Hram je bio prepun ljudi. Bilo je ljudi sa raznih strana. Neki nosi[e ponude božanstvu, neki su se molili dok su treći tražili savet. Među njima beše i prosjak na štakama koji je bio bez stopala. Pošto je gužva bila velika zamolio je čoveka ispred njega za pomoć. Čovek je upravo završavao molitvu u kojoj je tražio blagoslov i pomoć za svoje tekuće probleme. Kada je završio sa molitvom okrenuo se ka starcu prosjaku i pomogao mu je da priđe bliže kako bi mogao da se pomoli. Dok mu je pomagao čovek mu reče:
"Šta je starče, došao si da se pomoliš da bi prohodao ili da te Bog malo oslobodi patnje prosjaka?".
Starac mu odgovori:
"Ja nisam došao da nesto tražim od Boga, želeo bih da mu se zahvalim i da kažem da sam mu istinski zahvalan".
Čovek ne verujući reče mu:
"Pa na čemu da mu zahvališ, na tvom prosjačenju ili na tome što nemaš stopala? Ne razumem?",
a starac mu odgovori -
"Ono na čemu sam mu ja zahvalan je mnogo vrednije od mojih stopala....".
Nakon toga sede i počne da se moli....
.jpg)
