Misterija ženskog orgazma

Sonja Pavlović



Najpre, zašto žene imaju orgazam?
Pitanje zvuči u najmanju ruku čudno. Ženama može da izgleda i uvredljivo, čak seksistički. Sa aspekta nauke, međutim,sasvim je opravdano postaviti ga. Naime, poreklo i funkcija ženskog orgazma jedna je od najvećih zagonetki “nauke o seksu”.
Ako biste pitali biologe, rekli bi vam da ženski orgazam prktično nema nikakvu funkciju; nema biološkog opravdanja za njegovo postojanje. Danas dominantna naučna teorija o ženskom orgazmu kaže da je on naprosto nusprodukt muškog, na način na koji su bradavice na muškim grudima nusproizvod evolucije zajedničkih, ženskih i muških, razvojnih sistema. Evo šta to praktično znači.
Stvar sa muškim orgazmom je prilično očigledna. On neupitno spada u karakteristike koje biolozi nazivaju adaptacijama. To su osobine organizma koje pospešuju njegove izglede za preživljavanje i prokreaciju. Kako je muški orgazam praćen ejakulacijom, a kako je izbacivanje semena neophodno za oplodnju, nema dileme da orgazam muškarcu pospešuje izglede za reprodukciju. Osećaj zadovoljstva, koji je sastavni deo orgazma, praktično ima ulogu da ga podstakne na stupanje u seksualni odnos.
Zašto se isto ne može reći za ženski orgazam? Zašto ne možemo da kažemo da on ženu “ohrabruje” na stupanje u seksualni odnos i time pospešuje njene izglede da zatrudni i rodi?
Naučnici jesu nastojali da ženski orgazam objasne po analogiji s muškim. Predloženo je nekoliko interesantnih hipoteza. Prema jednoj, ženski orgazam doprinosi zbližavanju i učvršćivanju veze između žene i njenog seksualnog partnera, podiže izglede da ta veza postane trajna i time uvećava verovatnoću da će ona rezultirati zajedničkim potomstvom. Druga, nešto drugačija teorija, kaže da orgazam ženi služi kao test “kvaliteta” seksualnog partnera; otiprilike, “ako me partner dovodi do orgazma, to znači da je dovoljno ‘kvalitetan’ da sa njim ostanem u drugom stanju”. Treće objašnjenje sugeriše da ženski orgazam direktno pozitivno utiče na mogućnost začeća: uterine kntrakcije za vreme orgazma su učestalije i snažnije, usled čega više muškog semena dospeva u ženski reproduktivni trakt.
Mada zanimljive, nijedna od ovih hipoteza nije prošla test. Naime, da bi se ženski orgazam, poput muškog, mogao smatrati adaptacijom, on bi morao da utiče na ženin reproduktivni ishod. To, međutim, nije slučaj.
Generalno, u poređenju s muškarcima, žene znatno teže postižu orgazam. Procenjuje se da ga oko deset procenata žena nikada ne doživi, dok je broj onih koje orgazam postižu tek ponekad – znatno veći. Istraživanja pokazuju da sve one, u proseku, imaju isti broj potomaka. Preciznije, broj trudnoća i rođene dece ne zavisi od lakoće s kojom žena postiže orgazam niti od njegove redovnosti. U krajnjoj liniji, da bi zatrudnela, žena uopšte ne mora da doživi orgazam. U slučaju muškarca, slika je sasvim drugačija: umanjena sposobnost za postizanje orgazma ili njegov izostanak direktno vodi umanjenom broju potomaka ili izostanku potomstva.

“Slučaj” Danske

Debatu između onih koji zastupaju stanovište da je ženski orgazam nusproizvod evolucije muškog i zagovornika teorije da orgazam i kod žena nosi adaptivnu težinu podgrejala je skorašnja studija koju su izveli genetičari Brendan Zietsch, sa australijskog Univerziteta u Kvinslendu, i Pekka Santtila, sa danskog Univerziteta Abo Akedemi. Oni su anketirali i intervjuisali oko 10.000 Danaca: parova istopolnih blizanaca, parova blizanaca brat-sestra, kao i parove braće i sestara koji nisu blizanci. Rezon iza ovako definisanog uzorka je sledeći: ukoliko je ženski orgazam nusproizvod muškog, onda orgazmibilnost (ovim terminom autori studije označavaju karakteristike orgazma, kao što su lakoća postizanja, redovnost, odnosno učestalost i sl.) brata i sestre blizanaca mora biti slična, i to u većoj meri nego orgazmibilnost između rođenog brata i sestre koji nisu blizanci.
Rezultati koje su publikovali u stručnom časopisu Animal Behavior, čini se, idu protiv postavljene hipoteze. Naime, dok je sličnost blizanaca istog pola u pogledu orgazmibilnosti veoma visoka, a u slučaju ne-blizanaca istog pola nešto niža, ali i dalje visoka, korelacija kod blizanaca suprotnog pola i brata i sestre ne-blizanaca – ravna je nuli.
Sami autori pozivaju na oprez u tumačenju rezultata i ne interpretiraju ih kao potvrdu teorije da je ženski orgazam adaptacija. Koautor ovog istraživanja, Zietsch, publikovao je nedavno studiju koja, štaviše, ide u prilog suprotnom gledištu – teoriji nusproizvoda.
Polazeći od činjenice da su adaptacije međusobno povezane, odnosno da između različitih evolutivno relevantnih karakteristika organizma uvek postoji korelacija, Zietsch je ispitao korelaciju između ženskog orgazma i dvadesetak drugih adaptivnih osobina. Utvrdio je da korelacije nema.

