Fransoa-Rene d Šatobrijan,

Francois-Rene de Chateaubriand,  (1768-1848) francuski pisac, političar i
diplomata

• “Memoari sa one strane groba”

Već odavno nisam bio ovako sam i slobodan; prazna je soba u kojoj sam zatvoren; dva ležaja za dva putnika koji bdi i nema ni ljubav da uljuljkuje ni snove da sniva…A međutim koliko života osećam u dubini svoje duše? Nikada, ni onda kad mi je najvatrenija krv strujala iz srca u žile, nisam govorio jezikom strasti sa onom snagom sa kojom bih to sad mogao da učinim…
Dolaziš li mi opet, u posetu, čarobno priviđenje moje mladosti? Da ti nije žao mene? Vidiš li, izmenilo mi se samo lice; uvek himeričan, i sada me sažiže vatra kojoj nema uzroka niti je išta podhranjuje…"

• Memoari s onu stranu groba (1850.)

"Pamćenje je često odlika gluposti: njome se obično odlikuju tromi duhovi, koje ono čini još tromijima zbog tereta koji ih opterećuje."

• “Atala”

"Eh,dete moje…Ja sam samo stari jelen osedeo usled mnogih zima; godine moje hoće da preteknu godine gavrana; pa ipak i pored tolikih dana što su potisnuli moju glavu, i pored toliko životnog iskustva, još nikad nisam sreo čoveka koga nisu obmanuli snovi o sreći, ni srce u kome ne postoji skrivena rana…"

 "S jedne strane" "ja osećam u sebi preobilje života, ali istovremeno i nedostatak ma čega što bi moglo da ispuni ponor moje egzistencije."

• opis modernog mladića romantizma:

“On treba da na prvi pogled izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i misteriju postojanja.”

 

 _________________________________________

• knjiga Genij hrišćanstva ( Le génie du Christianisme (1802.)

 

- ...takozvana gotička književnosti „izdiže ogavne utvare potpune društvene dezintegracije pri čemu vrlina mesto ustupa mani, razum žudnji, zakon tiraniji”

- "Originalan pisac nije onaj koji nikoga ne oponaša, nego onaj koga niko ne može oponašati."


________________________________________

Samo tajanstvene stvari su lepe, prijatne, velike u životu. Najcčudesnija su ona osećanja koja nas potresaju pomalo nejasno: stidljivost, cčedna ljubav, iskreno prijateljstvo su puno tajni. Čoveku se cčini da se srca koja se vole razumeju sa pola reči i da su kao odškrinuta. A zar nevinost, koja je samo sveto neznanje, ne oličava najneizreciviju od svih tajni? Detinjstvo je tako srecćno samo zato što ništa ne zna, a starost tako jadna samo zato što sve zna; na njenu sreću, kad dođe kraj tajnama života, počinju tajne smrti.


Prelazeći na odnose duha, mi vidimo da su zadovoljstva koja pruža misao isto tako tajna. Tajna je tako božanske prirode da su ljudi u Aziji govorili samo u simbolima. Kojoj se nauci čovek neprestano vraća? Onoj u kojoj uvek ostaje još nešto da se dokuči, i koja naše poglede prikiva za beskrajnu perspektivu.


Sve je skriveno, sve je nepoznato u vasioni. Zar i sam čovek nije čudna tajna? Odakle potiče iskra koju nazivamo postojanje i u kakvu tminu odlazi da bi se u njoj ugasila? Svevišnji je stavio Rođenje i Smrt, u obliku dva priviđenja prekrivena koprenom, na dva kraja našeg životnog puta: jedno stvara neshvatljiv trenutak u našem zživotu, a drugo hita da ga uništi.