Frida Vigdorova ne staje.
„Oduzmi joj beleške!“ viče neko iz publike.
Vigdorova nastavlja pisati, ponekad skrivajući, ponekad otvoreno.
"Hej ti! Ona koja piše! Oduzmi joj beleške i to je to."
Frida tvrdoglavo nastavlja. I kako se ne može pisati? Obuzdati se? Svaki lik ovde je iz Gogolja, Saltikova-Ščedrina ili Zoščenka; porota, sudija, tužilac. Svaka reč sudije je primer bezakonja. Svaka reč tužioca je nesuvisli urlik militantnog neznanja. Svaki sertifikat je falsifikat. Piscu se sudi, a okupljena publika najmanje je spremna da shvati književnost.
Život je veliki umetnik, ali retko je u stanju da stvori takav fenomen izraza, besprekorne konačnosti. Ne sudi se bilo kome, već pesniku i to ni za šta drugo do za dokoličarstvo i parazitiranje. Na suđenju se sudaraju dve sile, moći koje su se večno suprotstavljale intelektu i birokratiji; moć nadahnute reči i moć banalnosti. U centar sudara, verovatno kao vizuelno pomagalo, život je postavio pesnika, dok je ulogu svedoka ove poruge dodelio ženi koliko talentovanoj, toliko i poštenoj, energičnoj, neštedivoj prema sebi i hrabroj.
Ime Fride Abramovne Vigdorove (1915-1965), učiteljice, književnice i novinarke, postalo je široko poznato krajem 1950-ih i početkom 1960-ih. Njeni članci u Izvestijama, Komsomolskoj Pravdi i Literaturnoj Gazeti često su dovodili do uspostavljanja pravde.
Ipak, transkripti dva suđenja nisu trebali biti štampani.
Nijedna novina ne bi rizikovala da ih izloži javnosti. Dokument koji povezuje verbalnu umetnost s besprekornom preciznošću išao je od jedne osobe do druge. Mnogo puta su ga prekucavali ljubitelji poezije Brodskog. Postao je jedno od prvih radova koje je objavio novoformirani Samizdat. Pročitale su je stotine u svojoj domovini, a zatim je prešla na Zapad. Njena uloga je rasla iz dana u dan. Frida Vigdorova je poslala pravne žalbe svakoj kancelariji prilažući kopiju svojih beleški uz svaku od žalbi, pritužbi i zahteva.
Beleške koje je napravila F. Vigdorova naterale su sve koji su pročitali dokument da ponovo prožive suđenje s ljutnjom i gorčinom, kao da je i sam čitalac bio uvređen. Takva je moć umetnosti. Mislim da će savremeni čitalac, čitajući tekst, to primiti s istom boli.
Sudbina Brodskog je da brani čast ruske poezije kod kuće i preko granice. Čast da naoruža intelektualce za borbu protiv birokratije pala je na F. Vigdorovu. Gorljivi branioci Brodskog nisu dozvolili birokratama da ga dokrajče. Brodski se vratio iz izbeglištva za godinu i po umesto za pet godina.
Joseph Brodskii i Frida Vigdorova nikada se nisu sreli. Umrla je od raka 7. avgusta 1965. godine, mesec dana pre njegovog oslobađanja.
_________
Prvo suđenje Joseph Brodskii
Dzerzhinskii u sudnici
Calling St.
Lenjingrad, 18. februar 1964. Sudija Saveljeva, predsedavajući
Sudija: Čime se bavite?
Brodskii: Pišem poeziju. ja prevodim. pretpostavljam…
J: Nema pretpostavke. Uspravite se! Ne naslanjajte se na zid! Pogledajte sud! (Meni) Odmah prestani pisati ili ću te izbaciti iz sudnice! (Brodskom) Imate li stalan posao?
B: Mislio sam da je to stalni posao.
J: Odgovorite precizno na pitanje!
B: Pisao sam poeziju. Mislio sam da će biti objavljeno. Pretpostavljam.
J: Ne zanima nas ono što „pretpostavljate“. Odgovorite zašto niste radili?
B: Radio sam. Pisao sam poeziju.
J: To nas ne zanima. Želimo znati s kojom organizacijom ste bili povezani.
B: Imao sam ugovore sa izdavačkim kućama.
