Gospodinu HENRYJU DAVISU, knjižaru, u Londonu.
ABERGAVENNY, 4. avgusta POŠTOVANI GOSPODINE,
Primio sam vaše uvaženo pismo od 13. prošlog meseca, iz kojeg se vidi da ste pročitali ona pisma koja vam je predao moj prijatelj, poštovani gospodin Hugo Behn; i raduje me što smatrate da se mogu štampati sa dobrim izgledima za uspeh, budući da primedbe koje pominjete, smatram, mogu biti pobijene, ako ne i potpuno otklonjene.
I, prvo, što se tiče mogućih tužbi koje bi mogle proisteći iz objavljivanja privatne prepiske osoba koje su još žive, dozvolite mi, uz svo dužno poštovanje, da primetim da ta pisma nisu bila pisana i poslata pod pečatom tajnosti; da nemaju nameru da nanesu sramotu ili štetu bilo kome; već više da pruže znanje i korist čovečanstvu: te tako postaje izvesna dužnost da se objave za opšte dobro. Pored toga, konsultovao sam se sa gospodinom Dejvijem Higinsom, uglednim advokatom iz ovog mesta, koji je, nakon pažljivog uvida i razmatranja, izjavio da ne smatra da ta pisma sadrže bilo šta što bi po zakonu bilo smatrano tužbenim.
Na kraju, ako vi i ja postignemo dogovor, izjavljujem rečju sveštenika, da ću, u slučaju bilo kakve tužbe, svu odgovornost preuzeti na sebe, čak i što se tiče novčane kazne i zatvora, mada, moram priznati, ne bih rado podneo bičevanje: kako zbog sramote, tako i zbog gorčine same kazne.
Drugo, što se tiče lične ogorčenosti gospodina sudije Lismahaga, mogu reći: non flocci facio — ne marim ni malo. Ne bih rado omalovažio nijednog hrišćanina, ako zaista zaslužuje to ime; iako me veoma čudi što se ne vodi više računa da se iz komisije isključe svi takvi skitajući stranci za koje s pravom može postojati sumnja da su neprijateljski nastrojeni prema našem blaženom državnom i crkvenom uređenju. Ne dao Bog da budem toliko zlonameran da tvrdim da je pomenuti Lismahago ništa drugo do jezuitski prerušeni agent; ali ću ovo tvrditi i braniti svom snagom: da od dana kada je preuzeo dužnost, nije nijednom viđen unutar zidina crkve, tj. u našoj parohijskoj crkvi.
Treće, u vezi sa onim što se dogodilo za stolom gospodina Kendala, kada je pomenuti Lismahago bio tako grub u svojim prigovorima, moram vas obavestiti, dragi gospodine, da sam bio prinuđen da se povučem, ne iz straha od njegovih pretećih reči, koje, kao što rekoh, ne cenim ni koliko trun, već zbog iznenadnog dejstva koje je izazvao ikra mrene koju sam pojeo za ručak, ne znajući da je u određenim sezonama vrlo snažan purgativ, kako Galen zapaža u svom poglavlju Peri ichtos.
Četvrto i poslednje, što se tiče načina na koji sam došao u posed tih pisama, to je okolnost koja se tiče samo moje savesti; dovoljno je reći da sam u potpunosti izmirio strane u čijem su vlasništvu bila; i nadam se da sam do sada i vas uverio na zadovoljavajući način, tako da se može staviti poslednja ruka našem dogovoru i da delo otpočne sa svom mogućom brzinom; u čemu se nadam, ostajem,
Poštovani Gospodine,
Vaš veoma ponizni sluga,
JONATAN DASTVIČ.
P.S. Planiram, ako Bog da, da imam zadovoljstvo da vas vidim u velikom gradu oko praznika Svih svetih, kada bih rado razgovarao s vama o zbirci rukopisnih propovedi jednog pokojnog sveštenika — kolač od pravog kvasca za sadašnji ukus javnosti. Verbum sapienti, itd.
Za poštovanog gospodina DŽONATANA DASTVIČA, na—
GOSPODINE,
Primio sam Vaše pismo redovnom poštom i biće mi drago da pregovaramo o rukopisu koji sam predao Vašem prijatelju gospodinu Benhu; ali nikako ne mogu da prihvatim ponuđene uslove. Te stvari su veoma neizvesne — pisanje je prava lutrija — imao sam gubitke čak i sa delima najvećih umova našeg doba — mogao bih navesti primere i imena, ali ne želim — ukus publike se tako često menja. Osim toga, u poslednje vreme objavljeno je toliko putopisa — između Smolecovih, Šarpovih, Derikovih, Tiknesovih, Baltimorovih i Barettijevih, zajedno sa „Sentimentalnim putovanjima“ Šendija, čini se da je javnost prezasićena takvom vrstom zabave. Ipak, ako želite, preuzeću rizik da štampam i objavim delo, i dobićete polovinu profita od tiraža.
Ne morate se truditi da donosite vaše propovedi zbog mene — niko ne čita propovedi osim metodista i disidenata — štaviše, što se mene tiče, potpuno sam stran tom vidu literature; a dve osobe na čiji sam sud u tim stvarima računao, trenutno nisu dostupne: jedan je otišao u inostranstvo kao stolar na ratnom brodu, a drugi je bio dovoljno lud da pobegne, kako bi izbegao gonjenje zbog bogohuljenja — mnogo sam izgubio njegovim nestankom — ostavio mi je nedovršen priručnik pobožnosti, iako je unapred uzeo novac za ceo rukopis — bio je najsvestraniji teolog i imao je najpravovernije pero od svih mojih saradnika; nikada mu sud nije omanulo, osim što je sada pobegao od svog hleba i putera.
Takođe, pošto ste priznali da vas Lišmahago nije fizički zastrašio, lišavate sebe prednosti dobre odbrane, pored koristi od njegovog vezivanja pred sudom. Tokom poslednjeg rata, objavio sam u svom večernjem listu paragraf koji je stigao poštom, a odnosio se na ponašanje jednog puka u borbi. Oficir pomenutog puka došao je u moju radnju i, pred mojom ženom i šegrtom, pretio da će mi odseći uši — pošto sam pokazao znakove fizičkog straha na više načina, što su prisutni potvrdili, obavezao sam ga pred sudom; tužba je prošla i dobio sam parnicu.
Što se bičevanja tiče, nemate se čega bojati, niti čemu nadati — za poslednjih trideset godina samo je jedan štampar bičevan na repu kola, a to je bio Čarls Votson; i on mi je rekao da nije bilo ništa gore od ujeda buve. C— S— je nekoliko puta bio pod pretnjom Doma L—, ali se ništa od toga nije obistinilo.
Ako se podigne i odobri optužnica protiv vas kao urednika tih Pisma, nadam se da ćete imati dovoljno poštenja i pameti da se pojavite i prihvatite suđenje — ako budete osuđeni na stub srama, vaša sudbina je osigurana — u današnje vreme, to je siguran korak ka časti i napredovanju. Biće mi zadovoljstvo ako mogu da vam pomognem, i ostajem, iskreno vaš, HENRI DEJVIS
London, 10. avgust
Prenesite moje srdačne pozdrave vašem komšiji, mom rođaku Madoku — poslao sam mu Almanah i Dvorski kalendar, adresiran na njega kod gospodina Satona, knjižara u Glosteru, poštarina plaćena, koje će, nadam se, primiti kao mali znak moje naklonosti. Moja žena, koja je veoma naklonjena pečenom siru, šalje mu pozdrave i moli da sazna da li u Londonu može da se kupi još onakvog sira kakav nam je bio toliko ljubazan da pošalje prošlog Božića.
H. D.
EKSPEDICIJA HUMPHRYJA CLINKERA
Dr. LEWISU.
