Devojka koja plače
O kako te se spomenem...
Stani na najvišu stepenicu stubišta-
Nasloni se na baštensku urnu-
Utkaj, utkaj sunca sjaj u svoju kosu-
Privi cveće na grudi u bolnom shoku-
Tresni ga o zemlji i idi
S prolaznom mržnjom u oku:
Al' utkaj, utkaj sunca sjaj u svoju kosu.
Želeo bih, znači, da on ode,
Znači želeo bih da nju patnja bode,
Da ode on, da ode,
Kao što duša odlazi od tela ranjenog i bolnog,
Kao što duh odlazi od tela iskorišćenog.
Našao bih
Neki način neuporedivo lak i vest,
Lak za obostrano shvatanje,
Lak i bezveran kao osmeh, kao rukovanje.
Otišla je, ali je jesen kao sen
Robi mi maštu dane i dane,
Mnoge dane i mnoge čase:
Njene kose preko ruku, njene ruke- žive važe.
I pitam se kako su mogli skupa!
Trebalo je da se lišim pokreta i poze.
Katkad ove bludnje uznemire
Nemirnu ponoć i podnevni mir.
_________________________________
Četiri kvarteta (početak prvog, Bernt Norton)
Vreme sadašnje i vreme prošlo
Su oba možda prisutna u vremenu budućem,
A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom.
Ako je čitavo vreme večno prisutno
Čitavo vreme je neiskupivo.
Što je moglo da bude jeste apstrakcija
I ostaje stalno mogućnost
Samo u svetu spekulacije.
Što je moglo da bude i što je bilo
Pokazuje jedan kraj, koji je uvek prisutan.
Koraci odjekuju u sećanju
Niz hodnik koji nismo birali
Ka vratima koja nikad ne otvarasmo
U ružičnjak. Moje reči odjekuju
Tako, u tvojoj duši
Da bi stigao do onoga što ne znaš,
Moraš ići putem koji je put neznanja.
Da bi posedovao ono što neposeduješ
moraš ići putem rasposedovanja
Da bi stigao do onoga što nisi
Moraš ići putem na kom nisi.
I ono što ne znaš je jedina stvar koju znaš
I ono sšo poseduješ je ono što ne poseduješ
I gde jesi jeste gde nisi.
___________________________________
"Pa dobro! A šta ako ona umre u neko popodne,
Popodne sivo i dimljivo, veče žuto i rujno;
Umre i ostavi mene s perom u ruci da sedim
Dok dim se spušta na krovove;
Za trenutak mi nije jasno,
Ne znam šta da osećam, ni da li smisao sledim,
Ni da l' je to mudro il' ludo, prerano ili kasno...
Ne bi li, zapravo, prednost bila na njenoj strani?
Ta muzika deluje kad 'umire i pada',
A kad je već reč o smrti-
Da li bih imao pravo da se nasmešim tada?"
T.S.Eliot~ Pusta zemlja, poetična simfonija
Нема коментара:
Постави коментар