Pseudonim Nenada Mitrova je skrivao identitet Jevrejina Alfreda Rozencvajga, rođenog 1896, koji je 1941, stavljen pred ultimatum - da bude ubijen ili da sastavi spisak novosadskih intelektualaca komunistički opredeljenih, izabrao samoubistvo, otrovom iz gasnog rešoa.
MAKAZE
„Makaze amo! Oštre dajte mi makaze!
Da raskrojim to traljavo tkivo,
u meso zaderem jalovo-živo,
u naslagu ovu vajnu neduga i nakaze!
Lakrdija grozna već mi se dosadila!
Već suviše se namučih s telom,
tim rđavim i infamnim delom,
što Zlotvora nekog crnog je izradila
opaka ćud. O, bedno ruho mi sašila
nečastiva i suluda Ruka!
Svih nezgrapnosti krparija puka!
Kukavan, kržljav, sa očajnim likom strašila,
Ja okolo bazam, pod grdnim sopćućim samarom.
Cinizmu nišan, svaka budala
me gađa blatom bezdušnih šala-
svaki mig mojih bližnjih mlati me šibom i šamarom.
Bolesti razne što me mučki razuđuju,
i otrovi što me sišu i suše,
i groznice što po živcima buše,
nemiri mnogi koji srce uzbuđuju-
sve nedaće teške koje duša mi prepati,
sve sablazni sa mukama svima:
u telu sve to koren svoj ima,
u fatalnom telu-zato, treba ga cepati!…!
iz zbirke Kroz klance i jadikovce
_______________________________________
EPIFANIJAodlomak
Ja znam
da će ipak, doći dan
ne dan, nego noć
kada ćeš i Ti osetiti moć
zanosa mojih plašljivih,
kada će duh moj osvojiti
svaki Tvoj san,
i neodoljivo obojiti
svekoliku javu
prekornom bojom posmrtne
mi tuge.
I tek tada,
između hartija prašnjavih,
iz zgužvanog spleta strofa
i slikova
Ti ćeš crpsti sštinu pravu
tepanja mojih i krikova,
maštanja mojih i nada,
očajanja i nada,
tek tada,
Ti ćeš razumeti moju ljubav,
ljubav tako bednu
a tako čistu i čednu!
Ja znam
da će ipak, doći dan
ne dan, nego noć
kada ćeš i Ti osetiti moć
zanosa mojih plašljivih,
kada će duh moj osvojiti
svaki Tvoj san,
i neodoljivo obojiti
svekoliku javu
prekornom bojom posmrtne
mi tuge.
I tek tada,
između hartija prašnjavih,
iz zgužvanog spleta strofa
i slikova
Ti ćeš crpsti sštinu pravu
tepanja mojih i krikova,
maštanja mojih i nada,
očajanja i nada,
tek tada,
Ti ćeš razumeti moju ljubav,
ljubav tako bednu
a tako čistu i čednu!
___________________________________
MOJA LJUBAV
odlomak
„K’o žena, krasna žena, Ti si meni draga!
Al’ to je zanos nevin, a nije krik pohotljiv,
a nije vrtlog krvi, ni nagon neukrotljiv –
nijedan prohtev ploti, nijedna grešna ljaga
strast ovu moju čistu ne skrnavi, nit muti!
Jer, ponikla iz duše, ona dušu traži“
_______________________________
ZMIJA
odlomak
jezive jecaju aveti.“
„Naslade meni ne priliče.
Jer – kupe se vrane. Jer – smrti ćemane
sve bliže, sve kobnije ciliče.“
________________________________
JEDNA KOMIČNA ŠETNJA
odlomak
„Uputiv se dalje izvan grada,
između ostalih zbitija,
nama se desi i komično, značajno kviprokvo:/
neko bezazleno tiče,
ugledav našu priliku skovrčenu i crnu,
samrtnom pretrnu stravom,
glasovito, jadovito ciknu
pa prnu
nebu pod oblake,
zameniv nas, jamačno, sa spravom
za plašnju
krilatih poljskih pustahija.“
________________________________
JEDNA MUVA
odlomak
.. „da tu svoj fatalni poigra ples i na uvo ti zukne
paškvilju sramnu o mlakoj volji što ne može da bukne,
i o slabotinji koju plaši pregnuće svako smelo,“
„i pored jarosti na to nešto što tebe tako skvrni
i mučki, kepečkom svirepošću dosađuje i zledi –
još uvek ti se kolebaš glupo, još tvoja savest štedi
to klupče nezgrapno telesnosti, rugobe fantom crni.“
__________________________________
Plaudite, creature!
odlomak
„Život naš
polu tužan polu smešan,
mnogo ružan, mnogo grešan;
ovaj život, iz danje
besmislice i noćnih snova smešan,
vele da je život-izdanje
što ga priredi Gospod Bog
– vrli umetnik stari –
u trenutku čpiste dokolice,
u nedostatku pametnije zabavice. “
__________________________________
poema Jecaji duše otpadnice
odlomak
„Na žalu bezbrojnih je vreća bila rpa.
Između njih, tad crni Demijurg izabra
baš onu najgoru i trošnu što od krpa
najtraljavijih beše sašivena sva,
pa u tu vreću mene bez pitanja strpa:
– Ovo dvoje, reče, nek se zove Ja!…“
_________________________________
Samoća zove
odlomak
„Devojke i žene zavodljivo se smeše.
Golem lov se lovi. Plen će biti – muž,
ili onaj ’treći’ u trouglu bračnom.
Flertuje se tako i sve žešće pleše.
Pohota se meša s računicom tačnom.
A stida rumenilo spalo u šminku i u ruž…“
--------
„Lica dostojanstveno tupa.
Dame i gospoda.
Izveštačene linije, pompezne fasade,
obnažena pleća, skresane frizure –
masno iriziranje pudera, pomade –
’šik’ i elegancija – pariska i bečka moda.
Kaćiperstvo kruto smokinga, žaketa.
Srma i svila skupocenih kostima.
Bezbroj šljokica i šara,
đinđuva i adiđara,
šarenila pljusak, uočnih boja plima
u hiljadama blešnjaka i nervoznih faseta
cakli se, leluja i treperi.
Otužnih parfema sparan zapah struji.
Dvosmislenih fraza, komplimenata, doskočica
žagor nerazumljiv poput osinjaka zuji.
Dva profesora stara zajapurenih jagodica
džandrljivo se vuku klipka,
dok diskutuju tobož neke teze
o relativitetu i spektrumu u stratosferi.
Potajne surevnjivosti pali ih međutim jed.
Otmene matrone – sâm ’‘’‘krep- de-šin’’’’ i čipka –
propisno, po ceremonijalu
bontona klate japanske lepeze,
dok ljubaznosti bljutavih teče im iz usta med…“
________________________________________
Preuzeto iz predgovora knjizi Pozno bilje – sabrane pesme Nenada Mitrova
Službeni glasnik, Beograd, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар