Uskoro će se pojaviti novi (nad)ljudi – vrsta dvospolaca (spolni će se organi miešati sve dok ne
bude nemoguće razlikovati šta je biološko, a šta tehnološko i štoa je muško, a štoa žensko), a kako se
broj transseksualnih hermafrodita bude povećavao, i društvo će se znatno transformisati: delomično će doći do seksualnog oslobođenja, novih seksualnih mogućnosti, a delomično do lova na veštice
1.
Savršeno ljudsko biće budućnosti biće hermafrodit – interseksualni spoj rodova koji sadrži muške i
ženske spolne organe, muške i ženske hormone – Hermes i Afrodita, bog i boginja, diablo i diabla.
Interseksualnost – uobičajena u životinjskom svetu – mešanje je muških i ženskih polnih obeležja u
jednome stvorenju. Interseksualna stvorenja ujedinjuju aspekte genitalnog oblika i reproduktivnih organa, i time pokazuju proturječnosti morfološkog kriterija roda.
Interseksualci – hermafroditi – imaju i testise i jajnike, i neodređenog su roda; drugim rečima, imaju i penis i vaginu. Možda čitaoci zamišljaju komade s kitama, hormonski transformirane pre-op kurve (muškarci koji su se podvrgnuli hormonskoj terapiji, ali nisu operativnim zahvatom promenili spol i bave se prostitucijom, nap. prev.), besramne muškarce-žene ili uvrnute viktorijanske noćne more – oni mogu izgledati stvarno, ali statistički govoreći, takvi se stereotipi više zasnivaju na pornografskom iskustvu nego na istraživanjima: u svetu se prirodna interseksualnost pretežito javlja u crva, puževa balavaca i puževa mekušaca.
Interseksualci su retko “pravi” hermafroditi – retko istovremeno imaju “savršene” spolne organe obu roda i retko imaju istu količinu tkiva testisa i jajnika. Hromatinski test određivanja roda primenjen na pravom hermafroditu može biti ili pozitivan (žensko) ili negativan (muško). Većina interseksualaca su ili ženski kvazihermafroditi ili muški kvazihermafroditi, koji ukazuju na jedno ili više proturečja roda, iako imaju samo jajnike ili samo testise (a njihov hromatinski test određivanja roda pozitivan je ili negativan, zavisno o “primarnom” rodu).
Hermafrodit – rođenjem ili operacijom
Hermafroditi čine manje od jedan posto ljudske populacije. Tokom istorije pustolovni romantici su ih skrivali, slepo obožavali, voleli, proganjali, tražeći biseksualno blaženstvo, a lovci na veštice tražeći žrtve, tragali su za njima. Sepen do kojeg su se njihove razne genitalne “sprave” razvile nesumnjivo je pridoneo i njihovoj sreći i nesreći. Sigurno se s vremena na vrem pojavljivao istinski hermafrodit koji je izašao iz raja poput velikoga genetskog dara nekom sretnom ljubavniku.
Danas, ako “idealnog” hermafrodita prikažemo s morfološki savršenim genitalijama obaju polova, te razdvojimo pojam hermafroditizma od reprodukcije, možemo pretpostaviti da je moguće da skoro svako zdravo ljudsko biće, s pomoću hirurških, khemijskih i psiholoških procesa, postane hermafrodit.
U budućnosti, ako idealnog hermafrodita opišemo kao “dvospolnu” osobu koja se može upustiti u seksualne odnose s pripadnicima obaju rodova i koja može oploditi i zatrudniti i/ili se aseksualno razmnožavati (i možda kao vrlo važan deo normalne seksualne aktivnosti ne-hermafrodita), možemo pretpostaviti da bi genetièčkim inženjerstvom trebalo biti moguće stvoriti hermafrodite No još smo u sadašnjosti, i ogranièčenja današnje tehnologije omeðđuju prostor do kojeg naša mašta može ići;
slično tome, ograničenja današnjeg seksualnog morala određuju prostor izvan kojeg postoje samo naši snovi. Postoje dva načina da se postane hermafrodit – rđenjem i operacijom. Možda će jednog dana postojati i treći – već spomenuto genetičko inženjerstvo i možda će u nekoj naučno- fantastičnoj budućnosti naše najluđe fantazije o biseksualnosti i samoreplikaciji postati stvarnost.
