Žak Prever

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi.....

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta..

_______________________________

Ta ljubav

Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna,
tako nežna,

ta ljubav,
lepa kao dan,
i ružna kao vreme,

ta ljubav tako stvarna,
ta ljubav tako divna,
tako srećna,
tako vesela,
i tako jadno,

drhteći od straha kao dete u mraku,
a tako sigurna u sebe,
kao neki spokojni čovek u sred noći,
ta ljubav koja je izazivala,
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede,
ta ljubav tako vrebana,
jer te druge mi smo vrebali,
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani,
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali,

ta ljubav, cela celcata,
još toliko živa, a sva ozarena,
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav,
ona koja je bila,

to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,

toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica,
toliko toplo i živo kao leto,
možemo oboje otići i vratiti se,
možemo oboje otići i vratiti se,
možemo zaboraviti,
a zatim ponovo zaspati,
pa probuditi se, patiti, bditi,
pa ponovo zaspati,
sanjati i smrt,

zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se,

naša ljubav zastaje tu,
tvrdoglava ko magare,
živa kao želja,
svirepa kao sećanje, hladna kao kajanje,

nežna kao uspomena,
hladna kao mermer,
lepa kao dan,
nežna kao dete,

gleda nas smešeći se,
i kazuje mnogo, ne govoreći ništa,
a ja je slušam drhteći i vičem,
vičem za tebe,
vičem za sebe,
i preklinjem te,

za tebe, za sebe, i za sve one koji se vole,
i koji su se voleli,
da, ja im vičem

za tebe, za sebe, i za sve druge,
da ne znam ostani tu, tu gde si,
gde si bila, tu ostani, ne pomiči se, ne idi,

mi koji smo voleli,
mi smo te zaboravili,
ali ti nas ne zaboravi,
jer nemamo drugog do tebe na zemlji,

ne dopusti nam da postanemo hladni,
da se udaljavamo sve više,
odemo bilo gde,

daj nam znak da si živa,
a mnogo kasnije,
na ivici nekog šipražja,
u šumi uspomena,
iskrsni odjednom,
pruži nam ruku,
i spasi nas.

_________________________________


ZA TEBE LJUBAVI MOJA


Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe, ljubavi moja

Isao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe, ljubavi moja.

Isao sam na trg gvoždža
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe, ljubavi moja

A zatim sam otišao na
trg robova
I trazžio sam tebe
Ali te nisam našao
Ljubavi moja

________________________________

Kako stoje stvari

U dvanaest dvoraca dobijenih
za dvanaest zalogaja hleba
dvanaest ljudi rida od besa
u dvanaest kupatila
Tužna poruka im je stigla
loša vest iz lošeg kraja
Negde tamo neki domorodac
digao se iz pirinčanog polja
i sa prezirom
šaku pirinča
bacio prema nebu.

___________________________

Tamničareva pesma


Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

______________________________________


FIESTA

I prazne su bile čaše
I polupane flaše
Posteljina razmeštena
I vrata zamandaljena
I sve zvezde staklene
Zvezde sreće lepote
Sjale su u prašini
Sobe nepometene.
Bio sam mrtav pijan ko vatromet razdragan
A ti živa pijana
U mom naručju naga.

___________________________________

Rat

Iskrčite
kreteni
iskrčite
Sve mlado drveće starom sekirom
isecite ga
Iskrčite
kreteni
iskrčite ga
A staro drveće sa starim korenjem
sa veštačkim zubalom
sačuvajte ga
I okačite natpis
Drveće Dobra i Zla
Drveće Pobede
Drveće Slobode
I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
i ptice će pobeći iz nje
a vi ćete ostati tu da pevate
Ostaćete tu
kreteni
da pevate i defilujete.

___________________________


ŽIVI PESAK


Demoni i divote
Vetrovi i plime
More se povuklo u daljine
A ti
Ko alga što vetar je miluje nežno
Na pesku postelje u snu se protežeš
Demoni i divote
Vetrovi i plime
More se već povuklo u daljine
Ali u tvojim očima poluotvorenim
Dva mala vala
Su ostala
Demoni i divote
Vetrovi i plime
Dva mala vala da me utope.

________________________________

I TO MI JE NEKA RAZONODA

I to mi je neka razonoda pisati
i to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
A evo na sta to liči.

____________________________________

UVELO LIŠĆE



Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

____________________________________

PESMA



Koji je danas dan
Danas su svi dani
Moja prijateljice
Danas je celi život
Moja ljubavi
Mi se volimo i mi živimo
Mi živimo i mi se volimo
I mi ne znamo šta je to život
I mi ne znamo šta je to dan
I mi ne znamo šta je to ljubav.

