Boris Vian, Pena dana (5)

 

XVIII

Sveštenik je izišao iz sakristohije, u pratnji požupa Trbonje i crkvenjaka Švicera. Ovi su nosili velike kutije od valovita kartona, pune ukrasnih stvarčica.
- Kad stigne kamion s Ličiocima, vi ćete ga, Joseph, sprovesti sve do oltara - rekao je Sveštenik. Zaista, gotovo svi profesionalni Šviceri zovu se Joseph.
- Bojadišemo li sve u žuto? - zapitao je Joseph.
- S ljubičastim prugama - odvratio je Emmanuel Judo, zvan Trbonja, velika simpatična ljudina, kojemu su se odora i zlatan lanac ljeskali poput smrznutih nosova.
- Da - rekao je Sveštenik jer dolazi Bišćuk zbog blagoslova. Dođite sa mnom, ukrasićemo crkveni kor sa svim stvarčicama kojih ima u tim kutijama.
- Koliko će biti muzičar? - upitao je Švicer.
- Sedamdeset tri - odgovorio je Trbonja.
- I četrnaestoro Dece vere - kazao je ponosno Sveštenik. Švicer je to popratio dugim zviždukom: »Fiiijjuu ...« - A samo dvoje se ženi! - rekao je zadivljeno. - Da - nadovezao je Sveštenik- Tako vam je to kad su u pitanju bogataši.
- Biće mnogo sveta? - zapitao je Trbonja.
- Sva sila! - kazao je Švicer. - Nosiću svoju dugu crvenu halebardu i štap sa crvenom jabukom.
- Ni govora - usprotivio se Sveštenik. - Potrebna je žuta halebarda i ljubičasti štap, delovaće otmenije. Upravo su stigli ispod kora.

Sveštenik je otključao skrivena vratašca na jednom stupu sred stupovlja koje je pridržavalo svod i otvorio ih. Počeli su se uspinjati, jedan za drugim, uskim stepeništem koje je oponašalo Arhimedov zavoj. Neka maglovita svetlost silazila je s visine. Obišli su dvadeset četiri kruga zavojitog stepeništa i zastali da se malo izduvaju.
- Djavolje je naporno! - kazao je Sveštenik. Švicer, koji je bio najniži, povlađivao je Svešteniku a Trbonja, zatekavši se između dve vatre, predao se toj konstataciji.
- Još dva i po kruga - napomenuo je Sveštenik. Izronili su na kraju na platformu crkvenoga kora na strani suprotnoj od oltara, sto metara iznad tla, koji se kroz maglicu jedva nazirao. Oblaci su bez ikakva ustručavanja ulazili u crkvu i hujali kroz lađu kao goleme i sive pahulje.
- Sutra će biti lep dan - rekao je Trbonja, njuškajući miris oblaka. - Mirišu na majčinu dušicu.
- S tračkom sena belike - pridodao je Švicer - i njegov se miris oseca u vazduhu.
- Nadam se da će obred dobro uspeti! -kazao je Sveštenik. Odložili su na pod kartonske kutije i započeli kititi stolce muzicara svakakvim ukrasnim stvarčicama. Švicer ih je odmatao, duvao na njih da strese prašinu i dodavao ih Trbonji i Svešteniku. Ponad njih trojice penjalo se stupovlje, uzdizalo i uzlazilo i činilo se da se sastaje negde vrlo daleko. Lep ugašen kamen, beo poput kreme, što ga je milovao blagi sjaj dana, bavao je posvuda laganu i spokojnu svetlost. Sasvim u visini, prelevala se u plavozeleno.
- Valjalo bi nalaštiti mikrofone - rekao je Sveštenik Šviceru.
- Upravo odmotavam poslednji ukras! -odvratio je Švicer - i odmah ću se za to pobrinuti.

