KATEGORIJE

18. 3. 2014.

Fransoa Mari Arue- Volter



Bust of Voltaire



“Ja se ne slažem ni sa jednom reči koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš.”

_____________________________

Candidea


Dokazano je, govorio je Panglos, da ništa ne može biti drukčije nego što je. Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare. Noge su nam očevidno date da nose čakšire, i mi imamo čakšire. Kamenje je načinjeno da bude tesano i da se od njega prave zamkovi; zato gospodar ima vrlo lep zamak: najveći baron u oblasti treba da sedi u najlepšem stanu. I kako su svinje stvorene da se jedu, jedemo svinjetinu preko cele godine. Sledstveno, oni koji su tvrdili da je sve dobro rekli su glupost: trebalo je reći da je sve ne može biti bolje. (...)


Martin dođe do zaključka da je čovek rođen da živi u nemirnim trzajima ili u dosadnoj obamrlosti. Kandid se s tim nije slagao, ali sam nije imao nikakvog mišljenja. Panglos je priznao da je uvek užasno patio; ali pošto je jedanput tvrdio da sve ide "da ne može bolje biti", on je to tvrdio i dalje i dalje, a nije verovao ni reči. (...)

Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu.(...) Radimo i ne raspravljamo, reče Martin. Samo tako možemo učiniti život snošljivim. Celo se malo društvo složi sa ovom pohvalnom namerom. Svako poče raditi što ume i taj mali komad zemlje davao je veliki prinos. Kunigunda je, istina, bila veoma ružna, ali je izvrsno pekla kolače. Paketa je vezla; starica se brinula o rublju. Svi su redom bili od neke koristi, pa i sam brat Žirofle: on se izmetnu u vrlo dobrog stolara, pa postade čak i pošten čovek. Panglos bi ponekad rekao Kandidu: "Svi su događaji povezani jedan s drugim u ovom najboljem mogućem svetu. Jer, svakako, da vi niste bili isterani s nekoliko dobrih udaraca nogom odostrag iz jednog lepog zamka zbog ljubavi prema Kuningundi, da vas nije stavila na muke inkvizicija, da niste pešice prešli Ameriku, da niste dobro tresnuli barona mačem, da niste izgubili sve svoje ovnove iz lepe zemlje Eldorada, ne biste sad ovde jeli ušećereni kedrat i morske lešnike." - Dobro je to rečeno, odgovori Kandid, ali ipak treba da obrađujemo svoj vrt.








Candide-opening

Molitva Bogu,

Ne obraćam se stoga više ljudima; obraćam se tebi, Bože svih bića, svih svetova i svih vremena: ako je slabašnim stvorenjima, izgubljenim u beskraju, i nevidljivima za ostale u svemiru, dopušteno da od tebe nešto zatraže, od tebe koji si dao sve, od tebe čije su odluke postojane i večne, udostoji se milostivo suditi o greškama što pripadaju našoj prirodi; neka te greške ne budu naša pokora.

Nisi nam dao srce da se mrzimo i ruke da se ubijamo; učini da pomognemo jedni drugima podnositi teret mučnog i prolaznog života; neka neznatne razlike u odeći kojom pokrivamo naša slaba tela, među svim našim nedostatnim jezicima, među svim našim smešnim običajima, među svim našim nesavršenim zakonima, među svim našim bezumnim shvatanjima, među svim našim prilikama tako ujednačenim u našim očima i tako jednakim pred tobom; neka sve te sitne nijanse po kojima se razlikuju atomi nazvani ljudima ne budu povodi za mržnju i za progone; neka oni koji pale voštanice usred bela dana da bi te slavili podnose one kojima je dovoljna svetlost tvog sunca; neka oni koji svoje haljine prekrivaju belom tkaninom da bi iskazali ljubav prema tebi ne preziru one koji kazuju to isto pod mantijom od crne vune; neka bude svejedno obraća li ti se neko rečima nekog starog jezika ili na nekom novijem narečju; neka oni čija je odeća obojena crveno i ljubičasto, koji vladaju na malom komadiću jedne male gomile blata na ovom svetu, i koji poseduju nekoliko zaobljenih komadića izvesne kovine, bez oholosti uživaju u onome što nazivaju veličinom i bogatstvom, i neka ih ostali gledaju bez zavisti: jer ti znaš da u tim ispraznostima nema ničeg na čemu bi trebalo zavideti i ničega zbog čega bi se trebalo dičiti.


Kad bi se svi ljudi mogli prisetiti da su braća! Neka zamrze tiraniju nad dušama kao što se gnušaju pljačke koja silom otima plodove rada i mirne umešnosti! Ako su nevolje rata neizbežne, ne mrzimo se, ne razdirimo se barem u miru, i koristimo trenutak svog postojanja da blagoslovimo, na hiljadu  različitih jezika istovremeno, od Sijama do Kalifornije, tvoju dobrotu koja nam je darovala taj trenutak.
 
_____________________________________

Večera

Setok, koji se nije mogao odvojiti od toga čoveka, u kome je stanovala mudrost, odveo ga je na veliki sajam u Balzoru, gde su imali doći najveći trgovci nastanjene zemlje. Za Zadiga je bila osjtljiva uteha da vidi toliko ljudi iz raznih krajeva okupljenih na istom mestu. Činilo mu se da je svet velika porodica, koja se sakuplja u Balzori. Već drugi dan našao se za stolom s jednim Egipćaninom, s jednim Indijcem, s jednim stanovnikom Kataja, s jednim Grkom, s jednim Keltom i s više drugih stranaca, koji, na svojim čestim putovanjima prema Arapskom zalivu, behu naučili toliko arapski da su se mogli razumeti. Egipćanin je izgledao vrlo ljut.

- Kakvo li je grozno mesto ta Balzora! – govorio je on. – Neće da mi dadu hiljadu unca zlata na najsigurniji zalog na svetu.
- Zar je moguće!? – zapita Setok. – A na koji su vam zalog odbili dati tu svotu?
- Na telo moje tetke – odgovori Egipćanin. – To je bila najčestitija žena u Egiptu; ona me uvek pratila; umrla je na putu, i ja sam načinio najlepšu mumiju koja postoji; u mojoj zemlji dobio bih što bih god hteo, kad bih je dao u zalog. Zaista je čudno da mi ovde neće dati ni hiljadu unca zlata za jedan tako dobar zalog.

I sve tako ljuteći se, on htede da se najede izvrsne kuvane kokoši, kad Indijac, hvatajući ga za ruku, bolno uzviknu:
- Ah! Šta ste hteli da učinite?
- Da jedem   kokoš – odgovori čovek s mumijom.
- Nemojte to nikako učiniti – reče Indijac. – Moglo bi se desiti da je duša preminule prešla u telo te kokoši, a vi se ne biste hteli izložiti opasnosti da pojedete svoju tetku. Peći kokoš znači očito vređati prirodu.
- Šta vi hoćete s vašom prirodom i vašim kokošima? – upita razdražljivi Egipćanin. – Mi obožavamo vola, pa ga i ne jedemo.
- Vi obožavate vola! Je li to moguće? – reče čovek sa Gangesa.
- To je itekako moguće – nastavi Egipćanin. – Mi to činimo već sto trideset i pet hiljada godina, i niko među nama nema ništa protiv toga.
- Ah, sto trideset i pet hiljada godina malo je preterano – reče Indijac. – Ima samo osamdeset hiljada godina, otkako je Indija naseljena, a mi smo sigurno vaši preci; nama je Brahma zabranio da jedemo volove pre nego ste se vi i setili da ih stavite na oltare i na ražanj.
- Vaš Brahma je smešan glupan, kad se poredi s Apisom! – reče Egipćanin. – Što je vaš Brahma učinio tako lepo?

Brahmanac odgovori:
- On je naučio ljude da čitaju i da pišu, i čitav svet mu duguje igru šaha.
- Vi se varate – reče neki Kaldejac, koji je bio do njega – to je izmislila riba Oanes, kojoj dugujemo tako velika dobročinstva, i pravo je da samo njoj zahvaljujemo. Svako će vam reći da je to bilo božansko biće, da je imalo pozlaćen rep i lepu ljudsku glavu; izlazilo je iz vode da propoveda na zemlji tri sata dnevno. Imalo je više dece, koja su bila kraljevi, kao što to svako zna. Imam kod kuće njegovu sliku, koju obožavam kao što to dolikuje. Može se jesti govedine koliko se hoće, ali je sigurno vrlo velik greh peći ribu; uostalom, vi ste obojica malo plemeniti skorojevići da bi ste mogli ma o čemu sa mnom raspravljati. Egipatska nacija računa samo sto trideset i pet hiljada godina unatrag, a Indijci se hvale sa osamdeset hiljada, dok mi imamo kalendar od četiri hiljade vekova. Verujte mi, manite se svojih ludorija, i ja ću svakom od vas dati po jednu sliku Oanesa.

To progovori čovek iz Kambalua.
- Ja veoma poštujem Egipćane, Kaldejce, Grke, Kelte, Brahmu, vola Apisa i lepu ribu Oanes, ali možda Li ili Tien, zovite ga kako hoćete, vredi koliko volovi i ribe. Neću ništa da kažem o svojoj domovini; velika je koliko Egipat, Kaldeja i Indija zajedno. Neću raspravljati o davnini, jer je dovoljno da je čovek sretan, a vrlo malo znači je li starog porekla; ali, ako bi trebalo govoriti o kalendarima, rekao bih da čitava Azija uzima naše i da smo mi imali veoma dobrih pre no što je Kaldeja poznavala aritmetiku.
- Svi ste vi velike neznalice, koliko god vas ima – uzvikne Grk. – Zar ne znate da je haos otac svega i da su forma i materija stavile svet u stanje u kome se nalaze.