J: Onda reci to. Imate li dovoljno ugovora da zaradite za život? Navedite njihove datume i iznose za koje su.
B: Ne sećam se tačno. Moj advokat ima sve moje ugovore.
J: Pitam tebe.
B: U Moskvi su objavljene dve knjige sa mojim prevodom... (likovi)
J: Koliko ti je radni dosije?
B: Oko..
J: Nas ne zanima "oko".
B: Pet godina.
J: Gde si radio?
B: U fabrici, u geološkim timovima…
J: Koliko dugo si radili u fabrici?
B: Godinu dana.
J: Tvoj položaj?
B: Rezač za metal.
J: A čime se uopšte baviš?
B: Pesnik, pesnik-prevodilac.
J: A ko te prepoznao kao pesnika? Ko te je svrstao u red pesnika?
B: Niko. (Ništam izazvano) A ko me je uvrstio u redove čovečanstva?
J: Da li si je proučavao?
B: Šta?
J:Kako biti pesnik? Da li si pokušao da završiš visokoškolski institut ... gde pripremaju ... predaju ...
B: Nisam mislio da se to čoveku daje obrazovanjem.
J: Čime onda?
B: Mislim da je… od Boga.
J: Imaš li žalbu na sud?
B: Želeo bih da znam zašto sam uhapšen?
J: To je pitanje, a ne žalba.
B: U tom slučaju nemam žalbu.
J: Ima li odbrana pitanja?
Advokat odbrane: Da. G. Brodskii, da li doprinosite svojom zaradom svojoj porodici?
B: Da.
D: Da li i tvoji roditelji rade?
B: Oni su u penziji.
D: Živiš li sa njima?
B: Da.
D: Dakle, tvoja zarada je bila deo porodičnog budžeta?
J: Vi ne postavljate pitanja. Vi pravite pretpostavke. Pomažete mu da odgovori. Nemojte pretpostavljati. Pitajte.
D: Jeste li prijavljeni na psihijatrijskoj klinici?
B: Da.
D: Da li ste prošli kroz tretman?
B: Da. Od kraja decembra 1963. do 5. januara ove godine u bolnici Kaščenko u Moskvi.
D: Ne mislite li da vas je bolest sprečila da dugo radite redovno na jednom mestu?
B: Možda. Verovatno. Zapravo, ne znam. Ne, ne znam.
D: Da li ste prevodili pesme za izdanje kubanskih pesnika?
B: Da.
D: Jeste li preveli špansku baladu?
B: Da.
D: Da li ste bili povezani sa prevodilačkim odeljenjem Saveza književnika?
B: Da.
D: Odbrana želi da dostavi recenziju kancelarije prevodilačkog odeljenja… Spisak objavljenih pesama… Kopije ugovora… Telegram: „Tražimo da se ubrza potpisivanje ugovora“… (liste) Čak i iz jednog lista je očigledno da su sve optužbe za parazitiranje besmislice. I tražim da se gospodin Brodskii pošalje na medicinsku procenu kako bi se utvrdilo da li ga je njegovo zdravlje sprečilo da redovno obavlja posao. Osim toga, tražim da se odmah pusti iz pritvora suda. Ne smatram da je počinio bilo kakvo krivično delo, stoga je njegovo pritvaranje nezakonito. Ima stalno prebivalište i može se vratiti na sud u bilo koje vreme.
(Sud ide na većanje. Po povratku sudija čita sledeću odluku):
Brodskog treba poslati na psihijatrijsku procenu kako bi se utvrdilo da li pati ili ne pati od neke bolesti koja bi sprečila da bude poslat na prinudni rad. Njegova dokumenta treba poslati policiji na dodatnu proveru zarade. Uzimajući u obzir da je Brodski odbio da bude hospitalizovan, on će biti doveden na psihijatrijsku procenu iz policijske stanice broj 18.)
J: Imate li pitanja?
B: Želeo bih da tražim papir i olovku za moj mobilni.
J: O tome treba razgovarati sa šefom policije.
B: Pitao sam, ali je on odbio. Molim za papir i olovku.
J: (omekšavanje) U redu. Reći ću mu.
B: Hvala.
(Kada smo izašli iz sudnice, u sali je bio veliki broj ljudi, posebno mladih.)
J: Pogledajte sve te ljude. Nisam mislio/la da će ih biti toliko.
Iz mase: Nije svaki dan da se pesniku sudi.
J: Nije nas briga da li je pesnik ili ne.
(Po mišljenju branioca ZN Toporove, sudija Saveljeva je Brodskog trebalo da pusti iz pritvora, kako bi on sam otišao na psihijatrijsku procenu koju će odrediti sudska bolnica. Sudija ga je, međutim, ostavio u sudskom pritvoru i zato je pod stražom poslat u bolnicu.)
_________
Drugo suđenje
Dvorana Kluba građevinara 22 Fontanka,
Lenjingrad 13. marta 1964.
Sudija Saveljeva
Psihijatrijska evaluacija. izjavio: "Poseduje psihopatske osobine, ali ostaje sposoban za rad. Stoga se mogu preduzeti službene mere."
Oni koji ulaze u sudnicu dočekani su sa natpisom: Nastavlja se suđenje Brodskom, Parazitu. Velika sala Kluba građevinara puna je ljudi.
"Molim vas ustanite. Sud je sada u zasedanju."
Sudija Saveljeva pita Brodskog da li ima žalbu na sud. Otkriva se da Brodski nije bio obavešten o optužbama protiv njega ni pre prvog suđenja, ni sada. Sud je na pauzi. Brodski je odveden kako bi bio obavešten o optužbama protiv njega. Nakon nekog vremena se vraća i navodi da pesme na stranicama 141, 143, 155, 200, 234 (spiskovi) nisu njegove. Osim toga, traži da se njegov dnevnik iz 1956. godine ne unese u predmet jer je tada imao samo šesnaest godina. Branilac ponovo ističe ovaj zahtev.
J: Što se tiče pesama, sud uzima u obzir zahtev. Međutim, što se tiče ličnog dnevnika, nema potrebe da se on isključi iz dokaza. Gospodine Brodskii, od 1956. godine menjali ste svoje radno mesto trinaest puta. Radili ste godinu dana u fabrici. Onda niste radili pola godine. Leti ste bili član geološkog tima. Onda niste radili četiri meseca. (Navodi sve poslove i pauze između njih.) Objasnite sudu zašto niste radili u pauzama između poslova nego ste vodili život parazita?
B: Radio sam u pauzama. Radio sam isto što radim i sada. Pisao sam poeziju.
J: Znači, pisali ste svoju takozvanu poeziju? A kakva je bila korist od menjanja posla toliko puta?
B: Počeo sam da radim sa petnaest godina. Sve me je zanimalo. Menjao sam posao jer sam želeo naučiti više o životu i ljudima.
J: Kako ste koristili svojoj zemlji?
B: Pisao sam poeziju. Ovo je moj rad. Uveren sam da verujem da će ovo što sam napisao služiti ljudima i ne samo sada, već i budućim generacijama.
Glas iz gomile: Zamislite to!
Drugi glas: On je pesnik. Mora da misli to.
J: Dakle, mislite da vaše takozvane pesme koriste ljudima.
B: Zašto pesme nazivate „takozvanim“?
J: Pesme nazivamo „takozvanim“ jer nemamo drugi koncept o njima.
Sorokin (tužilaštvo): Govorite o budućim generacijama. Mislite li da vas danas ne razumeju?
B: Nisam to rekao. Jednostavno moje pesme još nisu bile objavljene i ljudi ih ne znaju.
S: Mislite da bi, ako bi bili poznati, bili prihvaćeni?
B: Da.
S: Tvrdite da imate dobro razvijenu radoznalost. Zašto onda niste želeli da služite u sovjetskoj armiji?
B: Neću odgovarati na takva pitanja.
J: Odgovorićete.
B: Bio sam izbačen iz službe. Nisam želeo; Izvinjavam se. Dvaput. Prvi put, kada mi je otac bio bolestan, a drugi put zbog moje bolesti.
S: Možete li živeti od novca koji zaradite?
B: Mogu. Dok sam bio u zatvoru, svaki dan sam potpisivao papir da se na mene troši četrdeset kopejki dnevno. Zarađivao sam više od četrdeset kopejki dnevno.
S: Ali morate kupiti odeću, obuću.
B: Imam jedno odelo, staro, ali to je ono koje imam. Ne treba mi još jedan.
D: Jesu li vaše pesme ocenili stručnjaci?
B: Bili su. Čukovski i Maršak su veoma pohvalno govorili o mojim prevodima. Bolje nego što zaslužujem.
D: Da li ste bili povezani sa prevoditeljskim odeljenjem Saveza književnika?
B: Da. Bio sam predstavljen u almanahu koji se zove “Prvi put na ruskom” i čitao sam prevode sa poljskog.
J: Trebalo bi da pitate o korisnom poslu koji je on uradio, a vi pitate o njegovim nastupima.
D: Njegovi prevodi su koristan posao koji je obavio.
J: Brodskii, zašto ne kažeš sudu zašto nisi radio u pauzama između poslova.
B: Radio sam. Pisao sam poeziju.
J: Ali to te nije sprečilo da radiš?
B: Ali ja sam radio. Pisao sam poeziju.
J: Ali ima ljudi koji rade u fabrici i pišu poeziju. Šta vas je sprečilo u tome?
B: Ali nisu svi ljudi isti. Čak i njihova boja kose, izrazi lica…
J: Niste napravili nikakva zapanjujuća otkrića s tim. Svi to već znaju. Zašto nam ne kažete kako da procenimo vaše učešće u našem velikom progresivnom pokretu ka komunizmu?
B: Izgradnja komunizma ne znači samo stajanje za mašinom ili oranje polja. To je također intelektualni rad koji…
J: Ostavite velike ideje na miru. Zašto jednostavno ne odgovorite kako planirate da gradite svoje radno iskustvo u budućnosti.
B: Želeo sam da pišem poeziju i da prevodim. Ali ako to bude protiv nekih ustaljenih normi, dobiću stalni posao i nastaviću da pišem poeziju.
Član žirija Tiagly: Kod nas svi rade. Kako si mogao ostati bezveze tako dugo?
B: Vi ne smatrate moj rad radom. Pisao sam poeziju. Smatram to radom.
J: Jeste li sami izvukli neke zaključke iz bilo čega što je izašlo u štampi?
B: Lernerov članak je bio klevetnički. To je jedini zaključak do kojeg sam došao.
J: Dakle, niste izvukli nikakve druge zaključke?
B: Nisam. Ne smatram sebe parazitom.
J: Rekli ste da članak „Skoro književni dron“ objavljen u novinama Večernji Leningrad nije pouzdan. Na koji način?
[Članak je objavljen 29. novembra 1963., a potpisali su ga A. Ionin i M. Medvedev, zajedno sa Ia. Lerer. 8. januara 1964., u istom Večernjem Lenjingradu, sastavljen je izbor čitalačkih pisama pod naslovom „U našem gradu nema mesta za parazite.”]
B: Ispravno je samo ime i prezime u njemu. Starost nije. Pesme nisu moje. U članku se moji prijatelji nazivaju ljudi koje ili jedva poznajem ili ih uopšte ne poznajem. Kako mogu smatrati takav članak pouzdanim ili iz njega izvući bilo kakve zaključke?
D: Tvrdite da je vaš rad koristan. Da li bi svedoci koje ću ja pozvati to moći da potvrde?
J: (Ironično advokatu odbrane) Je li to jedini razlog zašto pozivate svedoke?
S: (Brodskom) Kako si mogao samostalno prevoditi sa srpskog a da ne koristiš tuđi rad?
B: Ovo je ignorantsko pitanje. Ponekad ugovor uključuje međuredni prevod. Znam poljski. Srpski, znam manje ali su jezici srodni, pa sam uspeo da prevodim koristeći…
J: Sud poziva svedoka Grudinina.
G: Jedanaest godina usmeravam stvaralaštvo nadobudnih pesnika. Sedam godina sam bio član komisije i radio sa mladim piscima. Sada usmeravam pesnike više klase u Klubu mladih pionira i društvo mladih pisaca u pogonu „Svetlana“. Izdavačka kuća me je zamolila da sastavim i uredim četiri kolektivna toma sa poezijom mladih pisaca. To uključuje preko dve stotine imena. Tako sam upoznat sa radom svih mladih pesnika u gradu.
Rad Brodskog, kao početničkog našeg pesnika, poznat mi je iz njegovih pesama iz 1959. i 1960. godine. Ove pesme su još uvek bile grube, ali su imale neke živopisne ideje i slike. Nisam ih uključio u zbirne sveske, ali sam smatrao da je autor talentovan. Nisam imao priliku lično upoznati Brodskog do jeseni 1963.
Nakon objavljivanja članka „Skoro književni dron“ u Večernjem Lenjingradu, pozvao sam Brodskog da razgovara sa mnom jer me je omladina bombardovala zahtevima da se zauzmem u ime oklevetanog čoveka. Na moje pitanje, šta on sada radi? odgovorio je da uči jezike i da se bavi književnim prevodima oko godinu i po dana. Uzeo sam od njega rukopise njegovih prevoda da bih se upoznao sa njima.
Kao profesionalni pesnik i kao neko ko poznaje književnost, držim da su prevodi Brodskog urađeni na visoko profesionalnom nivou. Brodski ima poseban i redak talenat za književno prevođenje poezije. Pokazao mi je projekat od 368 poetskih stihova. Osim toga, pročitao sam 120 redova njegovih prevoda objavljenih u moskovskim izdanjima.
Iz ličnog iskustva bavljenja književnim prevođenjem znam da rad ovakvog obima od pisca zahteva najmanje godinu i po dana intenzivnog angažovanja i to ne računajući muke oko objavljivanja pesama i konsultacije sa stručnjacima. Vreme potrebno za tako nešto ne može se izmeriti, kao što dobro znate. Ako je proceniti njegov prihod, po najnižim cenama izdanja, iz njegovih prevoda koje sam video vlastitim očima, Brodski je zaradio oko 350 novih rubalja i ostaje samo pitanje kada će biti objavljen ostatak njegovog dela.
Osim ugovora o prevođenju, Brodski mi je pokazao svoje ugovore s radiom i televizijom. Taj posao je već završen, ali još nije u potpunosti plaćen.
Iz razgovora s Brodskim i ljudima koji ga poznaju, svestan sam njegovog vrlo skromnog načina života. Odbija sebi odeću i zabavu i većinu vremena provodi za radnim stolom. Novac koji zarađuje svojim radom unosi u svoju porodicu.
D: Da li je potrebno da književni prevodioci poezije budu dobro upoznati sa autorovim radom uopšte?
Gr: Da. Za dobre prevode, poput onih Brodskog, potrebno je poznavati autorsko delo i istinski razumeti njegov glas.
D: Da li se plaćanje smanjuje ako se radi koristeći interlinear?
Gr: Ima. Kada sam radio prevod sa mađarskog koristeći interlinear, dobijao sam rublju (stara valuta) manje po redu.
D: Da li je takav način prevođenja uobičajen među prevodiocima?
Gr: Jeste. Jedan od najistaknutijih lenjingradskih prevodilaca, A. Gitovič, koristi ovu metodu u prevođenju sa starokineskog.
D: Da li je moguće samostalno naučiti jezik?
Gr: Sam sam naučio dva jezika pored onih koje sam naučio na fakultetu.
D: Ako Brodski ne zna srpski, može li i dalje da napravi veoma književni prevod?
Gr: Naravno.
D: Smatrate li korištenje prevoda od reči do reči korištenjem tuđeg rada?
Gr: Ne daj Bože.
Lebedeva, član žirija: Sada gledam knjigu. U njemu su samo dve kratke pesme Brodskog.
Gr: Želim da objasnim nekoliko stvari o specifičnostima književnog dela. Stvar je u tome da…
J: Nemojte. Dakle, kakvo je vaše mišljenje o poeziji Brodskog?
Gr: Po mom mišljenju, kao pesnik, Brodski je veoma talentovan, mnogo više od mnogih onih koji se smatraju profesionalnim prevodiocima.
J: A zašto radi sam i ne ide ni u jednu književnu organizaciju?
Gr: 1958. tražio je da bude primljen u moju književnu organizaciju. Međutim, čuo sam da je histeričan mladić i nisam ga prihvatio, odgurujući ga vlastitim rukama. To je bila moja greška za koju se jako kajem. Sada ću ga rado prihvatiti i radiću s njim ako to želi.
Tiagly, član žirija: Jeste li ga sami ikada videli da radi ili je koristio tuđi rad?
Gr: Nikad nisam video Brodskog kako sedi i piše. Istovremeno, nikada nisam video Šolohova kako sedi za stolom i piše. A to ipak ne znači…
J: Nepristojno je porediti Brodskog sa Šolohovom. Zar nikada niste mladima objasnili da vlada traži od njih da studiraju? Uostalom, Brodski je završio samo sedam razreda.
Gr: Njegovo znanje je opsežno. U to sam se uverio nakon čitanja njegove poezije.
S: Jeste li ikada čitali njegove loše, pornografske pesme?
Gr: Ne, nikad.
D: Hteo bih da vas pitam nešto. Rezultati Brodskog rada za 1963. su sledeći: pesme u knjizi Zora nad Kubom, prevod pesama Galczynskog (iako još nije objavljen), pesme u knjizi Jugoslovenski pesnici, pesme gaučo i objavljivanje u Plamenu. Može li se ovo smatrati ozbiljnim radom?
Gr: Apsolutno. to je celogodišnji rad. Što se novca tiče, ovaj posao možda neće nužno doneti profit danas, već za nekoliko godina. Pogrešno je suditi mladom pesniku po sumi koju je dobio. Možda neće imati sreće u početku i možda će biti potreban dodatni rad. Kako se u šali kaže: razlika između parazita i pesnika početnika je u tome što parazit jede, ali ne radi, dok pesnik radi, ali možda ne jede uvek.
J: Sud ne ceni tu primedbu. Kod nas čovek zarađuje po svom poslu. Dakle, ne može biti da čovek koji puno radi ne prima mnogo. Kako se u našoj zemlji u kojoj se prema mladim pesnicima odnosi s takvim poštovanjem, kako možete reći da gladuju? Zašto ste rekli da mladi pesnici ne jedu?
Gr: Nisam to rekao. Jednostavno sam sugerisao da u svakoj šali ima istine. Zarada pesnika početnika nije nimalo proporcionalna.
J: To zavisi od njih. Osim toga, sudu nije potrebno takvo pojašnjenje. Međutim, objasnili ste da je vaš komentar bio šala. Mi ćemo to prihvatiti.
(Poziva se sledeći svedok.)
Dajte mi pasoš. Vaše prezime nije baš jasno. (Uzima pasoš) Etkind... Jefim Gerševič... Izvolite.
Etkind: (Član Saveza pisaca i instruktor na Univerzitetu Herzen.) Na svom položaju u književnoj sferi i u vezi sa obrazovanjem mladih prevodilaca, često sam morao čitati i slušati prevode mladih umetnika. Pre otprilike godinu dana imao sam priliku da se upoznam sa radovima Brodskog. To su bili prevodi divnog poljskog pesnika Galczynskog, čije su pesme našim čitaocima bile jedva poznate i pre toga gotovo nikad nisu prevođene. Bio sam izuzetno impresioniran jasnoćom poetskih slika, muzikalnošću, strašću i energijom stiha. Začudila me i činjenica da je Brodski sam, bez ičije pomoći, savladao poljski jezik. Pesme Galczynskog čitao je na poljskom, s istim entuzijazmom s kojim je čitao svoje ruske prevode. Shvatio sam da imam posla sa čovekom retkog talenta i što nije manje važno, radnim i marljivim. Prevodi koje sam kasnije imao prilike da pročitam potvrdili su to mišljenje. To su, na primer, pesme kubanskog pesnika Fernandesa, objavljene u knjizi Zora nad Kubom, i pesme savremenih jugoslovenskih pesnika, štampane u izdanju Državnih književnih publikacija. Imao sam mnogo razgovora sa Brodskim i bio sam zadivljen njegovim poznavanjem američke, engleske i poljske književnosti.
Prevođenje poezije je najteži posao za koji je potrebna marljivost, znanje i talenat. Na tom putu umetnik može naići na brojna razočaranja, dok je materijalna dobit stvar daleke budućnosti. neko može prevoditi poeziju nekoliko godina, a da ne zaradi ni rublje. Za takav rad potrebna je nesebična ljubav prema poeziji i radu uopšte. Jezik, istorija, studije drugih kultura, sve se to ne dešava odmah. Sve što znam o Brodskom me uverava da je pred njim velika budućnost kao pesnika-prevodioca. Ovo nije samo moje mišljenje. Biro prevodilačkog odseka, nakon što je saznao da je izdavačka kuća raskinula njihove ugovore sa Brodskim, donela je jednoglasnu odluku o žalbi direktoru izdavačke kuće da Brodskom da posao i da s njim vrati ugovore.
Također pouzdano znam da ovo mišljenje dele i najveći autoriteti u oblasti poetskog prevođenja, Maršak i Čukovski, koji su...
J: Pričajte samo o sebi.
E: Brodskom se mora dati šansa kao pesniku-prevodiocu. Daleko od velikog grada, gde nema potrebnih knjiga niti književne sfere, to je vrlo teško, gotovo nemoguće. Ponavljam da po mom mišljenju ovaj put ima veliku budućnost pred njim. Moram reći da sam bio jako iznenađen kada sam video obaveštenje „Brodski-parazit, pred sudom“.
J: Jeste li znali za takvu kombinaciju?
E: Jesam. Međutim, nisam mislio da će sud to prihvatiti. Imajući na umu Brodskijevu poetsku tehniku, ništa ga nije sprečilo u lažiranju. Mogao je lako prevesti stotine redova da je to radio opušteno. To što nije mnogo zarađivao uopšte ne znači da nije vredan radnik.
J: A zašto nije član nijedne organizacije?
E: Pohađao je seminare naših prevodilaca.
J: Pa, seminari.
E: Uklopio se u seminare u smislu...
J: A bez smisla? (Smeh javnosti) Odnosno, hteo sam da pitam zašto nije pripadao nijednoj organizaciji?
E: Ne nudimo članstvo, zato ne mogu reći „pripadao“. Došao je k nama i čitao svoje prevode.
J: (Etkindu) Da li ste imali problema na poslu ili u privatnom životu?
E: (Zbunjeno) Ne. Zapravo nisam bio na fakultetu zadnja dva dana. Možda se nešto dogodilo.
(Pitanje je bilo zbunjujuće za javnost, a očigledno i za svedoka.)
J: Zašto ste, kada ste govorili o Brodskijevom znanju, naglašavali stranu književnost? Zašto niste govorili o našoj književnosti?
E: S njim sam razgovarao kao sa prevodiocem, pa me je iz tog razloga zanimalo njegovo poznavanje iz oblasti američke, engleske, poljske književnosti. U tim oblastima njegovo znanje je ogromno, raznoliko, nepovršno.
Smirnov: (Svedok optužbe, zadužen za Dom odbrane)
S: Brodskog ne poznajem lično, ali želim da kažem da ako bi svi građani kao on tretirali materijalnu zaradu, nećemo dugo imati komunizma. Intelekt je opasno oružje za njegovog posednika. Svi su govorili kako je on bistar, praktički genije. Ipak, niko nije rekao kakav je on čovek. Odrastao je u kulturnoj porodici, ali je završio tek sedam razreda. Voleo bih da znam koliko bi od ovih koji danas sede ovde hteli da imaju sina sa sedmorazrednim obrazovanjem? Nije služio vojsku iz razloga što je jedini hranio svoju porodicu. Pa kakav je on radnik? Govorilo se da je talentovan prevodilac, ali niko ne kaže da je zbunjen. A šta je sa njegovim antisovjetskim stavovima?
B: To nije istina.
Sm: Trebao bi promeniti mnoge svoje ideje. Također dovodim u pitanje taj izgovor koji je dobio od psihijatrijske klinike. Jednostavno su njegovi moćni prijatelji počeli zvoniti na sva zvona i pitali: Oh, spasite mladića! Treba ga lečiti prisilnim radom, a onda mu nijedan moćni prijatelj neće moći pomoći. Ne poznajem ga lično, ali znam za njega iz štampe. I čuo sam izgovore. Dovodim u pitanje medicinski izgovor koji ga je oslobodio vojne službe. Nisam doktor, ali dovodim ga u pitanje.
Brodskii: Kada sam pušten iz službe, pušten sam kao jedini pružalac usluga. Otac mi je bio bolestan, u krevetu nakon moždanog udara, a ja sam radio a i zarađivao za život. Otkuda možete da pričate na taj način o meni?
Sm: Upoznao sam se s tvojim privatnim dnevnikom.
B: Po kom osnovu?
J: Ne morate da odgovorite na to.
Sm: Čitam njegovu poeziju.
J: Postoje pesme koje su donete kao dokaz, a koje nije napisao Brodski. Kako znate da su pesme koje ste pročitali zaista njegove? Uostalom, govorite o pesmama koje još nisu objavljene.
Sm: Samo znam.
Sledeći svedok. Logunov (Pomoćnik direktora Ermitaža, finansijskog odeljenja.)
L: Ne poznajem Brodskog lično. Prvi put sam ga sreo ovde na sudu. Čovek više ne može da živi kako živi. Ne zavidim roditeljima takvog sina. Radio sam sa piscima i kretao se u njihovim krugovima. Upoređujem Brodskog sa Olegom Šestinskim. Oleg je putovao sa agitacionom br7igadom. Diplomirao je na Lenjingradskom državnom univerzitetu i univerzitetu u Sofiji. Radio je i u rudnicima. Ono što sam hteo reći je da se mora raditi, deliti sva kulturna iskustva. Tada bi poezija Brodskog bila prava poezija. Mora da počne svoj život iznova.
D: Svedoci bi trebali govoriti o činjenicama. Oni…
J: Kasnije ćete proceniti njihova svjedočenja. Sledeći svedok, Denisov (Cevni sloj iz CPD-20)
D: Ne poznajem Brodskog lično. Znam za njega iz naše štampe. Ja sam ovde kao građanin i predstavnik zajednice. Bio sam zgrožen onim što sam pročitao o Brodskom u štampi. Želeo sam da se upoznam sa njegovim radom. Otišao sam u biblioteku, nije bilo njegovih knjiga. Pitao sam svoje prijatelje da li su čuli za njega. Niko nije. Ja sam radnik. U životu sam promenio samo dva posla. Nisam zadovoljan izjavom Brodskog da je znao mnogo zanata... Ne možete naučiti zanat u tako kratkom vremenskom periodu. Ovde sam čuo da Brodski ima neke sposobnosti kao pesnik. Zašto onda nije bio član nijedne organizacije? Zar ne prihvata teoriju dijalektičkog materijalizma? Engels je ipak tvrdio da rad čini čoveka. Brodski, međutim, nije zadovoljan takvom formulom. On misli drugačije. Možda je veoma talentovan, zašto onda ne nailazi na priznanje u našoj književnosti? Zašto ne radi? Želim da izrazim svoje mišljenje, da smatram da je njegova radna aktivnost nezadovoljavajuća.
J: Sud poziva gospodina Nikolajeva ( penzioner) N: Ne poznajem Brodskog lično. Samo želim da kažem da znam za njega poslednje tri godine po štetnom uticaju koji ima na svoje vršnjake. Ja sam otac. Iz ličnog iskustva sam naučio kako je imati sina koji ne radi. Često sam viđao poeziju Brodskog kod svog sina. Postoji pesma od četrdeset dva dela, kao i odvojene pesme. Poznajem Brodskog i iz slučaja Umanski. Postoji izreka: Reci mi ko su ti prijatelji i ja ću reći ko si. Lično sam poznavao Umanskog. Poznat je po tome što je antisovjetski nastrojen. Slušajući Brodskog, čuo sam svog sina. Moj sin takođe kaže da sebe smatra genijem. Kao i Brodski, on ne želi da radi. Ljudi poput Brodskog i Umanskog imaju štetan uticaj na svoje vršnjake. Iznenađen sam roditeljima Brodskog. Činilo se da ga složno podržavaju. Iz stila njegovih pesama vidljivo je da Brodski može pisati poeziju. Međutim, ove pesme nisu nanele ništa osim štete. Brodski nije samo parazit. On je militantni parazit. S ljudima poput njega treba postupati bez milosti. (aplauz)
Tiagly, član žirija: Dakle, mislite da je poezija Brodskog uticala na vašeg sina?
N: Da.
J: Na negativan način?
N: Da.
D: A kako znate da je to bila poezija Brodskog?
N: Postojala je fascikla. Na njemu je pisalo „Joseph Brodskii“. D: Da li je vaš sin poznavao Umanskog?
N: Da.
D: Zašto onda mislite da je Brodski, a ne Umanski, imao štetan uticaj na vašeg sina?
N: Smatram da su Brodskii i slični njemu isto tkanje. Pesme Brodskog su sramotne i antisovjetske.
B: Koje su moje antisovjetske pesme? Recituj barem jedan red.