Eugèn Ionesco, Ćelava pevačica

"Ne pišem za pozorište da prepričavam priču. Po meni pozorišni komad se ne sastoji od opisivanja i razvoja te price. Pozorišni komad je gradnja sazdana iz niza  stanja svesti i okolnosti koje se pojačavaju, zbijaju zatim se zamrse bilo da bi se odmrsili , bilo da bi se završili u nepodnošljivoj nerazmrsivosti. "


Rađalo se u Parizu u malim ili tzv. Džepnim kazalištima koje su se, unatoč siromaštvu, spremnije upuštala u avangardne eksperimente nego velika nacionalna ili privatna kazališta. Tako je započelo i prikazivanje Ćelave pevačice  (1950), Pouke (1951), Stolica (1952) i niza drugih Ionescovih komada, koji su, nakon početnog šoka odmah stekli vatrene poklonike i s vremenom osvojili vrlo širok krug gledaocaa, te se godinama i decenijama zadržavali na repertoaru. Da bi prikazao aktualne probleme savremenoga građanskoga društva samoću, strah, promašenost, odsutnost komunikacije, izgubljenost, otuđenost, besmislenost, besperspektivnost –Ionesco ruši tradicionalnu strukturu dramskog
pozorišta.
Ćelava pevačica je prva drama koju je Ionesco napisao. Premijera je izvedena 11. maja1950. u
Théâtre des Noctambules. Izvedba je bila totalni neuspeh i prošla je neopaženo sve dok par uspešnih kritičara i pisaca, nisu pohvalili predstavu. Ova drama danas drži mesto najizvođenije predstave u
Francuskoj.U 40-oj godini odlučio je učiti engleski jezik koristeći”Assimil” metodu kopiranja celih rečenica kako bi ih zapamtio. Kada bi ih ponovno pročitao, osećao se kao da nije učio engleski, nego je otkrivao neke zapanjujuće istine kao ta da ima 7 dana u nedelji, da je strop gore, a pod dole tj. stvari koje je već znao, no koje su ga iznenedno pogodile. „Kupio sam priručnik francusko-engleske konverzacije za početnike. Prihvatio sam se posla. Savesno sam prepisivao rečenice iz priručnika kako bih ih naučio napamet. Kad sam ih prečitavao, nisam, doduše, naučio engleski, nego neke začudne činjenice: da nedelja recimo, ima sedam dana, što sam zapravo ionako znao; ili da je pod dole, a plafon gore... Silno sam se zaprepastio da gospođa Smith saopštava mužu da njih dvoje imaju nekoliko dece, da stanuju u okolici Londona, da se prezivaju Smith, da je gospodin Smith činovnik... Sve sam nekako mislio da bi gospodin Smith to morao znati, ali što se može, neki su ljudi strašno rastreseni...?”
Ionesco nije voleo pozorište i u njemu se uglavnom dosađivao. To ga je potaknulo da napiše (kako bi ga ismejao ) antikomad ĆELAVA PEVAČICA ili tačnije, ENGLESKI BEZ MUKE (koji će tek na sceni postati Ćelava pevačica)

Umesto uobičajenog zapleta, temelj radnje postaje razgovor, odnosno jezik sveden na niz fraza i besmislenih klišea, čime prestaje biti sredstvom komunikacije. Komunikacija, međuljudski odnosi otežani su upravo zbog apsurdnosti jezika koji se pretvara u kliše, formule, fraze. Dijalozi u Ćelavoj pevačici malo-pomalo pretvaraju se u čiste besmislice i posve razilaze.

Ćelava pevačica dovodi u pitanje način na koji komuniciramo jedni s drugima, da li je to komuniciranje koje ima smisla, koje se govori iz srca, ili nam se komunikacija svodi samo na šale, bez ozbiljnih razgovora? Većina nas, zapravo vodi razgovore koji nemaju previše smisla, samo da bi imali komunikaciju. Pamtimo li uopšte naše razgovore? Razmišljamo li o njima? Svi naši razgovori se vode na apsurdnost, jer naše teme su totalno besciljne i nezrele.

________________



LICA:

G. SMIT

GĐA SMIT

G. MARTIN

GĐA MARTIN



MERI, služavka

VATROGASNI KAPETAN

SCENA I

Engleski građanski stan, sa engleskim naslonjačama. Englesko veče. G. Smit, Englez, u svojoj fotelji I svojim engleskim papučama, puši svoju englesku lulu i čita engleske novine, kraj engleske vatre. Ima engleske naočare i male prosede engleske brkove. Pored njega, u drugoj engleskoj fotelji, gđa Smit, Engleskinja, krpi engleske čarape. 
Duga pauza - englesko ćutanje. Engleski sat otkucava sedamnaest engleskih otkucaja.

GĐA SMIT : Gle, devet časova. Večerali smo čorbu, ribu, krompir sa slaninom, englesku salatu. Deca su pila englesku vodu. Dobro smo večerali večeras. Zato što stanujemo u okolini Londona i što se zovemo Smit.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Krompir je vrlo ukusan sa slaninom, ulje u salati nije bilo užeglo. Ulje bakalina na uglu mnogo je bolje od ulja bakalina preko puta, čak je bolje i od ulja bakalina dole ispod brega. Ali neću da kažem da je njihovo ulje loše.


