William Blake

Tigar 

Tigre, tigre, plame jak
Što sevaš kroz šumski mrak,
Koji večni dlan, i kad,
Stvori taj tvoj strašni sklad?

S kojeg neba, ili dna,
Žar zenica tvojih sja?
Čiji polet i dlan sam
Smede taj osvojit plam?

Koja snaga, pokret strog
Splete žice srca tvog?
Kada život be mu dan;
Koje noge? koji dlan?

Lanac? čekić? koja peć
Um tvoj skova, ko će reć?
I nakovanj? koji hvat
Grozu će mu sputat znat?

Kad na nebo kao mač
Pade zvezda sjaj i plač,
Da l’ to osmeh onom gna
Što s tobom i Janje zda?
Tigre, tigre, plame jak
Što sevaš kroz šumski mrak,
Koji večni dlan, i kad,
Stvori taj tvoj strašni sklad?

_________________________________

JESENI 

Jeseni teškog voća, puna mrlja
Od krvi grožđa, nemoj proć' već sedni
Pod naš senovit krov; tu počinut ćeš
I zapevat uz moju novu frulu;
Najlepše tebi plesat devojke će!
Voća i cveća zapoj strašni pev.

"Pupoljak suncu otvara lepote
Svoje i ljubav prožima mu vene;
Cvetovi vise oko čela jutra,
Cvatu niz blistav obraz čedne noći
Dok bujno leto pevuši a laki
Oblaci cvećem posipaju mu glavu.

Duhove zraka hrani osmeh voća,
A radost lebdi oko vrta, krila
Lakih, il' sedeć' na stablima peva."
Tako je Jesen pevala kad sede;
Diže se tad i ode preko tmurnih
Brda, al' zlatni ostavi nam teret.

___________________________________

BOLESNA RUŽA 

O, ružo, bolesna si!
Nevidljivi crv jak,
Koji uz huk oluje
Leti kroz noćni mrak,

Pronašao je rujne
Radosti tvoje log,
Tamna mu tajna Ijubav
Uništava te stog.
(preveo: Luko Paljetak)

Bolesna ruža 

O,
ružo, bolesna si!
Nevidljivi crv jak,
Koji uz huk oluje
Leti
kroz noćni mrak,

Pronašao je rujne
Radosti tvoje log,
Tamna
mu tajna Ijubav
Uništava te stog


Bolesna ruža 

Ružo, bolesna si!
Predan noćnoj struji
crv na te nevidljiv sleti
u strahovitoj oluji!

Postelju u tebi nađe,
u grimiznu radost se zavi;
a tamna mu i tajna ljubav
na život tvoj tačku stavi.

LJUBAVNA TAJNA 

Nikad ne otkrij ljubav svoju,
Za nju znat' nitko ne bi smeo;
Jer i blag vetar dira tvoju
Tih i nevidljiv ceo.

Ja otkrih, otkrih svoju Ijubav,
Otkrih joj srce sve;
Drhteći, hladna, u strahu ona,
Ah, ode, nesta nje!

Čim sam joj Ijubav otkrio bio,
Putnik se pojavi tu,
Tih i nevidljiv ceo:
S uzdahom uze nju.

OTROVNO STABLO 

 Na svog druga ljut beh, smesta
Bes iskalih - ljutnje nesta.

Na dušmana ljut beh, reći
Ne hteh to - gnev posta veći.
Zalevah ga ja u zloći
Suzom danju i po noći
I sunčah na smehu svom,
Mameći ga mišlju zlom.

Jabuku on u svom granju
Rodi, rastuć' noću, danju;
Dušman vide gde sred hvoja
Blista, znajuć' da je moja

Drznu mi se u vrt doći,
Ušunja se usred noći:
Ujutro ga u dan sveži
Videh gde pod stablom lezi.

