti
pojedinih članaka CEDAW- a s oporodičnim zakonima muslimanskih
zemalja koji su utemeljeni na propisima islamskog prava (šeri’at). Stoga
se najviše rezervi i komentara odnosi na čl. 2., 9., 15., 16., 29. Iako ne treba
praviti generalizacije o ženama, rodnim pitanjima, majčinstvu i drugim temama,
kako naglašava Susan Okin ipak postoje prava koja se odnose na sve ljude,
i uskraćivanje temeljnih ljudskih prava ne može se opravdavati kulturnim,
religijskim ili nekim drugim normama.
Odbor CEDAW-a posebno se bavio analizom rezervi na čl. 2. i 16. Konvencije
jer su to ključni članci koji sadrže bit poruke same Konvencije. Ta se poruka
 odnosi na zabranu diskriminacije te porodični i bračni život, u kojem su
žene i najviše diskriminisane jer su kulturološke i religijske norme najsnažnije
upravo u tim područjima života i jer se kontrola nad ženama i dalje nastoji
održati u njima.

 

Jednako pravo na sklapanje braka i izbor bračnog partnera

Pojedini muslimanski intelektualci kao Sultanhossein Tabandeh
nastoje opravdati rezervu na čl. 16. tvrdnjama da je on u potpunoj
suprotnosti s islamskim zakonom jer muškarac i žena nisu jednaki
 i ne mogu imati jednake dužnosti i obaveze. Za Tabandeha,
obaveza je žene poslušnost mužu, briga o njegovoj imovini i obitelji,
 a tvrdi i da ženi nije mesto u politici. Abu ’Ala al-Mawdudi na istom
 tragu osporava ravnopravnost žene i muškaraca u braku, naglašavajući
važnost čednosti za ženu, koja se može očuvati samo tako što će žena
biti pokrivena i odvojena od muškaraca, a međunarodne konvencije
 i zapadna kultura zagovaraju suprotno.

Osporavanje jednakih prava žene i muškarca u braku dobar je izgovor
za neprovođenje međunarodnih normi ljudskih prava jer u praksi se
jasno pokazuje da je reč o diskriminaciji, isključenju i nejednakim
 mogućnostima za žene i muškarce te dvostrukim i pravnim i moralnim
merilima rodne politike koju uređuju i kontrolišu muškarci.Muslimanske
zemlje u objašnjenju rezervi na čl. 16. kažu da je on u suprotnosti s
postulatima islamskog braka u kom suprug ima obavezu uzdržavanja
supruge i porodice, a ona svojom imovinom raspolaže samostalno. Ipak,
njezino pravo na razvod ograničeno je i u nadležnosti je suda,
dok pravo muškarca na razvod nije ograničeno i on se može razvesti
od žene i bez odlaska na sud.
U klasičnom islamskom pravu pitanje slobode žene uizboru bračnog
druga različito je definisano i tumačeno.Četiri kanonske pravne škole
 islama – šafijska, malikijska, hanmbelijska i hanefijska – zavisno o
društvenom kontekstu u kojem su razvijane, nudile su i različita tumačenja.
Treba imati na umu da su pravila i norme udaje i ženidbešto su vjedile
 u kulturama s kojima su se muslimani susretali i  te kako uticali na
formiranje mišljenja i pravila koja su postala sastavni deo klasičnog
islamskog prava.
Hanefijska pravna škola, jedna od najrasprostranjenijih i danas, a koju
 slede i muslimani Balkana, Turske, Magreba i drugih zemalja, smatrala
 je da je punoletna žena slobodna da izabere bračnog partnera bez nadzora i
odobrenja oca ili skrbnika (wali), ali da se pridržava pravila o približno
istom društvenom, obrazovnom i materijalnom statusu . Ostale tri škole
smatraju da je saglasnost skrbnika važna i da žena ne može sklopiti brak
ako ne dobije tu saglasnost. Kao argument koriste kur’anski stav (Kur’an, 2:232)
u kojem Bog upozorava muškarce da ne sprečavaju žene da se udaju
ako su dale svoj pristanak i izabrale partnera, što prema njihovom mišljenju
indicira da skrbnik daje konačnu suglasnost za brak. Takve odredbe
danas pogoduju kulturološkim praksama ugovorenih brakova,
prisilnih brakova i poligamnih brakova. Zbog toga se u savremenoj
islamskoj teološko-pravnoj misli u delima.....osuđuju patrijarhalna
tumačenja islama koja nisu kontekstualizovana i koja ne promovišu
univerzalne principe pravde, milosrđa te individualnih prava i
odgovornosti utisnutih u poruku Kur’ana.