G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Međutim, ipak je ulje bakalina na uglu najbolje.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Meri je ovoga puta dobro ispekla krompir. Prošli put ga nije dopekla. Ja ga volim
samo dobro pečen.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Riba je bila sveža. Prste da oližeš. Dva puta sam se poslužila. Ne, tri puta. A posle moram da idem u klozet. I ti si se poslužio tri puta. Međutim, treći put si uzeo manje nego prva
dva puta, dok sam ja sipala mnogo više. Ja sam večeras više jela nego ti. Otkuda to? Obično ti više jedeš. Ne može se reći da nemaš apetita.

G. SMIT pukne jezikom.

GĐA SMIT: Ipak, čorba je možda bila malo preslana. Bila je manje bljutava nego ti. Ha-ha-ha. A bilo je u njoj suviše praziluka a malo luka. Žao mi je što nisam rekla Meri da doda malo ljutog kopra. Idući put ću znati kako dću.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Naš mali dečko je hteo da pije pivo, on će voleti da povuče, pravi tvoj sin. Jesi li video kako je za stolom gledao u bocu? Ali ja sam mu sipala u čašu vodu iz bokala. Bio je žedan i popio ju je. Helena liči na mene: dobra je domaćica, štedljiva, svira klavir. Ona nikada ne traži da pije englesko pivo. Kao ni naša mala devojčica, koja pije samo mleko i jede samo kašicu. Vidi se da joj je tek dve godine. Ona se zove Pegi. Kolač sa dunjama i pasuljem je bio izvanredan. Možda smo mogli uz kolačeda popijemo po čašicu australijskog burgonjca, ali nisam iznela vino na sto da ne bih deci davala rđav primer halapljivosti. Treba ih naučiti da budu uzdržani i odmereni u životu.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Mrs. Parker poznaje jednog rumunskog bakalina po imenu Popesko Rosenfeld, koji je bašstigao iz Carigrada. To vam je veliki stručnjak za jogurt. Ima diplomu škole proizvođača andrinopoljskog jogurta. Sutra ću otići da kod njega kupim veliku šerpu rumunskog folklornog jogurta. Ne nalaze se često takve stvari ovde, u okolini Londona.

G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Jogurt je odličan za stomak, bubrege, apendicit i apoteozu. To mi je rekao doktor Mekenzi King, koji leči decu naših suseda, Džonsovih. To je dobar lekar. U njega čovek može imati
poverenja. Ne propisuje nikad lekove koje nije sam na sebi oprobao. Pre nego što će uputiti Parkera na operaciju, prvo se i sam operisao odžuči, mada uopšte nije bio bolestan.

G. SMIT: Pa kako se onda doktor izvukao, a Parker umro?

GĐA SMIT: Zato što je koddoktora operacija uspela, a kod Parkera nije uspela.

G. SMIT: Onda Mekenzi nije dobar lekar. Trebalo je da kod obojice operacija uspe ili je trebalo da obojica podlegnu.

GĐA SMIT: Zašto?

G. SMIT:Jedan savestan lekar treba da umre sa bolesnikom ako ne mogu zajedno da ozdrave.Kapetan broda tone sa brodom u talase. A ne preživi ga.

GĐA SMIT: Ne može se porediti bolesnik sa brodom.

G. SMIT:A što da ne? I brod ima svoje bolesti; uostalom, tvoj je doktor zdrav kao nov brod; razlog više da potone kad i njegov bolesnik, kao doktor i njegov brod.

GĐA SMIT:Gle, toga se nisam setila... Možda je to i tačno... i kakav zaključak izvlačiš odatle?

G. SMIT: Da su svi doktori šarlatani. I bolesnici isto tako. Jedino je mornarica poštena u Engleskoj.

GĐA SMIT! Ali mornari nisu.

G. SMIT! Razume se.
Ćutanje.

G. SMIT:I dalje drži novine.Ima jedna stvar koju nikad neću razumeti. Zašto u ličnim vestima,u novinama, uvek daju godine umrlih a nikad novorođenčadi. To je besmislica.

GĐA SMIT: Nikad se nisam to pitala.

Opet ćutanje. Sat otkucava sedam puta. Tišina. Sat otkucava tri puta. Tišina. Sat ne otkucava nijedan put.

G. SMIT:(I dalje drži novine) Gle piše da je Bobi Vatson umro.

GĐA SMIT: Bože moj, jadnik, a kada je umro.

G. SMIT: A što se sada čudiš. Znaš vrlo dobro. Umro je pre dve godine. Sećaš se da smo bili na pogrebu pre godinu i po.

GĐA SMIT: Dabome da se sećam, odmah sam se setila, ali ne vidim zašto si se iznenadio kad si to video u novinama.

G. SMIT! To i nije bilo u novinama. Ima većtri godine otkako se govori o njegovoj smrti. Setio sam se asocijacijom ideja.

GĐA SMIT! Šteta.Tako se dobro držao.

G. SMIT: Bio je to najlepši leš Velike Britanije! Ne bi mu čovek dao njegove godine. Jadni Bobi prošlo je četiri godine,od njegove smrti a još je bio topao. Pravi živi leš. I kako je samo bio veseo.