DOKTORE,
Pilule ne vrede ništa — isto mi je da gutam grudve snega da bih rashladio žile — sto puta sam ti rekao koliko je teško pokrenuti me; i u ovim godinama, valjda znam nešto o svom ustrojstvu. Zašto moraš da budeš tako uporan? Molim te, pošalji mi drugi recept — hramljem i mučim se u svakom udu kao da sam bio na točku mučenja: zapravo, isto toliko patim i duhom i telom — kao da nemam dovoljno svojih muka, deca moje sestre su mi ostavljena kao večiti izvor nerviranja — kakvo pravo imaju ljudi da prave decu koja će mučiti svoje komšije? Jedan smešan događaj koji se juče desio mojoj bratanici Lidiji uznemirio me je do te mere da očekujem još jedan napad gihta — možda ću se o tome jasnije izraziti u sledećem pismu. Sutra ujutru polazim za termalni izvor u Bristolu, gde se bojim da ću ostati duže nego što bih želeo. Čim primiš ovo pismo, pošalji Vilijamsa tamo sa mojim sedlenim konjem i lakom kočijom. Reci Barnsu da izmlati ona dva stara stoga i pošalje žito na pijacu, i da ga proda sirotinji po šiling ispod tržišne cene po bušelu. Dobio sam cmizdravo pismo od Grifina, koji nudi javno izvinjenje i da plati troškove. Ne treba mi njegovo izvinjenje, niti želim njegov novac. Taj čovek je loš komšija i ne želim da imam ništa s njim: ali pošto se razmeće novcem, platiće za svoju drskost: neka da pet funti siromašnima iz parohije, i ja ću povući tužbu; a u međuvremenu možeš reći Prigu da obustavi postupak. Udovici Morgana daj onu Alderney kravu i četrdeset šilinga da obuče decu: ali ni reči o tome nikome živom — naplatiću joj kad bude u mogućnosti. Molim te da zaključaš sve moje fioke i čuvaš ključeve do našeg susreta; i obavezno uzmi gvozdeni sanduk s mojim papirima pod svoju ličnu zaštitu — Oprosti na svoj ovoj gnjavaži,
Dragi Luise,
Tvoj odani
M. Bramble
Gloster, 2. april
Za gospođu GWYLLIM, domaćicu u Brambleton-dvorcu.
Za gospođu MERY JONES, u Brambleton-dvorcu.
DRAGA MOLLI,
Koristeći ovu priliku, šaljem ti ljubav i tebi i Saulu, u dobrom sam zdravlju i nadam se da ste i vi isto tako; i da ćete uzeti moju jadnu mačku u krevet s vama po ovom hladnom vremenu. Svi smo ovde u Glosteru bili u strašnoj frci — Gospođica Lidi je zamalo pobegla s nekim glumcem, a mladi gospodin i on bi sebi učinili nešto loše; ali gospodin se obratio gradonačelniku i oni su bili obavezani. Gospođa mi je zabranila da kažem i reč o tome bilo kojem hrišćaninu — i neću, jer sluge treba sve da vide i ništa ne kažu. Ali ono što je bilo još gore, Chowdera je izgrizao mesarov pas i vratio se kući sav iskasapljen — Gospođa je dobila napad histerije, ali je brzo prošao. Doveli su doktora za Chowdera, i on mu je prepisao lek koji mu je mnogo pomogao — hvala Bogu, sad je na dobrom putu da se oporavi. Molim te, pazi na moju kutiju i jastučnicu i stavi ih pod svoj krevet; jer pretpostavljam da će gospođa Gwyllim da njuška po mojim stvarima sada kad nisam tu. Džon Tomas je dobrog zdravlja, ali je namrgođen. Gospodin je poklonio svoj stari kaput nekom siromahu, a Džon kaže da je to kao da mu otima deo plate. Rekla sam mu da po dogovoru ne treba da prima bakšiš, ali on kaže da ima razlike između bakšiša i privilegija — i u pravu je, sigurno. Svi idemo na tople izvore, gde ću ti nazdraviti čašom vode, ostajem,
Draga Moli, tvoja verna služavka, W. JENKINS
Gloster, 2. april
Gospođi GWYLLIM, domaćici u Brambleton-hallu.
GOSPOĐI GWILLIM,
Kada ti ovo dođe u ruke, postaraj se da spakuješ u kofer mušku odeću koja stoji u mom ormaru; da mi bude poslata bez odlaganja u „Bristolskom vagonom“, sledeće stvari, i to: moja haljina roze boje sa zelenim pticama, moja žuta damast haljina i moja crna somotska sa kratkim obručem; moja plava prošivena podsuknja, moj zeleni ogrtač, moja kecelja sa čipkom, moj francuski češalj za kosu, Macklin glava i vrpce, i mala kutija sa mojim nakitom. Williams može doneti moj bum-dafi i violinu sa ostacima Dr Hilove tinkture od čička i Chowderovog laksativa. Jadno stvorenje je užasno patio otkako smo otišli od kuće.
Molim te, posebno pazi na kuću dok porodice nema. Neka vatra neprestano gori u bratovljevoj i mojoj sobi. Sluškinje, kad već nemaju posla, neka predu. Želim da staviš katanc na prozor sa vetrom, i da nijedan muškarac ne pristupa jakoj pivi — ne zaboravi da svake večeri zatvoriš kapiju čim padne mrak. Baštovan i sluga neka spavaju dole u vešernici, da čuvaju kuću, zajedno sa puškom i velikim psom; i nadam se da ćeš budno paziti na devojke. Znam da ona bestidnica Mary Jones voli da se zabavlja sa muškarcima.
Javi mi da li je tele Alderney već prodato i za koliko — i da li stara guska sedi na jajima; i da li je obućar obrezivao Dikyja, i kako je jadna životinja podnela operaciju. Nema više za sada, ostajem tvoja,
Tabita Brembl
Glostar, 2. april
Za gospođu MARY JONES, u dvorcu Bremblton
⸻
Draga Molly,
Koristim ovu priliku da ti pošaljem ljubav i pozdrave tebi i Saulu, u dobrom sam zdravlju i nadam se da ste i vi isto tako; i da ćete ti i Saul uzeti moju macu da spava sa vama po ovom hladnom vremenu.
Ovde u Glostaru smo bili svi u velikom haosu — Gospođica Liddy je skoro pobegla sa glumcem, a mladi gospodin i on su mogli da naprave glupost, ali je gospodin sproveo stvar kod gradonačelnika i naloženo im je da se obuzdaju. Gospođa mi je zabranila da o ovome govorim bilo kome — i neću, jer mi sluge treba sve da vidimo, a ništa da ne kažemo.
Ali još gore od svega toga, Chowder (pas) je imao nesreću da ga napadne mesarski pas, i vratio se kući sav isprebijan — Gospođu su uhvatili grčevi, ali su brzo prošli. Doktor je pozvan zbog Chowdera i prepisao mu je lek koji mu je mnogo pomogao — hvala Bogu, sada je na dobrom putu ka oporavku.
Molim te pazi na moju kutiju i jastuk i stavi ih ispod svog kreveta; jer pretpostavljam da će gospođa Gvillim sada, kada sam odsutan, rado zavirivati u moje tajne.
John Thomas je dobrog zdravlja, ali mrzovoljan. Gospodin je poklonio staro odelo nekom siromahu; a John kaže da je to krađa njegovih dodataka. Rekla sam mu da po dogovoru nema pravo na napojnice; ali on kaže da postoji razlika između napojnica i dodataka — i to je svakako tačno.
Svi idemo na Toplu Banju, gde ću ti nazdraviti čašom vode.
Tvoja ponizna sl
uškinja,
W. Jenkins Glostar, 2. april
Siru WATKINU PHILLIPS-u, baronu koledža Jesus, Oxon.
