1984 i Vrli novi svet
U oktobru 1949. godine, nekoliko meseci nakon objavljivanja distopijskog remek dela 1984, Džordž Orvel je primio fascinantno pismo od kolege autora Oldus Hakslija – čoveka koji je 17 godina ranije objavio svoju košmarnu viziju sveta, u romanu Vrli novi svet. Ono što počinje kao pismo hvale uskoro postaje kratko poređenje dva romana, i objašnjenje zašto Haksli veruje da njegovo delo ipak realističnije predviđa budućnost sveta.
Ovo nije prvi kontakt ova dva velika pisca: trideset godina ranije, Oldos Haksli je privremeno Orvelu predavao francuski na koledžu Iton.
21. oktobar, 1949
Poštovani gospodine Orvel,
Vrlo ljubazno od Vas što ste tražili od svojih izdavača da mi pošalju primerak vaše knjige. Stigla je dok sam bio u sred posla koji iziskuje mnogo čitanja i proveravanja referenci; budući da sam, zbog lošeg vida, prinuđen da smanjim obim čitanja, morao sam da sačekam dugo vremena pre nego što sam bio u stanju da se upustim u čitanje 1984.
Slažem se sa svim što su kritičari do sad pisali i mislim da ne moram da Vam ponavljam, još jedanput, koliko je Vaša knjiga izuzetna i fundamentalno važna. Dozvolite mi da umesto toga govorim o onome čime se knjiga bavi – konačnom revolucijom.
Prvi nagoveštaji filozofije konačne revolucije, revolucije van politike i ekonomije, koja ima za cilj potpuno psihološko i fizičko potčinjavanje pojedinca, mogu se naći kod Markiza de Sada, koji je za sebe smatrao da je nastavio i upotpunio ideje Robespjera i Babeufa. Filozofija vladajuće manjine u 1984 je sadizam koji je doveden do svog logičnog zaključka: prevazilaženja i odbacivanja seksa. No čisto sumnjam da bi u stvarnosti politika direktnog ugnjetavanja mogla da potraje.
Verujem da će vladajuća oligarhija pronaći manje naporne i štedljivije načine upravljanja i zadovoljavanja svoje žudnje za moći, i da će ovi načini nalikovati onim koje sam opisao u Vrlom novom svetu. Nedavno sam imao prilike da proučavam istoriju biomagnetizma i hipnoze, i zaprepastio sam se kako je svet, čitavih sto pedeset godina, odbijao da ozbiljno razmotri otkrića Mesmera, Brejda, Ezdajla, i drugih.
Delimično zbog preovlađujućeg materijalizma, a delom zbog svog uticajnog ugleda, filozofi i naučnici devetnaestog veka nisu bili voljni da istražuju čudnovatije aspekte psihologije – one koji bi za praktične ljude, kao što su političari, vojnici i policajci, bili upotrebljivi u cilju kontrole.
Zahvaljujući svojevoljnom neznanju naših predaka, konačna revolucija je odložena za pet ili šest generacija. Još jedna srećna okolnost bila je Frojdov neuspeh sa hipnozom, i njegovo posledično obezvređivanje hipnoze. Ovo je odložilo primenu hipnotizma u psihijatriji za najmanje četrdeset godina. Ali, sada se psihoanaliza kombinuje sa hipnozom… a hipnoza se postiže lako, i neograničeno produžava putem upotrebe barbiturata, koji indukuju hipnoidno i sugestibilno stanje čak i kod najtvrdoglavijih subjekata.
Verujem da će svetski vladari u narednim generacijama otkriti da su uslovljavanje dece i narko-hipnoza efikasnije sredstvo kontrole od pendreka i zatvora, a da se žudnja za moći može sasvim zadovoljiti i navođenjem ljudi da zavole svoje ropstvo isto toliko koliko i šibanjem i prisiljavanjem na poslušnost.
Hvala Vam još jednom na knjizi.
Iskreno Vaš,
Oldus Haksli
5 коментара:
Orwell je dao neke od jezika koji su nam bili potrebni da opišemo modernu politiku: „misaona policija, dvostruko mišljenje, soba 101. Veliki brat“. Svi ovi koncepti se manifestuju u modernim vladama. Zbog Orwella možemo lakše prepoznati i opisati ove pojave. Bez tog razgovora zasigurno bi društvo bilo manje opremljeno da se nosi s nekim manje slatkim elementima naše politike. Uvjeren sam da je društvo s ovim alatima bolje društvo od onog kojem nedostaju, i za to Orwellu dugujemo našu zahvalnost. Haksli je takođe dao doprinos, ali mislim da efekti nisu bili tako dalekosežni.
mislilac
Huxley pobjeđuje daleko u svakoj pravoj analizi. Pošto sam pročitao sve Huxleyjeve romane i nekoliko njegovih zbirki eseja i većinu Orwellovih djela, mislim da je Huxley imao znatno više širine i uvida. Pogledajte perennial philosophy ili Huxleyjev posljednji roman Ostrvo.
Poređenje između Orwellove 1984. i Huxleyjevog Brace New World je za srednjoškolce. Ono što će vam većina njih reći je da je Huxleyeva vizija više usredotočena na ono što se događa oko nas. To govori da se vremena možda mijenjaju u orvelovski svijet. Nadam se da to nije istina.
mislilac 2
Brave New World postala je prepoznatljiva fraza, ako ne i uvijek povezana sa specifičnostima društva koje je Huxley zamislio.
Prepoznajete li Šekspira, Iz Bure, 5. čin, 1. scena: Miranda: „O, čudo! / Koliko je dobrih stvorenja ovdje! / Kako je lepo čovečanstvo! O hrabri novi svijet / koji u sebi ima takve ljude!”
Jeste li govorili o Vrlom novom svijetu, a da niste znali porijeklo naslova?
mislilac1
Znao sam! Da li si ti pomislio da je obojicu inspirisao distopijski roman: „Mi“ Jevgenija Zamjatina. On nije toliko čitan ili zapamćen kao Haksli ili Orvel, ali bez njegovog romana „Mi“ mi možda ne bi imali ni „Vrli novi svet” ni „1984” i obe njihove spisateljske karijere ne bi bile vredne poređenja bez Zamjatinovog uticaja. Pronađite primerak na Amazonu i pročitajte roman koji je inspirisao i Hakslija i Orvela da zamišljaju budućnost.
“Jedino sredstvo da se čovjek oslobodi zločina je da se oslobodi slobode.”
? Jevgenij Zamjatin, Mi.
mislilac 2
Imam primjerak “Mi” i slažem se svim srcem. Bio je to pionir za distopijska djela.
mislilac 1
Постави коментар