Prolecu

O ti, što rosnih uvojaka gledaš
Dole kroz jasna okna jutra, baci
Svoj anđeoski pogled na naš otok
Gde kor te pojuć, o Proleće, čeka

Breg jedan drugom šapće, a doline
To čuju; oči s čežnjom nam se dižu
K blistavom stanu tvom: izađi, svete
Neka ti noge posete naš kraj.

Istočnim dođi gorjem, naši vetri
Celuju nek ti mirisni plašt, daj nam
Zorom, u suton, kušat dah svoj; prospi
Bisere zemljom što te strasno žudi.

Prstima lepim odeni je, grud joj
Poljubi nežnim celovom, i stavi
Zlatnu joj krunu na klonulu
što uvojke je čedne za te splela.

_______________________________

Božanski lik

Okrutnost ima ljudsko srce
a ljubomora ljudsko lice
užas, čoveka božansko obličje
a usamljenost ljudske odore.

Odore ljudske od gvožđa su skovane
obličje ljudsko od vatre je,
lice ljudsko peć je ognjena zapečaćena
a srce ljudsko klisura je gladna

_________________________

JUTRU


O sveta device! Odevena u najčišću belinu,
Otključaj zlatne dveri nebeske i izađi,
Probudi zoru što spava na nebu, nek svetlost
Ustane iz soba istočnih i donese
Medenu rosu što pada na dan koji se budi.
O blistavo jutro, pozdravi sunce
Što kao lovac na lov spreman prenu se i, sa svojim novim
U sandale obuvenim nogama, pojavi se na našim brezima.

_______________________________

USPAVANKA


Snovi, tkajte sene plave čedu mom iznad glave,
Slatki snovi kojim ovaj mesec što tiho plovi.
Čedu mom, sne, iznad čela pahuljica budi bela.
S anđelom ga blagim i ti čuvaj, slatki sne, i štiti.

Slatki smešci, noću zato bdijte, dok spi moje zlato;
Slatki smešci, kakvim smeje se majka što svunoć bdije.
Slatki uzdasi, u oči nek vam san se noćas toči,
Golubinji, koji čine da noć blago, brzo mine.

Spavaj, spavaj, dete drago, svaki stvor sad spava blago;
Spavaj, spavaj, spavaj sretno, dok ti majka jeca setno.
Slatko dete, u tvom liku vidim pravu svetu sliku.
I mene će stavit' leći tvorac tvoj i suze teći

Za me će mu, za te, svete, za nas, ko kad beše dete.
Trajno gledat' dano ti je njegov lik što ti se smeje;
Smeška meni, nama, mio, on što je detešce bio.
Dečjim smehom on se smeši, nebo, zemlju mirom teši.

_________________________________/

                 

Čovečija bit

Ne bi bilo Samilosti
bez nečije Ubogosti;
sažaljenja biti neće
Kad svi budu naše sreće
Iz straha se mir razvija,
Dok sebična ljubav klija:
tad Okrutnost omču spleće,
pomno svoje mamce meće.
U svetome sedi strahu,
Lije suze po svem prahu:
Poniznost se ukoreni
Ispod samih nogu njeni’
Troma sena tajne tada
Po glavi joj brzo pada;
Gusenica, Muha stane
Tajnu jesti poput hrane.
Plodom Himbe ona rodi,
Rumenim, da jest, da godi;
Gavran gnezdo onda zdene
Sred najdublje njene sene.
Bozi zemlje i iz vode
Traze Drvo sred Prirode.
Zaludu im sve to bit će,
Jer u Mozgu Drvo niče.

________________________________

Videti svet u zrnu peska
i nebo u divljem cvetu,
držati beskraj na dlanu ruke
i večnost u jednom trenu...

_______________________________

To da ljubiš – pusti priče
Priznat' ljubav, to je krivo
Jer njezini se vetar miče
U tisšni, nevidljivo.
Priznao sam ljubav svoju,
Celim srcem, punog glasa.
Drhtao u hladnom znoju
Otišla je istog časa.
I par dana kada minu,
Prolaznik je, čudi plahe,
Nevidljivo, sred tišine,
Odveo je uz uzdahe.