Sledi biološki i istorijski pregled. U početku su neka božanstva kažnjavala čovečanstvo, ili su neka nagrađivala čovečanstvo, ili su neka strana bića polno općila s ljudskom vrstom, ili su neki vremenski putnici pogrešili – i tako se pojavilo prvo ljudsko biće koje je imalo polne organe obaju rodova.
Treći pol?
Reč “hermafrodit” dolazi iz grčke mitologije – Hermafrodit je bio sin Hermesa (boga trgovine i izuma) i Afrodite (božice lepote i ljubavi). Kako bi ispunio svoje posebne želje, sjedinio se s vodenom nimfom Salmakidom u jedno telo. Nezadovoljan svojim novim oblikom, prokleo je fontanu u kojoj se kupao tako da i drugi kupači postanu interseksualni poput njega.
Svaka osoba počinje život kao hermafrodit. Fetus ima nediferencirane polne žlezde koje će na kraju postati ili jajnici ili testisi, zavisno o tome kako se izmešaju hromosomi. Postoje dva roda zato što su dovoljna dva da proizvedu maksimalan broj potencijalnih genetskih rekombinacija, pružajući gotovo svakoj zdravoj osobi priliku da se pari s pripadnikom suprotnog pola. Dalje, seksualno razmnožavanje, u kojem su genomi ispremešani između generacija, sredstvo je odbacivanja nepovoljnih mutacija. Treći pol, kako ga danas zamišljamo, bio bi nepraktičan – parenje mora ostati razmerno jednostavna stvar, barem dok se ne osigura opstanak ljudske vrste. Ali nakon toga...
Današnji hermafroditi ne konstituišu treći pol, ali u budućnosti, u “trosmernim” seksualnim odnosima, mogu pružiti oblike erotske stimulacije koji se dosad nisu mogle zamisliti. Pažljivim negovanjem kolektivnog fetišizma, takva stimulacija mogla bi postati nezamenjivim delom ljudske reprodukcije – poput drugih podražaja i aktivnosti koje ljude dovode do orgazma.
Hermafroditizam se često spominje u istoriji i književnosti, ali čitaoci bi to trebali uzimati s trunkom opreza. Vekovima su cenzura, kriva tumačenja, pogrešna navođenja, mizogonija i homofobija bili vrlo jaki, i takve prepreke objektivnosti dovode u sumnju sve izvore. Pojam hermafroditizma postao je zamenjiv s transvestitizmom, homoseksualnošću i androginijom do te mere da svi predstavljaju isti arhetip.
Narodi stare Indije nazivali su interseksualce hijiras, pridavajući im status žena, dok su ih istovremeno prezirali i duboko poštovali. Rimljani su smatrali interseksualce božanskom objavom, ali ipak su ih omalovažavali. Navaho Indijanci poznavali su tri pola: muški, ženski i nadle, koji su isključivali te ih smatrali dvospolcima. Renesansni Evropljani negovali su dve glavne interpretacije hermafroditizma – mitsku i satiričnu androginiju. Mitski je tip sadržavao alegorije sjedinjenja i zajedništva. Satirična androginija predstavljala je raskol, kao i razmetanje i ekstravagantnost, i često je naslućivala kićene aspekte homoseksualnosti. Današnje prevladavajuće mišljenje o hermafroditizmu dolazi iz pornografije, egzotike i opšte opčinjenosti medicinskim anomalijama i neobičnim seksualnim praksama.
Ko želi biti hermafrodit?
Dosad je pitanje bilo Šta je hermafrodit? Reč “nakaza” je vulgarna i opterećena hijerarhijskom teskobom – hermafroditi su jednostavno drukčiji tip ljudi koji mogu biti jako lepi. Nažalost, ta su oštra stajališta bila česta i, zaista, većina društava nije odobravala hermafrodite i smatrala ih je abnormalnima kao i manjkavima – Rimljani su ih opisivali kao tragične. Međutim, oni uopšte nisu tragični; možda su zapravo mutacija prema nekome višem obliku – usavršenom, samobnavljajućem obliku koji se krije duboko u zamršenostima ljudskog DNK; aseksualno biće oslobođeno zavisnosti o drugima, koje se može razmnožavati seksom s bilo kojim drugim bićem ili sa samim sobom.