POŠTOVANI PHILLIPS,
Pošto mi ništa nije više na srcu nego da te uverim da nisam sposoban da zaboravim ili zanemarim prijateljstvo koje smo stekli na koledžu, sada započinjem to dopisivanje putem pisama, koje smo ti i ja, pri rastanku, odlučili da negujemo. Počinjem ranije nego što sam nameravao, kako bi ti imao priliku da opovrgneš bilo kakve besmislene glasine koje bi mogle da kruže protiv mene u Oksfordu, u vezi s jednom glupom svađom u koju sam bio umešan zbog moje sestre, koja je već neko vreme ovde bila smeštena u jednom internatu. Kada sam došao ovde sa svojim ujakom i tetkom (koji su naši staratelji) da je odvedemo kući, zatekao sam je kao lepu, visoku devojku od sedamnaest godina, prijatnog izgleda; ali izuzetno prostodušnu i potpuno neupućenu u svet. Ova osobina i nedostatak iskustva učinili su je podložnom udvaranju jedne osobe—ne znam kako da ga nazovem—koja ju je videla na pozorišnoj predstavi; i sa samopouzdanjem i veštinom svojstvenim samo njemu, uspeo je da joj bude preporučen kao poznanik. Sasvim slučajno sam presreo jedno njegovo pismo; i pošto mi je dužnost nalagala da ugušim to dopisivanje u samom začetku, dao sam sebi zadatak da ga pronađem i veoma otvoreno mu kažem šta mislim o svemu tome. Taj „kavaljer“ nije se dopao način na koji sam govorio i ponašao se veoma nadmeno. Iako njegov položaj u društvu (što mi je, uzgred, sramota da kažem) nije zahtevao nikakvo posebno poštovanje, ipak, pošto je pokazao veliku drčnost, dao sam mu prednost da ga smatram za džentlmena, i moglo je doći do nečega, da nas nisu sprečili. Ukratko, stvar je procurila—ne znam kako—i izazvala je mnogo buke; umešala se i pravda—bio sam prinuđen da dam reč i čast, itd. Sutra ujutru polazimo za Bristol Vels, gde očekujem da mi pišeš čim pošta stigne. Smešten sam u jednu porodicu originala, koju ću možda jednom pokušati da ti opišem radi tvoje zabave. Moja tetka, gospođa Tabita Brembl, je usedelica od četrdeset pet godina, krajnje ukočena, sujetna i smešna. Moj ujak je neka čudna vrsta čangrizavca, uvek nervozan, i toliko neprijatan u ophođenju, da bih pre odustao od nasledstva nego bio primoran da mu pravim društvo. Istina je, muče ga jake gihtove, što mu je možda pokvarilo narav, i možda ću ga kasnije bolje upoznati i zavoleti; sigurno je da ga svi njegovi sluge i komšije na selu obožavaju do oduševljenja, što za sada ne mogu da razumem. Pozdravi mi Grifija Prajsa, Gvina, Mensela, Baseta i sve ostale moje stare kambrijske drugove. Pozdravi sobaricu u moje ime—pozdravi kuvaricu i molim te, čuvaj jadnog Ponta zbog njegovog starog gospodara, koji je, i uvek će biti,
Dragi Filipse,
Tvoj privrženi prijatelj i ponizni sluga,
Jer. Melford
Gloster, 2. april
Za gospođu JERMYN u njenoj kući u Glosteru.
DRAGA GOSPOĐO,
Nemajući svoju majku, nadam se da ćete mi dozvoliti da rasteretim svoje jadno srce pred vama, koja ste oduvek igrali ulogu brižne roditeljke prema meni, još otkad sam poverena vašoj brizi. Zaista, i zaista, moja poštovana guvernanto, možete mi verovati kada vam kažem da nikada nisam imala ni jednu misao koja nije bila čestita; i, ako mi Bog podari milost, nikada se neću ponašati tako da bacim senku na brigu koju ste uložili u moje obrazovanje. Priznajem da sam s pravom izazvala uvredu svojom nepromišljenošću i neiskustvom. Nisam smela da slušam šta mi je taj mladić govorio; i bila je moja dužnost da vam ispričam sve što se dogodilo, ali me je bilo sramota da to pomenem; a on se ponašao tako skromno i s poštovanjem, i delovao je tako tužno i uplašeno, da nisam imala srca da učinim bilo šta što bi ga učinilo nesrećnim i očajnim. Što se tiče bliskosti, izričito izjavljujem da mu nikada nisam dozvolila čak ni poljubac; a što se tiče nekoliko pisama koja su prošla među nama, sva su u rukama mog ujaka i nadam se da ne sadrže ništa što bi bilo protivno nevinosti i časti. — I dalje verujem da on nije ono što se čini da jeste; ali vreme će pokazati — u međuvremenu ću se truditi da zaboravim vezu koja je toliko neprijatna mojoj porodici. Plakala sam bez prestanka i nisam uzela ništa osim čaja otkako su me na brzinu odveli od vas; niti sam sklopila oči tri noći zaredom. — Moja tetka me i dalje strogo kori kada smo nasamo; ali se nadam da ću je s vremenom omekšati poniznošću i pokornošću. — Moj ujak, koji je u početku bio strašno besan, ganut je mojim suzama i tugom; i sada je pun nežnosti i saosećanja; a moj brat se pomirio sa mnom pod uslovom da prekinem svaku prepisku s tim nesrećnim mladićem; ali, uprkos svoj njihovoj popustljivosti, neću imati mira u duši dok ne budem znala da mi je moja draga i uvek poštovana guvernanta oprostila.
Vaša odana i ponizna služavka, do smrti,
Lidija Melford
Klifton, 6. april
Gospođici LAETITII WILLIS, u Gloucesteru.
MOJA NAJDRAŽA LETTY,
Toliko sam u strahu da ovo možda neće bezbedno stići putem Jarvisa, nosača, da te molim da mi pišeš čim primiš ovo pismo, adresirano meni, preko gospođe Vinifred Dženkins, sluškinje moje tetke, koja je dobra devojka i toliko mi je pomogla u mojoj nevolji da sam joj poverila svoje tajne. Što se tiče Jarvisa, bio je vrlo nevoljan da primi pismo i mali paket, jer je njegova sestra Sali umalo izgubila svoje mesto zbog mene; uistinu, ne mogu ga kriviti zbog njegove opreznosti; ali sam mu to nadoknadila.
Draga moja saputnice i cimerko, velika je muka, pored svih mojih drugih nesreća, to što sam lišena tvog prijatnog društva i razgovora, baš u trenutku kada mi je najpotrebnija uteha tvog dobrog raspoloženja i zdravog razuma; ali se nadam da će prijateljstvo koje smo sklopile u internatu trajati ceo život. Ne sumnjam da će s moje strane samo rasti i jačati, kako budem sticala iskustvo i učila da cenim pravu prijateljicu.
O, draga moja Leti! Šta da kažem o jadnom gospodinu Vilsonu? Obećala sam da ću prekinuti svaku prepisku s njim i, ako je moguće, da ću ga zaboraviti: ali, avaj! počinjem da shvatam da to neće biti u mojoj moći. Pošto nikako nije prikladno da slika ostane kod mene, da ne bi izazvala još veće nevolje, poslala sam ti je ovom prilikom, moleći te da je ili sačuvaš do boljih vremena ili je vratiš samom gospodinu Vilsonu, koji će, pretpostavljam, pokušati da te vidi na uobičajenom mestu. Ako bude utučen zbog toga što sam mu vratila sliku, možeš mu reći da mi nije potrebna slika dok je original urezan na mom—Ali ne, nemoj mu to reći; jer mora doći kraj našoj prepisci.
Volela bih da me zaboravi, zarad svog mira; a ipak, ako bi me zaboravio, bio bi okrutan—Ali to je nemoguće—jadni Vilson ne može biti neveran i nestalan. Molim ga da mi ne piše, niti pokušava da me vidi neko vreme; jer, imajući u vidu narav i naglu ćud mog brata Džerija, takav pokušaj mogao bi imati posledice koje bi nas sve unesrećile za ceo život. Uzdajmo se u vreme i igru slučaja—ili, još bolje, u Promisao, koja sigurno, pre ili kasnije, nagrađuje one koji hode stazama časti i vrline.
Poslala bih pozdrave mladim damama, ali nije primereno da ijedna od njih zna da si primila ovo pismo. Ako odemo u Bat, poslaću ti svoje proste beleške o tom čuvenom središtu otmene zabave, kao i o svakom drugom mestu koje budemo posetili; i laskam sebi mišlju da će moja draga gospođica Vilis biti tačna u odgovaranju na pisma svoje privržene,
LIDIJA MELFORD
Klifton, 6. april
Dr. LEWISU.
DRAGI LEWISE,
Sledio sam tvoja uputstva sa izvesnim uspehom i možda bih već bio na nogama da mi vreme nije sprečilo da koristim svog jahaćeg konja. Izašao sam na brda prošlog utorka u prepodnevnim časovima, kada je nebo, koliko god je pogled sezao, bilo bez oblačka; ali nisam stigao ni celu milju kada me je iznenada zadesila kišna oluja koja me je pokvasila do gole kože za tri minuta — odakle se stvorila, sam đavo zna; ali me je zbog nje, pretpostavljam, zadesilo ležanje od dve nedelje. Povraća mi se kad čujem ljude kako hvale svež vazduh na Klifton brdima: kako vazduh može biti prijatan ili zdrav, kad demon magle neprestano pada u obliku sitne kiše?
Moje zatvaranje čini još nepodnošljivijim to što sam okružen porodičnim mukama. Moja nećaka je imala ozbiljan napad bolesti, izazvan onim prokletim incidentom u Glosteru, o kojem sam ti pisao u prošlom pismu. Ona je jadna, dobroćudna prostodušica, meka kao puter i lako se topi — ne da je glupa — devojka ima izvesne kvalitete, i obrazovanje joj nije bilo zanemareno; to jest, zna da piše i speluje, govori francuski, svira čembalo; lepo igra, ima dobru figuru i vrlo je dobroćudna; ali joj fali duha, veoma je osetljiva — i tako nežna, zaboga! — ima onaj sanjalački pogled i čita romane.