Izvukao je iz torbe crvenu vunenu krpu i počeo snažno trljati stalak prvog mikrofona. Bila su u svemu četiri mikrofona, ravno porazmeštena ispred stolaca na kojima je sedeo orkestar i tako kombinovana da je svakoj melodiji odgovarala odredjena zvonjava izvan crkve; dok bi se unutar crkve čula muzika.
- Požuri Joseph - naredio je Sveštenik.
-Emmanuel i ja smo završili posao.
- Pričekajte me - rekao je Švicer - valjda ću dobiti oprost za tih pet minuta.
Trbonja i Sveštenik su ponovno stavili poklopce na kutije s drangulijama i poslagali ih u jedan ugao galerije, kako bi ih onde opet našli posle venčanja.
- Gotov sam! - doviknuo je Švicer.
Zakopčali su, sva trojica, remenje svojih padobrana i vinuli se ljupko i gipko u prazninu. Tri velika šarolika cveta rastvorila su se, svilenkasto šušteći, i spustila se bez zapreka na glatke ploče glavne lađe.

XIX

-Držiš li da sam lepa?
Chloe je samodopadno posmatrala svoj odraz u vodi malog srebrenog bazena posutog peskom, u kojem se razuzdano bacakala crvena ribica. Na njezinom je ramenu sivi miš sa crnim brkovima trljao nožicama njuškicu i promatrao promenljive odraze. Chloe je navukla čarape, tanke poput dima tamjana, u istoj boji kao i njezina zlaćana koža, i obukla visoke cipele od bele kože. Što se ostalog tiče, bila je posve naga, izuzmemo li tešku narukvicu od belog zlata, zbog koje joj je nežan ručni zglob delovao još krhkije.< r /> - Misliš li da je vreme da se odenem? ...
Miš se odsklizao niz obli Chloein vrat i pronašao novo uporište na dojci. Pogledao ju je odozdo i činilo se da misli to isto.
- Onda, stavljam te na pod! - rekla je Chloe. - Znaš li ti da se večeras vraćaš Colinu. Reći ćeš doviđenja ovima ovde!...
Položila je miša na tepih, bacila pogled kroz prozor, iznova spustila zavesu i približila se krevetu. Tu je ležala njena bela haljina, posve raširena, i dve haljine u boji bistre vode za Isis i Aliseu. < r /> - Jeste li spremne? Alise je pomagala Isis, u kupaonici, da se počešlja. One su takođe već imale na sebi čarape i cipele. < r /> - Ne napredujemo prebrzo ni vi ni ja! -upozorila je Chloe hineći strogost. - Znate li vi, deco moja, da se jutros udajem? - Imaš još cijeli sat! - odgovorila je Alise.
- To je sasvim dovoljno - rekla je Isis. - A već si i počešljana!
Chloe se nasmejala tresući uvojcima. Bilo je vruće u zaparenoj kupaonici, a Aliseina leđa tako zamamna da ih je Chloe nežno pomilovala plosnatim dlanovima. Isis, koja je sedela pred ogledalom, poslušno je prepuštala glavu Aliseinim odmerenim pokretima. < r /> - Golicaš me! - napomenula je Alise, koja se počela smejati. Chloe ju je namerno milovala po škakljivim mestima, od pazuha pa sve do bokova. Aliseina je koža bila topla i puna jedrine.
- Pokvarićeš moju punđu - napomenula je Isis, koja je sebi uređivala nokte da joj prođe vreme.
- Obadvije ste lepe - rekla je Chloe. - Prava je šteta što ne možete ići ovako gole, volela bih da ostanete samo u čarapama i cipelama.
- Odmah da si se odenula, bebice moja -kazala joj je na to Alise. - Sve ćeš upropastiti.
- Zagrli me - rekla je Chloe. - Tako sam zadovoljna!
Alise ju je isterala iz kupaonice i Chloe je sela na postelju. Smejala se iz čista mira motreći čipke na svojoj haljini. Stavila je, kao prvo, mali grudnjak od celofana i gaćice od belog satena, što su ih njezine jedre obline straga ljupko ispupčile.

XX

- Uspelo? - upitao je Colin. < r /> - Još nije - odvratio je Chick.
Chick je po četrnaesti put pokušao zavezati čvor na Colinovoj kravati, i to mu još ni sada nije polazilo za rukom.
- Možda bi mogao pokušati s rukavicama - predložio je Colin.
- Zašto? - zapitao je Chick. - Misliš li da će lakše ići?
- Ne znam - odgovorio je Colin. - To je sasvim nepreuzetna pomisao. - Dobro smo učinili što smo se upustili u to mnogo ranije! - napomenuo je Chick.
- Svakako! - rekao je Colin. - Ali, hoćeš-nećeš, svejedno ćemo zakasniti ako ne uspemo zavezati kravatu.
- Oh! - uskliknuo je Chick. - Već ćemo nekako uspeti.
Izveo je splet hitrih pokreta, međusobno usko povezanih, i snažno zategao oba kraka. Kravata je pukla po sredini i ostala mu visiti među prstima.
- To je treća po redu - pripomenuo je Colin, ali kao nek ko je odsutan duhom.
- Oh! - uzdahnuo je Chick. - Da, znam ... Skljokao se na stolicu i zamišljeno se češao po bradi. - Ne znam što je posrijedi - rekao je.
- Ni ja - kazao je Colin. - Ali stvar je abnormalna.
- Da - odgovorio je Chick kratko i jasno. -Pokušaću je zavezati na slepo. Uzeo je četvrtu kravatu i omotao je posve nehajno oko Colinova vrata, uporno prateći pogledom let jednog zuzujavca, kao da ga to silno zanima. Provukao je deblji krak ispod tanjeg, usmerio ga iznova prema uzlu, učinivši krug na desnu stranu, zatim ga je ponovno provukao ispod i, nažalost, baš u tom času, oči su mu se spustile na vlastito delo i kravata se grubo zauzlala i prignječila mu kažiprst. Iz grla mu se izvilo bolno kvocanje.
- Tako joj pakla i ništavila! - kriknuo je.
- Je li ti učinila nažao? - zapitao je Colin pun sažaljenja.
Chick je krepko sisao sebi prst. - Imaću posve crni nokat - rekao je.
- Jadan stari moj! - kazao je Colin.
Chick je nešto promrmljao i zapiljio se u Colinov vrat.
- Samo minutu!... - šapnuo je on. -I čvor je gotov!... Ne miči se!...
Oprezno je pošao natraške ne skidajući oči s Colina i uzeo sa stola, iza sebe, bocu s učvršćivačem za pastelne boje. Približio je polagano ustima gornji kraj cevčice za štrcanje i bešumno se primakao Colinu. Ovaj je pak pevušio, napadno buljeći u strop. Mlaz tekuće prašine poštrcao je kravatu po sredini čvora. Ona se naglo trznula i hitro odskočila, a zatim se ukočila, prikovana na mestu stvrdnutom smolom.

XXI

Colin je izašao iz svoje kuće u pratnji Chicka. Uputili su se pešice po Chloe. Nicolas će otići ravno u crkvu da bi im se tek onde pridružio. Zasad je još morao nadgledati iskuhavanje nekog specijaliteta, što ga je otkrio u Gouffeu i od kojega je očekivao čudesa. Na putu se nalazila knjižara pred kojom je Chick zastao kao ukopan. U samoj sredini izloga nalazio kao nekakav nakit, primerak Partreova Pljesniva zadaha, u uvezu od ljubičasta marokena, s grbom vojvotkinje de Bovouard.
- Ooh! - uskliknuo je Chick. - Pogledaj ti ovo!...
- Šta? - upitao je Colin? -Ah, to
- Da - rekao je Chick.
Od požude mu je počela curiti slina. Između njegovih stopala oblikovao se malo-pomalo potočić i počeo teći prema rubu pločnika, zaobilazeći sićušne nejednakosti u prašini.
- Pa dobro! - napomenuo je Colin. - Tu knjigu već imaš? ...
- Ne u ovakvom povezu!... - odvratio je Chick.
- Oh! Prestani već jednom! - zapretio je Colin. - Dođi, žuri nam se. - Vredi bar jednu ili dve duplofinte - rekao je Chick.
- Dakako - potvrdio je Colin, koji se ponovno udaljio.
Chick je isprevrnuo sve džepove. - Colin! - pozvao je on ... - Posudi mi nešto novaca.
Colin se opet zaustavio. Odmahnuo je ražalošćeno glavom.
- Mislim da dvadeset pet hiljada duplofinti koje sam ti obećao - rekao je on - neće baš dugo potrajati.
Chick se zacrvenio, spustio nos, ali je ipak pružio ruku. Zgrabio je novac i odjurio u knjižaru. Colin ga je zabrinuto čekao. Kad je spazio Chickov razdragan izraz lica, ponovno je odmahnuo glavom, ovaj put sažalno, a na njegovim se usnama ocrtao polusmešak. - Ti si lud, jadni moj Chick! Koliko si je platio?
- To uopste nije važno! - odgovorio je Chick. - Požurimo.
Ubrzali su korak. Činilo se da odsad Chick jaše na letećim zmajevima. Pred vratima Chloeine kuće ljudi su posmatrali lepa kola koja je naručio Colin, a skupa s njima izručili su mu i obrednog šofera. U unutrašnjosti bijahu posve presvučena belim krznom, tako da je u njima bilo toplo, a čula se i muzika. Nebo je i dalje bilo plavo, oblaci lepršavi i prozračni. Nije bilo preterano hladno. Zima se približavala kraju. Pod u liftu se naglo naduo pod njihovim nogama i, kao u velikom mekanom grču, podigao ih je na željeni kat. Lift se pred njima rastvorio. Pozvonili su, otvorili su im vrata. Chloe ih je već čekala. Povrh svoga grudnjaka od celofana, malih belih gaćica od satena i svilenih čarapa, imala je na telu još dve guste naslage muslina i dugu koprenu od tila koja se spuštala s njezinih ramena ostavljajući joj glavu potpuno slobodnu. Alise i Isis behu odevene na isti način, ali njihove su haljine bile u boji vode. Kovrčave vlasi blistale su im na suncu i rušile se zaobljeno na njihova ramena, onako bujne, teške i mirisne. Čovek nije znao koju da odabere. Colin je, međutim, znao. Nije se usudio zagrliti Chloe da ne poremeti sklad njezine venčanice i frizure, pa je to nadoknadio hvatajući Alise i Isis. One su mu se drage volje prepustile, videvši koliko je sretan. Cela je soba bila ispunjena belim cvećem što ga je izabrao Colin, a na jastuku još raspremljena kreveta ležala je jedna crvena ružina latica. Miris cveća i devojački parfem savršeno su se izmešali, pa se Chick osećao kao pčela u košnici. Alise je zataknula u kosu orhideju boje sljeza, Isis skerletnu ružu a Chloe veliku belu kameliju. U ruci je držala stručak ljiljana i venčić nedavno ubranog bršljanova lišća, koje se caklilo od svežine, blještao je kraj njezine debele narukvice od belog zlata. Zaručnički joj je prsten bio optočen četverouglastim, odnosno dugoljastim dijamantima koji su ispisivali Colinovo ime u Morzeovoj abecedi. U jednom uglu ispod snopa cveća pomaljao se vršak lubanje filmskog snimatelja koji je očajnički vrtio svoju ručicu. Colin je pozirao nekoliko trenutaka