Ako pretpostavimo da su hermafroditi korak prema savršenstvu, nužno je preispitati istorijsku averziju prema njima. Na kraju će ih želeti velik broj ljudi; napokon, mnogi bi ne-hermafroditi mogli poželeti postati interseksualcima do određene mere. Na kraju krajeva, što se god može dogoditi, dogodiće se (genetski govoreći), pa zašto ne uvesti ono neizbežno orgazmičkim posezanjem
k nepoznatoj budućnosti? Pitanje postaje: Ko želi biti hermafrodit?
Ko bi hteo pod hirurški nož? Ko će svoje telo promeniti u novu životinju? Bolja civilizacija mogla bi se uzdignuti iznad bipolarnih ostataka ljudske nesavršenosti – ili bi rasprostranjeni hermafroditizam mogao biti presudna stvar koja će slomiti civilizaciju. U svakom slučaju, ko će reći Ja ću?
Proces postajanja hermafroditom operacijskim putem zavisi o tehnologijama koje su razvijene zbog unapređenja transseksualnosti, krajnje granice modifikacije tela.
Modifikacija tela namerno je rekonstruisanje ljudskog oblika. Obuhvata sve postupke koji menjaju ljudsku morfologiju. Osobe koje se bave modifikacijom tela rekonstruišu lica žrtvama saobraćajnih nesreća, stvaraju seksualne podražaje onde gde je priroda zakazala, ili pak sadistički sakatelji proizvode doživotan užas. Tokom
istorije, strpljivo primenjujući nauku ili praznoverje (ili i jedno i drugo), osobe koje se bave modifikacijom tela pokazale su se sposobnima pretvoriti bilo koga u bilo šta.
Hirurška transseksualnost
Današnje metode omogućavaju potpunu transformaciju iz jednoga roda u drugi. Pojedinci koji se podvrgnu “promeni pola” ili postupku promene pola su transseksualci. Kao pioniri tela,transseksualci pripadaju novome, transcendentnom ljudskom tipu koji se razlikuje od primarnih rodova iz kojih vuku svoju genetsku i emocionalnu građu.
Transseksualci pristupaju hirurškoj korekciji rodne disforije, stanja u kojem je njihov rodni identitet u sukobu s njihovom polnom anatomijom, što uzrokuje fizičku nelagodu i psihološko odbacivanje “normalnih” bioloških i društvenih uloga muškarca ili žene. Transseksualnost se često povezuje s homoseksualnošću, ali oko polovnu svih transseksualaca i dalje seksualno privlače pripadnici njihovog nedavno stečenog roda.
Hirurškim zahvatima u muškarca, od odstranjenog se penisa stvara deo koji obiluje živcima kao telesna osnova neoklitorisa (postupkom koji se zove klitoroplastika), a od mišića, kože i živaca stvaraju se vaginalni kanal i transplantirana sluznica (vaginoplastika). Dodatni postupci uključuju povećanje dojki, resekciju tiroariteoidnog mišiæa (da se podigne vokalni nabor), kao i dugotrajnu
hormonsku i nutricionistièku terapiju.
Kod žena, zahtevni zahvati estetske hirurgije rastežu i inkorporiraju klitoris i urinarni trakt u telesni produžetak, koji postaje penis (faloplastika), te pretvaraju labije u mošnje (labioplastika). Transformacija od žene u muškarca može uključivati i ugradnju ili proteze za penis prema načelu pritiska tekućine koja, pumpanjem i pražnjenjem, uštrcava vodu u spužvasti materijal, ukrućujući
produžetak, ili ugrađenog čvrstog silikonskog štapa koji stvara stalnu erekciju. Mastektomija, transplantati dlaka i dugotrajna hormonska i nutricionistièka terapija zaokružuju ovaj program.
Hirurška transeksualnost krajnja je granica medicinske nauke. To je opasan, skup i dugotrajan proces koji će izdržati samo najhrabriji i najambiciozniji koji pate od rodne disforije. Potrebno je nekoliko teških godina da bi se obavio celi proces. Budući da nije sigurno kako će sve dobro proći prilikom bilo koje operacije – posebino kod tako eksperimentalnih i rizičnih kao što je promena pola
– životi nekih nesretnih ljudi uništeni su pogrešnim potezima preciznih hirurških noževa, loše provedenim čeličnim cevima koje probijaju stenke membrana, loše spojenim živcima zbog čega nastaju tikovi, i bezbrojnim drugim pogreškama.