A tu je i njen brat, skvajer Džeri, jedan nadmeni mladić, pun studentske drskosti i samodopadljivosti; nadmen kao nemački grof, a naprasit i nagao kao neki velški planinac. Što se tiče te fantastične kreature, moje sestre Tabite, njene osobine ti nisu nepoznate — kunem se Bogom, ponekad je toliko nepodnošljiva da pomislim da je sam đavo uzeo ljudski oblik da me muči zbog mojih grehova; iako nisam svestan ikakvih grehova zbog kojih bih zaslužio ovakve porodične pošasti. Zašto, do đavola, da se ne oslobodim tih muka jednom za svagda? Nisam oženjen Tabitom, hvala Bogu! niti sam ja otac ovo dvoje: neka nađu drugog staratelja, jer ja nisam u stanju da brinem ni o sebi, a kamoli da nadgledam ponašanje obezglavljenih momaka i devojaka.
Žarko želiš da saznaš detalje naše avanture u Glosteru, koji su ukratko sledeći, i nadam se da nećeš dalje širiti: Lidija je bila toliko dugo zatvorena u ženskom internatu, koji je odmah posle manastira najgore moguće mesto za vaspitanje mladih devojaka, da je postala zapaljiva kao suva trava; i kada je otišla u pozorište tokom praznika — prokletstvo, sramota me da ti kažem! — zaljubila se u jednog glumca — zgodnog mladića koji se predstavlja kao Vilson.
Nitkov je brzo shvatio kakav je utisak ostavio, i organizovao stvari tako da je viđa u kući gde je Lidija išla na čaj kod svoje guvernante. To je bio početak njihove prepiske, koju su održavali pomoću jedne zle šnajderke koja je pravila kape devojkama iz internata. Kada smo stigli u Gloster, Lidija je došla da boravi kod tetke, a Vilson je podmitio sobaricu da joj uruči pismo; ali izgleda da je Džeri već imao toliko poverenja kod sobarice (na koji način, on najbolje zna), da je ona to pismo odnela njemu, i tako je cela zavera otkrivena.
Onaj nepromišljeni dečko, ne rekavši mi ništa, odmah je krenuo u potragu za Vilsonom i, pretpostavljam, ponašao se dovoljno bezobrazno. Pozorišni heroj bio je previše zadojen romantikom da bi to trpeo: odgovorio je u stihu, i usledio je zvaničan dvoboj. Dogovorili su se da se sastanu rano ujutro i reše stvar mačem i pištoljem.
Nisam znao ništa o svemu tome dok mi gospodin Morli nije prišao jutrom kraj kreveta i rekao da se plaši da će se moj nećak boriti, jer su ga prethodne večeri čuli kako glasno i žučno raspravlja sa Vilsonom u njegovom smeštaju, a potom je otišao da kupi barut i kuglice u obližnjoj prodavnici. Odmah sam ustao i, posle raspitivanja, saznao da upravo izlazi. Zamolio sam Morlija da probudi gradonačelnika kako bi intervenisao kao magistrat, a ja sam kuljajući krenuo za skvajerom, kojeg sam ugledao u daljini kako ubrzano ide ka gradskim vratima.
Uprkos svim naporima, nisam uspeo da ih stignem dok nisu već zauzeli pozicije i punili svoje pištolje. Jedna stara kuća me je srećno zaklonila od njihovog pogleda, tako da sam iznenada iskočio pred njih, pre nego što su me primetili. Obojica su se zbunili i pokušali da pobegnu različitim putevima; ali je Morli stigao sa žandarima baš u tom trenutku, uhapsio Vilsona, a Džeri je mirno pošao sa njima u gradonačelnikovu kuću.
U tom trenutku nisam znao šta se tačno desilo prethodnog dana; a nijedna strana nije htela da kaže ni reč. Gradonačelnik je primetio da je velika drskost od strane Vilsona, koji je lutajući glumac, da se upušta u takve krajnosti sa jednim gospodinom plemićkog porekla i bogatstva; i zapretio je da će ga zatvoriti po Zakonu o skitnicama. Mladić se usprotivio sa velikim duhom, tvrdeći da je on gospodin i da tako treba i da bude tretiran; ali je odbio da se dalje objašnjava.
Pozvan je direktor trupe, koji je na ispitivanju rekao da je mladić s njim sklopio ugovor u Birmingemu pre šest meseci, ali nikad nije želeo da uzme platu; da se ponašao toliko uzorno u privatnom životu, da je stekao poštovanje i naklonost svih svojih poznanika, i da publika priznaje da mu je glumački talenat izvanredan. Ipak, mislim da će se ispostaviti da je pobegao iz šegrtske službe u Londonu.
Direktor je ponudio kauciju u bilo kom iznosu, ako mladić obeća da će održavati mir; ali on se držao ponosno i nije želeo da se obaveže. S druge strane, Džeri je bio isto tako tvrdoglav; dok gradonačelnik nije rekao da će, ako obojica odbiju da daju obećanje, odmah zatvoriti Vilsona kao skitnicu na prinudni rad.
Moram priznati da mi se dopalo Džerijevo ponašanje u toj situaciji: rekao je da, radije nego da gospodin Vilson bude tako ponižen, on će dati svoju časnu reč da više neće pokretati stvar dok god su u Glosteru — Vilson mu se zahvalio na plemenitom postupku i bio pušten.
Po povratku u smeštaj, nećak mi je ispričao celu priču; i moram priznati da sam bio veoma ogorčen — Lidija je, kada je upitana o svemu i grubo napadnuta od one divlje mačke moje sestre Tabite, prvo pala u nesvest, a zatim se, u suzama, pokajnički otvorila i predala tri pisma, koliko ih je primila od svog udvarača.
Zadnje pismo, ono koje je Džeri presreo, šaljem ti u prilogu, i kada ga pročitaš, nećeš se čuditi što je pisac osvojio srce jedne prostodušne devojke, potpuno neupućene u ljudsku prirodu. Smatrao sam da je krajnje vreme da je sklonim iz tog opasnog odnosa, pa sam je već sledećeg dana odveo u Bristol; ali jadna devojka je bila toliko uplašena i uzdrmana našim pretnjama i prekorima, da se razbolela četvrtog dana po dolasku u Klifton i bila toliko loše čitavu sedmicu da smo strahovali za njen život.
Tek juče je doktor Rig izjavio da više nije u opasnosti. Ne možeš ni da zamisliš šta sam sve pretrpeo, delimično zbog njene nepromišljenosti, ali mnogo više zbog straha da je ne izgubimo zauvek. Vazduh ovde je nepodnošljivo hladan, a mesto sasvim pusto. Nikada ne siđem do Izvora a da se ne vratim potišten; jer tamo sretnem po pola tuceta jadnih, iznurenih stvorenja, duhova nalik, u poslednjem stadijumu sušice, koji su nekako preživeli zimu poput egzotičnih biljaka u stakleniku; ali po svemu sudeći, srušiće se u grob pre nego što sunce dovoljno ugreje da ublaži ovu negostoljubivu prolećnu klimu.
Ako misliš da bi mi voda iz Batha koristila, otići ću tamo čim mi nećaka bude u stanju da podnese vožnju kočijom.
Reci Barnsu da sam mu zahvalan na savetu; ali ne želim da ga sledim. Ako Dejvis dobrovoljno pristane da napusti farmu, drugi može da je dobije; ali neću u ovim godinama da počnem da mučim svoje zakupce zato što su nesrećni i ne mogu da plaćaju redovno. Čudi me da Barns misli da sam sposoban za takvu tiraniju. Što se tiče Higinsa, taj je notorni krivolovac, naravno; i drski bezobraznik koji postavlja zamke u mom vlastitom ograđenom posedu; ali verovatno je mislio da ima neko pravo (posebno u mom odsustvu) da koristi ono što priroda izgleda da je namenila za zajedničku upotrebu.
Možeš mu pretiti u moje ime koliko god hoćeš, a ako ponovi prekršaj, javi mi pre nego što se obratiš zakonu. Znam da si veliki lovac i da uslužuješ mnoge svoje prijatelje: ne moram ti reći da koristiš moje imanje; ali možda je potrebno da naglasim da se više bojim svog puškomitraljeza nego divljači.