Grk je dugo govorio, ali ga je konačno prekinuo Kelt, koji poverova, pošto je mnogo pio dok se raspravljalo, da je učeniji od svih ostalih te reče, kuneći, da jedino Teutat i hrastova imela zaslužuju da se o njima govori i da on imelu nosi uvek u svom džepu; i da su Skiti, njegovi preci, bili jedini čestiti ljudi koji su ikad na svetu postojali. Istina, katkad su jeli ljude, ali zbog toga njegov narod ipak ne zaslužuje ništa manje poštovanja; i da bi on konačno naučio pameti svakoga onoga ko bi se usudio loše govoriti o Teutatu. Tada se prepirka rasplamsala, i Setok je očekivao trenutak kad će oko stolo leći krv. Zadig, koji ćutao za sve vreme prepirke, konačno ustade te se prvo obrati Keltu kao najpomamnijem; reče mu da ima pravo, i zamoli ga za malo imele; on pohvali Grka zbog njegove rečitosti i ublaži sve raspaljene duhove. Vrlo malo je rekao čoveku iz Kataja, jer je bio najrazumniji od svih. Zatim im reče svima:
- Prijatelji, hteli ste se svađati ni za što, jer vi ste svi istog mišljenja.

Na te reči svi su protestovali.
- Zar nije istina – reče on Keltu – da vi ne obožavate tu imelu, nego onoga koji je stvorio i imelu i hrast?
- Sigurno – odgovorio Kelt.
- A vi, gospodine Egipćanine, vi po svoj prilici poštujete u nekom izvesnom volu onoga, koji vam je dao goveda.
- Da – reče Egipćanin.
- Riba Oanes – nastavio on – mora ustuknuti pred onim, koji je stvorio more i ribe.
- Slažem se – reče Kaldejac.
- Indijac i Katajac – dodaje on – priznaju, kao i vi, jedan glavni princip. Ja nisam dobro razumio divne stvari koje je Grk izrekao, ali sam siguran da i on priznaje jedno Više Biće, od koga zavise oblik i materija.
Grk, kome su se divili, reče da je Zadig vrlo dobro shvatio njegovu misao.
- Vi ste, dakle, svi istog mišljenja – odgovori Zadig – i tu nema razloga za prepirku.

Svi su ga zagrlili. Setok, pošto je vrlo skupo prodao svoju robu, odvede ponovo Zadiga u svoje pleme. Po dolasku Zadig je saznao da su ga u njegovu odsustvu osudili da ga polako umore na lomači.
 
 Zadiga

_________________________________


Kratki citati

D
O ADVOKATIMA:
 "Dva puta u životu gotovo nijesam propao: pri put kad sam izgubio jednu parnicu, a drugi put kada sam je dobio. "
“Duhovita izreka ne dokazuje ništa.”

I

“Iluzija je prva od svih zadovoljstava!”
“Idealna lepota za žapca je žaba.”

K

“Kad Bog ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti.”
“Koristi, ali ne zloupotrebljavaj, ni preterivanje, kao ni apstinencija, ne čine čoveka srećnim.”
L

“Laž je retko kada skromna. Korov raste bujno.”

M
“Mnogi ugledni i slavni ljudi liče na jaje: spolja je ljuska bela i čista, a iznutra – mućak.”
 "Mili Bože, spasi me od prijatelja, s neprijateljem ću već sam završiti!
N
“Nijedna se pahuljica u lavini  ne oseća odgovornom.”

R
“Rad nas spašava od tri velika zla: dosade, poroka i siromaštva.”
S
“Sve ono što je preglupo da bi bilo izrečeno, peva se.”
"Svaki čovek je kriv za sve dobro koje nije napravio." “Sumnja nije prijatno stanje, ali izvesnost je besmislena.”


"Sto puta htedoh da se ubijem, ali mi se jos milelo živeti.To je smešna slabost, možda jedna od najkobnijih naših prirodnih sklonosti; jer ima li čega glupljeg nego neprestano sa sobom vuči teret koji bismo stalno želeli da odbacimo? Groziti se svog života i držati do tog života. Jednom reči, hraniti u nedrima zmiju koja nas ujeda, sve dok i samo srce ne ugrize."

T

“Tajna kako da budete dosadni jeste u tome da kažete sve.”

Z
sredstvo protiv spletkarenja:
"Znam ga. Idite u svako društvo, ali dolazite uvek prvi i odlazite poslednji. "





voltaire



 

Нема коментара:

Постави коментар