manifest manifestah
dragi prijatelji
dragi neprijatelji
ovde se ne manifestira iskaz
da je dugogodišnje eksperimentiranje uspelo
jer nije
već da je uočen drugi pravac kretanja.
umesto po liniji smisla
proces mišljenja se kreće
po liniji funkcionisanja
adekvatno ostalim organskim procesima.
u tom okviru se kreće i materija manifestof.
svet ne samo što se menja već se izmenio.
nalazimo se u drugom veku
druge po redu civilizacije. strojne.
društvenom upotrebom stroja
završena je civilizacija ručnog rada
a s njom i svi društveni fenomeni
čija je pretpostavka bio ručni rad.
izmenivši karakter rada
svet menja način mišljenja.
revolucija mišljenja ima karakter
dugogodišnje evolucije.
u toku tog procesa dojakošnje naivno mišljenje
ušlo je u proces namene s drugim mišljenjem
koje se osniva na principima mehanizovanog rada.
praktično se druga civilizacija profilira
kao kulturna organizacija međuplanetarnog tipa
s jednoobraznom mašinskom proizvodnjom
i superstrukturama na principima
društvene funkcionalnosti.
umesto emotivno strukturisane jedinke
formira se tip društvene jedinke
strukturisane funkcionalno.
manifest
o psihičkom životu picassa
i pretpostavljenog panthe altamirskog
uporedi li se picassova »guernica«
koja važi kao jedan od vrhunskih dometa
ovekove misli
s produktom njegovog slikarskog pretka iz altamire
kojega nedostatak signature dozvoljava
da ga se hipotetski nazove pretpostavljeni pantha
zaključci su sliedeći.
oba »španca« proizvodili su
tehnologijom ručnog rada
upotrebljavajući identični »psihički« instrumentarij
u tridesetom veku
neće biti sasma jasno
koji je od tih produkata iz dvadesetog
a koji iz minus hiljaditog veka.
picasso i pretpostavljeni panta
pripadaju istom evolucijskom segmentu
iste civilizacije. ručnoradne.
iz predloženih slika nemoguće je zaključiti
da bi »psihički život« pretpostavljenog pantha
bio bogatiji od picassovog.
ali ni siromašniji.
razlike nema.
manifest
o memoriji
memorija je starija od mišljenja.
hronološki. i od čoveka.
to je replikativno svojstvo
reproduktivne energije.
manifest
o fotografiji no. 9
fotografija nije fenomen umetnosti.
ni fenomen civilizacije ručnog rada.
fotografija ne funkcioniše kao umetnička slika
niti objektiv funkcioniše kao oko umetnika.
umetnička slika i fotografija
su dva različita fenomena
dve različite civilizacije.
i dva različitih načina mišljenja.
naivnog i funkcionalnog.
manifest
o estetici
estetski osećaji prvobitno nisu bili
ni relevantni a kamoli odlučujući
pri proizvodnji umetničkih radova.
relevantni bijahu primarni osećaji.
stoga je estetički pristup umetnosti
samo jedan od mogućih pogrešnih pristupa.
manifest
o evoluciji no. 9
poznato je da u toku evolucije
emocije odumiru u obrnutom srazmeru
prema razvitku moždanih vijuga.
manje je poznato da u tom procesu
treba tražiti razloge odumiranja umetnosti.
ako se zna da je berlioz tražio materiju kod webera
offenbach kod beethowena ravell kod musorgskog
rachmanjinoff kod paganinia itd -
tada je blizak zaključak
da izvori umetničke inspiracije presušuju.
manifest
o jazu no. 2
počam od devetnaestog veka
muzika i slika
gube postepeno emocije. kao sirovinu.
nadoknađuju taj gubitak idejama
koje ne moraju funkcionisati
ni kao ideje ni kao emocije.
manifest
o jazu no. 3
marx je gledajući iz 19. svek još video
umetnost u društvu.
u dvadesetom se još vidi jaz među njima.
iz dvadesetiprvog vidi se društvo
ali ne i umetnost.
manifest
šidski
često se citiraju »dva« manca »tri« vangogha
»više« picassa itd.
time se ukazuje na znatne razlike
između ranih i kasnih faza autora.
stavovi ranih prema kasnim fazama
mnogo se razlikuju, do suprotnosti.
kao da potiču od različitih jedinki.
objašnjenje te pojave je jednostavno.
radi se o sasma različitim subjektima
u istoj pravnoj osobi.
materijalna pretpostavka diferenciranja
je totalna promena ćelija u organizmu.
ćelije se izmenjuju svakih sedam godina.
ukoliko su informacije o fiziologiji
koje sam pokupio u šidskoj školi - pouzdane
bilo bi devetipol mangelosa.
Нема коментара:
Постави коментар