_______________________________

Izreke pakla
(izbor)

Vozi svoju zapregu i svoj plug preko kostiju mrtvih.
Put preteranosti vodi u zamak mudrosti.
Oprezna pamet je bogata, ružna, stara devojka kojoj se udvara Nemoć.
Onaj ko priželjkuje a ne čini, hrani kugu.
Presečeni crv prašta plugu.
Utopi u reku onoga koji voli vodu.
Luda ne vidi isto drvo koje vidi mudrac.
Čije lice ne zrači svetlošću, nikada neće postati zvezda.
Večnost je zaljubljena u proizvode vremena.
Zaposlena pčela nema vremena za tugu.
Nijedna ptica ne leti suviše visoko ako leti sopstvenim krilima.
Mrtvo telo ne sveti svoje rane.
Najuzvišeniji čin je staviti nekog drugog ispred sebe.
Kad bi luda bila uporna u svojoj ludosti, postala bi mudra.
Tamnice se grade opekama Zakona, javne kuće opekama religije.
Golotinja žene je božje delo.
Preterana tuga se smeje, preterana radost plače.
Lisica kune klopku, ne samu sebe.
Radost te ostavlja da stojiš na mestu, nesreća vodi dalje.

Što je danas dokazano, bilo je nekad samo zamišljeno.
Jedna misao ispunjava beskraj.
Budi uvek spreman da kažeš šta misliš, nitkovi će te izbegavati.
Orao nikad nije izgubio tako mnogo vremena, kao kad je hteo da uči od gavrana.
Tigrovi besa mudriji su od konja pouke.
Očekuj otrov iz stajaće vode.
Nikada ne znate šta je dosta, dok ne znate šta je suviše.
Slušaj prekor budale! To je kraljevska pohvala.
Ako drugi nisu bili ludi, mi treba da budemo.

_________________________________


Onaj ko radost teži
vezati uza se uništit
će taj život slobodni;
No ko poljubac tek
radosti utisne dok
nad njim proleće
taj živi u osvitu
večnosti.

>

Zemlja i kamen

Ljubav se ništa ne brine za se,
Niti je more takvi jadi,
Kao dar drugim radosno da se,
Unatoč Paklu Nebo gradi.”

To reče gruda zemlje koju
Smrvilo stado svu u prah je,
Kamen u potok skriven svoju
Odvratio joj u taj mah je.

“Ljubav tek samu sebe znade,
Strastveno druge hvata tog radi
I svima redom spokoj krade;
Unatoč Nebu Pako gradi.”

________________________________

Bojah se

Bojah se, moja besna će oluja
zatrti krasno istinito cveće;
Ali mi pod suncem ono buja, buja,
Nikad ga ona otpuhnuti neće.

I ne bi krasnog istinitog cveća
ni na kom drvetu da se koči
Cvetali su oni na mnogo drveća
Besplodni, lažni, mada lepi za oči.


--------------------------------


Ah, Suncokret!

Ah, Suncokret! od vremena je taj
Umoran, on, što želi saznat broj
Sunčevih stopa, traži zlatni kraj
Onaj gde putnik završi put svoj;

Gde Mladić, što od žudnje skonča vrele,
I Deva, koju pokri sneg, u noći
Iz svoga groba dižu se i žele
Tamo gde i taj Suncokret moj poći.

________________________________

Ljubav ne teži da zadovolji hir ,
sebičnost je nikada nije takla,
semo drugom ona daje mir
i stvara nebo u očaju pakla.

_______________________________


Sve velike stvari, da bi se s večnim zahtevima urezale u srce čovečanstvu, moraju najpre proći svetom kao čudovišne i grozne nakaze

__________________________


Kada bi se vrata percepcije otvorila sve bi se pred čovekom ukazalo onako kako zaista jeste-beskonačno.