skupa s Chloe, a potom i Chick, Alise i Isis. I tada su se svi skupili i sledili Chloe, koja je prva uletela u lift. Kabeli prenakrcanog lifta a toliko su se istegli zbog svoje tovarnine da uopste nije bilo potrebno pritisnuti na dugme, ali se zato čeljad pobrinula da iziđe napolje u jedan mah, kako ne bi s kabinom ponovno odletela uvis. Šofer je otvorio vrata automobila. Tri devojke i Colin popeli su se u auto i seli na stražnja sedista. chik se smestio napred i odmah su krenuli. Svi ljudi na ulici okretali su se za njima i oduševljeno mahali rukama, verujući da je u pitanju Predsednik, a zatim je svako iznova kretao svojim putem, misleći tek na blještave i pozlaćene stvari. Crkva nije bila previše udaljena. Kola su opisala elegantnu srcoliku krivulju i zaustavila se podno stepenica. Pod crkvenim tremom, između dva izrezbarena stuba. Sveštenik, Trbonja i Švicer naveliko su paradirali uoči venčanja. Iza njih spuštahu se do samog tla dugi zastori od bele svile i četrnaestoro Dece vere izvodilo je nekakav balet. Dečaci su bili odeveni u bele bluze, crvene hlačice i bele cipelice. Mesto hlača devojčice su nosile crvene plisirane suknjice, sa zataknutim crvenim perom u kosi. Sveštenik je udarao u veliki bubanj, Trbonja je puhao u sopile, dok je Švicer skandirao ritam s meksičkim marakasom. Sva trojica pevala su u horu pripev, nakon čega je Švicer načeo nekoliko taktova sa činelama, a potom pograbio kontrabas i izveo s gudalom jedan senzacionalan korus, improvizujući na neku prigodnu muziku. Sedamdeset tri muzicara već su uvelike svirala na crkvenom horu i zvona su zvonila punim zamahom. Odjednom je zabrenčao kratak disonantan akord, jer se dirigent prekomerno približio rubu i strovalio u prazninu. Smesta je uskočio zamenik i nastavio dirigovati orkestrom. U času kad se dirigent stropoštao na kamene ploče muzicari su odsvirali drugi akord da pokriju tresak njegova pada, ali se crkva zatresla od samog temelja. Colin i Chloe su zadivljeno posmatrali paradu Sveštenika, Trbonje i Švicera, dok su dva podšvicera čekala straga, na vratima crkve, čas kad će istaknuti halebardu. Sveštenik je zabubnjao poslednji put, žonglirajući batićima. Trbonja je izvijao iz svoje frule piskavo mijaukanje koje je bacilo u pobožan trans polovicu bogomoljki, poredanih duž stepenica, zato da vide mladenku, dok je Švicer, pri poslednjem akordu, prepilio strune na svom kontrabasu. Tada je četrnaestoro Dece vere, jedno po jedno, sišlo stepenicama i devojčice su se poredale nadesno, a dečaci nalevo od vrata automobila. Chloe je izišla. Bila je zanosno lepa u beloj haljini i sjajila se od sreće. Sledile su je Alise i Isis. Nicolas je upravo stizao i približio se skupini. Colin je uhvatio Chloe za ruku. Nicolas je prihvatio Isisinu ruku, a Chick Aliseinu, i oni se tad uspnu stepenicama u pratnji braće Celibat, pederskih deveraca. Koriolan je hodao zdesna, a Pegaz sleva, dok su Deca vere također pristizala u parovima, umiljavajući se i mazeći duž celog stubišta. Sveštenik, Trbonja, i Švicer složili su svoje instrumente i, čekajući, zaplesali kolo. Na vrhu stepenica Colin i njegovi prijatelji izveli su zamršen splet pokreta i prevrstali se tako da na primeren način stupe u crkvu: Colin s Aliseom, Nicolas vodeći Chloe ispod ruke, zatim Chick i Isis i, najposle, braća Celibat, ali ovaj puta Pegaz zdesna i Koriolan sleva. Sveštenik i njegovi navijači prestali su da se vrte da bi se postavili na čelo povorke, a svi ostali, pevajući neki stari gregorijanski napev, nahrupili su također na vrata. Na prolazu su im podšviceri razbijali o glave oble posudice od tanka kristala s blagoslovljenom vodicom i zabadali im u vlasi zapaljene štapiće tamjana, koji su za muškarce izgarali žutim plamenom a za žene ljubičastim.