________________________________

IZGUBLJENO VREME

Pred ulazom u fabriku
radnik se odjednom zaustavi
lepo vreme beše ga cimnulo za rukav
i kako se okrenuo
pogleda u Sunce
crveno i okruglo
tek probuđeno iz neba dubokog
i namignu mu
onako srdačno
Zbilja drugar Sunce
zar ti se ne čini
ipak malo glupo
po ovakvom danu
rintati za gazdu?

_____________________________

KAKO UBITI VREME

Neki misle da je to lako
Ne raditi ništa
A ustvari to je vrlo teško
Ništa teže od toga
Valja ubiti vreme
A to nije mali posao
To je da padneš s nogu
Ah!
od jutra do sutra
nisam radio ništa
ništa
ah! a što je još čudnije
od jutra do sutra
od sutra do jutra
radio sam isto
ništa!
ništa nisam radio
a i moglo mi se
ah! kako je to tužna priča
mogao sam da imam sve
da
ono što bih hteo
da sam hteo
to bih i imao
ali nisam hteo ništa
ništa
Ipak jednog dana vidim ti jednog psa
koji mi se svideo odmah sam ga imao
jedan veliki pas
ovčar
ali jadna životinja
kako je tugovala
tugovala za bivšim gazdom
neki stari Škot
ja ti kupim i gazdu
a i moglo mi se
ah!
kakav Škot
oh!
kakav Škot je bio taj Škotlanđanin
taj što mi je čuvao psa
ceo dan je cmizdrio
celu noć je jecao
ah!
to je bilo da poludiš
kopnio je kao travka
ništa mu nisi mogao reći
govorio je obesiću se
Više volim da čuvam ovce
tulio je na škotskom
a pas je zavijao
slušajući kako mu gazda tuli
a kako mi se moglo
ja ti kupim i ovce
stavim ih u salon
i tu su pasle tepihe
i onda jednoga dana crkoše od dosade
ode za njima i Škot
u grob
ah!
a za njim i pas
E tada sam otišao na krstarenje
Da malo smirim živce.

____________________________

DORUČAK

Sipao je kafu
U šolju
Dolio mleko
U šolju sa kafom
Promešao
Kašičicom
Popio belu kafu
I spustio šolju
Ne govoreći ništa
Zapalio
Cigaretu
Pravio kolute
Dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Ne govoreći mi ništa
Ne gledajući me
Digao se
Stavio šešir
Na glavu
Obukao
Kišni mantil
Jer je padala kiša
I izašao
Na kišu
Bez reči
Bez pogleda
A ja sam
Zarila glavu u ruke
I plakala.

________________________________

REKA

Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
Ali on je bacio
Ledeni kamičak
Hladni kamen ljubomore
Na odsjaj
Tvoje lepote
Što je igrala gola na reci
U velesjaju leta

_____________________________________

STRELAC

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

_________________

ŠKOLA UMETNOSTI

U kutiji od upletene slame
Otac izabra jednu kuglicu od papira
I baci je
U staklenu činiju sa vodom
Ispred radoznale dece
Razvi se u vodi odjednom
Raznobojni
Veliki japanski cvet
Kratkotrajni lokvanj
I deca utihnuše
Zadivljena
U njihovoj uspomeni nikad više
Taj cvet uvenuti neće
Taj iznenadni cvet
Stvoren za njih
Za tren
Pred njima.

___________________________

OČAJ JE SEO NA KLUPU


Na skveru na klupi
Sedi čovek i zove vas kad prođete
Sa cvikerom u starom sivom odelu
Sedi tu i puši kratku cigaru
I zove vas kad prođete
Ili vam naprosto mahne
Ne treba ga gledati
Ne treba ga slušati
Samo procći
Pravite se da ga ne primećujete
Da ga ne čujete
Ubrzati korak
Ako ga pogledate
Ako ga budete slušali
Zovnuće vas i visše ništa i niko
Neće vas moći sprecčiti da sednete kraj njega
Onda će početi da vas gleda i da vam se smeši
Vama je strašno teško
Čovek međutim nastavlja da vam se smeši
A onda se i vi smešite njemu
Doslovno tako
Što mu se više smešite sve više patite
Strašno
Što više patite sve više mu se smešite
Beznadežno
Sedite tako tu
Ne mićući se
Smeseći se na klupi
Tu odmah kraj vas deca se igraju
Prolaznici prolaze
Mirno
Ptice
Napuštaju jedno drvo
Zbog drugog
I vi ostajete tu
Na klupi
A znate a znate
Da visše nikada nećete moći da se igrate
Kao ta deca
Znate da više nikada nećete moći da prođete
Mirno
Kao ti prolaznici
Da više nikada nećete moći da poletite
Napuštajući jedno drvo zbog drugog
Kao ptice.