Kad budeš mogao da pošalješ dva-tri para jarebica, pošalji ih kočijom, i reci Gvilimu da je zaboravio da mi spakuje flanelsku odeću i široke cipele u kofer.
Zamaraću te kao i obično, s vremena na vreme, dok se na kraju verovatno ne umoriš od dopisivanja sa
Tvoj odani prijatelj, M. Bramble
Klifton, 17. april
Primio sam Vaše pismo redovnom poštom i biće mi drago da pregovaramo o rukopisu koji sam predao Vašem prijatelju gospodinu Benhu; ali nikako ne mogu da prihvatim ponuđene uslove. Te stvari su veoma neizvesne — pisanje je prava lutrija — imao sam gubitke čak i sa delima najvećih umova našeg doba — mogao bih navesti primere i imena, ali ne želim — ukus publike se tako često menja. Osim toga, u poslednje vreme objavljeno je toliko putopisa — između Smolecovih, Šarpovih, Derikovih, Tiknesovih, Baltimorovih i Barettijevih, zajedno sa „Sentimentalnim putovanjima“ Šendija, čini se da je javnost prezasićena takvom vrstom zabave. Ipak, ako želite, preuzeću rizik da štampam i objavim delo, i dobićete polovinu profita od tiraža.
Ne morate se truditi da donosite vaše propovedi zbog mene — niko ne čita propovedi osim metodista i disidenata — štaviše, što se mene tiče, potpuno sam stran tom vidu literature; a dve osobe na čiji sam sud u tim stvarima računao, trenutno nisu dostupne: jedan je otišao u inostranstvo kao stolar na ratnom brodu, a drugi je bio dovoljno lud da pobegne, kako bi izbegao gonjenje zbog bogohuljenja — mnogo sam izgubio njegovim nestankom — ostavio mi je nedovršen priručnik pobožnosti, iako je unapred uzeo novac za ceo rukopis — bio je najsvestraniji teolog i imao je najpravovernije pero od svih mojih saradnika; nikada mu sud nije omanulo, osim što je sada pobegao od svog hleba i putera.
Takođe, pošto ste priznali da vas Lišmahago nije fizički zastrašio, lišavate sebe prednosti dobre odbrane, pored koristi od njegovog vezivanja pred sudom. Tokom poslednjeg rata, objavio sam u svom večernjem listu paragraf koji je stigao poštom, a odnosio se na ponašanje jednog puka u borbi. Oficir pomenutog puka došao je u moju radnju i, pred mojom ženom i šegrtom, pretio da će mi odseći uši — pošto sam pokazao znakove fizičkog straha na više načina, što su prisutni potvrdili, obavezao sam ga pred sudom; tužba je prošla i dobio sam parnicu.
Što se bičevanja tiče, nemate se čega bojati, niti čemu nadati — za poslednjih trideset godina samo je jedan štampar bičevan na repu kola, a to je bio Čarls Votson; i on mi je rekao da nije bilo ništa gore od ujeda buve. C— S— je nekoliko puta bio pod pretnjom Doma L—, ali se ništa od toga nije obistinilo.
Ako se podigne i odobri optužnica protiv vas kao urednika tih Pisma, nadam se da ćete imati dovoljno poštenja i pameti da se pojavite i prihvatite suđenje — ako budete osuđeni na stub srama, vaša sudbina je osigurana — u današnje vreme, to je siguran korak ka časti i napredovanju. Biće mi zadovoljstvo ako mogu da vam pomognem, i ostajem, iskreno vaš, HENRI DEJVIS
London, 10. avgust
Prenesite moje srdačne pozdrave vašem komšiji, mom rođaku Madoku — poslao sam mu Almanah i Dvorski kalendar, adresiran na njega kod gospodina Satona, knjižara u Glosteru, poštarina plaćena, koje će, nadam se, primiti kao mali znak moje naklonosti. Moja žena, koja je veoma naklonjena pečenom siru, šalje mu pozdrave i moli da sazna da li u Londonu može da se kupi još onakvog sira kakav nam je bio toliko ljubazan da pošalje prošlog Božića.
H. D.
EKSPEDICIJA HUMPHRYJA CLINKERA
Dr. LEWISU.
DOKTORE,
Pilule ne vrede ništa — isto mi je da gutam grudve snega da bih rashladio žile — sto puta sam ti rekao koliko je teško pokrenuti me; i u ovim godinama, valjda znam nešto o svom ustrojstvu. Zašto moraš da budeš tako uporan? Molim te, pošalji mi drugi recept — hramljem i mučim se u svakom udu kao da sam bio na točku mučenja: zapravo, isto toliko patim i duhom i telom — kao da nemam dovoljno svojih muka, deca moje sestre su mi ostavljena kao večiti izvor nerviranja — kakvo pravo imaju ljudi da prave decu koja će mučiti svoje komšije? Jedan smešan događaj koji se juče desio mojoj bratanici Lidiji uznemirio me je do te mere da očekujem još jedan napad gihta — možda ću se o tome jasnije izraziti u sledećem pismu. Sutra ujutru polazim za termalni izvor u Bristolu, gde se bojim da ću ostati duže nego što bih želeo. Čim primiš ovo pismo, pošalji Vilijamsa tamo sa mojim sedlenim konjem i lakom kočijom. Reci Barnsu da izmlati ona dva stara stoga i pošalje žito na pijacu, i da ga proda sirotinji po šiling ispod tržišne cene po bušelu. Dobio sam cmizdravo pismo od Grifina, koji nudi javno izvinjenje i da plati troškove. Ne treba mi njegovo izvinjenje, niti želim njegov novac. Taj čovek je loš komšija i ne želim da imam ništa s njim: ali pošto se razmeće novcem, platiće za svoju drskost: neka da pet funti siromašnima iz parohije, i ja ću povući tužbu; a u međuvremenu možeš reći Prigu da obustavi postupak. Udovici Morgana daj onu Alderney kravu i četrdeset šilinga da obuče decu: ali ni reči o tome nikome živom — naplatiću joj kad bude u mogućnosti. Molim te da zaključaš sve moje fioke i čuvaš ključeve do našeg susreta; i obavezno uzmi gvozdeni sanduk s mojim papirima pod svoju ličnu zaštitu — Oprosti na svoj ovoj gnjavaži,
Dragi Luise,
Tvoj odani
M. Bramble
Gloster, 2. april
Za gospođu GWYLLIM, domaćicu u Brambleton-dvorcu.
GOSPOĐO GWILLIM,
Kada vam ovo stigne, postarajte se da spakujete u muški kofer koji stoji u mom ormanu sledeće stvari, i pošaljite ih bez odlaganja bristolskim kolima, i to: moj negliže boje ruže sa zelenim pticama, moj žuti damast i moj crni somot sa kratkim obručem; moju plavu proštepanu podsuknju, moj zeleni ogrtač, moju kecelju sa čipkom, moj francuski ukras za kosu, Macklinovu kapu i trake, i malu kutiju sa mojim ukrasima za lice. Vilijams može doneti moj bum-dafi i violinu, kao i uštrc sa Hillovom vodom za jetru i Chowderovim laksativom. Jadno stvorenje je strašno patilo otkad smo napustili kuću. Molim vas, posebno pazite na kuću dok porodice nema. Neka vatra stalno gori u sobama mog brata i mojoj. Sluškinje, pošto nemaju posla, mogu da predu. Želim da stavite katanc na podrum za vino i ne dozvolite muškarcima pristup jakom pivu — ne zaboravite da kapiju zaključavate svako veče pre mraka. Baštovan i pomoćnik mogu da spavaju dole u vešernici, da čuvaju kuću sa puškom i velikim psom; i nadam se da ćete budno motriti na služavke. Znam da ona bezobraznica Meri Džouns voli da se muvava s muškarcima. Javite mi da li je prodat Alderneyjev tele i po kojoj ceni — da li stara guska leži na jajima, i da li je obućar obavio kastraciju Dikiu i kako je jadna životinja podnela operaciju. Toliko za sada, ostajem,
Vaša, TABITHA BRAMBLE
Gloster, 2. april
⸻
Kada vam ovo stigne, postarajte se da spakujete u muški kofer koji stoji u mom ormanu sledeće stvari, i pošaljite ih bez odlaganja bristolskim kolima, i to: moj negliže boje ruže sa zelenim pticama, moj žuti damast i moj crni somot sa kratkim obručem; moju plavu proštepanu podsuknju, moj zeleni ogrtač, moju kecelju sa čipkom, moj francuski ukras za kosu, Macklinovu kapu i trake, i malu kutiju sa mojim ukrasima za lice. Vilijams može doneti moj bum-dafi i violinu, kao i uštrc sa Hillovom vodom za jetru i Chowderovim laksativom. Jadno stvorenje je strašno patilo otkad smo napustili kuću. Molim vas, posebno pazite na kuću dok porodice nema. Neka vatra stalno gori u sobama mog brata i mojoj. Sluškinje, pošto nemaju posla, mogu da predu. Želim da stavite katanc na podrum za vino i ne dozvolite muškarcima pristup jakom pivu — ne zaboravite da kapiju zaključavate svako veče pre mraka. Baštovan i pomoćnik mogu da spavaju dole u vešernici, da čuvaju kuću sa puškom i velikim psom; i nadam se da ćete budno motriti na služavke. Znam da ona bezobraznica Meri Džouns voli da se muvava s muškarcima. Javite mi da li je prodat Alderneyjev tele i po kojoj ceni — da li stara guska leži na jajima, i da li je obućar obavio kastraciju Dikiu i kako je jadna životinja podnela operaciju. Toliko za sada, ostajem,
Vaša, TABITHA BRAMBLE
Gloster, 2. april
⸻
Za gospođu MERY JONES, u Brambleton-dvorcu.
