Boris Vian, Pena dana ( 2)

IV

- Evo Nicolasa! - uskliknula je Alise. - Eto i Isis! - rekao je Chick.
Nicolas se upravo pojavio na kontroli, a Isis na pisti. On se uputio prema višim spratovima, a ona prema Chicku, Colinu i Alisei.

- Dobar dan, Isis - kazao je Colin. - Predstavljam vam Aliseu. Alise, to je Isis. Chicka poznajete. 

 
Bilo je stiskanja ruku i Chick je iskoristio situaciju i odjurio s Aliseom, ostavljajući Isis u rukama Colina. Ali i to dvoje je smesta diglo sidro i odsklizalo dalje.
- Drago mi je što vas vidim - rekla je Isis.
Colinu je također bilo drago što je vidi. Isis se, u dobi od osamnaest godina, uspela oboružati kestenastom kosom, belim sweat-shirtom i žutom suknjicom, te kiselozelenim šalom, beložutim cipelama i naočalama za sunce. Bila je lepuškasta. Ali je Colin i predobro poznavao njezine roditelje.
- Iduću nedelju održaće se kod nas žurka - kazala je Isis. - Tada je rođendan Dupontu.
- Kome, Dupontu?
- Da, mom pudlu. Zato sam pozvala sve prijatelje. Doći ćete i vi? U četiri sata?
- Hoću - rekao je Colin.
- Vrlo rado.
- Zamolite vaše prijatelje da i oni dođu! -kazala je Isis.
- Chick i Alise?
- Da, tako su zgodni... Onda, iduće nedelje!
- Zar već odlazite? - upitao ju je Colin.
- Da, nikada ne ostajem jako dugo. Tu sam već od deset sati, da znate, kako bilo da bilo ...
- Pa tek je jedanaest sati! - upao joj je u reč Colin.
- Bila sam u baru!... Doviđenja!

V

Colin se žurio obasjanim ulicama. Duvao je suv i žustar vetar, a pod njegovim stopalima lomile su se pucketajući male površine leda s naprslom caklinom. Ljudi su skrivali brade u sve što god su mogli naći: u okovratnik svog ogrtača, šal, ili muf. Colin je, štaviše, video jednog tipa koji je za to upotrebio krletku od žica, a njezina vratašca na oprugu naslanjala su mu se taman na čelo.

- Sutra idem porodici Tovarmost - mislio je Colin.
Bili su to Isisini roditelji.
- Večeras, večeram zajedno sa Chickom . . .
- Sada ću se vratiti kući da bih se pripremio za sutra ...
Napravio je velik korak da izbegne jednu brazdu na rubu pločnika koja mu se činila opasna.
- Ako uspem preći dvadeset koraka a da ne stanem ni u jednu brazdu - rekao je Colin - sutra ću osvanuti bez bubuljice na nosu ...
-  To je zaista bez veze - nastavio je on, zgnječivši celo, svojom težinom devetu brazdu - to je glupo, svi ti trikovi. Kako bilo da bilo, neću imati bubuljice.

Sagnuo se da ubere jednu plavu i ružičastu orhideju, koja je zbog mraza izniknula iz zemlje. Mirisala je kao i parfem u Aliseinoj kosi.
Sutra ću videti Aliseu ... Tu je pomisao morao izbegavati. Alise je s punim pravom pripadala Chicku.
- Sutra ću sigurno sresti neku devojku ...
Ali njegove su se misli uporno vraćale Alisei.
- Razgovaraju li uistinu o Jean-Solu Part-reu kad ostanu posve sami!...
Možda mu je bilo bolje ne razmišljati o tome što rade Chick i Alise kad ostaju nasamo.
- Koliko je članaka napisao Jean-Sol Partre u toku prošle godine? ...
U svakom slučaju, nije mu preostalo dovoljno vremena da ih sve pobroji do svog povratka kući.
- Šta će Nicolas skuvati za večeras? ...
Ako se o tome dobro promisli, sličnost između Alise i Nicolasa ne predstavlja nikakvu iznimku, zato što su iz iste porodice. Ali ga je to potajice vraćalo na zabranjeni predmet.
- Koja će jela - ponavljam - Nicolas pripremiti za večeras?
- Ne znam koja će jela Nicolas, koji sliči Alisei, pripremiti za večeras ... Nicolas je jedanaest godina stariji od Alise. To znači da mu je dvadesetdevet godina. Vrlo je nadaren za kuvanje. Pripremiće frikando.
Colin se približavao svom prebivalištu
- Cvećare nemaju nikada gvozdene zavese. Niko ne pokušava krasti cveće.
Bilo je to čak prilično shvatljivo. Colin je ubrao jednu narandžastu i sivu orhideju kojoj se svijala nežna krunica. Blještala je prelevajući se šarenilom.
- Iste je boje kao miš s crnim brkovima ... To znači da sam stigao kući.
Colin se popeo kamenim stepenicama prekrivenim vunom. Uveo je zlatni ključić u bravu na m vratima.
- Pristupite mi, verni moji poslužitelji!... Jer sam se evo vratio!...
Prebacio je svoju kabanicu preko stolca i odjurio da se pridruži Nicolasu.

