Žena vagabund
'Ova je knjiga 'posve usijana', to su zaista vatre. Mnogi smatraju vatru suhim elementom, no i šampanjac je 'suh', a koliko je meni poznato, ni drago se kamenje ne cedi'.
Francuskinja slobodna duha, voli putovati, a još više pisati o ljubavi - kako onoj hetero, tako i onoj biseksualnoj. Da to nije Marguerite Duras? Ne, dobro smo napisali! Nije ni Duras, niti Sagan, već Yourcenar!
Postoji nešto u toj Belgiji i bogatim porodicama čija deca od malih nogu putuju po svetu, a usput imaju i najbolje privatne učitelje. Dokaz prvi je čudo od žene Amelie Nothomb koja će svojom produktivnošću možda nadmašiti čak i našeg omiljenog pisca Miljenka Jergovića. Dokaz drugi je Marguerite de Crayencour, rođena davne 1903. godine, kada i Anais Nin. Čekaj malo! Zar nismo u naslovu napisali da joj je prezime Yourcenar? I to dvaput! Istina je, Marguerite ga je poželela malo promeniti pa je od prezimena napravila anagram i proglasila ga svojim pseudonimom.
Kao, trebaće joj ako misli pisati o zabranjenim i osetljivim temama. Svoje prvo delo, dijalog u stihovima o legendi o Ikaru ("Le jardin des Chimeres") je napisala 1919., dakle u svojoj 16. godini, a izdanje knjižice platio je njen otac. No, vrlo brzo će pronaći i pravog izdavača koji će objaviti njenu knjigu "Alexis ili uzaludna broba", oproštajno pismo jednog muškarca koji voli druge muškarce.
_______________________________________________________
'Nema nesretne ljubavi: imamo samo ono što nemamo.
Nema sretne ljubavi: ono što imamo već smo izgubili.'
______________________________________________________
Tridesetih godina, nakon što joj umire otac (majka joj je umrla na porodu), Marguerite proživljava svoje najburnije ljubavne veze, a i Evropa opasno kuva. Rezultat tih emotivnih kriza je zbrika od 9 lirskih proza okupljenih u knjizi "Vatre" u kojoj će Marguerite lakoćom svetskog putnika i istoričara pomešati antičke mitove sa sadašnjošću i zapaliti staru vatru u Fedri, Ahileju, Patroklu, Antigoni, Sapfi i biblijskoj Mariji Magdaleni... Ljubav koja se ponaša kao kakva bolest i smrtonosni virus.
______________________________________________
'Sreća se gradi samo na temeljima očaja.
Mislim da bih imala na čemu graditi.
______________________________________________
Pre nego će se izlečiti od ljubavnih rana i emigrirati u Ameriku, Marguerite će u Parizu upoznati američku intelektualku Grace Frick i ponovo se zaljubiti. Kao da joj se vlastita knjiga obila u glavu! "Zašto se, dakle, konačno malo ne odmorim?" pomisliće Yourcenar i uživati u jednostavnom životu u maloj kućici na otoku Mount Desert u državi Maine. (Zašto pametne i britke na jeziku žene uvek odabiru žene?) Za nju dobro, a za nas crne godine, budući da Marguerite apstinira od pisanja, što zbog problema prilagođavanja, što zbog egzila. Njene teme: seks, smrt, individualna sloboda, feminizam, rasizam, homo i biseksualnost, atomska energija, ekologija, eseji o Mishimi.
A onda se poput Gwen Stefani dosetila da će život da iscuri dok kaže 'keks' ukoliko nastavi da sedi na kauču i jede čips pa je odlučila uobličiti svoje 20 godina stare beleške koje je radila otkad je prvi put 1924. godine posetila Hadrijanovu vilu. Nastaje roman o rimskom caru Hadrijanu koji je Yourcenar nežno probudila u prvom licu i odmah požnjela planetarne simpatije. A vama se kao ne bi svideo car koji obožava umetnost i štiti robove?
Kada su fiktivni "Hadrijanovi memoari" izašli 1951., za Margie je usledilo teško razdoblje slave i nagrada (Prix Combat 1936., Prix Femina 1968., počasni član Academie Royale Belge, Legion d'honneur, a 1980. ušla je kao prva žena u 350-godišnjoj povijesti u Academie francaise). Čak je smela i održati govor! A onda 1987. i Nobelova nagrada za književnost!
'Grande dame' Marguerite Yourcenar. Nikad nije bila previše popularna, niti je tražila pažnju medija... A ipak su joj se obraćali s 'madame'! 1987.
Godinu dana nakon smrti njene dugogodišnje partnerice Grace Frick Marguerite je ostatak života odlučila provesti s tridesetogodišnjim Amerikancem Jerryjem Wilsonom. No, kako je i Wilson vrlo brzo umro, i to od AIDS-a, Marguerite više nije imala snage nastaviti. Gospođa Yourcenar umrla je 17. 12. 1987. godine na svom ostrvu.
____________________________________________
"Osamljenost... Ne verujem kao što oni veruju, ne živim kao što oni žive,
ne volim kao što oni vole... Umreću kao što oni umiru", napisala je u svojim "Vatrama"
____________________________________________
.jpg)