Od teorije ka praksi

Posmatrano iz ugla biologije, stvar sa ženskim orgazmom trenutno stoji tako da nema decidnog odgovora na pitanje kako je nastao i zašto postoji. Naravno, ne znači da tako mora i da ostane.
Biološkinja Elizabeth Lloyd, inače jedna od najzaslužnijih za teoriju o ženskom orgazmu kao nusproduktu evolucije muškog, koautorizovala je rad s profesorom beihejvioralne neuroendokrinologije na Univeritetu Emory, Kim Wallen, objavljen januara ove godine u časopisu Hormones and Behavior, koji baca novo svetlo na prirodu ženskog orgazma. U radu se, naime, navodi da je sposobnost postizanja orgazma direktno povezana s udaljenošću, odnosno blizinom klitorisa urinarnom otvoru; što mu je klitoris bliži, to je postizanje orgazma tokom seksualnog odnosa lakše. Ukoliko bi daljim istraživanjima ovakav nalaz bio potvrđen, to bi značilo da kapacitet žene da doživi orgazam zavisi od anatomske karakteristike. Na nju, pak, utiče prenatalna izloženost muškim hormonima (izloženost ženskog fetusa muškim hormonima), što onda ženski orgazam čini rezultatom prirodne selekcije.
U međuvremenu, stručnjaci koji se bave ljudskom seksualnoću suočavaju se s nizom praktičnih pitanja vzanih za ženski orgazam, koja ne moraju nužno biti biološka, niti njihovo razrešenje neizostavno zavisi od naučnog rasvetljavanja seksa. Da li žena može da uživa u seksu i bez orgazma? Koliko je njenom partneru bitno da ona doživi orgazam? Da li “tehnika” ima uticaja na to hoće li žena doživeti orgazam tokom seksualnog odnosa? Postoje li seksualne radnje koje uvećavaju šansu da ona dosegne vrhunac?

Stabilnost veze kao faktor

Nekih od navedenih pitanja dotiče se istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u časopisu American Sociological Review. S obzirom da je istraživanje fokusirano na studentkinje, istraživači su bili u stanju da provere hipotezu, ranije potvrđenu u studijama sa zrelijim ispitanicima, prema kojoj stabilnost, trajnost i čvrstina veze imaju uticaja na seksualni užitak i spobosnost žene da doživi orgazam.
Prema rezultatima istraživanja, 69 odsto studentkinja se barem jednom, tokom studiranja, upustilo u “seks s neznancem”. Interesantno, ovakvo seksualno ponašanje nije ugrozilo njihove izglede za formiranje stabilnije veze: 74 odsto studentkinja završne godine fakulteta u vezi su koja traje barem šest meseci unazad. No, kakve ovo veze ima sa orgazmom? Ima.
Dok prilikom prvog seksualnog kontakta sa do tada nepoznatom osobom orgazam doživi 11 odsto studentkinja, taj procenat, ukoliko dođe do sledećeg susreta, penje sa na 16 odsto. U odnosu koji ispitanice definišu ne kao vezu, već kao redovno/trajno seksualno partnerstvo, više od 30 posto njih redovno tokom seksualnog odnosa ima orgazam. S druge strane, prema rezultatima istraživanja koje su sproveli stručnjaci Univerziteta Indijane, na reprezentativnom uzorku za SAD, 67 odsto žena koje su u stabilnoj vezi ima redovan orgazam.
Različita orgazmibilnost muškaraca i žena potvrdđuje se i u ovakvim istraživanjima, fokusiranim na bihejvioralnu komponentu seksualnosti. Prema anketi Univerziteta u Indijani, 64 odsto žena starosti između 18 i 59 godina, te 61 odsto studentkinja doživele su orgazam prilikom poslednjeg seksualnog odnosa; kod muškaraca istih demografskih karaktersitika ovi procenti iznose 91 odsto, odnosno 96 odsto.

Da li je orgazam sve?

Ne, ali nije nebitan. U oba istraživanja, na direktno pitanje da li od redovnosti orgazma zavisi njihovo ukupno zadovoljstvo partnerskim odnosom ili vezom, dobar broj ispitanica daje odričan odgovor. Statistička analiza rezultata upitnika izbacuje, međutim, nešto drugačiji rezultat: verovatnoća da će se žena osećati zadovoljnom u vezi čak je pet do šest puta veća ukoliko tokom seksualnog odnosa redovno postiže orgazam. Šta parnter može da učini da bi do toga i došlo?
Interesantno, osim raznovrsnosti u seksu, jedan od faktora koji najviše doprinosi ženskom orgazmu jeste partnerov stav prema njemu. Prosto rečeno, treba da mu bude bitan partnerkin užitak. Štaviše, studija koja se ovim pitanjem bavila fokusirajući se na starije, iskusnije parove, došla je do zaključka da žene koje imaju partnere kojima je važno da one dožive orgazam u praksi češće i lakše dostižu vrhunac. Osim toga, njihovi partneri su, u proseku, zadovoljniji sopstvenim seksualnim životom od muškaraca kod čijih partnerki orgazam izostaje ili je neredovan. U igri je dvostruki faktor: s jedne strane, muškarac oseća zadovoljstvo u mislu “uspeha” jer je svoju partnerku doveo do orgazma; s druge, po svemu sudeći, žena na trud svog partnera da je doveode do orgazma svesno ili nesvesno odgovara istom merom.

izvor