VI

Pripremate li, Nicolas, frikando za večeras? - upitao je Colin. - Bože moj - odvratio je Nicolas - zašto me gospodin nije predusreo. Imao sam druge planove.
- Zašto mi se, dođavola, sto mu gromova - kazao je Colin - obraćate svagda uvek i večito u trećem licu?
- Ako me gospodin htedne opunomoćiti da mu iznesem razlog, smatram da određena bliskost biva prihvatljiva samo dok ljudi čuvaju međusobne barijere, a to nikako nije slučaj.
- Vi ste gordi, Nicolas - pripomenuo je Colin.
- Osećam ponos kako se i pristoji mom položaju, gospodine - nadovezao je Nicolas - i vi mi ga ne biste smeli zamerati.
- Naravno - rekao je Colin. - Ali voleo bih da vas vidim na manjem odstojanju.
- Ja gajim prema gospodinu iskrenu, iako prikrivenu naklonost - kazao je Nicolas.
- Ponosim se njome i zbog nje sam sretan, Nicolas, i uzvraćam vam je istom merom. Tako, a šta pripremate za večeras?
- Još jedanput ću ostati veran Gouffeu i njegovoj tradiciji, izrađujući, ovaj put, malešna bodulskog tupoglavca s muškatnim porto-vinom.
- A kako se priređuje taj specijalitet? - upitao je Colin.
- Na sledeći način: »Uzeti malešna tupoglavca kojemu ćete oguliti kožu, uprkos njegovim kricima. Kožu brižno sačuvati. Napuniti tupoglavca štipaljkama jastoga, koje ćete najpre sitno iseći i ispržiti najvećom brzinom na prilično vrućem maslacu. Istresti potom naglo i sklisko u laki lonac za pirjanje. Staviti na vatru, a na oslobođenom prostoru razmestiti ukusno kolutove polagano prokuvane rižom. Kada se tupoglavac počne duboko glasati, izmaći ga hitro s vatre i natopiti kvalitetnim porto-vinom. Promešati platinastom lopaticom. Premazati mašću jedan kalup i odložiti ga na stranu da ne zarđa. Pre samog služenja, pripremiti jušni koncentrat s kesicom litijum-oksida i četvrt litre svežeg mleka. Garnirati s rižom, poslužiti i otići.«
- Ostajem bez reči - kazao je Colin. -Gouffe je bio velik čovek. Recite mi, Nicolas, hoću li sutra imati prištić na nosu?
Nicolas je ispitao Colinov nos i doneo negativan zaključak.
- I recite mi, dok sam još tu, znate li vi kako se pleše shkitz-me?
- Ja sam se zaustavio na rasklimanom Boissiereovu stilu i na tramontani, stvorenoj u toku poslednjeg semestra u Neuillyju - odgovorio je Nicolas - pa ne vladam u potpunosti tim plesom, kojemu poznam samo osnovna načela.
- Mislite li - zapitao je Colin - da se u jednoj seansi može svladati najnužnija tehnika?
- Mislim da da - rekao je Nicolas. - To uopšte nije komplikovano. Priliči samo izbegavati krupne pogreške i pomanjkanje ukusa. Jedna od njih pokazala bi se kad bi se plesao shkitz-me na ritam boogie-woogija.
- To bi bila pogreška?
- Ne, to bi ukazalo na nedostatak ukusa.
Nicolas je odložio grapefruit na stol, što ga je gulio tokom razgovora, oprao je ruke u svežoj vodi.
- Jeste li u žurbi? - upitao je Colin.
- Bože moj, ni govora, gospodine - odvratio je Nicolas - moje je kuvanje već u toku.
- Ako je tako, zadužili biste me kad biste me naučili tim osnovnim načelima plesa shkitz-me - kazao je Colin.
- Dođite u dnevni boravak, naviću jednu ploču.
- Savetujem gospodinu ugođpdni tempo u stilu Chloe, u aranžmanu Dukea Ellingtona, odnosno u stilu Koncerta za Johnnyja Hodgesa ... - rekao je Nicolas. - Ono što na drugoj strani Atlantica označavaju s moody ili sultry tune.

VII

- Načelo plesa zvanog shkitz-me - započeo je Nicolas - koje gospodin nesumnjivo poznaje, počiva na interferencijama što ih stvaraju dva oživljena izvora jednog oscilatornog i strogo sinkronoga pokreta.
- Nisam znao - kazao je na to Colin - da on poseže za tako naprednim fizikalnim počelima.
- U datoj vrsti plesa - nadovezao je Nicolas - plesač i plesačica drže se na prilično malom odstojanju jedan od drugog i svoja tela stavljaju u valovito pokretanje sledeći ritam muzike.
- Zaista? - napomenuo je Colin pomalo uznemireno.
- Tada se javlja - nastavio je Nicolas - jedan sistem statičnih valova, kao u akustici, koji ističe pršljenove i trbuh, što uveliko pridonosi stvaranju atmosfere u plesnoj dvorani.
- Zasigurno ... - promrmljao je Colin.
- Profesionalni plesači shkitz-mea - nadovezao je Nicolas - uspevaju katkada uključiti žarišta parazitskih valova postižući tako izdvojeno, sinkrono titranje pojedinih udova. Ne želim više dodijavati s tumačenjima, nego ću sada nastojati da gospodinu pokažem kako se to izvodi.
Colin je izabrao Chloe, kao što mu je preporučio Nicolas, i dobro je centrirao na postolje gramofona. Pažljivo je spustio vršak gramofonske igle u udubinu prve brazde i gledao kako Nicolasa obuzima titranje.

VIII

- Gospodin će to začas naučiti! - rekao je Nicolas. - Potrudite se još jednom.
- Ali zašto se shkitz-me pleše - zapitao je Colin sav uznojen - na tako polaganu melodiju. To je mnogo teže.
- I za to postoji razlog - rekao je Nicolas. - U načelu, plesač i plesačica drže se na srednjoj udaljenosti jedan od drugoga. Kad je melodija polagana, oni uspevaju valovito kretanje podesiti tako da se nepomično žarište nalazi na pola visine oba partnera: glava i stopala su tada u pokretu. Takav je rezultat što ga moraju postići teoretski. Dogodilo se, međutim, a to je žaljenja vredno, da su neke premalo savesne osobe počele plesati shkitz-me onako kako ga plešu crnci, u brzom tempu.
- To jest? - zapitao je Colin.
- To jest s jednim pokretnim žarištem u stopalima, drugim u glavi i, nažalost, s još jednim pokretnim posredovateljem u visini slabina, dok nepomične tačke, odnosno pseudo-zglobovi postaju grudna kost i kolena.
Colin je pocrvenio. - Shvatam - rekao je on.
- Kad je posredi tempo boogiea - zaključio je Nicolas - efekat je dakako, da upotrebimo pravu reč, to besramniji što je i sama melodija napasnija.
Colin se zamislio na duže vreme.
- Gde ste naučili shkitz-me? - upitao je Nicolasa.
- Naučila me je moja nećakinja ... - odgovorio je Nicolas. - Potpunu teoriju tog plesa utemeljio sam u razgovoru sa svojim zetom. On je član Instituta, kao što gospodin nesumnjivo zna, pa nije imao velikih poteškoća da pronikne u metodu. Kazao mi je štaviše da je tako plesao pre devetnaest godina ...
- Vašoj je nećakinji osamnaest godina? -zapitao je Colin.
- I tri meseca... - utanačio je Nicolas. - Ako gospodinu nisam više potreban, vratio bih se u kuhinju.
- Pođite, Nicolas, i hvala vam - rekao je Colin, skidajući ploču koja se malo pre zaustavila.

NASTAVCI ROMANA : Romani u nastavcima IX