Brak i razvod braka

U klasičnom islamskom pravu žena i muškarac imaju podeljene i dodeljene uloge u braku. Muškarac ima obavezu uzdržavanja porodice (Kur’an, 2–233), a žena zbog toga nasleđuje upola manje porodične imovine (Kur’an,4:11). Prevladavajuća tumačenja Kur’ana i prakse poslanika
Muhammeda (Sunna) delegirala su muškarca kao glavu porodice te mu žena duguje poslušnost (ta’ah) i seksualne odnose. Muškarac u braku uživa više prava i ima više obaveza: ima pravo oženiti sa (do) četiri žene (to je i danas zakonska mogućnost u svim muslimanskim zemljama osim Tunisa i Maroka), može se oženiti nemuslimankom (Židovkom i kršćankom), može se razvesti bez obrazloženja, ima veća prava u skrbništvu nad decom, nasleđuje više od žene. Muslimanski su pravnici različito tumačili prava i obaveze žene u braku, zavisno o kulturološkom kontekstu
u kojem su pravne škole nastajale i razvijale svoja pravila. Hanefijska pravna škola, npr. imala je stav da je ženina obaveza obavljati kućne poslove, dok su preostale tri škole zaključile da je jedina obaveza žene biti dostupna za seksualne odnose svome suprugu, a da on treba osigurati
i kućnu pomoćnicu i dojilju za decu . Klasična i savremena tumačenja islamskog zakona priznaju pravo ženi na seksualne odnose, ali je to prema klasičnim tumačenjima važno zbog izbegavanja nereda ( fitna), a prema savremenim tumačenjima zbog važnosti seksualnog užitka i orgazma, neovisno o prokreaciji.
Iako je brak u islamu građanski ugovor s dimenzijom svetosti, razvod je dopušten kao manje zlo
nego život u svađi i nespokoju. Razvod braka je “najmrže dopušteno delo” (hadis), ali je prakticiran i dopušten kada supružnici ne mogu živeti u ljubavi slozi i kada ne nalaze smiraj (Kur’an, 2:226–232, 4:35). Međutim, zbog strogo podeljenih uloga žena i muškaraca u braku i porodici, muškarac je bio povlašteniji u dobivanju razvoda jer nije morao obrazlagati razloge za razvod i mogao je to učiniti
izvan suda. Žena je pak morala otići na sud i obrazložiti razloge zbog kojih traži razvod. Muslimanski pravnici to opravdavaju činjenicom da je muškarac obavezan platiti mehr (Kur’an 4:4), ugovorenu bračnu svotu u slučaju razvoda, što bi trebalo pokriti troškove jednogodišnjeg uzdržavanja dok žena ponovno ne organizuje svoj život.


Reforme porodičnih  zakona u muslimanskim zemljama osigurale su veću dostupnost razvodu braka, proširujući
listu razloga zbog koji žena može zatražiti razvod i
limitirajući muškarca da se bez valjana razloga razvodi. U
Iranu su, npr.  uvedene novčane kazne za muškarce
koji nemaju valjan razlog za razvod braka. Tako postulirani
bračni odnosi i obaveze saglasni su podeli imovine
u islamskom pravu. Takav je poredak pre imao smisla,
ali s industrijalizacijom, koja je izazvala promene i u muslimanskim
porodicama, žene se zapošljavaju i financijskiuzdržavaju
porodicu zajedno s muškarcem, pa se postavilopitanje redefinisanja
prava i obaveza u braku u kojem muškarac više nema ulogu uzdržavatelja
Do danas su samo Tunis i Turska u celosti reformisali imovinsko-nasledno
pravo, dok u ostalim muslimanskim zemljama idalje žena
nasleđuje upola manje od muškarca jer se još slede klasična
 tumačenja u tim pitanjima.
To, dakako, danas stvara velike probleme, omogućujući
manipulaciju i ekonomski pritisak na žene. Primerice,
u Iranu danas, kad oko milijun žena udovica ili supruga
ratnih vojnih invalida ima status glave porodice, parlament
je u nekoliko navrata zahjevao izmene naslednog zakona
prema kojem bi te žene nasleđivale te bile merodavne
za svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Tek 2007. godine
tim je ženama priznato da raspolažu porodičnom imovinom
(Iranian Daily), a 2008. to je prošireno na sve žene, uz obrazloženje
da se na taj način omogućuje da polovina stanovništva
ravnopravno učestvuje u razvoju zemlje .

Žene u ruralnim krajevima i dalje nasleđuju po običajnom pravu,
a ne prema odredbama islamskog zakona (šeri’at), jer porodice
ne dopuštaju da se zemlja deli i prodaje. Takva praksa,
objašnjava Margot Badran, nije islamska i onemogućava
da žene dobiju svoj deo nasledstva. Žene u ruralnim područjima
dobijaju darove u zlatu i novcu, što ih čini manje ovisnima o muškarcu, pa je
stopa razvoda veća u ruralnim sredinama nego u gradskim
jer žene imaju veću ekonomsku nezavisnost i manje komplikacija
s podelom imovine.

CASANOVA, ljubav kao zanat

Don Žuan je poznat po tome što je spavao sa hiljade žena,dok je Kazanova imao 122,po njegovoj proceni.Kazanova je bio "probirač"  i odlučivao se za  "dobre", žene sa stilom ,dok je Don Žuan bio sa "svim što se pomera "


Žena je kao knjiga, koja se, bila dobra ili loša, mora najpre svideti naslovnim listom. Ako ta stranica nije zanimljiva, neće pobuditi želje za čitanjem, a ta je želja upravo tolika koliko je zanimanje što ga naslov potiče. Naslovni list kod žene ide odozgo do dole, baš kao kod knjige; pa tako i njene noge; koje zanimaju sve muškarce kojima su ukusi slični mojima, imaju istu privlačnost kao i oprema knjige. Međutim, većina ljubitelja ili premalo ili nikako ne pazi na ženske noge, baš kao što većina čitalaca ne mari za izdavača knjige. Stoga žene s pravom posvećuju toliku brigu licu, odeći i držanju, jer samo time mogu u onima koje priroda nije pri porodu obdarila slepoćom potaknuti radoznalost i želju da ih pročitaju. Ali kao što ljudi koji su pročitali mnogo knjiga požele na kraju nove, pa bile i loše, tako se i muškarac koji je upoznao mnogo krasnih žena na kraju zaželi ružnih, samo neka su nove.
Istina, lažno belilo koje sakriva stvarnost bode mu oči, ali njega mami strast koja je već postala porok, i šapuce mu hvala u prilog lažnog naslova. ‘Možda’, misli on u sebi, ‘knjiga i nije tako loša, možda joj cčk i ne treba tog smešnog spoljnog omotača.’ I on je tada počinje ovlaš prelistavati, ali on još nije okrenuo ni nekoliko stranica, a već se javlja otpor, jer živa knjiga želi da bude pročitana kako valja..i tako *legoman biva žrtvom koketarije, tog čudovišta što progoni sve one kojima je ljubav zanat.

Casanova

(*legoman – covek sa velikom strašcu za citanjem)

Misterija ženskog orgazma

Sonja Pavlović



Najpre, zašto žene imaju orgazam?
Pitanje zvuči u najmanju ruku čudno. Ženama može da izgleda i uvredljivo, čak seksistički. Sa aspekta nauke, međutim,sasvim je opravdano postaviti ga. Naime, poreklo i funkcija ženskog orgazma jedna je od najvećih zagonetki “nauke o seksu”.
Ako biste pitali biologe, rekli bi vam da ženski orgazam prktično nema nikakvu funkciju; nema biološkog opravdanja za njegovo postojanje. Danas dominantna naučna teorija o ženskom orgazmu kaže da je on naprosto nusprodukt muškog, na način na koji su bradavice na muškim grudima nusproizvod evolucije zajedničkih, ženskih i muških, razvojnih sistema. Evo šta to praktično znači.
Stvar sa muškim orgazmom je prilično očigledna. On neupitno spada u karakteristike koje biolozi nazivaju adaptacijama. To su osobine organizma koje pospešuju njegove izglede za preživljavanje i prokreaciju. Kako je muški orgazam praćen ejakulacijom, a kako je izbacivanje semena neophodno za oplodnju, nema dileme da orgazam muškarcu pospešuje izglede za reprodukciju. Osećaj zadovoljstva, koji je sastavni deo orgazma, praktično ima ulogu da ga podstakne na stupanje u seksualni odnos.
Zašto se isto ne može reći za ženski orgazam? Zašto ne možemo da kažemo da on ženu “ohrabruje” na stupanje u seksualni odnos i time pospešuje njene izglede da zatrudni i rodi?
Naučnici jesu nastojali da ženski orgazam objasne po analogiji s muškim. Predloženo je nekoliko interesantnih hipoteza. Prema jednoj, ženski orgazam doprinosi zbližavanju i učvršćivanju veze između žene i njenog seksualnog partnera, podiže izglede da ta veza postane trajna i time uvećava verovatnoću da će ona rezultirati zajedničkim potomstvom. Druga, nešto drugačija teorija, kaže da orgazam ženi služi kao test “kvaliteta” seksualnog partnera; otiprilike, “ako me partner dovodi do orgazma, to znači da je dovoljno ‘kvalitetan’ da sa njim ostanem u drugom stanju”. Treće objašnjenje sugeriše da ženski orgazam direktno pozitivno utiče na mogućnost začeća: uterine kntrakcije za vreme orgazma su učestalije i snažnije, usled čega više muškog semena dospeva u ženski reproduktivni trakt.
Mada zanimljive, nijedna od ovih hipoteza nije prošla test. Naime, da bi se ženski orgazam, poput muškog, mogao smatrati adaptacijom, on bi morao da utiče na ženin reproduktivni ishod. To, međutim, nije slučaj.
Generalno, u poređenju s muškarcima, žene znatno teže postižu orgazam. Procenjuje se da ga oko deset procenata žena nikada ne doživi, dok je broj onih koje orgazam postižu tek ponekad – znatno veći. Istraživanja pokazuju da sve one, u proseku, imaju isti broj potomaka. Preciznije, broj trudnoća i rođene dece ne zavisi od lakoće s kojom žena postiže orgazam niti od njegove redovnosti. U krajnjoj liniji, da bi zatrudnela, žena uopšte ne mora da doživi orgazam. U slučaju muškarca, slika je sasvim drugačija: umanjena sposobnost za postizanje orgazma ili njegov izostanak direktno vodi umanjenom broju potomaka ili izostanku potomstva.

