Rođena je na jugu Kine, oko 1775., u porodici ribara. Pretpostavlja se da ju je kao devojčicu, zbog dugova, porodica prodala u jedan bordel u gradu Guandongu. Tu će se 1801. odigrati fatalni susret i početak jedne od najneobičnijih ljubavnih, poslovnih i krimi-priča svih vremena. Ching Shih, žena čije originalno ime istorija nije upamtila, no u literaturi poznata i kao Zheng Shi, Jihng Sih, Zheng Yi Sao, Jihng Yat Sóu, danas slovi za najuspešnijeg, najslavnijeg i najneobičnijeg pirata svih vremena. Popularna zapadna kultura i dečija literatura nametuli su i ovde stereotipe, te tako pirate zamišljamo s jednom drvenom nogom, kao raspojasane razbojnike, s obaveznom bradom i povezom preko oka koje nedostaje. Ching Shih nije se uklapala niti u jedan od tih stereotipa, te čak i oskudni podaci o njenom životu dokazuju koliko, zapravo, malo znamo o neobičnom svetu piraterije i ljudima koji su ga činili. Bila je, pre svega, žena i to jedna od najlepših žena svog doba, ako ništa drugo.
Ime Ching Shih se prvi put spominje 1801. godine, kada je bordel u kojem je radila ova prostituka posetio jedan od najopasnijih ljudi tog doba, najveći pirat kineskih mora, čovek po imenu Cheng I, potomak porodice koja se „uspešno” bavila piraterijom skoro 300 godina. Nešto se ovom morskom razbojniku dopalo u bordelu koji je posetio, te je odlučio sa svojim momcima da se tamo obavezno vrate. I vratili su se, te bordel opljačkali, no gusar Cheng nije na svoj brod odneo samo novac koji je oteo. Sa sobom je poveo i lepu, mladu prostitutku koju je u nesretnom bordelu zatekao, ona ja za njim pošla dobrovoljno, te se za njega i udala. Brak nije bio bezuslovan. Ching Shih je od svog potencijalnog muža tražila potpunu ravnopravnost i pravo da s njim odlučuje o poslu. Sretno zaljubljeni gusar nije mnogo razmišljao, prihvatio je uslove za brak i nije se pokajao, te je supruga postala njegova desna ruka u poslu, koji je bio mnogo više od puke pljačke.
Sa stotinama brodova i brojem gusara u službi koji se kretao i do 80.000 hiljada, s teritorijom koja se protezala od Burme do Koreje, kriminalna imperija bračnog para Cheng bila je strah i trepet za službeni Peking, kao i portugalsku, holandsku i britansku mornaricu. Velike pomorske i trgovačke sile tada su radije pregovarale s ovim gospodarima azijskih mora, nego što su im se suprotstavljale.
Inače, brak ovo dvoje kineskih “Bonny & Clyde” dobro je funkcionisao. Dok je muž Cheng I uspešno vodio pomorske bitke i pljačkaške pohode u Južnom kineskom moru, njegova supruga, ne samo da je uspešno vodila domaćinstvo nego je i pravila uspešne vojne strategije, bavila se logistikom njihove velike vojske, te kao neka vrsta guvernera upravljala tom neobičnom zločinačkom imperijom, brinući se, pre svega, da vlada mir između raznih grupa gusara koja je bila pod njenom komandom. Tako je žena koja je do svoje 26. godine radila kao prostitutka u bordelu postala jedan od napoznatijih vojnih stratega svih vremena, te diplomata čije su ime i reč poštivali najveći vladari tog doba.
Strašni zakoni jedne žene
Godine 1807. bračna idila gusarske porodice Cheng bit će tragično okončana, kada glava porodice pogine u brodolomu tokom tajfuna pred obalama Vijetnama. Ching Shih tada se nije mnogo dvoumila kada je stigla vest da je njen muž sahranjen na dnu mora. Mogla je uzeti zagarantovanu poziciju udovice ili pronaći nekoga ko će zameniti njenog muža na poziciji prvog čoveka najveće kriminalne organizacije svih vremena. Ching Shih tada hrabro odlučuje uzeti kormilo u svoje ruke i postati prva osoba velike gusarske „države”.
Oko 1810. Ching Shih kao vrhovni komandant gusarske flote i njen 21-godišnji usvojeni sin, kojeg je postavila za komandanta napada i pljački, kontrolisali su ne samo mora, nego i gotovo celu južnu Kinu, što je izluđivalo kineskog cara, koji je gubio bitku za bitkom kad god bi se njegova armija sukobila s gusarima pod komandom Ching Shih. Iako žena, i to žena izuzetne lepote, kada je reč o ratu, nije imala nimalo damske manire. Kada su se dva grada na jugu pobunila protiv njene vlasti, te se udružili u jednu veliku armiju, Ching Shih ih je porazila, te na čelu svojih trupa ušla u ova dva grada, porušila ih do temelja i bez milosti ubila sve njihove muške stanovnike.
Istoričari se ne dvoume kada je vladavina Ching Shih u pitanju. Bila je to najveća kriminalna družina svih vremena, po svojoj strukturi najsličnija sicilijanskoj mafiji. Gusarska družina se finansirala na dva načina, pljačkom i iznudom. Svi koji su bili pod vlašću Ching Shih i njene Flote crvenog barjaka morali su plaćati „zaštitu”, bilo da je reč o seljacima, zanatlijama, trgovcima ili trgovačkim brodovima zapadnih zemalja. Svi brodovi koji s prolazili kroz teritoriju Flote crvenog barjaka, morali su platiti prolaz i zaista oni koji bi platili onoliko koliko se od njih traži, nisu imali nikakvih problema. Oni koji nisu želeli platiti, morali su računati na gorku sudbinu koja ih je čekala.
Kao odličan manager, Ching Shih je znala da su novac i porezi vitalni za fukcionisanje njene organizacije, kao što je znala da su tako velikoj i heterogenoj grupi potrebni i strogi zakoni zbog kojih će vladati red i disciplina među vlastitim ljudima. Treba naglasiti da od 80.000 gusara, koliko je služilo Ching Shih na vrhuncu njene moći, nisu bili samo muškarci, bilo je tu i jako mnogo žena. Bila je to prva velika armija modernog doba u kojoj su se ravnopravno borili pripadnici oba spola. Nažalost, bilo je i slučajeva silovanja, te seksualnog uznemiravanja, što se Ching Shih nije nimalo dopalo, te je stoga izdala stroge naredbe u svom čuvenom Kodu.
– Onaj koji počini silovanje bez dopuštenja komandanta svoje jedinice, bit će kažnjen otkidanjem glave i bacanjem tela u more;
– Onaj koji bude imao seksualni odnos na dužnosti, bit će kažnjem otkidanjem glave i njegovo telo bit će bačeno u more, a žena koja bude upetljana u ovaj čin bit će vezana i po hitnom postupku bačena u more.
Bilo je to verovatno prvi put u istoriji ljudskih društava da je silovanje i seksualno uznemiravanje na radnom mestu bila označeno kao zakonski kažnjivo i apsolutno nedopušteno ponašanje. Izuzetno strogi Kod koji je donela Ching Shih zabranjivao je još i pljačkanje seljaka koji rade za Flotu, samovoljno pljačkanje plena, napade na brodove i gradove koju su Floti platili “zaštitu”, samovolju i bilo kakav vid dezerterstva. Kazne za ova nedjela bile su stravične, od rezanja ušiju, preko bacanja u more do odrubljivanja glave i čejrečenja, odnosno komadanja. Zanimljiv je i deo gusarskog Koda koji tretira pitanje roblja. U Kodu admiralke Ching Shih stajalo je da sve ružne zarobljene žene moraju biti momentalno oslobođene, a one lepe bile su prodavane na tržištu robova ili su dodeljivanje zaslužnim piratima, kao nagrada. Pirati koji su dobili lepotice kao ratnu nagradu morali su da ih ožene, te imali obavezu da lepo postupaju s njima. Ukoliko to ne bi činili, rizikovali su pogubljenje, toliko je bio strog zakon koji je donela jedna žena.
Gusarska penzija u 35. godini života
Bilo je jasno da je među gusarima pod komandom Ching Shih vladala čelična disciplina, te da je ta armada bila praktično nepobediva. Krajem 1810. kineski car sklapa još jedan savez s Portugalcima, Holanđanima i Britancima usmeran na lomljenje gusarske flote, no i ovog puta svi zajedno doživljavaju poraz. Kineski car zatim menja taktiku te gusarskoj kraljici daje amnestiju, koju ona najpre odbija. Ipak, Ching Shih je bila inteligentna, razborita žena koja je znala sabrati “dva i dva”, te razabrati da se neće moći večno boriti protiv celog sveta. Jedne noći, krajem 1810., ona se pojavila u kući guvernera provincije Canton, te zatražila mir. Za mir je tražila sledeće: dvadeset brodova koji bi ostali pod njenom komandom, da zadrži sve aristokratske titule i kompletno blago koje je stekla pljačkom na moru te da gotovo svi njeni ljudi dobiju amnestiju. Zauzvrat je obećala da će njena flota biti raspuštena, a njeni ljudi se smiriti i preseliti na kopno.
Mir je sklopljen, Flota je prestala da postoji, njeni ljudi su gotovo svi amnestirani, njih više od 70.000 hiljada, a dobili su i pravo da zadrže sve što su opljačkali kao pirati. Njihova glavnokomandujuća, nekadašnja prostitutka Ching Shih, otišla je u piratsku penziju u 35. godini života i vratila se svom starom biznisu. Otvorila je kockarnicu i bordel, te mirno živela do svoje 69. godine, kada je preminula prirodnom smrću. I danas biografija Ching Shih izaziva sporenja: da li je ona bila sociopat, beskrupulozni pljačkaš i ubica ili je bila najnaprednija žena svog doba.
Нема коментара:
Постави коментар