Davne 1936. godine devojčica po imenu Phyllis pisala je tada već popularnom fizičaru Albertu Einsteinu želeći od njega dobiti odgovor na pitanje mole li se naučnici , te je li moguće istovremeno “verovati” u nauku i religiju .
19. januara1936.
Dragi dr.
Einstein,
Imali smo
pitanje na nastavi u školi. Počelo je pitanjem možemo li verovati istovremeno u
nauku i religiju. Pišemo pisma naučnicima i drugim važnim osobama kako bi
dobili odgovore na naše pitanje.
Bićemo
počašćeni ako odgovorite na naše pitanje: Mole li se naučnici i i za što se
mole?
Mi smo učenici
šestog razreda, kod profesorice Ellis.
S poštovanjem,
Phyllis
ODGOVOR
24. januar 1936
Draga Phyllis,
“Pokušaću odgovoriti što jednostavnije na tvoje pitanje. Evo mog odgovora:
Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje vezane uz ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može da utiče molitva, odnosno, želja koja se manifestuje nadnaravno.
Ipak, moramo priznati da je naše znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju uverenost u postojanje vrhovnog duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje još uvek je prošireno, čak i uprkos poslednjim naučnim dostignućima .
Ali isto tako, svako ko se ozbiljno bavi naukom postaje uveren da se neka vrsta duha manifestuje u zakonima svemira i da je ona daleko superiornija od čoveka. Na taj način bavljenje naukom vodi do religioznih pobuda posebne vrste.
Нема коментара:
Постави коментар