“Slučaj” Danske

Debatu između onih koji zastupaju stanovište da je ženski orgazam nusproizvod evolucije muškog i zagovornika teorije da orgazam i kod žena nosi adaptivnu težinu podgrejala je skorašnja studija koju su izveli genetičari Brendan Zietsch, sa australijskog Univerziteta u Kvinslendu, i Pekka Santtila, sa danskog Univerziteta Abo Akedemi. Oni su anketirali i intervjuisali oko 10.000 Danaca: parova istopolnih blizanaca, parova blizanaca brat-sestra, kao i parove braće i sestara koji nisu blizanci. Rezon iza ovako definisanog uzorka je sledeći: ukoliko je ženski orgazam nusproizvod muškog, onda orgazmibilnost (ovim terminom autori studije označavaju karakteristike orgazma, kao što su lakoća postizanja, redovnost, odnosno učestalost i sl.) brata i sestre blizanaca mora biti slična, i to u većoj meri nego orgazmibilnost između rođenog brata i sestre koji nisu blizanci.
Rezultati koje su publikovali u stručnom časopisu Animal Behavior, čini se, idu protiv postavljene hipoteze. Naime, dok je sličnost blizanaca istog pola u pogledu orgazmibilnosti veoma visoka, a u slučaju ne-blizanaca istog pola nešto niža, ali i dalje visoka, korelacija kod blizanaca suprotnog pola i brata i sestre ne-blizanaca – ravna je nuli.
Sami autori pozivaju na oprez u tumačenju rezultata i ne interpretiraju ih kao potvrdu teorije da je ženski orgazam adaptacija. Koautor ovog istraživanja, Zietsch, publikovao je nedavno studiju koja, štaviše, ide u prilog suprotnom gledištu – teoriji nusproizvoda.
Polazeći od činjenice da su adaptacije međusobno povezane, odnosno da između različitih evolutivno relevantnih karakteristika organizma uvek postoji korelacija, Zietsch je ispitao korelaciju između ženskog orgazma i dvadesetak drugih adaptivnih osobina. Utvrdio je da korelacije nema.

Od teorije ka praksi

Posmatrano iz ugla biologije, stvar sa ženskim orgazmom trenutno stoji tako da nema decidnog odgovora na pitanje kako je nastao i zašto postoji. Naravno, ne znači da tako mora i da ostane.
Biološkinja Elizabeth Lloyd, inače jedna od najzaslužnijih za teoriju o ženskom orgazmu kao nusproduktu evolucije muškog, koautorizovala je rad s profesorom beihejvioralne neuroendokrinologije na Univeritetu Emory, Kim Wallen, objavljen januara ove godine u časopisu Hormones and Behavior, koji baca novo svetlo na prirodu ženskog orgazma. U radu se, naime, navodi da je sposobnost postizanja orgazma direktno povezana s udaljenošću, odnosno blizinom klitorisa urinarnom otvoru; što mu je klitoris bliži, to je postizanje orgazma tokom seksualnog odnosa lakše. Ukoliko bi daljim istraživanjima ovakav nalaz bio potvrđen, to bi značilo da kapacitet žene da doživi orgazam zavisi od anatomske karakteristike. Na nju, pak, utiče prenatalna izloženost muškim hormonima (izloženost ženskog fetusa muškim hormonima), što onda ženski orgazam čini rezultatom prirodne selekcije.
U međuvremenu, stručnjaci koji se bave ljudskom seksualnoću suočavaju se s nizom praktičnih pitanja vzanih za ženski orgazam, koja ne moraju nužno biti biološka, niti njihovo razrešenje neizostavno zavisi od naučnog rasvetljavanja seksa. Da li žena može da uživa u seksu i bez orgazma? Koliko je njenom partneru bitno da ona doživi orgazam? Da li “tehnika” ima uticaja na to hoće li žena doživeti orgazam tokom seksualnog odnosa? Postoje li seksualne radnje koje uvećavaju šansu da ona dosegne vrhunac?

Stabilnost veze kao faktor

Nekih od navedenih pitanja dotiče se istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u časopisu American Sociological Review. S obzirom da je istraživanje fokusirano na studentkinje, istraživači su bili u stanju da provere hipotezu, ranije potvrđenu u studijama sa zrelijim ispitanicima, prema kojoj stabilnost, trajnost i čvrstina veze imaju uticaja na seksualni užitak i spobosnost žene da doživi orgazam.
Prema rezultatima istraživanja, 69 odsto studentkinja se barem jednom, tokom studiranja, upustilo u “seks s neznancem”. Interesantno, ovakvo seksualno ponašanje nije ugrozilo njihove izglede za formiranje stabilnije veze: 74 odsto studentkinja završne godine fakulteta u vezi su koja traje barem šest meseci unazad. No, kakve ovo veze ima sa orgazmom? Ima.
Dok prilikom prvog seksualnog kontakta sa do tada nepoznatom osobom orgazam doživi 11 odsto studentkinja, taj procenat, ukoliko dođe do sledećeg susreta, penje sa na 16 odsto. U odnosu koji ispitanice definišu ne kao vezu, već kao redovno/trajno seksualno partnerstvo, više od 30 posto njih redovno tokom seksualnog odnosa ima orgazam. S druge strane, prema rezultatima istraživanja koje su sproveli stručnjaci Univerziteta Indijane, na reprezentativnom uzorku za SAD, 67 odsto žena koje su u stabilnoj vezi ima redovan orgazam.
Različita orgazmibilnost muškaraca i žena potvrdđuje se i u ovakvim istraživanjima, fokusiranim na bihejvioralnu komponentu seksualnosti. Prema anketi Univerziteta u Indijani, 64 odsto žena starosti između 18 i 59 godina, te 61 odsto studentkinja doživele su orgazam prilikom poslednjeg seksualnog odnosa; kod muškaraca istih demografskih karaktersitika ovi procenti iznose 91 odsto, odnosno 96 odsto.

Da li je orgazam sve?

Ne, ali nije nebitan. U oba istraživanja, na direktno pitanje da li od redovnosti orgazma zavisi njihovo ukupno zadovoljstvo partnerskim odnosom ili vezom, dobar broj ispitanica daje odričan odgovor. Statistička analiza rezultata upitnika izbacuje, međutim, nešto drugačiji rezultat: verovatnoća da će se žena osećati zadovoljnom u vezi čak je pet do šest puta veća ukoliko tokom seksualnog odnosa redovno postiže orgazam. Šta parnter može da učini da bi do toga i došlo?
Interesantno, osim raznovrsnosti u seksu, jedan od faktora koji najviše doprinosi ženskom orgazmu jeste partnerov stav prema njemu. Prosto rečeno, treba da mu bude bitan partnerkin užitak. Štaviše, studija koja se ovim pitanjem bavila fokusirajući se na starije, iskusnije parove, došla je do zaključka da žene koje imaju partnere kojima je važno da one dožive orgazam u praksi češće i lakše dostižu vrhunac. Osim toga, njihovi partneri su, u proseku, zadovoljniji sopstvenim seksualnim životom od muškaraca kod čijih partnerki orgazam izostaje ili je neredovan. U igri je dvostruki faktor: s jedne strane, muškarac oseća zadovoljstvo u mislu “uspeha” jer je svoju partnerku doveo do orgazma; s druge, po svemu sudeći, žena na trud svog partnera da je doveode do orgazma svesno ili nesvesno odgovara istom merom.

izvor