Na crkvenom ulazu stajali su nanizani vagoneti. Colin i Alise su se smestili u prvi i smesta krenuli. Upali su u neki mračan hodnik koji je mirisao po religiji. Vagonet je klizio po tračnicama uz grmljavinsku tutnjavu, a i muzika je već odjekivala svom silinom. Na kraju hodnika vagonet se zabio u neka vrata, odbio se natrag pod pravim uglomi tad se pojavio Svetac obasjan zelenom svetlošću. Pravio je užasne grimase, tako da se Alise stisla uz Colina. Goleme su im paučine pometale lice tako da su im se pojedini ulomci iz molitava vraćali u pamćenje. Druga je vizija bila vizija Device, a kod treće, kad su se zatekli naspram Bogu, Colin se već prisećao cele molitve i mogao ju je izgovoriti Alisei. Vagonet se, sred zagušljive lomljave, pomolio ispod svoda pobočnog prostora među stupovljem i tu se naglo zaustavio. Colin je sišao,pustio je Aliseu da dođe na svoje mesto i pričekao Chloe, koja je ubrzo izronila. Bacili su pogled na glavnu lađu. Bilo je tu mnoštvo sveta. Skupili su se onde svi ljudi koji su ih poznavali, da bi slušali muziku i uživali u tako prekrasnoj ceremoniji. Tog trena pojavili su se Trbonja i Švicer, u svojim lepim odorama, prevrćući se u skoku i prethodeći Sveštenika koji je pak vodio Bišćuka. Svi su ustali na noge, dok je Bišćuk seo u veliki baršunasti naslonjač. Škripanje stolaca na kamenim pločama zvučalo je vrlo skladno. Muzika je iznenada prestala. Sveštenik je kleknuo pred oltar, udario triput glavom o zemlju, a Trbonja se zaputio spram Colina i Chloe da ih sprovede do njihovih mesta, dok je Švicer razmeštao Decu vere na obe strane oltara. U crkvi je zavladala vrlo duboka tišina i prisutna je svetina zadržavala dah. Velike su sveće posvuda bacale svetlucave snopove vazduha na pozlaćene predmete od kojih su se odbijale i rasprskavale u svim smerovima, a široke žute i ljubičaste pruge na zidovima davale su lađi izgled zatka polegnute divovske ose, viđenog iznutra. Gore u visini, muzicari su otpočeli svirati neku neodređenu himnu. U crkvu su uplovljavali oblaci. Donosili su sa sobom miris korijandra i planinske trave. U crkvi je bilo toplo i svi su se osećali obavljeni nekom vatiranom i dobroćudnom atmosferom. Klečeći ispred oltara na jastucima za molitvu, koji su bili presvučeni belim baršunom, Colin i Chloe su se držali za ruke i čekali. Sveštenik je pred njima hitro preletao očima debelu knjižurinu, jer se više nije sećao misnih izreka. Od vremena do vremena bi se okrenuo da baci pogled na Chloe, jer mu se silno sviđala njezina haljina. Na kraju je prestao okretati stranice, uspravio se i rukom dao znak dirigentu, koji započe s uvertirom. Sveštenik je duboko udahnuo i otpočeo obred pevanja, podržavan potmulim ječanem jedanaest začepljenih trublji koje su jednoglasno svirale. Bišćuk je slatko dremuckao, rukom oslonjen na biskupsku palicu. Znao je da će ga probuditi čim na njega dođe red u pevanju. Uvertira i misni obred bijahu skladani na klasične teme bluesa. Za Prisegu Colin je unapred naručio da im sviraju staru dobro poznatu melodiju, po imenu Chloe, u aranžmanu Dukea Ellingtona. Nasuprot Colinu se video Isus, kako visi uza zid na velikom crnom krstu. Izgledao je sretan što su i njega pozvali i promatrao je sve sa zanimanjem. Colin je držao Chloeinu ruku i neodređeno se smešio Isusu. Bio je malo umoran. Ta ga je ceremonija vrlo skupo stajala, pet hiljada duplofinti, pa je bio zadovoljan što je uspela. Svud uokolo oltara stajalo je cveće. Dopadala mu se i muzika koju su svirali u tom času. Spazio je pred sobom Sveštenika i prepoznao melodiju. Tada je blago zaklopio veđe, nagnuo se malo prema napredi izgovorio: »Da«. Chloe je također rekla »Da«, a Svešteni im je krepko stisnuo ruke. Orkestar je još jače zasvirao i Bišćuk se podigao da održi propoved. Švicer se prikrao između dva reda osoba da bi jako opalio štapićem Colina po prstima, koji je malopreotvorio molitvenik umesto da posluša propoved.

                  Nastavci : Romani u nastavcima