_____________________________
Uvelo lišće

Želeo bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravio
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravio
Pesmu koju si mi pevala
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me volela
I meni koja sam te voleo
Živeli smo zajedno
Ti koji si me volela
I ja koja sam te voleo
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

_____________________________

Nedelja

Između
stabala ulicom Gobelina
Vodi me za ruku od mramora žena
Prepuna su kina nedelja je danas
Sa krošanja ptice ljudski motre na nas
Statua me ljubi kao da smo sami
Samo slepo dete sledi nas u tami.

________________________

Buket

Štoa radiš tu devojčice
Sa ovim cvećem ubranim
Šta radiš tu devojko
Sa ovim cvećem ocvalim
Šta radiš ovde lepojko
Sa cvećem što je uvelo
Šta radiš ovde starice
Sa cvećem što je umrlo

Pobednika čekam.

_____________________________________

KAKO NASLIKATI PTICU

Elzi Enrikes

Naslikati prvo kavez
sa otvorenim vratancima
naslikati onda
neshto ljupko
prosto
lepo
i korisno
za pticu
nasloniti zatim platno na neko drvo
u vrtu
šumi
ili planini
sakriti se iza drveta
ćutke
i ne mićući se...
Ponekad ptica odmah sleti
ali bogme nekada joj trebaju godine i godine
da se reši
Tu ne smete klonuti
valja čekati
čekati i godine ako treba
brzina ili sporost dolaska ptice
nema nikakve veze
sa uspelošću slike
Kada ptica sleti
ako sleti
tu isto savršena tišina
sačekati da ptica uđe u kavez
i pošto je ušla
četkicom pažljivo zatvoriti vratanca
a zatim sve prečage izbrisati redom
tu paziti da ne dodirnete nijedno perce na ptici
Naslikati zatim drvo
s tim da uzmete najlepšu granu
za pticu
naslikati zatim zeleno lišče i svezžinu vetra
sunčanu prašinu
zujanje buba u travi u vrelini leta
a zatim pričekati da se ptica reši da peva
Ako ptica ne propeva
To je loš znak
znak da slika ne valja ništa
ali ako ptica zapeva to je dobar znak
znak da je možete mirno potpisati
Tada sasvim lagano
isčupajte ptici jedno pero
i tamo u čošku slike lepo se potpišite.

________________________
Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te.

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
______________________________

DANAS

Danas sam se šetao sa drugom
iako je mrtav
šetao sam se sa drugom

ROBER DESNOS
Budno stanje, 1936

- - - - - - - - -
Danas

kao 1925, kao 1936, kao 1943, u Ulici
Dolfin kad je odlazio da kupuje
hranu za svoje mačke iz Ulice Mazarin
pre no što su ga ščepali odveli zatočili
ubili
rat policija podmuklost tifus
šetao sam se sa Roberom Desnosom
da šetao sam se sa njim
smejali smo se
i na pasja kola svađali
iako je mrtav
obojica smo voleli život kao ženu
to nikada nije bila ista žena
da li je bio uvek isti život.
Danas sam i ja šetao
sa drugom
prijateljem
i njegovom eksplozijom gneva i smeha
i razbijenim oknima koja pršte
po kaldrmi
ali u rukama prijateljstva
uvek je bilo staklorezačkog kita.
Danas 10. Novembra 1955.
šetao sam se sa njim Ulicom Sen Marten
dan se još nije bio ugasio
ali već su bile upaljene svetlosti u prodavnicama
igračaka
Stajao je na uzanom pločniku zasenjen
Pariskom Robom
Njegov dečiji pogled
bolje od dijamanata
sekao je stakla
i već pripovedao pustolovni život tih budućih
uspomena
te čudesne šarene laže
Nad gradom nebo je bilo plavo raskošno plavo
kao oluja ili nežna pomama
Oblaci su bili uštogljeni
išli su na svadbu
danas
iako je mrtav
na svadbu Desnosovu
na svadbu u Juki
iako je prilično daleko od nje
i ona prilično daleko od njega
a mi smo dizali čašu na zavijutke svake ulice
u zdravlje
sveta rasturenog
sveta ukradenog
sveta ponovo nađenog
i izgubljenog
izbezumljenog
Piramida od stakla
od vinove loze i peska
lakih uspomena
zaboravljenih uvreda
I oboje pod stolom
ili za stolom
nismo više tražili razloge u vinu
to je kao tražiti u običnoj vodi
srečnu sočnost grožđa

U tvoje zdravlje Rober i
iako si mrtav
za tvoj budni san.