DRAGA MOLLI,
Koristeći ovu priliku, šaljem ti ljubav i tebi i Saulu, u dobrom sam zdravlju i nadam se da ste i vi isto tako; i da ćete uzeti moju jadnu mačku u krevet s vama po ovom hladnom vremenu. Svi smo ovde u Glosteru bili u strašnoj frci — Gospođica Lidi je zamalo pobegla s nekim glumcem, a mladi gospodin i on bi sebi učinili nešto loše; ali gospodin se obratio gradonačelniku i oni su bili obavezani. Gospođa mi je zabranila da kažem i reč o tome bilo kojem hrišćaninu — i neću, jer sluge treba sve da vide i ništa ne kažu. Ali ono što je bilo još gore, Chowdera je izgrizao mesarov pas i vratio se kući sav iskasapljen — Gospođa je dobila napad histerije, ali je brzo prošao. Doveli su doktora za Chowdera, i on mu je prepisao lek koji mu je mnogo pomogao — hvala Bogu, sad je na dobrom putu da se oporavi. Molim te, pazi na moju kutiju i jastučnicu i stavi ih pod svoj krevet; jer pretpostavljam da će gospođa Gwyllim da njuška po mojim stvarima sada kad nisam tu. Džon Tomas je dobrog zdravlja, ali je namrgođen. Gospodin je poklonio svoj stari kaput nekom siromahu, a Džon kaže da je to kao da mu otima deo plate. Rekla sam mu da po dogovoru ne treba da prima bakšiš, ali on kaže da ima razlike između bakšiša i privilegija — i u pravu je, sigurno. Svi idemo na tople izvore, gde ću ti nazdraviti čašom vode, ostajem,
Draga Moli, tvoja verna služavka, W. JENKINS
Gloster, 2. april
Gospođi GWYLLIM, domaćici u Brambleton-hallu.
GOSPOĐI GWILLIM,
Kada ti ovo dođe u ruke, postaraj se da spakuješ u kofer mušku odeću koja stoji u mom ormaru; da mi bude poslata bez odlaganja u „Bristolskom vagonom“, sledeće stvari, i to: moja haljina roze boje sa zelenim pticama, moja žuta damast haljina i moja crna somotska sa kratkim obručem; moja plava prošivena podsuknja, moj zeleni ogrtač, moja kecelja sa čipkom, moj francuski češalj za kosu, Macklin glava i vrpce, i mala kutija sa mojim nakitom. Williams može doneti moj bum-dafi i violinu sa ostacima Dr Hilove tinkture od čička i Chowderovog laksativa. Jadno stvorenje je užasno patio otkako smo otišli od kuće.
Molim te, posebno pazi na kuću dok porodice nema. Neka vatra neprestano gori u bratovljevoj i mojoj sobi. Sluškinje, kad već nemaju posla, neka predu. Želim da staviš katanc na prozor sa vetrom, i da nijedan muškarac ne pristupa jakoj pivi — ne zaboravi da svake večeri zatvoriš kapiju čim padne mrak. Baštovan i sluga neka spavaju dole u vešernici, da čuvaju kuću, zajedno sa puškom i velikim psom; i nadam se da ćeš budno paziti na devojke. Znam da ona bestidnica Mary Jones voli da se zabavlja sa muškarcima.
Javi mi da li je tele Alderney već prodato i za koliko — i da li stara guska sedi na jajima; i da li je obućar obrezivao Dikyja, i kako je jadna životinja podnela operaciju. Nema više za sada, ostajem tvoja,
Tabita Brembl
Glostar, 2. april
Za gospođu MARY JONES, u dvorcu Bremblton
⸻
Draga Molly,
Koristim ovu priliku da ti pošaljem ljubav i pozdrave tebi i Saulu, u dobrom sam zdravlju i nadam se da ste i vi isto tako; i da ćete ti i Saul uzeti moju macu da spava sa vama po ovom hladnom vremenu.
Ovde u Glostaru smo bili svi u velikom haosu — Gospođica Liddy je skoro pobegla sa glumcem, a mladi gospodin i on su mogli da naprave glupost, ali je gospodin sproveo stvar kod gradonačelnika i naloženo im je da se obuzdaju. Gospođa mi je zabranila da o ovome govorim bilo kome — i neću, jer mi sluge treba sve da vidimo, a ništa da ne kažemo.
Ali još gore od svega toga, Chowder (pas) je imao nesreću da ga napadne mesarski pas, i vratio se kući sav isprebijan — Gospođu su uhvatili grčevi, ali su brzo prošli. Doktor je pozvan zbog Chowdera i prepisao mu je lek koji mu je mnogo pomogao — hvala Bogu, sada je na dobrom putu ka oporavku.
John Thomas je dobrog zdravlja, ali mrzovoljan. Gospodin je poklonio staro odelo nekom siromahu; a John kaže da je to krađa njegovih dodataka. Rekla sam mu da po dogovoru nema pravo na napojnice; ali on kaže da postoji razlika između napojnica i dodataka — i to je svakako tačno.
Svi idemo na Toplu Banju, gde ću ti nazdraviti čašom vode.
Tvoja ponizna sl
uškinja,
W. Jenkins Glostar, 2. april
Siru WATKINU PHILLIPS-u, baronu koledža Jesus, Oxon.
POŠTOVANI PHILLIPS,
Pošto mi ništa nije više na srcu nego da te uverim da nisam sposoban da zaboravim ili zanemarim prijateljstvo koje smo stekli na koledžu, sada započinjem to dopisivanje putem pisama, koje smo ti i ja, pri rastanku, odlučili da negujemo. Počinjem ranije nego što sam nameravao, kako bi ti imao priliku da opovrgneš bilo kakve besmislene glasine koje bi mogle da kruže protiv mene u Oksfordu, u vezi s jednom glupom svađom u koju sam bio umešan zbog moje sestre, koja je već neko vreme ovde bila smeštena u jednom internatu. Kada sam došao ovde sa svojim ujakom i tetkom (koji su naši staratelji) da je odvedemo kući, zatekao sam je kao lepu, visoku devojku od sedamnaest godina, prijatnog izgleda; ali izuzetno prostodušnu i potpuno neupućenu u svet. Ova osobina i nedostatak iskustva učinili su je podložnom udvaranju jedne osobe—ne znam kako da ga nazovem—koja ju je videla na pozorišnoj predstavi; i sa samopouzdanjem i veštinom svojstvenim samo njemu, uspeo je da joj bude preporučen kao poznanik. Sasvim slučajno sam presreo jedno njegovo pismo; i pošto mi je dužnost nalagala da ugušim to dopisivanje u samom začetku, dao sam sebi zadatak da ga pronađem i veoma otvoreno mu kažem šta mislim o svemu tome. Taj „kavaljer“ nije se dopao način na koji sam govorio i ponašao se veoma nadmeno. Iako njegov položaj u društvu (što mi je, uzgred, sramota da kažem) nije zahtevao nikakvo posebno poštovanje, ipak, pošto je pokazao veliku drčnost, dao sam mu prednost da ga smatram za džentlmena, i moglo je doći do nečega, da nas nisu sprečili. Ukratko, stvar je procurila—ne znam kako—i izazvala je mnogo buke; umešala se i pravda—bio sam prinuđen da dam reč i čast, itd. Sutra ujutru polazimo za Bristol Vels, gde očekujem da mi pišeš čim pošta stigne. Smešten sam u jednu porodicu originala, koju ću možda jednom pokušati da ti opišem radi tvoje zabave. Moja tetka, gospođa Tabita Brembl, je usedelica od četrdeset pet godina, krajnje ukočena, sujetna i smešna. Moj ujak je neka čudna vrsta čangrizavca, uvek nervozan, i toliko neprijatan u ophođenju, da bih pre odustao od nasledstva nego bio primoran da mu pravim društvo. Istina je, muče ga jake gihtove, što mu je možda pokvarilo narav, i možda ću ga kasnije bolje upoznati i zavoleti; sigurno je da ga svi njegovi sluge i komšije na selu obožavaju do oduševljenja, što za sada ne mogu da razumem. Pozdravi mi Grifija Prajsa, Gvina, Mensela, Baseta i sve ostale moje stare kambrijske drugove. Pozdravi sobaricu u moje ime—pozdravi kuvaricu i molim te, čuvaj jadnog Ponta zbog njegovog starog gospodara, koji je, i uvek će biti,
Dragi Filipse,
Tvoj privrženi prijatelj i ponizni sluga,
Jer. Melford
Gloster, 2. april
Za gospođu JERMYN u njenoj kući u Glosteru.