Transformacija društva
Nije svaka promena pola uspešna. Nije čak ni svaka promena pola dovršena. Ponekad se tokom dugog prelaza iz devojčice u dečaka ili iz dečaka u devojčicu promeni sreća ili društvene okolnosti. Neki postupci mogu biti preskupi ili prebolni da bi se nastavili. Mnogi delomično transformisani pojedinci ne mogu nastaviti dalju transformaciju zbog operativnog neuspeha ili nedostatka novca ili neodlučnosti. Oni često žive svoje živote u konfuziji i depresiji (ili se priključe “hermafroditskim”
kurvama – i to su obično hormonalno transformirani pre-op muškarci koji uživaju u plodovima hormonske terapije, odazivaju se na seksualne oglase i posećuju četvrti s javnim kućama).
Većina pojedinaca koji su se podvrgnuli operaciji promene pola i sličnim postupcima prilagodi se novoj anatomiji i vodi produktivne, ispunene živote. Tokom tog produženog prelaza iz roda A u rod B, mogu se upustiti u svakakve seksualne aktivnosti – i mnogi od njih obožavaju te jedinstvene užitke prelaznog razdoblja.
Kako se broj transseksualnih hermafrodita bude povećavao, i društvo će se znatno transformisati – delomično će doći do seksualnog oslobođenja, a delomično do lova na veštice. Transseksualni hermafroditi mogli bi polarizovati javno mišljenje jednako kao što su to sredinom dvadesetog veka napravili pioniri promene pola – ali za razliku od transseksualaca, novi hermafroditi biće više
očit dodatak tela, nego stapanje s milijardama pripadnika jednog roda.
Najverojatnije će početni hermafroditski trend obuhvatiti elemente androginije, budući da androgini fizički tipovi lako mogu usvojiti stil i delovanje oba roda. Kako se lični ukusi budu razvijali, bilo koji fizički tip ljudskog bića moći će se transformisati pomoću različitih kombinacija tehnika promene roda. Kao posledica, u industriji seksa pojaviće se svakakvičudaci.
Mešanje polnih organa
Konačno, ako se naučni trendovi nastave, genetički će inženjeri proizvoditi hermafrodite. Izdvojiće se hromosomska građa koja određuje prirodno pojavljivanje interseksualnosti, a odgovarajući geni nanovo spojiti tako da će nastati pažljivo isplanirani “prirodni” idealni hermafroditi. Isprva bi mogli biti odgovor na zahteve milijardera fetišista. Ako genetièko inženjerstvo uspe, neki bi pustolovni roditelji mogli poželeti decu koja će biti novostvorenog roda. “Hermafroditi” će postati samo još
jedna opcija na popisu mogućih karakteristika dostupnih u bibliotekama “prirodnih” DNK-uzoraka i njihovih sintetiziranih, patentiranih analognih uzoraka. U još nerođene ljude nesumnjivo će se cepiti druga fizička i mentalna svojstva tako da bi pravi hermafroditi mogli biti deo ili će sami za sebe biti nova vrsta “nadljudi”.
Novu vrstu neće baš svi pozdraviti. Vlade i religije možda će pokušati obuzdati i nadzirati hermafroditizam. Stvoriće se velike kontroverzije u kojima će pitanja o veštačko izazvanom hermafroditizmu početi služiti političkom pragmatizmu, oglašavanju i filozofiji. Hoće li aseksualno razmnožavanje biti ozakonjeno? Hoće li hermafroditi živeti s ostalim ljudima? Jedina stvar koja
će izgladiti takva proturečja biće nivo moći koju će hermafroditi dosegnuti.
Mehanički i elektronski delovi s vremenom će zameniti delove krhkoga ljudskog tela. Živci će biti u interakciji sa žicama, kao što računala i psihički punjači proširuju um. Polni će se organi mešati sve dok ne bude nemoguće razlikovati šta je biološko a što tehnološko, šta je muško a šta žensko. Hermafroditske kurve, biseksualni biostrojevi, bolesne nakaze iz cirkusa, ili savršeni ljubavnici – šta god uzbušuje!
nastavak : 2.priča
S engleskoga prevela Suzana Kovačević
Pod naslovom The New Hermaphrodite objavljeno u
Adam Parfrey Apocalypse Culture II., Feral House, 2000.
Нема коментара:
Постави коментар