DRAGA GOSPOĐO,
Nemajući svoju majku, nadam se da ćete mi dozvoliti da rasteretim svoje jadno srce pred vama, koja ste oduvek igrali ulogu brižne roditeljke prema meni, još otkad sam poverena vašoj brizi. Zaista, i zaista, moja poštovana guvernanto, možete mi verovati kada vam kažem da nikada nisam imala ni jednu misao koja nije bila čestita; i, ako mi Bog podari milost, nikada se neću ponašati tako da bacim senku na brigu koju ste uložili u moje obrazovanje. Priznajem da sam s pravom izazvala uvredu svojom nepromišljenošću i neiskustvom. Nisam smela da slušam šta mi je taj mladić govorio; i bila je moja dužnost da vam ispričam sve što se dogodilo, ali me je bilo sramota da to pomenem; a on se ponašao tako skromno i s poštovanjem, i delovao je tako tužno i uplašeno, da nisam imala srca da učinim bilo šta što bi ga učinilo nesrećnim i očajnim. Što se tiče bliskosti, izričito izjavljujem da mu nikada nisam dozvolila čak ni poljubac; a što se tiče nekoliko pisama koja su prošla među nama, sva su u rukama mog ujaka i nadam se da ne sadrže ništa što bi bilo protivno nevinosti i časti. — I dalje verujem da on nije ono što se čini da jeste; ali vreme će pokazati — u međuvremenu ću se truditi da zaboravim vezu koja je toliko neprijatna mojoj porodici. Plakala sam bez prestanka i nisam uzela ništa osim čaja otkako su me na brzinu odveli od vas; niti sam sklopila oči tri noći zaredom. — Moja tetka me i dalje strogo kori kada smo nasamo; ali se nadam da ću je s vremenom omekšati poniznošću i pokornošću. — Moj ujak, koji je u početku bio strašno besan, ganut je mojim suzama i tugom; i sada je pun nežnosti i saosećanja; a moj brat se pomirio sa mnom pod uslovom da prekinem svaku prepisku s tim nesrećnim mladićem; ali, uprkos svoj njihovoj popustljivosti, neću imati mira u duši dok ne budem znala da mi je moja draga i uvek poštovana guvernanta oprostila.
Vaša odana i ponizna služavka, do smrti,
Lidija Melford
Klifton, 6. april
Gospođici LAETITII WILLIS, u Gloucesteru.
MOJA NAJDRAŽA LETTY,
Toliko sam u strahu da ovo možda neće bezbedno stići putem Jarvisa, nosača, da te molim da mi pišeš čim primiš ovo pismo, adresirano meni, preko gospođe Vinifred Dženkins, sluškinje moje tetke, koja je dobra devojka i toliko mi je pomogla u mojoj nevolji da sam joj poverila svoje tajne. Što se tiče Jarvisa, bio je vrlo nevoljan da primi pismo i mali paket, jer je njegova sestra Sali umalo izgubila svoje mesto zbog mene; uistinu, ne mogu ga kriviti zbog njegove opreznosti; ali sam mu to nadoknadila.
Draga moja saputnice i cimerko, velika je muka, pored svih mojih drugih nesreća, to što sam lišena tvog prijatnog društva i razgovora, baš u trenutku kada mi je najpotrebnija uteha tvog dobrog raspoloženja i zdravog razuma; ali se nadam da će prijateljstvo koje smo sklopile u internatu trajati ceo život. Ne sumnjam da će s moje strane samo rasti i jačati, kako budem sticala iskustvo i učila da cenim pravu prijateljicu.
O, draga moja Leti! Šta da kažem o jadnom gospodinu Vilsonu? Obećala sam da ću prekinuti svaku prepisku s njim i, ako je moguće, da ću ga zaboraviti: ali, avaj! počinjem da shvatam da to neće biti u mojoj moći. Pošto nikako nije prikladno da slika ostane kod mene, da ne bi izazvala još veće nevolje, poslala sam ti je ovom prilikom, moleći te da je ili sačuvaš do boljih vremena ili je vratiš samom gospodinu Vilsonu, koji će, pretpostavljam, pokušati da te vidi na uobičajenom mestu. Ako bude utučen zbog toga što sam mu vratila sliku, možeš mu reći da mi nije potrebna slika dok je original urezan na mom—Ali ne, nemoj mu to reći; jer mora doći kraj našoj prepisci.
Volela bih da me zaboravi, zarad svog mira; a ipak, ako bi me zaboravio, bio bi okrutan—Ali to je nemoguće—jadni Vilson ne može biti neveran i nestalan. Molim ga da mi ne piše, niti pokušava da me vidi neko vreme; jer, imajući u vidu narav i naglu ćud mog brata Džerija, takav pokušaj mogao bi imati posledice koje bi nas sve unesrećile za ceo život. Uzdajmo se u vreme i igru slučaja—ili, još bolje, u Promisao, koja sigurno, pre ili kasnije, nagrađuje one koji hode stazama časti i vrline.
Poslala bih pozdrave mladim damama, ali nije primereno da ijedna od njih zna da si primila ovo pismo. Ako odemo u Bat, poslaću ti svoje proste beleške o tom čuvenom središtu otmene zabave, kao i o svakom drugom mestu koje budemo posetili; i laskam sebi mišlju da će moja draga gospođica Vilis biti tačna u odgovaranju na pisma svoje privržene,
LIDIJA MELFORD
Klifton, 6. april
Dr. LEWISU.
DRAGI LEWISE,
Sledio sam tvoja uputstva sa izvesnim uspehom i možda bih već bio na nogama da mi vreme nije sprečilo da koristim svog jahaćeg konja. Izašao sam na brda prošlog utorka u prepodnevnim časovima, kada je nebo, koliko god je pogled sezao, bilo bez oblačka; ali nisam stigao ni celu milju kada me je iznenada zadesila kišna oluja koja me je pokvasila do gole kože za tri minuta — odakle se stvorila, sam đavo zna; ali me je zbog nje, pretpostavljam, zadesilo ležanje od dve nedelje. Povraća mi se kad čujem ljude kako hvale svež vazduh na Klifton brdima: kako vazduh može biti prijatan ili zdrav, kad demon magle neprestano pada u obliku sitne kiše?
Moje zatvaranje čini još nepodnošljivijim to što sam okružen porodičnim mukama. Moja nećaka je imala ozbiljan napad bolesti, izazvan onim prokletim incidentom u Glosteru, o kojem sam ti pisao u prošlom pismu. Ona je jadna, dobroćudna prostodušica, meka kao puter i lako se topi — ne da je glupa — devojka ima izvesne kvalitete, i obrazovanje joj nije bilo zanemareno; to jest, zna da piše i speluje, govori francuski, svira čembalo; lepo igra, ima dobru figuru i vrlo je dobroćudna; ali joj fali duha, veoma je osetljiva — i tako nežna, zaboga! — ima onaj sanjalački pogled i čita romane.
A tu je i njen brat, skvajer Džeri, jedan nadmeni mladić, pun studentske drskosti i samodopadljivosti; nadmen kao nemački grof, a naprasit i nagao kao neki velški planinac. Što se tiče te fantastične kreature, moje sestre Tabite, njene osobine ti nisu nepoznate — kunem se Bogom, ponekad je toliko nepodnošljiva da pomislim da je sam đavo uzeo ljudski oblik da me muči zbog mojih grehova; iako nisam svestan ikakvih grehova zbog kojih bih zaslužio ovakve porodične pošasti. Zašto, do đavola, da se ne oslobodim tih muka jednom za svagda? Nisam oženjen Tabitom, hvala Bogu! niti sam ja otac ovo dvoje: neka nađu drugog staratelja, jer ja nisam u stanju da brinem ni o sebi, a kamoli da nadgledam ponašanje obezglavljenih momaka i devojaka.
Žarko želiš da saznaš detalje naše avanture u Glosteru, koji su ukratko sledeći, i nadam se da nećeš dalje širiti: Lidija je bila toliko dugo zatvorena u ženskom internatu, koji je odmah posle manastira najgore moguće mesto za vaspitanje mladih devojaka, da je postala zapaljiva kao suva trava; i kada je otišla u pozorište tokom praznika — prokletstvo, sramota me da ti kažem! — zaljubila se u jednog glumca — zgodnog mladića koji se predstavlja kao Vilson.
Nitkov je brzo shvatio kakav je utisak ostavio, i organizovao stvari tako da je viđa u kući gde je Lidija išla na čaj kod svoje guvernante. To je bio početak njihove prepiske, koju su održavali pomoću jedne zle šnajderke koja je pravila kape devojkama iz internata. Kada smo stigli u Gloster, Lidija je došla da boravi kod tetke, a Vilson je podmitio sobaricu da joj uruči pismo; ali izgleda da je Džeri već imao toliko poverenja kod sobarice (na koji način, on najbolje zna), da je ona to pismo odnela njemu, i tako je cela zavera otkrivena.
Onaj nepromišljeni dečko, ne rekavši mi ništa, odmah je krenuo u potragu za Vilsonom i, pretpostavljam, ponašao se dovoljno bezobrazno. Pozorišni heroj bio je previše zadojen romantikom da bi to trpeo: odgovorio je u stihu, i usledio je zvaničan dvoboj. Dogovorili su se da se sastanu rano ujutro i reše stvar mačem i pištoljem.
Nisam znao ništa o svemu tome dok mi gospodin Morli nije prišao jutrom kraj kreveta i rekao da se plaši da će se moj nećak boriti, jer su ga prethodne večeri čuli kako glasno i žučno raspravlja sa Vilsonom u njegovom smeštaju, a potom je otišao da kupi barut i kuglice u obližnjoj prodavnici. Odmah sam ustao i, posle raspitivanja, saznao da upravo izlazi. Zamolio sam Morlija da probudi gradonačelnika kako bi intervenisao kao magistrat, a ja sam kuljajući krenuo za skvajerom, kojeg sam ugledao u daljini kako ubrzano ide ka gradskim vratima.
Uprkos svim naporima, nisam uspeo da ih stignem dok nisu već zauzeli pozicije i punili svoje pištolje. Jedna stara kuća me je srećno zaklonila od njihovog pogleda, tako da sam iznenada iskočio pred njih, pre nego što su me primetili. Obojica su se zbunili i pokušali da pobegnu različitim putevima; ali je Morli stigao sa žandarima baš u tom trenutku, uhapsio Vilsona, a Džeri je mirno pošao sa njima u gradonačelnikovu kuću.
U tom trenutku nisam znao šta se tačno desilo prethodnog dana; a nijedna strana nije htela da kaže ni reč. Gradonačelnik je primetio da je velika drskost od strane Vilsona, koji je lutajući glumac, da se upušta u takve krajnosti sa jednim gospodinom plemićkog porekla i bogatstva; i zapretio je da će ga zatvoriti po Zakonu o skitnicama. Mladić se usprotivio sa velikim duhom, tvrdeći da je on gospodin i da tako treba i da bude tretiran; ali je odbio da se dalje objašnjava.
Pozvan je direktor trupe, koji je na ispitivanju rekao da je mladić s njim sklopio ugovor u Birmingemu pre šest meseci, ali nikad nije želeo da uzme platu; da se ponašao toliko uzorno u privatnom životu, da je stekao poštovanje i naklonost svih svojih poznanika, i da publika priznaje da mu je glumački talenat izvanredan. Ipak, mislim da će se ispostaviti da je pobegao iz šegrtske službe u Londonu.
Direktor je ponudio kauciju u bilo kom iznosu, ako mladić obeća da će održavati mir; ali on se držao ponosno i nije želeo da se obaveže. S druge strane, Džeri je bio isto tako tvrdoglav; dok gradonačelnik nije rekao da će, ako obojica odbiju da daju obećanje, odmah zatvoriti Vilsona kao skitnicu na prinudni rad.
Moram priznati da mi se dopalo Džerijevo ponašanje u toj situaciji: rekao je da, radije nego da gospodin Vilson bude tako ponižen, on će dati svoju časnu reč da više neće pokretati stvar dok god su u Glosteru — Vilson mu se zahvalio na plemenitom postupku i bio pušten.
Po povratku u smeštaj, nećak mi je ispričao celu priču; i moram priznati da sam bio veoma ogorčen — Lidija je, kada je upitana o svemu i grubo napadnuta od one divlje mačke moje sestre Tabite, prvo pala u nesvest, a zatim se, u suzama, pokajnički otvorila i predala tri pisma, koliko ih je primila od svog udvarača.
Zadnje pismo, ono koje je Džeri presreo, šaljem ti u prilogu, i kada ga pročitaš, nećeš se čuditi što je pisac osvojio srce jedne prostodušne devojke, potpuno neupućene u ljudsku prirodu. Smatrao sam da je krajnje vreme da je sklonim iz tog opasnog odnosa, pa sam je već sledećeg dana odveo u Bristol; ali jadna devojka je bila toliko uplašena i uzdrmana našim pretnjama i prekorima, da se razbolela četvrtog dana po dolasku u Klifton i bila toliko loše čitavu sedmicu da smo strahovali za njen život.
Tek juče je doktor Rig izjavio da više nije u opasnosti. Ne možeš ni da zamisliš šta sam sve pretrpeo, delimično zbog njene nepromišljenosti, ali mnogo više zbog straha da je ne izgubimo zauvek. Vazduh ovde je nepodnošljivo hladan, a mesto sasvim pusto. Nikada ne siđem do Izvora a da se ne vratim potišten; jer tamo sretnem po pola tuceta jadnih, iznurenih stvorenja, duhova nalik, u poslednjem stadijumu sušice, koji su nekako preživeli zimu poput egzotičnih biljaka u stakleniku; ali po svemu sudeći, srušiće se u grob pre nego što sunce dovoljno ugreje da ublaži ovu negostoljubivu prolećnu klimu.
Ako misliš da bi mi voda iz Batha koristila, otići ću tamo čim mi nećaka bude u stanju da podnese vožnju kočijom.
Reci Barnsu da sam mu zahvalan na savetu; ali ne želim da ga sledim. Ako Dejvis dobrovoljno pristane da napusti farmu, drugi može da je dobije; ali neću u ovim godinama da počnem da mučim svoje zakupce zato što su nesrećni i ne mogu da plaćaju redovno. Čudi me da Barns misli da sam sposoban za takvu tiraniju. Što se tiče Higinsa, taj je notorni krivolovac, naravno; i drski bezobraznik koji postavlja zamke u mom vlastitom ograđenom posedu; ali verovatno je mislio da ima neko pravo (posebno u mom odsustvu) da koristi ono što priroda izgleda da je namenila za zajedničku upotrebu.
Možeš mu pretiti u moje ime koliko god hoćeš, a ako ponovi prekršaj, javi mi pre nego što se obratiš zakonu. Znam da si veliki lovac i da uslužuješ mnoge svoje prijatelje: ne moram ti reći da koristiš moje imanje; ali možda je potrebno da naglasim da se više bojim svog puškomitraljeza nego divljači.
Kad budeš mogao da pošalješ dva-tri para jarebica, pošalji ih kočijom, i reci Gvilimu da je zaboravio da mi spakuje flanelsku odeću i široke cipele u kofer.
Zamaraću te kao i obično, s vremena na vreme, dok se na kraju verovatno ne umoriš od dopisivanja sa
Tvoj odani prijatelj, M. Bramble
Klifton, 17. april
NASTAVCI:
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар